Никола Варагић: Македонци

Македонци су, у суштини, нација настала мешањем Срба, Бугара и мањим делом Грка. Македонски језик настао је мешањем бугарског и српског језика. Део Македонаца има српско порекло, а део има бугарско порекло

Фото: Профимедиа

Владе БЈР Македоније и Грчке су направиле договор око спорног имена. Затим је одржан референдум у БЈР Македонији. Референдум је пропао. Поштен демократа би после тога признао пораз. Међутим, онима који стоје иза тог договора, то ништа није значило – они су насилним путем, преко уцењених и купљених посланика, кроз скупштину, донели одлуку супротну исказаној вољи грађана. Грчка је тражила да се промени име, пре него што та држава буде примљена у НАТО и ЕУ. Дакле, иза одлуке да се промени име државе стоје центри моћи са Запада под чијом су контролом владе у Атини и Скопљу.

Две трећине македонских посланика у њиховој националној скупштини је гласало да се та држава више не зове БЈР Македонија, него Република Северна Македонија. Овом одлуком више могу да буду задовољни грађани Македоније, него грађани Грчке који су против, јер је у имену остао назив Македонија, што већина Грка не прихвата. Зато постоји могућност да нека нова власт у Грчкој поништи тај споразум (и поправи односе са Русијом). Међу Македонцима све је већа поларизација, са променом назива ништа није решено дугорочно.

Они који сами себе зову Македонцима, подељени су на србофиле и бугарофиле, русофиле и еврофиле, атеисте и вернике, међу православним верницима постоје унутрашње поделе, неко је спреман да прави труле компромисе са Албанцима, а неко је против тога, итд. Као што знамо из историје, у доба антике, на простору Македоније, већину су чинила илирска, трачка и грчка племена. Током средњег века, већину су чинили Словени и Грци. Тако је остало и у модерном добу. Од Словена, на простору Македоније су живели једино Срби и Бугари. Северна Македонија је некада била део Старе Србије. У средњем веку је на том простору била и престоница Србије. У модерно доба, Срби су ослободили Македонију (тј. целу Стару Србију) и она је била део Југославије. На том простору се налази доста цркава и манастира српске православне цркве. Македонци никада нису постојали као народ. Као народ какав данас познајемо, Македонци настају за време комунизма. До тада је већина становника Македоније била везана за српски народ, СПЦ и Србију. Један део тог народа је био везан за Бугарску. Комунисти су од Македонаца створили нацију, одвојили су их од српског народа. Комунисти су створили и тзв. македонску православну цркву. Македонци, као нација, постоје тек неколико деценија (исто као и Бошњаци). Никада нису имали своју државу и своју цркву. Када се распала СФР Југославија, република Македонија је постала независна држава. Као „независна“ држава, БЈР Македонија је следила политику Запада – Српска православна црква се прогони, њен владика се шаље у затвор, не поштују се права Срба који живе у БЈР Македонији, БЈР Македонија (исто као и Црна Гора) признала је тзв. државу Косово, итд. Запад преко Албанаца уцењује Македонце. Македонија је колонија.

Та нова, млада нација, још увек се формира, и покушава да се свету представи као стари и аутохтон народ. Али, не постоји непосредна веза између Македонаца из доба Филипа и Александра Македонског и данашњих Македонаца. Можда постоји веза између Словена и Илира који су живели на том простору (самим тим и са Грцима), али је неспорно да су у средњем веку на том простору живели Словени (Срби и Бугари), и да су већину чинили Срби. Тако је остало све до 19. и прве половине 20. века. Срби су ослободили Македонију, створили Југославију, али су Југославију отели комунисти, који су створили македонску нацију. Више од хиљаду година, већину на том простору чинили су Грци и Срби. Простор северне Македоније вековима је припадао Србима, а јужне Македоније Грцима. Тако су и цркве подељене. На истоку, уз границу са Бугарском, већину су чинили Бугари, на западу су Албанци постали већина. Данас је Македонија, практично, држава пет народа. Поред Македонаца, ту су и Срби, Бугари, Грци и Албанци, као најбројнија национална мањина. Трећину Северне Македоније данас у потпуности контролишу Албанци. Тренутно влада мир између Албанаца и Македонаца, пошто нова влада испуњава све захтеве Албанаца. То изазива незадовољство међу македонским националистима. Албанци су успели да створе државу унутар државе Северне Македоније. Даље од тога, за сада, не иду, јер немају за то међународну подршку. Циљ је одвајање од Македоније, стварање „Велике Албаније“.

Фото: Википедија

Македонски националисти истичу везе македонске нације са антиком, чак и са Филипом и Александром Македонским, али то није исти народ, нису њихови непосредни потомци. Савремени Македонци нису наследници тих античких Македонаца, они припадају грчкој култури, а данашњи Македонци припадају словенској култури. Међутим, ни у средњем веку, Македонци нису постојали, него Срби и једним делом Бугари, као народи који су живели на том простору (поред Грка). Можда постоје неке везе између Илира и Словена, и можда македонски националисти имају неку основу да праве посредну везу са античким Македонцима, али они заобилазе или прескачу средњи век, и српски народ који је живео на том простору, стварао краљевину и цркву, престоницу царевине, а у модерном добу, ослободио Стару Србију и укључио тај простор у своју државу. Поред Срба, ту су живели и Бугари, једино нису живели данашњи Македонци. Македонци истичу везе са античким народима, али прогоне све што је српско и прекидају везу са историјом српског народа и српске цркве. Дакле, између античких Македонаца и савремених Македонаца словенског порекла, нема непосредне везе, док је посредна веза српски народ, као највећи словенски народ на том простору од појаве Словена у историји. Поред Срба, ту су и Бугари, али, самих Македонаца, онаквих какви данас постоје као нација створена од стране комуниста, пре 20. века није било. Македонци данас јесу нација, али млада нација.

Да ли ће Македонци опстати као нација? Да ли ће на крају имати своју и од света признату православну цркву? После више од 1 000 година заједничког суживота, Македонци су, у суштини, нација настала мешањем Срба, Бугара и мањим делом Грка. Македонски језик настао је мешањем бугарског и српског језика. Део Македонаца има српско порекло, а део има бугарско порекло. Срби су национална мањина. Македонски националисти раскидају све везе са српским народом и прекрајају историју. Они нису тако оштри према Бугарима, Након што је Бугарска ушла у ЕУ и Нато, велики број Македонаца је узео држављанство Бугарске, Бугарска православна црква има добре односе са тзв. македонском црквом. Део Македонаца је и даље на страни Србије, воли српски народ и зна за своје српско порекло, верни су СПЦ. Такође, већина Македонаца више воли Русију, него Запад. Јер, Македонци су православни Словени и припадају истој култури, цивилизацији и вери као и Срби, Бугари и Руси. Језици и писма су скоро иста. То је словенска и православна цивилизација. У ширем смислу, сви припадају тзв. византијској цивилизацији – преко Грка из Источног римског царства је примљено хришћанство, сви заједно су остали православни, најсветије место православних Словена је Атос, сви поштују Ћирила и Методија, тако да су везе са Грцима нераскидиве. Православни Словени су увек помагали Грке у борби за слободу.

У овом тренутку, Република Северна Македонија нема добре односе ни са Србијом, ни са Грчком, ни са Русијом. Бугарска и Србија се свађају око Македоније. Грчка и Русија воде дипломатски рат. Цркве иду ка расколу, док све додатно компликује однос Цариградске патријаршије према „црквама“ у Македонији, Црној Гори и Украјини, али и према грчкој цркви. Исто се дешава у Црној Гори и у Украјини, свуда је између православних Словена посејано „семе зла“. Неко ће рећи и неће бити далеко од истине: непријатељ нас је разбио и успешно остварује своје интересе. Али, да ли је непријатељ крив? Ко може браћу у крви, или браћу у Христу, да завади, и како такву заједницу може неко да раздели? Као што сам написао у једном тексту – егоманијацима, сујетним људима и „месијама“ није потребан спољашњи непријатељ да их завади, они су непријатељи једни другима. Зато нису криви спољашњи непријатељи за поделе у народу или расколе у Православној Цркви. У таквој заједници увек постоје поделе и заваде ко ће да буде први, траје рат сваког против сваког, тј. „човек је човеку вук“. Таквој заједници није потребан спољашњи непријатељ, а пошто непријатељ (тј. нека велика сила која жели да окупира овај део света) увек постоји, лако користи методу „завади па владај“. Гордост је „гроб љубави“.

У унутрашње односе, и уопште, македонско питање, мешају се сви осим Србије. Србија се још 1991. године повукла из Македоније, и понаша се као да је Македонија далеко колико и Аустралија, тј. као што су заборављени Срби који живе у Аустралији, заборављени су и Срби који живе у Македонији, иако је Македонија суседна држава и место где се налазила српска престоница. Србија треба и има право да се пита око најважнијих питања што се тиче Македоније, али прво Србија мора да се ослободи и да не буде више колонија Запада. После тога, Србија треба све да учини да се створи православни савез између Бугарске, Грчке, Македоније и Србије. Србија има право да штити своје интересе, али то треба да ради тако да се дође до компромиса и до трајног мира. Северна Македонија треба да буде уређена као Швајцарска. Северна Македонија мора да спаја све суседне државе, а не да их дели. Македонски националисти морају да схвате да без сарадње са Србима, Бугарима, и Грцима, не могу да сачувају државу (Албанци ће сигурно да се одвоје), а тешко да могу да опстану и као нација (део Македонаца ће да се врати међу Србе, а део међу Бугаре, остали ће бити завађени – сукоб између Заева и Груевског, који је побегао у Мађарску, то најбоље показује. Тај бег Груевског показује и колико је Тиранска платформа бушна и колико су далеко од победе они који су довели Заева на власт, тј. да и Груевски има јаку подршку у свету). Македонци морају да се, паралелно, договоре са Србима, Бугарима и Грцима (а ови међусобно), па тек онда могу да праве договор са Албанцима. У суштини, Срби, Бугари и Македонци су скоро исти народ, исто важи за руски народ, сви смо браћа у Христу, браћа смо и са Грцима. Ако смо искрено сабрани у име Христа, понашаћемо се као браћа.

Гордости има у национализму, због тога је етнофилетизам јерес. Треба бити родољуб, али не треба бити националиста, посебно ако говоримо о духовној заједници. Због Македоније се свађају српски, бугарски, грчки и македонски националисти, и један део православних верника. Са друге стране, родољуби и православни верници, у свим овим државама, су опозиција прозападним структурама. Када су превише националисти, Срби, Бугари, Грци и Македонци се свађају и деле. Када су родољуби и искрени верници, Срби, Бугари, Грци и Македонци се сабирају, сарађују и заједно се боре против спољашњег непријатеља. Ту је и економски интерес – кроз наше државе пролази кинески Пут свиле, руски Турску ток…

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, ,

18 replies

  1. Произвољне тезе, које долазе из непознавања теме…Какав црни „грчки“ утицај??!!!Грка није било у Македонији, па скоро ни у Пелопонезу. а камоли Епиру! Само Цинцари и Словени (Срби и Бугари)

    Свиђа ми се

  2. Македонци су прошлост. „Појешће“ их, пре свих, Албанци, па Бугари. Подељени су и без подршке. Нама залуд славна „повијест“ : неће нам остати ништа. Неће нам остати ништа, јер и не желимо ништа. Распарчавање Србије је тек почело: жање се оно што су комунисти деценијама сејали и још сеју.

    Свиђа ми се

  3. Spali ste na kafanske intelektualce.

    Свиђа ми се

  4. Varagić je okupirao Stanje Stvari.

    Свиђа ми се

  5. @Варјаг

    Све зависи о којим периодима у историји говорите. Што се тиче утицаја, он је и данас велики, јер од Грчке зависи пријем Македоније у ЕУ, Грчка их је натерала да промене име држави… Дакле, њихов утицај је очигледан, права Грка морају да се поштују (друго је каква је њихова садашња власт или елита). У суштини, тема текста није прошлост, него како да се сада договоримо, према затеченом стању, и стварамо бољу будућност. У то спада и чињеница да данас велики број Македонаца сматра да су они стара нација, да имају свој језик, то се не може преко ноћи променити, а решење није да се то силом мења.

    @gavrilo13

    Македонци су прошлост ако наставе овим путем, то сам и написао у тексту. У тексту сам написао и да се Србија повукла из Македоније, али да то треба да се промени. То не значи да Србија треба да освоји или окупира Македонију и слично, него да штити права Срба у Македонији, да чува цркве и споменике, да негује српску традицију и да буде “гарант стабилности“. Ништа није готово, има наде.

    @Maja

    Не знам због чега сте то написали, па не могу да одговорим. Сама тема Македонци и решавање македонског питања или кризе у Македонији – од чега делом зависи и решење питања КиМ, а у тренутку док траје криза са избеглицама у свету, док се ради на изградњу Турског тока и Пута свиле – није баш кафанска. У кафанама се обично призива прошлост и позива на рат, овде говорим о будућности и миру и како да се реше сукоби (посебно између православних народа).

    Свиђа ми се

  6. Варагић Никола

    Уопште не мислим да нема наде. Да ли би били љубазни да ми кажете како Ви замишљате препород српске нације? Мислите ли да ови силни полтрони, лењивци, демагози, комплексаши, незналице и приглупи могу да „прогледају“ и под којим околностима?

    Свиђа ми се

  7. @gavrilo13

    Ако има наде, онда има наде. Морамо да верујемо, све је остало до Бога. Поред вере, морамо да радимо, да покажемо то на делу, писао сам о томе у пар текстова на тему економије, или како је Дане Чанковић завршио текст: “Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.“ Временом ће ти “силни полтрони, лењивци, демагози, комплексаши, незналице и приглупи“ да отпадну, добићемо бољу елиту.

    @Jovan

    Тако и Вучић каже када опозиција добије 2% простора на РТС-у.

    Свиђа ми се

  8. @Никола Варагић.
    Уз дужно поштовање, Македонци су само географска одредница као и Бокељи, рецимо.
    Да Вас не ценим рекао бих да је наручен.

    Свиђа ми се

  9. @Бели Орао

    Не треба мени то да говорите. Јасно вам је из овога што сам написао да и ја то мислим. Ствар је у томе што они тако не мисле. Имам неке пријатеље Македонце, тј. Србе, они знају да су Срби и да су имали презиме на ић, овај један је из мешовитог брака, воле Србију, али се љуте ако им дираш Македонце и Македонију, они верују да су сада посебан народ, али братски народ, не праве разлику између њих и нас Срба. Постоје и македонски националисти који не желе да имају везе са Србијом и праве ту разлику. Они су реалност, они постоје. Исто као и Бошњаци. То је тема текста, шта са тим сада да радимо, какву будућност да стварамо. Можда ће они опет бити Срби једног дана, али ако им сада говоримо да не постоје и не поштујемо их, онда ће они бити све даље од нас (што ће да искористи неко други да их привуче себи), а не све ближи нама.

    Свиђа ми се

  10. Наш однос са Бугарима од Велбужда до данас је увек био као са најподмуклијим комшијом. Они су дали нож усташама, а аутор то овде уопште не види. Да, молимо се ми једни за друге на литургији, али у цркви је пар процената народа, и верско нема толико утицај. Како само прођосмо на југу кад год су нас окупирали. Драги мој, без љутње, тезе су заиста произвољне и зато су закључци погрешни. Док смо ми овакви, неће нам ни бити боље. Докле год је НАТО-у (рецимо неком мученику из Ј. Каролине који је ту за минималац) више стало до Косова и Метохије него нама, односно док је сваком споља јасно да праве воље за борбу и трпљење нема (а не кажем да треба да ратујемо!), можемо да се сликамо са било којим државним циљем. Макрон јуче каже да никад не би ставио Европу испред Француске, а сваки наш политичар прво каже да би све дао за Европу, ваљда тако мора. А Македонци…лоше им се пише и искрено ми је жао. Инжењеринг нације је поодмакао, тешко то можемо изменити, пошто смо 50 година ћутали, ћутимо и наредних 5000. Данас је битка у ЦГ, Боки и за РС. Али и они морају да истрају у борби први.

    Свиђа ми се

  11. Da li je ovo strucnjak na koga su SS cekale da odfalsifikuje srpsku istoriju?

    Evo za strucnjaka nesto malo o Bugarima…

    Bulgari su azijatsko pleme koje je 590.n.e. doslo u Besarabiju. Dobili su dozvolu od srpskog vladara Vladina (ko li je sad pa taj?) da se nasele u Vlaskoj. Godine 677.n.e. karan Asparuh je presao Dunav I dosao u danasnju Bugarsku. Tamo su ziveli Srbi starosedeoci. Medju njima su bile tenzije do 9.v.n.e. kada su Bulgari presli u hriscanstvo. Han Boris je postao Mihajlo. Originalni bulgarski jezik je vec ranije prestao da se koristi. Govorilo se srpskim jezikom kojie se nije menjao do 18.v. Danasnji Bugari su 60-70% etnicki Srbi.

    Nikakvi Sloveni nisu postojali. Anticki Makedonci su bili Srbi i pricali srpskim jezikom. U vojsci Lesandra Velikog se pricao iskljucivo srpski jezik. Ostali tzv. Sloveni (Poljaci, Cesi, Slovaci,…ukljucujuci i Rumune i Ruse) su izdanci iz srpskog stabla i njihovi jezici su se razvili iz srpskog. Srbi su ziveli na tlu danasnje Grcke pre nego sto su se Grci doselili i polako potiskivali Srbe. Nikakav Cirilo i Metodije nisu doneli hriscanstvo tzv. Slovenima. Prva hriscanska arhiepiskopija je osnovana 29.ne u Sirmijumu (tj. Serbijumu), apostol Petar je prvo dosao u Srbiju pa tek posle u Rim (pravo ime je Ruma koje su dala srpska plemena koja su ga osnovala). Nikakva Vizantija nije postojala, to je bilo Istocno Romejsko Carstvo…

    Itd, itd, moj strucnjace plavi…

    Свиђа ми се

  12. Са највећим задовољством читам СС јер свашта сазнајем. На пример, из присутних коментара :
    @Pera каже да јевреји ционисти командују папи Франциску и патријарху Вартоломеју
    @Варјаг каже да је “он” масон трилатералац. Ал не каже ко.
    @Хаеул хвали Албанце да су најнекултурнији народ у Европи
    @Донкихоту се не свиђа што СС објављује текст “терористе”
    @Срђан каже да су Бугари дали нож усташама
    @Оштроило каже : Словени нису постојали. Војници Александра Великог су говорили искључиво српски. Рим су основала српска племена и дали му име Рума . . .

    Свиђа ми се

  13. @djed djole

    Mozda je to bio samo tracak cinizma ili odraz staracke demencije ali svejedno, bilo bi interesantno (barem meni) da cujem misljenje o Slovenima (sve zajedno sa trskom za disanje u vodi), Lesandru (koji je on jezik govorio), ko je osnovao grad Rim (i zapadnu civilizaciju po tvrdjenju zapadnih istoricara) i koji je jezik govoren u Rimu (tj. Rumi) pre latinskog. Mozes slobodno da konsultujes strucnjaka za makedonska pitanja (samo ne Wiki). Hvala.

    Свиђа ми се

  14. Чак је и амерички Конгрес ставио ОВК на списак терористичких организација (и уклонио 1998-ме). Новинар је био припадник терористичке ОВК, дакле терориста, и такав био и остао за сваког национално свесног Србина, и иоле моралног мислећег човека без обзира на порекло. @Деда Ђоле признаје да није ни у једној од ове две групе. Али не треба очајавати, само настави да учиш тако што ћеш да читаш више а пишеш мање и ето добитка за тебе и све остале.

    Свиђа ми се

  15. Варагић Никола

    Да ли Вам је позната књига „Демонтажа народа“?

    Свиђа ми се

  16. U ovom tekstu mnogo proizvoljnosti su iznešeni, što sa stvarnošću nema veze. Makedonci kao i svi sloveni imaju istu sudbinu, od Balkanskih ratova Makedonija je podeljena na tri dela od svojih suseda, da bi nakon završetka II svetskog rata Makedonija (i to samo Vardarski deo, ostali Pirinska Makedonija je ostala okupirana u okviru Bugarske, a Egejska Makedonija u okviru Grčke) je Republika u okviru Jugoslavije i proglasila nezavisnost 8. septembra 1991. godine, nakon referenduma o nezavisnosti. Što se tiče makedonskog jezika, on je deo srpskog ili bugarskog samo za laike. Makedonski jezik, kako kažu stručnjaci, je najfonetičniji od svih iz grupe slovenskih jezika i velike su razlike od srpskog i bugarskog jezika. On nema padeže, a ima stepene. Poreklo Makedonaca niti je srpsko niti bugarsko, kao što su Bugari i Srbi makedonskog porekla.

    Свиђа ми се

  17. Никола Варагић

    Треба да схватите да морамо да пропаднемо да би нам било боље. У томе је нада. Та теза о раду као изласку из кризе, у амбијенту када су ресурси, тржиште и радна снага предати странцима, када су увоз и извоз монополизовани, једноставно не стоји. Зашто морамо да пропаднемо да би живели боље? Зато што се више од 70 година таложи интелектуални и морални шкарт у овој нацији. Стваран је и креиран систем, боље рећи антисистем, који негира конкуренцију, квалитет и мотивацију. Само велика страдања могу да доведу до катарзе: један део „заблуделих синова и кћери“ ће тек тада отворити очи, када виде шта је снашло оне што сањају отворених очију. Грех би био будити их из сна, треба им само променити боравиште. То отвара врата реконструкцији администрације, као кључној за економске промене. Само држава може да осмисли, организује, надзире и подржава економску обнову. Тек онда долази „победа“ радом. У Ј. Кореји је око 1/6 запослених у админстрацији остало без посла. О томе више код Небојше Катића и Јована Б. Душанића. Наш задатак је, за сада, не да позивамо на побуну, већ да ширимо свест код народа о путу изласка из кризе. Када довољно људи схвати у чему је излаз (то ће бити када дотерамо цара до дувара, отприлике), онда може да започне одлучна борба. Нас је више: однос је отприлике 2:1. Као што онај витез у „Небеском краљевству“ рече: „борићемо се и Бог ће одлучити ко је у праву“.

    Свиђа ми се

  18. @gavrilo13

    Али ми смо већ толико пропали, дотерали смо цара до дувара, да има наде. Одлучна борба се води, шири се свест, све више људи схвата у чему је излаз.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s