Да ли је могуће да било који Вучићев потрчко уради нешто без Вучићевог знања, одобрења или наређења

Александар Вучић и Милан Радоичић (Извор: КоССев)
Смутна улога Милана Радоичића у Бањској, наводног организатора народног отпора, нимало не осветљава његово признање. Штавише, намеће се питање да ли тим признањем жели да отклони сваку сумњу са правог кривца? Имовина коју је стекао нечасним служењем Вучићу и Куртију указује да би био први у историји Срба који је од издајника постао вођа народног отпора, свестан да ће све привилегије и богатство које је нечасно стекао на КиМ изгубити. То богатство је неупитно пошто Вучићеве ударне медијске песнице нису демантовале снимке виле на Газиводама. Такође, снимак показује да му је стало само до сопственог ћара, а не народне користи јер је био и остао беспоговорни извршитељ Куртијевих и Вучићевих наређења. Такав тип личности ће жртвовати имовину по наређењу и ако му је осигурано сигурно ухљебље и обећање да неће сносити никакве последице. Али, онај који му је то наредио и обећао, толико често крши обећања дата народу, а камоли појединцу, да ће само време показати колико ће и како Радоичић бити награђен или страдати, јер ће га његов наредбодавац вероватно лако жртвовати – баш као и Газиводе за које се клео да их неће дати. Радоичићева судбина није у Вучићевим рукама, него у америчким. Да ли ће бити осуђен или у медијима проглашен херојем такође на зависи од Вучића, већ од амбасадора Хила. Можда на његову даљу судбину указује то што је Вучић бранио власника највеће плантаже марихуане у Европи, а „војводу од Газивода“ и „хероја“ Бањске не. Недавно привођење Радоичића је савршен начин да прави наредбодавац добије алиби.

Вила Милана Радоичића на језеру Газиводе (Извор: Снимак екрана/Фејсбук)
Прво питање које се намеће је, зашто је наводни, такозвани и самозвани организатор српског отпора изабрао Бањску на северу КиМ, центру српског отпора, и тиме Србе изложио убијању и иживљавању шиптарских терориста?
Друго питање је да су упадом у Бањску дате одрешене руке Куртију да то учини у било којој српској светињи – јер је довољна само сумња, баш као што је довољна сумња да се било који Србин, ухапси, осуди или убије?
Треће питање (а и остала у оквиру овог питања) јесте – каквим чудом су шиптарске снаге и КФОР тако брзо реаговале, а нису то чиниле приликом претходних акција српског отпора? Да ли се то десило јер су унапред били обавештени шта се спрема? Да ли то указује на сарадњу власти у Србији (Вучића) и власти лажне државе (Куртија)?

Извор: КРИК
Четврто питање јесте како су се наоружани Срби (?) извукли из окружења, а страдали они који су остављени на цедилу?
Пето питање – где се налазио „војвода од Газивода“ и назови родољуб Радоичић када се све то дешавало? Сигурно је да је сада на сигурном, као што је сигурно да није остао са народом да брани оно што је закувао, а по наређењу његовог надређеног. Треба имати на уму и да тај надређени има надређеног.
Шесто питање је да ли је у овој прљавој игри шиптарски полицајац убијен да би Куртијев одговор био што суровији, а тзв. Међународна заједница убијање српских рањеника и сваки будући злочин избегла да осуди, јер је то по њима била оправдана антитерористичка акција? Мала је жртва живот једног шиптарског полицајца према поткрепљеном и озваниченом праву датом од тзв. Међународне заједнице да се по вољи Куртија или његових наследника било који Србин прогласи терористом, ухапси, осуди на дугогодишњу робију или убије.
Непопуларно са #Kosovo бр. 3: у наводној борби против Радочића специјалци су јутрос и у Кос. Митровици и Звечану траумирали децу која су ишла у школу и обданишта. Бањска му је дала прилику да са репресијом појача без да брине да ли ће међународна зајединца то да спречи. Није га…
— Марко Јакшић (@jaksicmarko) September 29, 2023
Седмо питање јесте зашто Вучић сада не одржи састанак са Србима на КиМ? Одржао га је када је цео северни део КиМ устао, да би убедио Србе да уклоне барикаде, јер се појавила опасност по лажну државу да се отпор прошири, а полицајци лажне државе и лажне мировне снаге били су неспремни.
Осмо питање – а и остала у вези са њим – јесте зашто врховни командант српске војске на миг САД повлачи војску са тзв. административне границе? Чему толико правдање врховног команданта и начелника генералштаба? Да ли је врховни командант војске Србије Бајден? Да ли заједничке вежбе Војске Србије са НАТО и гардом из Охаја указују на исто? Пошто је НАТО створио лажну државу чини ли то председника у Србији (погрешно би било назвати га српским председником) учесником у удруженом злочиначком подухвату, јер се по његовом наређењу сарађује са српским душманима и спроводи политика српских душмана? Да ли је могуће да је тзв. врховни командант војске у Србији само НАТО каплар, а Радоичић капларов каплар? Да ли Србија поред аустроугарског каплара сада и у НАТО каплару добија још једну негативну историјску (с)личност?
Девето питање – да ли је пренемагање, уздисање, лажно изненађење и крокодилске сузе које су се чини појавиле у ЊЕГОВИМ очима само још једно глуматање пред камерама и представа за јавност која треба да покаже како се брине и колико му је жао српских жртава, а у ствари указује на немање намере власти у Србији да Србима на КиМ помогне? Да ли докази о ликвидацији Срба у Бањској служе истој сврси? Ти докази су у ствари настојање, као и све претходно, да се Срби обесхрабре, уплаше и подстакну на исељавање. Представа је у ствари више за домаћу, него за инострану употребу.
O sukobu u manastiru Banjska i sankcijama .. pic.twitter.com/rh4L5EhGCk
— Žaklina Tatalović (@zaklina_prva) October 11, 2023
Десето питање је да ли су ови трагични догађаји у рушењу српске државе и државности (не само на КиМ) део спровођења француско-немачког плана, Бриселских, Охридског и Вашингтонског споразума чији је ОН потписник и извршилац радова, а надзорни органи САД и ЕУ?
Једанаесто питање јесте зашто је кривично дело велеиздаје избрисана из КЗ Србије?
И на крају питање свих питања које даје и одговор на сва претходна: да ли је могуће да било који Вучићев потрчко уради нешто без Вучићевог знања, одобрења или наређења?
Categories: Судбина као политика
Питања су на месту али нема одговора.
Историја каже да је Апис осуђен и погубљен на велеиздајничком процесу у Солуну.
А зашто је осуђен?
Због тога што је непријатељу дао повод да нападне Србију петљајући са младобосанцима. Као што се зна Србија је тек била изашла из балканских ратова прилично исцрпљена и неспремна за рат поготово са тако моћним противницима као што су германске силе.
Е сад ако се вратимо на данашња дешавања у “случају Бањска”.
Зар није ово могло одвући државу Србију у ратну несрећу и сукоб са ОТО снагама? Је ли Србија дорасла да се носи са таквом несрећом данас?
Осим тога падоше и мртве главе од којих су три српске.
И шта се догоди?
Наречени главни актер пуштен је да се брани са слободе као да је скривио саобраћајну несрећу.
Не сазва се ни такозвани Савет за националну безопасност као што је то било у претходном ситуацијама.
Поставља се питање зашто?
Нешто нисам чуо да је неко тражио хитно заседање СБ УН.
Ако нисам у праву молим да ме неко исправи.
Posle plasiranja priče o obezglavljenim bebama više nikome ništa ne možemo verovati. Čak ni svojim očima. Rezultat: anesteziranost/paralisanost/OBAMRLOST. CILJ postignut: apstraktna imenica ISTINA obesmišljena do poruge.
Далеко од тога да је Вучићев пријатељ чист, али ова слика виле је слика модела.
Постоји само питање шта са Вучићем и кад.
Ах, па немојте Ви тако: каплар!!! Зар нашег generalissimus-a, јединог од постанка света после Стаљина и Франка, и Врховног Команданта (како то гордо звучи!), ? Шта, зар још није добио чин резервног генерал-пуковника? Да му се одмах да! Јер је заслужио, јер се небројено пута доказао у свом војном умећу и ратоводству, подизањем б/г Војске на највиши ниво чак и кад Шиптари крену ка административној линији на пикник, слањем јуришног оклопног воза ка а/л, разбијањем гласачких кутија, храбрим претећим махањем прстом кад су Шиптари завртали шију Марку Ђурићу, храбрим повицима „Не дам Газиводе!“, мученичким спавањем на патосу неког бриселског евроатлантског здања, непрекидним и дуготрајним примањем свакојаких белосветских протува, па чак и Курца и Гузенбауера – тих европских јајара, витешким одбијањем да стави потпис (након што се најео „рибе од Орида“) на обећање да пристаје на све услове којима практично признаје квази-државу Косово, али и мудрим ћутањем и држањем „мача у корицама“ док се хиљаде и хиљаде Срба исељавају са КиМ бежећи од шиптарског терора и безнадежних вапаја мајчици Србији да им помогне… Ето и сад, кад погибоше три Србина, како само храбро и мудро вуче потезе доказујући свом верном народу који је убеђен у његову месијанску природу, да он са тим није имао никакве везе.
А Ви сте, господине Спасојевићу, баш неко закерало! Онаквог човека… Ви тако…