Војислав М. Станојчић: Београдски комеморативни скуп несврстаних или Mного вике ни око чега

Ко је имао непосредне користи од Комеморативног скупа несврстаних у Београду? Да ли је то АV који је овом приликом опет могао да замишља како је Србија најзначајнија земља у региону, а можда и шире?

Извор: АП/Дарко Војиновић

Поводом шест деценија од оснивачке конференције Покрета несврстаних земаља, Београд је од 10. до 12. октобра био домаћин Комеморативног скупа коме су присуствовали највиши представници држава чланица те организације. Србија је изврсно одиграла улогу љубазног домаћина који се својски потрудио да на најбољи начин дочека и испрати своје госте.

Пошто није чланица те организације (једна од земаља оснивача била је и СФРЈ, која је избачена из Покрета несврстаних 1992. због грађанског рата који је у њој беснео) већ само посматрач од 2001. године, у овој прилици улога Србије сведена је на ранг љубазног домаћина.

Шта тај Покрет значи грађанима Београда показала је анкета према чијим резултатима 26,5% испитаника уопште не зна шта је „Покрет несврстаних“, док је 13,3 % нешто о чуло о њему, али није сигурно да зна шта је он, заправо. Ипак, већина од 60,2% прилично је обавештена о њему. Посебно је, међутим, занимљиво што га неки од оних који знају за Покрет несврстаних не везују за име Јосипа Броза, иако је „његова Југославија“ уз Индију и Египат била оснивач ове организације.

Прва конференција Покрета несврстаних у Београду 1961. године (Фото: Викимедија)

Овакво је стање у главном граду, а ако би се исто питање поставило у другим деловима наше земље могло би се с разлогом претпоставити како је Покрет несврстаних непознаница за још већи проценат грађана наше земље.

Србија, бар према доступним сазнањима, није показивала неко изузетно интересовање за Покрет несврстаних – изузев што је у неколико последњих година покушавала да на неке од чланица утиче да би оне, како воле да кажу наши политичари, „отпризнале Косово“…

Ова три октобарска дана у Београду се о дочеку, боравку и испраћају представника држава чланица Покрета несврстаних старала екипа од 4.000 људи како би Београд и Србија оправдали улогу доброг домаћина.

Питање које би могао да постави сваки наш грађанин, а посебно онај који живи на минималцу: колико је сав тај сјај коштао, каква је била сврха скупа (сем подсећања на Оснивачку конференцију), али, пре свега, ко је све то платио?

Скуп несврстаних у Београду 2021. (Фото: Sputnik/Лола Ђорђевић)

Ако је ММФ – љубазни лихвар и увек спремни зајмодавац – то ће се добро осећати у следећим деценијама,

А биће, можда, и других занимљивих питања.

Рецимо, ко је, овако и на први поглед, имао непосредне користи од Комеморативног скупа Покрета несврстаних у Београду? Да ли је то АV који је овом приликом опет могао да замишља како је Србија најзначајнија земља у региону, а можда и шире? Или можда председник Гане који је као „отпризнавач Косова“ одликован орденом Републике Србије са лентом?

Председник Србије Александар Вучић одликује председника Гане Нана Адо Данква Акуфо-Адоу (Фото: Снимак екрана)

А шта би тек могло да се каже за Сергеја Лаврова, који је, представљајући своју државу, био почасни гост овог скупа?



Categories: Судбина као политика

Tags: , ,

Оставите коментар