Петар Божовић: Стекли смо навику да нам је ситуација с културом срамотна

Сваку ноћ видим да је на РТС-у тек око поноћи емисија, односно дневник о култури. Па ко то може да гледа у тако касне сате, каже српски глумац

Петар Божовић (Извор: НСПМ)

Глумац Петар Божовић (78) изјавио је данас да је тренутно стање у култури Србије срамотно пре свега због, како је рекао, континуираног маћехинског односа власти према културним ствараоцима и установама.

Божовић је у интервјуу агенцији Бета казао да је поред лошег стања у српској култури још горе то „што смо стекли навику да нам је ситуација с културом срамотна“.

„Навика је једна од најгорих људских особина, она се стиче као биолошка предност прилагођавања околностима и то можемо видети код биљака и животиња. А човек, као мисаоно биће, навикао се и на ропство и на владавину терора и једноумља. Код нас, кад је у питању култура, из буџета Србије се издваја свега 0,66 одсто, а понекад буде 0,67 одсто”, рекао је Божовић и нагласио да се између та два броја „увек води велика битка“.

Додао је „да смо се ми у Србији навикли на минорна издвајања за културу“ и да се „свакој несрећи која траје на крају смејемо“.

„Годинама нисам чуо да су у Скупштини Србије опозиција или власт покренули питање стања у култури. Стање у култури Србије је срамотно пре свега због континуираног маћехинског односа власти према културним ствараоцима и установама“, рекао је.

На питање какве су последице малих издвајања из буџета за културу, Божовић је казао да Србији недостају капитална улагања у културу и образовање.

„На стање у култури одражава се и број писмених и неписмених грађана. На жалост, највише је полуписмених, који су најгори јер с њима свако може да ради шта год хоће. Најписменији и најобразованији масовно одлазе у иностранство. Некада сам се свађао с онима који су одлазили у иностранство и њиховим родитељима, а данас, због лошег стања у држави, више немам ниједан разлог да било кога погледам у очи и да му кажем немој ићи“, нагласио је Божовић.

Београд: Нелегална градња уништила неолитски локалитет Усек

Некултура је надвладала културу, додао је глумац, и навео да је Србији неопходан закон о забрани шунда.

„Некада смо на Радио Београду могли да слушамо академију певања, али кад је укинут закон о забрани шунда и прорадила ибарска магистрала, свакојаке речи су дошле на тапет. Ове текстове песама које данас слушамо раније нисмо могли ни да замислимо. Култура се у Србији уништава већ деценијама, полако, али сигурно“, оценио је Божовић, који је одиграо више од 200 филмских и телевизијских улога.

Да се у Србији не води довољно рачуна о промовисању културе, Божовић је навео пример Радио-телевизије Србије (РТС).

„Као нормалан и лојалан грађанин гледам РТС. И шта видим? Сваку ноћ видим да је тек око поноћи емисија, односно дневник о култури. Па ко то може да гледа у тако касне сате. Неки паметни људи су казали да ће код нас бити добро стање у друштву тек када у дневнику прва вест буде о култури“, казао је он.

Упитан да прокоментарише утицај ријалити програма на културу народа, Божовић је рекао да су „Задруга“, „Фарма“ и „Парови“ постали „чувени српски универзитети“ на којима се васпитава публика.

„Публици коју васпитавају ријалити програми, лако се пласирају ситком телевизијске серије. Те серије се сигурно не праве због глумаца, већ због прања пара. Иза огромне производње разних ситком серија стоји сарадња с људима на власти. Не би могло другачије да прође“, казао је он.

Петар Божовић: Некад се по мишљење ишло у комитет, а сада у стране амбасаде „цивилизованих народа“

Додао је да је више пута покушавао да гледа „Задругу“, али да није могао да схвати „о чему се ту ради“.

„И дан данас не разумем зашто је ‘Задруга’ толико привлачна и зашто неке јавне личности, пре свега певачице, тамо учествују. Вероватно се добро плаћа, али само суделовање у томе ставља под сумњу све оно на чему сам ја васпитаван. Мислим да ‘Задруга’ највише утиче на пензионере с најмањим пензијама, који гледајући ријалити програме пројектују неке своје неостварене животе“, сматра Божовић.

Онај који пензионерима даје „Задругу“, казао је глумац, очекује од пензионера да за њега гласају на изборима.

„Пензионери више гледају ‘Задругу’, него у своју пензију“, рекао је прослављени српски глумац.

На питање Бете које су последице маргинализовања културе у Србији, Божовић је цитирао изјаву једног свог колеге: „Лепше је с културом“.

„Ми данас историју српске културе можемо да видимо само у неким емисијама на другом или трећем програму РТС-а. Због маргинализовања историје српске културе имамо проблем и с одбраном Косова и Метохије. Не бранимо ми ту територију због плодне метохијске земље, већ због духовног стуба који нас држи усправно, а не водоравно“, објаснио је Божовић и нагласио да би у Београду требало да се окупи милион људи с поруком „Не дамо Косово“.

„Наш народ мора у нечему да буде заједно, а то је када је у питању очување Косова и Метохије“, оценио је он.

Култура није само позориште или музика, додао је, већ је култура и породица и очување породичне традиције.

„Од породице почиње прво васпитање. Нажалост, и породица је почела да се урушава и у њој нема оне хијерархије која нам је потребна за даљи живот. Зашто се човек васпитава 18 година? Две најважније особе у животу су родитељ и учитељ. Кад су родитељи и учитељи изгубили право да подвикну деци, изгубили смо и породицу и школу“, нагласио је Божовић.

Владимир Димитријевић: Светлост и просвета

Упитан како оцењује ангажман људи који данас управљају културом у Србији, Божовић је рекао да власт на челу Министарства културе поставља „партијске кадрове с којима не зна шта да ради“.

„Ти људи се истичу шмирањем. Наша министарка културе (Маја Гојковић) ниједном се није огласила поводом претњи и напада на глумце. Некада су на челу позоришта били, на пример, Милан Дединац у Југословенском драмском позоришту или Мира Траиловић у Атељеу 212, који нису били чланови Партије. Данас ја не знам ни како се зову управници позоришта, већина су доведени по партијској линији. То је жалосно“, сматра Божовић.

Због страначког кадровања, оценио је глумац, култура се још више гуши, а народ назадује.

На питање шта би требало променити да се унапреди значај културе и да би се култура утемељила у сваком човеку, Божовић је рекао да би прво требало да повратимо ауторитет породици и просветним радницима.

„Не може индивидуа да буде изнад породице. Мора да се поврати ауторитет породици и просветним радницима који су најугроженији. Сада, уместо учитеља, долазе до изражаја школски психолози и педагози. Учитељ ти је, после мајке, најважнији. Ми смо жртве глобалног система који ждере стуб нашег постојања и идентитет“, казао је глумац.

Додао је да више не постоји књижевна, музичка или архитектонска критика и да не памти када је последњи пут у Србији отворено неко позориште.

„Ова власт се хвали да је за годину дана завршила обнову Народног музеја, иако су радови трајали десет година за време претходне власти. Такве речи не пријају иоле паметном човеку. Ова власт вређа интелигенцију људи. Можемо ми да издржимо и глад и немаштину и смрт, али немој да ме ј***ш у здрав мозак. Немојте партијску оданост да доказујете тиме што пљујете једну професију“, нагласио је Божовић, који је добитник више признања за допринос филмској и позоришној уметности.

Велимир Гајић: Случајно ископано, намерно украдено (2020)

Казао је да је Београд једина европска метропола која нема зграду Опере и да је изградња Опере горуће питање културе.

„Била је добра прилика да се у оквиру ‘Београда на води’, уз реку прилепи зграда Опере, али се нико није сетио да то насеље добије неки смисао с печатом културе. Када је бивши градоначелник Београда Весић (Горан) направио клизалиште од Трга републике, он је унапређен за министра. Оданост партији не подразумева оданост граду и отаџбини. Јер ако неко каже да су такве ствари противне држави, онда главни узима патриотизам у реч и отима га од целог народа и говори о патриотизму у име свих нас“, истакао је Божовић.

Говорећи о нападима и претњама које добијају глумци који учествују на протестима против насиља, Божовић је казао да се ради о невиђеној глупости.

„Сваки глумац је својим ликом постао део нечије породице. Глумци су слободни људи и народ их воли. Обележавање глумаца и тај систем који сведочи о понашању власти да проверава стање на рачунима глумаца је најава фашизма. Немојте то да радите, смирите се мало. Немојте партијску оданост доказивати тиме што пљујете једну целу професију“, поручио је Божовић функционерима СНС-а.

Божовић сматра да је велики проблем за народ то што се опозиција, како је рекао, никада није ујединила против званичне власти.

„Све опозиционе партије и покрети наступају појединачно. Велику рану овом народу је задало то што се опозиција није никада ујединила против власти“, оценио је.

На питање како оцењује говор мржње који промовишу највиши представници власти, Божовић је рекао да је у питању недостатак културе.

„Кад узмеш власт, овде можеш да радиш и причаш шта хоћеш. Србија је пуна факултета који су направљени да ‘школују’ кадрове за власт. Међутим, поставља се питање шта је с београдском и српском интелигенцијом? Нико није реаговао због одласка бивше ректорке Универзитета у Београду Иванке Поповић, која је утврдила плагијат доктората Синише Малог. Ето колико је наша интелигенција уништена, и како онда народ да не попизди“, казао је Божовић.

Петар Божовић: Нисмо ни осетили кад су нам извадили мозак!

Упитан да ли је култура противник власти, Божовић је однос власти у Србији према култури упоредио с периодом из средњег века.

„У време средњовековља били су дворци и тврђаве на којима су владарима доводили глумачке трупе да се забаве. Када би глумци крочили у тврђаву, владарова војска би подигла мост и затворила капије града. Владари су са сиромашним глумцима и глумицама радили све што су хтели. Е, тако су и данас, код нас, и балет и опера и драма доведени на просјачки штап, а многи управници постали улизице власти“, закључио је Петар Божовић.

Опрема: Стање ствари

(Beta/НСПМ, 23. 6. 2023)



Categories: Преносимо

Tags: ,

4 replies

  1. Глупо, јадно, банално, некорисно, ташто и кичерајски – полуписмено баш како и све што излази из глумца, тако и ово ***** о култури, полукултурног полусвета јалових малограђанских небитника, који упорно присвајају важност и битност као одреднице своје празнине…

    7
    9
  2. Писмен, наочит, образован, одгајитељ и неговатељ Духовног Смисла, завичајности и сваке племените изведенице из свеименице РОД, не ДАЈЕ своју реч и своје слово у размену ( дијаложење ) са бета бижутеријом, не празнослови јефтином површношћу о дворској луди и средњевековљу из водоравни некакве мире траиловић која је пре свега била и јесте партијски човек брозоморне малограђанштине, не меша бабе и жабе – ” глумиште ” никада није и неће бити никакво стратиште и не постоји састрадавање ” глумаца ” и Србља мученичког… Јавнокућне занатлије задовољавања СТРАСТИ – глумци, тек су првоешалонски егзамплари малобуржујске евроатлантске просечности – отуда и први коментар…
    Лане Гутовић је био најпрво личност, те је глума била само предах, пауза између чинова попришта на стратишту личноносности…

    7
    7
  3. Док сам био млађи, подучавали су ме о појму „ванредном стању“. Пре неки дан сам гостујући био принуђен да код домаћина одслушам дневник у пола осам. Приметио сам да су сви редом, и водитељи и дојавници из разних крајева УжаС-а говорили о „ванредној ситуацији“ око прокишњавања на све стране. Исто тако и овде – имамо „ситуацију“ и „културу“, уместо „стања“ и „одгоја/васпитања“. Не знам баш тачно да појмим шта је култура, није знала да ми објасни баба која ме је васпитала, али знам да је изведена из речи „коло“. Предлажем да се у општем стању и овај лист културно еманциписује у „Ситуација објеката“.

    3
    1
  4. „На стање у култури одражава се и број писмених и неписмених грађана. На жалост, највише је полуписмених, који су најгори јер с њима свако може да ради шта год хоће.“

    „Некада смо на Радио Београду могли да слушамо академију певања, али кад је укинут закон о забрани шунда и прорадила Ибарска магистрала, свакојаке речи су дошле на тапет. Ове текстове песама које данас слушамо раније нисмо могли ни да замислимо. Култура се у Србији уништава већ деценијама, полако, али сигурно.“

    „Због маргинализовања историје српске културе имамо проблем и с одбраном Косова и Метохије. Не бранимо ми ту територију због плодне метохијске земље, већ због духовног стуба који нас држи усправно, а не водоравно.“

    Нема се шта додати речима великог Петра Божовића. Нажалост све је више оних што се препознају у наведеним стварима, па онда пљују и нападају свој одраз у огледалу, баш као и њихови преци што су за време Нушића и Ј.С. Поповића, што говори само о њима и ни о чему другом. И о тужном стању нације.

    Треба погледати и број великосрба што србују на латиници (па још ако није ћелава добро је), православаца-псовача што посте за Бадње вече и Велики петак и шатро културних ситних снобова што гомилају ситне речи и изразе не би ли тако испали још шатро културнији, јер културо еве ме. За такве је културно наслеђе страна реч, а национални идентитет припадност крду. А у крду је можда топло али и смрди.

    Некад је Косовски завет био стуб који нас је држао усправно, а сада је то празилук што вири из фундамента на СНС митингу, на сабору циганије у Гучи (још једног комунистичког пројекта рушења српског идентитета) или док се устаје у одбрану Пинка и Хепија као аутентично српских телевизија, шунда као аутентично српског израза, док певаљка праћена аутентичним турско-циганским мелосом у позадини патетично арлауче. Српство каквим га замишља IQ 89 мали Мујица са Ибарске, члан месног обора СНС-а и син малог Ђокице сина друга Ђурице, што се ономад са партизанима без игде ичега доселио у Београд, научио да пише па се профункциЈонерио.

    Српски народ у Р. Србији и околним државицама је пропао. Што је ваљало изгинуло је у ратовима или емигрирало, остало је можда још пар стотина хиљада нормалних, светосавског наслеђа, и можда још три пута толико оних за које има неке наде, остало је или изгубљено за националну идеју или отпало од исте или претворено у бесловесно крдо. Јер народ који остане без свог културног наслеђа више није народ него хорда, и више ни не постоји.

Оставите коментар