Никола Варагић: Влада стручњака и народног јединства

Шта мислите, да ли ће Србија икада имати такву власт? Није лоше да се о томе више размишља и више разговара

Фото: Политика/Р. Крстинић

Да ли је најбоље решење да на власт дођу стручњаци, морални ауторитети, људи који су доказали да су способни, поштени и да мисле својом главом, људи који нису политичари и нису били на власти? Неки мисле да је то једини излаз, али ретко ко је ишао даље од тога – како би изгледала таква Влада Србије, ко би били министри, итд. Покушао сам да идем мало даље у разради, није лоше да се размисли о томе, пошто део грађана, а можда и више од половине, не жели више да гласа ни за странке режима, ни за странке опозиције.

Влада стручњака и народног јединства имала би 15 министара и 3 потпредседника. Ту би били и левичари и десничари, људи различитих генерација, и они рођени у Београду и они који нису рођени и не живе у Београду, и они који су живели у дијаспори…

Ово је предлог како би изгледала таква Влада Србије:

1.    Министар унутрашњих послова Милан Думановић
2.    Министар просвете и науке Александар Кавчић
3.    Министар одбране Новица Антић
4.    Министар културе и информисања Рајна Драгићевић
5.    Министар финансија Јован Б. Душанић
6.    Министар привреде Божо Јанковић
7.  Министар пољопривреде, водопривреде и развоја села Славољуб Лекић
8.    Министар за рад и социјална питања Јована Ружичић
9.    Министар правде Иван Нинић
10.  Министар спољних послова Енес Халиловић
11.  Министар здравља Даница Грујичић
12.  Министар дијаспоре и породице Игор Рашула
13.  Министар омладине и спорта Тања Петровић
14. Министар државне управе и локалне самоуправе Софија Мандић
15. Министар заштите животне средине и шумарства Ратко Ристић

 

Потпредседник задужен за Косово и Метохију Милош Ковић
Потпредседник задужен за демократизацију друштва Бранка Катић
Потпредседник задужен за развој привреде и иновација Дејан Илић

 

Председник Владе  

Образложење

Милан Думановић је професионални полицајац, који жели да се, након што добије спор у суду, врати да ради у полицији, али у овом тренутку не постоји бољи кандидат од њега за место министра унутрашњих послова. Полиција је веома корумпирана и у држави цвета криминал, продају се и подаци грађана и државне тајне, ко год да буде министар решен да се обрачуна са криминалом и корупцијом, имаће много изазова, мало добрих сарадника и ништа неће моћи да уради ако у томе нема помоћ целе Владе Србије и грађана Србије.

Милан Думановић (Фото: Иван Динић/Нова С)

Професор др Александар Кавчић је, оснивањем фондације у Србији и доделом бесплатних уџбеника, након што је добио судски спор против корпорације из САД која је украла његов патент, избио у први план као најбољи кандидат за место министра просвете и науке. Један од заменика или саветника за ниже нивое образовања могла би да буде и професорка Љубинка Боба Недић (Клотфркет блог). Саветник за промоцију науке могао би да буде Живојин Жика Петровић, оснивач Српске научне телевизије, данас Brainz TV.

Новица Антић је познатији широј јавности, као председник Војног синдиката Србије, и он очекује да му, након што добије спор у суду, буду враћени посао и чин у војсци, али за сад не постоји бољи кандидат од њега за место министра одбране. За начелника ГШ Војске Србије поставио бих генерала Мирослава Талијана, команданта 72. падобранске бригаде.

Професор др Рајна Драгићевић ради на катедри за српски језик на Филолошком факултету у Београду и идеални је кандидат за место министра културе и информисања. Заменик министра културе био би познати виолиниста Стефан Миленковић, који се недавно вратио у Србију. Део посла око медија водио би неко ко има искуства у раду са медијима (нпр. професорка ФДУ Ана Мартиноли, новинар Цвијетин Миливојевић…). За развој филмске индустрије био би задужен неко ко не припада неком клану (можда Југослав Пантелић?).

Рајна Драгићевић

Од професора др Јована Б. Душанића, као доказаног борца против неолиберализма, нема бољег кандидата за министра финансија. То министарство чека један од најтежих задатака – темељна реформа Пореске управе и пореског система Србије, као и банкарског система. Пошто је у Србији мало добрих економиста и некорумпираних финансијских стручњака, сарадници би морали да се траже и међу нашим стручњацима у расејању и дијаспори.

Министарство привреде било би вероватно највеће, јер би то министарство покривало и оне секторе који су до сада били посебна министарства – енергетика, рударство, саобраћај, телекомуникације, туризам, трговина. То министарство имало би више заменика министра а једно место припало би неком од власника неке од најбољих ИТ компанија (Владимир Мастиловић, Игор Богићевић, Александар Чабрило…). Мислим да је најбољи кандидат да води министарство привреде привредник Божо Јанковић, власник компаније Ентеријер Јанковић, која ради пројекте у светским метрополама. Јавна предузећа водили би само стручњаци, можда и неки из дијаспоре који би се вратили да воде неке велике система… Министарство привреде би, у сарадњи са министарствима финансија и пољопривреде и потпредседником Владе Србије задуженим за развој привреде и иновација, стварало нову економску политику и услове за убрзани привредни развој, водећи рачуна о екологији.

Мислим да је најбољи кандидат за министра пољопривреде, водопривреде и развоја села професор др Славољуб Лекић са Пољопривредног факултета у Београду. Професор др Снежана Ољача је председница УО Serbia Organica и она је сарадник министарства, само што би та организација постала много већа и јача. Као заменика министра предложио бих привредника Васу Лекића. Задатак министарства пољопривреде, водопривреде и развоја села био би да од Србије направи једног од највећих и најпознатијих произвођача органске хране у свету, што није могуће ако се не обнове села и задруге и не штити природа. У сарадњи са министарством заштите животне средине подвукле би се црвене линије и томе би се морале прилагодити све индустрије. Ако производња литијума доноси више штете него користи, онда нам не требају ти рудници. Може да се нађе друго решење.

Јована Ружичић води Центар за маме, друштвено је активна, предузетница, школована у свету, мислим да би унапредила рад институција и установа у својој области и да би имала добру комуникацију са грађанима и невладиним сектором и да би искрено штитила права угрожених социјалних категорија и зато је идеална да буде министар за рад и социјална питања. Било би добро да у министарству буде и неко из организације За кров над главом.

Двоумио сам се и да ли је најбољи кандидат за министра правде адвокат Иван Нинић или професор др Зоран Чворовић, али мислим да је Иван Нинић бољи кандидат за министра, а да професор др Зоран Чворовић мора да заузме неку од највиших функција у правосуђу. Ту су и остали који су се доказали својим радом, попут судије Александра Степановића, а које чека озбиљна реформа те гране власти и борба против корупције и криминала.

Иван Нинић (Фото: Н1)

За министра спољних послова имао сам више кандидата, али сам се определио за писца Енеса Халиловића, из Новог Пазара, добитника бројних књижевних награда. За Србију је сада најважније да се на простору Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Косова и Метохије и Рашке области у Србији постигне стабилност и уреде односи између народа, а на том простору живе и Бошњаци, област Новог Пазара је раскрсница путева – верујем да би се Енес Халиловић одлично снашао на тој функцији у оваквој Влади Србије. Као заменика министра спољних послова предложио бих др Стевана Гајића из Института за европске студије, а за амбасадоре само врхунске дипломате и добре економисте – добар део места заузели би стручњаци који живе или су живели у дијаспори.

Највише сам се двоумио за министра здравља, јер је најмање добрих кандидата, познатих у јавности, а нарушено је поверење у здравствени систем и фармацеутску индустрију. На крају, мислим да је, ипак, професор др Даница Грујичић најбоље решење, а као заменик министра професор др Миодраг Стојковић. У министарству здравља морало би да се нађе место и за стручњака који ће представљати медицинске раднике и грађане Србије који су против присилне вакцинације због корона вируса. Затим, један сектор министарства бавио би се и алтернативном медицином и лековима на бази лековитог биља. Очигледно је да европска савремена медицина није толико ефикасна, а прескупа је, било би добро да се у виду имају и другачија искуства и знања, а која, наравно, морају бити проверена.

Доктор Даница Грујичић (Фото: Политика)

Игор Рашула води организацију Срби за Србе која је апсолутно број један организација што се тиче поверења и дела, тако да од њега нема бољег кандидата за министра дијаспоре и породице, са задатком да повеже матицу и расејање и брине о породичним вредностима. За све ове године нико никад ништа лоше није рекао за рад организације Срби за Србе и помогли су хиљадама људи. За заменика министра задуженог за дијаспору предложио бих Ану Ранитовић која је докторирала на Оксфорду, сад ради на универзитету Гронинген, у Србији води Campster и iSerbia, а за заменика задуженог за бригу о породици предложио био др Слободана Јанковића из Института за међународну политику и привреду.

За министра спорта и омладине предложио сам Тању Петровић зато што је међу најбољим српским спортискињама свих времена, долази из малог спорта, али као каратискиња знала би да остане независна у односу на велике спортове, савезе и клубове. Колико сам видео из медија, њена деца су тинејџери, тако да је идеална и да покрива сектор омладине. За заменика министра предложио бих Владимира Грбића. За председника Ватерполо савеза Србије Живка Гоцића, Фудбалског савеза Србије Немању Видића, Атлетски савез Србије водио би др Марко Ћосић, Олимпијски комитет Јасна Шекарић…

За министра државне управе и локалне самоуправе предложио сам дипломирану правницу Софију Мандић, која је веома активна у невладином сектору, борац за ефикасну државну управу и људска права, и она је, као један од аутора на порталу Пешчаник, једна од веза Владе Србије са грађанским делом Србије и мањинама, а ту су и општине у којима већину чине припадници етничких мањина. Ово министарство водили би људи ван система, они који као обични грађани знају све мане државне бирократије или неефикасне државе која није сервис грађана.

За министра заштите животне средине и шумарства нема бољег кандидата од професора др Ратка Ристића, декана Шумарског факултета и еколошког активисту који би око себе у министарству окупио све доказане борце за чист ваздух и воду и здраву храну и учинио све што је потребно да они грађани који нису имали стекну ту културу и еколошку свест и да се напокон Србија очисти од смећа и кажњавају загађивачи.

Ратко Ристић (Фото: Н1)

У овој Влади Србије нема министарства за европске интеграције. Мислим да Србија, због своје будућности, мора изградити друштво у којем постоји владавина права, социјална правда… па кад достигнемо тај ниво демократије, владавине права и економског развоја, и заштиту територијалног интегритета, ако нам је то у интересу, можемо да преговарамо о уласку у ЕУ са ЕУ, ако ЕУ то буде желела, или ако тад буде постојала. Можемо да се развијамо као војно неутрална држава – са оваквом Владом Србије – све док велике силе не покрену светски рат. Од нас зависи како ће изгледати живот у Србији.

За Србију је најважније питање како реинтегрисати покрајину Косово и Метохија у састав Србије. Тражи се најбоље решење за коначни статус Косова и Метохије, решење које ће да прихвате и косовски Албанци. Тим послом баве се стручњаци из надстраначког Покрета за одбрану Косова и Метохије и зато је најбољи кандидат за место потпредседника Владе Србије задуженог за стварање плана за деловање државе у вези КиМ професор др Милош Ковић. План који се усвоји спроводила би сва министарства и све државне институције, а потпредседник Владе био би координатор између свих државних институција.

Милош Ковић (Фото: С. Гарић)

Потпредседник Владе Србије задужен за демократизацију друштва покривао би и области којима су се до сада бавила министарства за људска права и европске интеграције, пружао подршку раду независних институција попут Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података… Радио би на демократизацији медија, градио културу дијалога између политичких и идеолошких неистомишљеника, већина и мањина, подстицао јавне расправе… Мислим да би тај посао одлично радила глумица Бранка Катић, која се недавно вратила у Србију, после 20 година живота у Енглеској. Она би радила и на развоју културе дијалога и критичког мишљења и међу члановима Владе Србије и критиковала би рад министарства и државне институције која крши права грађана, гуши слободе… Зато потпредседник задужен за демократизацију друштва мора да буде неко ко има своје мишљење и увек сме увек да каже шта мисли.

Професор др Дејан Илић је светски познат научник који је решио проблем батерије за Епл а сад је на челу тима немачке владе који ради на усавршавању батерије за електромобил. Међутим, ако се покаже да би штета од отварања рудника литијума била већа од користи, задатак професора Дејана Илића и целе Владе Србије био би да се нађе друго решење. Као потпредседник Владе Србије за развој привреде и иновација професор Илић помагао би развој ИТ индустрије, развој иновација, посебно у енергетици или зеленим технологијама, у сарадњи са министарством спољних послова и амбасадама и министарством дијаспоре помагао би домаћим фирмама да изађу на страна тржишта и освоје нова тржишта и радио би на одабиру и довођењу страних инвестиција.

Председник Владе Србије, иако се тражи да не буде политичар и неко ко је био на власти, ипак мора да буде политички најискуснија личност у Влади Србије и неко ко може да се носи са притиском јавности и има неког искуства у томе. Неко ко је и морални ауторитет и добар оперативац, да му није страна економија. Имао сам у виду људе као што су Душан Ковачевић, Емир Кустурица… После дуго, дуго размишљања, нисам успео да се одлучим ко је најбољи кандидат. Можда неко други има идеју. Председник Владе је први човек у држави по садашњем Уставу, дакле, изузетно политичка функција на којој може бити само неко ко може да се носи са свим изазовима у унутрашњој и спољашњој политици. То би могао да буде неко од политичара, а можда неко од стручњака овде поменутих, неко ко би се одлучио да уђе у политику и око себе окупи такве људе, да онда заједно са њима на фер и поштеним изборима освоји апсолутну већину гласова.

Влада Србије (Фото: Сава Радовановић/Танјуг)

Задатак ове Владе Србије био би да се победе криминал и корупција, да се изгради правна држава – држава благостања, чега нема без развоја привреде и пољопривреде (тражи се права мера између државног интервенционизма и слободног тржишта), да држава постане сервис грађана, да у државној служби постоји позитивна селекција, да се развија култура дијалога, шири еколошка свест, поштују људска права и слободе, да се заштити породица као основна ћелија друштва и победи бела куга, да се заустави одлив мозгова и врати део наших људи из расејања и дијаспоре, да се нађе најбоље решење за Косово и Метохију и најбољи начин да се граде добри односи са државама у региону и великим силама…

На крају, можда постоје још бољи кандидати, а можда неки од поменутих не би ушли у политику ни под овим условима, то је сад мање важно. Ово је само пример да се види да ли или колико је велика разлика између овакве Владе Србије и влада Србије које смо до сада имали и какву сада имамо. Шта мислите, да ли би било неке разлике? Шта мислите, да ли ће Србија икада имати такву власт? Није лоше да се о томе више размишља и више разговара…

Прочитајте још



Categories: Да се ја питам

Tags: , , , , , ,

13 replies

  1. Ajatolah: g. Bokan

    Savet cuvara revolucije i radna grupa za spaljivanje knjiga: g.Varagic, Zoran Nikolic (Valjevo), Momcilo

    ministarstvo saobracaja: nas najveci strucnjak za izbocine na putevima g.Zdravkovic (moto ministarstva:“Greske su pouzdan znak da se radi“)

    ministarstvo Onostranih poslova: g.Dimitrijevic (tel. 666-666, radnim danima od 13h do 13 05h)

    Odeljenje za Zastitu NAroda od Dekarta, Huserla i drugih narodnih neprijatelja koriscenjem iskljucivo sekundarne literature: g.Vragic (lapsus, nestade „a“, ali…)

    ministarstvo sporta, omladine i lakih droga: g. Nikola Radjen

    ministarstvo za nauku i tehnologiju: Nikola Tesla (koji bi se sa onog sveta javljao kroz Velimira Abramovica tako sto bi cela vlada sela u krug i drzala se za ruke)

    komandant moravske flote: Rokeri s Moravu

    komandant strateskih nuklearnih snaga: gdja.Snezana Dakic

    7
    12
  2. Inace, previdja se da su srpske vlade, zapravo, otelovljenje strucnosti.Od 2000-e su ih vodili sve sami doktori nauka (Djindjic, Kostunica, Cvetkovic), ministri su uvek bili ljudi iz „struke“, uglavnom doktori nauka, profesori univerziteta, ljudi iz privrede, a tako je bilo i pre 2000-tih (Zelenovic- dr. tehnickih nauka, rektor, Bozovic dr. ekonomije…), da ne govorim o komunistima, gde su svi dolazili iz privrede.SNS je prva sarlatanska vlada u novijoj istoriji Srbije.E, sad, da li su vlade sa „stvarnim“ doktorima nauka bile bolje od ove sa laznim, tim pre sto je ova posledica prethodnih…

    Ova opcenjenost „strucnoscu“ je samo verzija opcinjenosti vodjom, rasirena sa pojedinca na nekolicinu, a moze i na narod. Naime, to je kao piramida, prosveceni vodja, pa druga verzija strucna vlada, pa treca „strucni“ glasaci (odnosno odbacivanje demokratije u kojoj glas neskolovanog vredi koliko i glas doktora nauka) ili pokusaj da se sloboda (ljudi imaju jednako pravo glasa, jer su jednako slobodni, a ne obrazovani) zameni necim, pa se obicno ta zamena vidi u strucnosti ili cak eticnosti, kao da je moguca eticnost bez slobode(cak se i pravo odvaja od slobode a najbanalniji oblik toga je ideja o „izjavi“ koju promovise Srdjan Nogo, a koja je bukvalno shvatanje drustvenog ugovora, gde bi sudovi (kao da sudije ne polazu zakletvu i potpisuju je, a opet mogu biti korumpirani) po njegovim sopstvenim recima „automatski“ (ako je nesto suprotno pravu to je automatizam, zato sudije nikada nece biti automati za koka-kolu) smenjivale vlast zbog krsenja „ugovora“(izjave), a zapravo bi zamenjivali slobodu (to je smisao „automatskog“ prava, razdvajanje prava i slobode), odnosno slobodnu volju glasaca, cime bi sudska vlast bila nadredjena zakonodavnoj i izvrsnoj, a i samim glasacima).Jos jedna verzija su zahtevi prema SPC (etika) i SANU (strucnost), kao neuvidjanje da su oni samo deo sistema (sama SANU je dobar primer kako organizaciju koju cine „najumniji“ moze biti beskorisna)

    Kadrovi ne mogu da zamene sistem.Uspesnost u svojoj struci postaje beznacajna spram okolnosti da ste deo politickog zivota i politickih kompromisa.Zato se svaka „strucnost“ vrlo brzo istopi u sistemu, kao sto se svaka suverenost brzo istopi u susretu sa politickim i vojnim okruzenjem i svetskim kapitalizmom.Na stranu sto u realnosti ne postoji nikakva patriotska organizacija koja bi se i priblizila vlasti.

    15
  3. @Komentar ceka pregled

    Према првом комнетару рекао бих да добро подносите чињеницу да је философија ипак слушкиња теологије, а да теологија није теологија Томе Аквинског и Варлаама Калабријског… 🙂

    Никад нисмо имало владу стручњака, а камоли отеловљење стручности. Тачно је да је пре ове власти било мало више стручњака и школованих људи, али су све владе правили политичари и водили рачуна искључиво о политичким, страначким и личним интересима.

    4
    5
  4. Postovani g.Varagicu

    Kada Vi budete vlast, filozofija nece biti sluskinja teologiji, nego potpali.Nisam hteo da Vas ometam, ali posto me vucete za jezik, treba da znate da, kada pisete o Dekartu, ne mozete u literaturi koju stavljate na kraju teksta nemati Dekartovo delo, jer tada ne pisete o Dekartu, nego o Predragu Milidragu i njegovom vidjenju Dekarta.Sekundarna literatura sluzi da podrzi Vase stavove o Dekartu na osnovu Vaseg citanja Dekarta.Kada student podnosi profesoru molbu za diplomski, profesor procita temu i pogleda literaturu.Ako je tema Dekart, a u literaturi nema Dekartovih dela, vraca studentu predlog i bez citanja obrazlozenja teme.Dakle, ne ispunjava cisto formalan razlog i bez citanja je sve jasno.

    U politici, sve je politika, i ekonomija i putevi (kolika je rasprava vodjenja zasto se pravi put do Pristine, kome on sluzi Srbiji ili NATO-u) i digitalizacija i SVE.Pojedinci se pojavljuju u okviru politickih stranaka i zastupajuci politicke programe.To sto je dr. Milovan Bojic bio dobar kardiohirurg, ne znaci da je dobar i za ministarstvo zdravstva, niti znaci da ce moci da ostvari bilo koju svoju ideju u okvirima politike koju vodi vlada, a pogotovo ne znaci da ce mu se posao svoditi samo na struku, svako mora da preuzme i deo politickog tereta, sto je pomenuti cinio rado i lose.Nas istoricar vojske dr. Mile Bjelajac kaze da je u Srbiji vojska uvek bila podredjena ministarstvu finansija.

    Da je politika iznad ekonomije je jasno, ali koliko iznad moze se videti na jednom primeru.U okvirima globalnog kapitalizma Rusija igra ulogu energetskog snabdevaca.Globalni kapitalizam nalaze da je racionalno ponasanje Rusije da stecenu dobit ponovo ulozi u energente, jer tako najlakse dolazi do najveceg profita.Ali, to drzavu cini zavisnom od strane tehnologije, sto u slucaju politicke krize moze dovesti drzavu u opasnost.Dakle, Rusija treba da se ponasa „iracionalno“ i da pocne da ulaze (na stranu to sto se ovde radi o drzavi, a ne kapitalistima koji nemaju nikakav interes da ulazu u bilo sta osim energenata, jer jedno je kapitalizam XIX i prve polovine XX veka, a drugo danasnji globalni) u tehnologije koje vec postoje, u kojima drugi imaju bolju osnovi i otisli su daleko i koje srednjorocno ili cak dugorocno ne mogu dati profit, ali su neophodne zbog vojne i politicke samostalnosti zemlje, a to su kategorije koje nadvisavaju ekonomsko.I sama Srbija treba da donese slicnu odluku (odustajanje od EU i okretanje od Zapada), ali stalno pobedjuje privid racionalnosti i kratkorocni interesi (naravno, pitanje je da li drzave velicine Srbije mogu imati neku dugorocnu strategiju), tako da i vlast i vanskupstinsku „opoziciju“ cine proEU partije.Danas imamo jednopartijsku skupstinu, a kada u nju udju Djilas, Jeremic, Tadic, imacemo jednoumnu.Izlazak Srbije sa periferije globalnog kapitalizma je politicka odluka koja zahteva politicku podrsku spolja i ,gotovo sigurno, protivljenje spolja.Tome treba da prethodi politicka odluka naroda da ima vlast koja je spremna na to i tako cete dobiti Vase „narodno jedinstvo“.Medjutim, niti postoji takva politicka ponuda niti je izgledno da bi narod vecinski je podrzao.

    Elem, politika i program je sve, pa se onda sudare sa voljom gradjana, ali i stranih interesa, pa ako dodju u priliku da budu na vlasti, sudare se sa realnoscu i opet sa stranim interesima, pa se modifikuju i dok dodjemo do toga ko su kadrovi, koliko su uspesni i strucni, koliko su moralni…

    5
    1
  5. @Komentar ceka pregled

    Не знам да ли сте злонамерни кад помињете паљење књига. Ако вам није јасно о чему сам писао у претходним текстовима, можда може да вам појасни овај текст Николе Ђоловића Академија и/или пустиња https://teologija.net/akademija-i-ili-pustinja/

    Нисам знао да сте ви професор, а ја ваш студент.

    Што се тиче осталог из коментара, све сам објаснио у свом тексту. Текст почиње питањем да ли је то уопште најбоље решење, бирао сам и моралне а не само стручне људе као примере, изоставио министарство за европске интеграције, нагласио да председник владе мора да буде политички искусан и да се озбиљно бави политиком и да га народ прихвати…

    Да ли ви имате неку другу идеју, неки бољи предлог, неке боље људе?

    5
    2
  6. Postovani g.Varagicu

    Objasnio sam Vam kako se pisu tekstovi sa fusnotama i spiskom literature, ne morate ni da se zahvalite, a mozete i da budete pravi Srbin.Na drugi nacin se nisam mesao u Vase „teolosko-filozofske“ spise imajuci u vidu da ste mi jednom prilikom, kada sam Vam naveo literaturu povezanu sa Vasim interesovanjima, u pogledu Hajdegera odgovorili sa:“…taj fasista“ (slicno kao sto cine drugosrbijanci i levicari kada se radi o Nikolaju Velimirovicu, vidite kako imate isti rezon).Ne, nisam zlonameran.U Srbiji tiho klija zelja za revansizmom koja se ne bi zaustavila na ispravljanju istorijskih nepravdi i najiskrenije mislim da kada bi pobedila opcija kojoj obojica pripadamo, pobedio bi onaj njen deo za koji su demokratija i individualizam ruzne reci i gorele bi ne samo knjige, a Vi biste se inercijom i slaboscu Vaseg misljenja nasli na toj strani, uprkos sebi samom i „spoznaji srcem“.

    Ovim zavrsam raspravu, sa moje strane.

  7. @Komentar ceka pregled

    Наметали сте Хајдегера као врховно божанство, само сам вас подсетио на слабост његовог мишљења, коју мени приписујете, а то је да је он подржао оне који су палили књиге. И Николај Велимировић је био у њиховом логору.

    2
    3
  8. Postovani k.Varagicu

    Napisao sam da zavrsavam raspravu, ali ste Vi bili bezobrazni! Na Vase podsecanje ko je bio Hajdeger, ja sam Vas odmah podsetio na moj komentar na tekst Caslava Koprivice o Hajdegerovom nacizmu (radilo se o prikazu knjige Danila Baste).Ja bozanstava nemam.Sa druge strane, Vasa sklonost da nekriticki i iskljucivo koristite sekundarnu literaturu, pa ni ona nije kvalitetnam, dakle ono sto Vam je pri ruci, o tako kompleksnim misliocima kakav je Huserl, pokazuje nekriticnost, simplifikaciju, neobavestenost, verovanje u trecerazredne autoritete, a sve to u licnom interesu „dokazivanja“ vlastite teze postavljene pre, a sto je jos gore i BEZ CITANJA izvora!

    Kada povezete sklonost ka nekriticnosti, pojednostavljivanju, verovanju trecerazrednim autoritetima i podredjivanje sve licnom interesu, tacno dobijete ono sto sam nazvao slaboscu misljenja, zbog cega cete neizostavno biti na na strani koju sam opisao i bez svoje volje.

    Sada stvarno dosta!

  9. ministarstvo saobracaja: nas najveci strucnjak za izbocine na putevima g.Zdravkovic (moto ministarstva:“Greske su pouzdan znak da se radi“)
    Погрешили сте, мото је „газимо битанге да поравнамо неравнине“. Не кошта ништа.
    Хвала Вам од срца, све сте ми објаснили!

  10. Varagić Nikola:

    ”Да ли ви имате неку другу идеју, неки бољи предлог, неке боље људе?”

    Имам ја, ако је дозвољено:

    https://stanjestvari.com/2020/12/18/slavoljub-lekic-vreme-je-za-srpsku-antielitu/#comment-166594

  11. Postovani g.Zdravkovicu

    Gazenje bitangi da bismo imali uravnilovku smo vec imali i kosta nas i dalje. Mada, mozda biste,umesto ministarstva saobracaja, mogli imati funciju prevodioca za predsednika:“ Predsednice, kazu da ste bitanga na putu“ :))))))))

  12. @ Komentar ceka pregled

    Поштовани господине,
    Молим Вас да не злоупотребљавате чињеницу да су неки наши аутори љубазни да сучеле аргументе (и) као коментатори.

    Хвала на разумевању,
    Александар Лазић

    2
    1
  13. @Stanje stvari

    Necu zloupotrebiti, povlacim se na raspravu zasto je Rusija, kao glavni favorit, izgubila u cetvrtfinalu SP-a u hokeju od najlosije reprezentacije Kanade u istoriji SP-a koja se u to cetvrtfinale plasirala zahvaljujuci rezultatu drugog meca.I tu se raspravlja o personalnim resenjima, ne mogu da shvate da su kao skola hokeja, dakle sistemski, inferiorni, da je KHL samo razvojna liga NHL-a (suverenitet) koja je svetski monopolista (globalni kapitalizam) i kupi sve najbolje i da KHL ne moze da zivi od zarade kao NHL, vec ekipe moraju da drze regionalni koncerni (pitanje ulaganja, kapitalisti ili drzava). Slicna problematika, kao kod nas – svoje vise nemaju, a ne uce od boljih, vec kukaju za sovjetskim hokejom.

    1
    1

Оставите коментар