Стефан Каргановић: Перфидни Албион и „иконокластички“ скандал у Босни

Када оздрави, прва ствар коју председник Додик треба да учини је да провери од врха до дна своју сарадничку екипу из ресора безбедности 

Стефан Каргановић (Извор: standard.rs)

Вешто смишљени дипломатски скандал потреса политичку сцену у Босни, и шире на Балкану. Наводно украдену православну икону из седамнаестог или осамнаестог века (нико засигурно не зна) Милорад Додик, српски члан и тренутни председник Председништва БиХ, поклонио је руском министру иностраних послова Сергеју Лаврову приликом посете овог последњег Сарајеву пре неколико дана. Да би ова дипломатска каша испала још отровнија, изгледа да постоје индиције да би проблематично прибављени поклон министру Лаврову могао да води порекло са територије Украјине.

Реагујући на ова узнемирујућа откровења, Министарство иностраних послова Русије је усвојило соломонско решење и најавило да икону враћа „поклонодавцу“ да би Интерпол имао прилику да расветли њено порекло.

Вишеслојни скандал има потенцијал да замути не само дипломатске односе, него и да изазове неповерење међу православним црквама, а такође – нимало мање важно – да подрије односе између два блиска народа, српског и руског. Ако бисмо поставили питање cui bono? добили бисмо одговоре који су савршено јасни и сви, без изузетка, упућују у западном смеру. Ако поставимо фундаменталније питање, ко би могли бити организатори ове неслане шале, и на то питање одговор упућује у истом смеру. Подозриво синхронизован са знаковитом изјавом од пре неколико дана сер Ника Картера, начелника британског генералштаба, да је „начин да их поразимо то да их [Русе – наша примедба] надиграмо њиховим сопственим средствима, а то значи да им задајемо ударце који су испод прага отвореног рата“ (и овде), инцидент са иконом носи изразите отиске прстију перфидног Албиона. Са свим дужним поштовањем према прекоокеанским шегртима, ова операција је исувише рафинирана да би је они могли извести.

Сергеј Лавров и Милорад Додик (Фото: Факти)

Околности које се налазе у позадини посете министра Лаврова Босни и другим регионалним државицама (Србија и Хрватска)  неспорно су озбиљне. У својој свеукупности, на Балкану политички и пропагандни апарат Запада, поред Косова, мономанијачки је усредсређен на само једну ствар: преуређивање Дејтонског споразума којим је 1995. заустављен рат у Босни. Тај споразум, који је у време закључивања био прихватљив свим трима странама, а Србима је то још увек, предвиђа конфедералну државу која се састоји из два ентитета и три конститутивна народа. Када је оваква формула била прихваћена 1995. она је одговарала и тренутним циљевима колективног Запада, али то више није случај. Drang nach Osten, који се нико више и не труди да прикрије, подразумева исту врсту стратешких припрема које су диктирале Хитлер 1941. године, пре напада на СССР, да осигура своју балканску позадину. А то значи исто и сада, да балканске државице пре отварања непријатељстава морају бити угуране у табор агресора, или бар поуздано неутрализоване.

Ово графички илуструју заједничке војне вежбе које су заказане између војних јединица Србије и Босне. У саопштењу босанског министарства одбране, вежбе се приказују као средство за „промовисање двостраних односа и регионалне сарадње,“ чему следи уобичајени низ испразних флоскула. Али кључна ставка се налази на другом месту у саопштењу, где се открива да је сврха вежби „примена концепта ‘Operational Capability Concept Evaluation and Feedback’“, с тим да је у изворној верзији босанског текста фраза под наводницама написана – на енглеском језику. Затим, сазнајемо и запрепашћујућу чињеницу да ће ове војне вежбе двеју формално неутралних држава које не припадају НАТО-у бити одржане да би се провериле њихове „оперативне способности у складу са НАТО стандардима“. А зашто са баш тим стандардима, питање је које би се могло поставити.

То је, дакле, шири контекст у коме је избио овај дипломатски скандал са иконом (где је, како се чини, приказан баш св. Никола, светитељ који се по православном календару прославља 19. децембра, што је још један заиста леп и пажљив гест са британске стране).

Још шири контекст ове афере је неумољива офанзива Запада која има за циљ укидање Републике Српске (у својим недавним јавним обраћањима, председник Додик присетио се једног евокативнијег термина – „рушење“), због њеног  тврдог инсистирања на пријатељству са Русијом и на тачном испуњавању свих одредби Дејтонског споразума. То укључује право Републике Српске да стави вето на све политичке потезе централних власти које не одобрава (међу којима се истиче чланство у НАТО-у) зато што су противне српском националном интересу, а што представља непремостиву препреку која се може савладати једино рушењем и уништењем српског ентитета.

Сложићемо се да председник Додик на факултету није студирао уметност, и да није познат као префињени коносер или мецена уметности, али је можда требало да изблиза осмотри поклон којим је намеравао да почаствује министра Лаврова, пре него што му га је уручио:

Да је то учинио, можда би приметио печат на полеђини – са ћирилским записом, који је без сумње он способан да чита – на основу којег се дало претпоставити да би поклон могао имати неке везе са Украјином, што је требало да му послужи као довољно упозорење. Али сада је већ увелико „прошао воз“.

Као у случају путничког авиона МХ17 обореног изнад Донбаса и исфабрикованих афера са Скрипаљима и Наваљним, и у овом случају унапред припремљени спинови били су муњевитом брзином активирани да би од самог почетка био наметнут наратив починитеља. Опозициона странка ПДП у Републици Српској, локална босанска експозитура службе са адресом на Vauxhall Cross-у у Лондону, на нечији миг одреаговала је одмах са захтевом да Додик поднесе оставку за „срамоћење“ Републике Српске, до које је њима иначе живо стало. Друга слична локална експозитура, раније патриотска а сада прелетачка, медијска кућа БН убацила се са теоријом завере да је аферу закувала Русија да би се Додика отарасила. Наводно, по једном офуцаном пискаралу чију пашквилу  БН преноси, неки руски оперативац је у свету уметности изгубљеном Додику сугерисао да би баш та икона највише обрадовала Лаврова, чиме је управо Русија подмазала шине за Додиков пад. Ово је једна од имбецилнијих теорија завера које тренутно круже.

И најзад, једва да је замисливо да би Украјина могла бити умешана у аферу као што је ова а да не направи гаф који опет (присетимо се ноторних и унапред припремљених фалсификата с почетка кризе у вези са обарањем авиона МХ17) поново ставља у први план комичну професионалну неспособност украјинских специјалних служби. Украјинска амбасада у Сарајеву је била исувише нестрпљива да би допустила афери да преноћи па је, грлом у јагоде, исто вече када је скандал избио од босанског министарства иностраних послова захтевала повраћај спорне иконе, пре него што је било могуће извести икакве поуздане закључке или разабрати се у новонасталој ситуацији.

Али изгледа да украјинска дипломатија није једина која је била унапред упозорена о томе шта се спрема. Као да исхитрен потез украјинске амбасаде није довољан доказ да је афера намештена, Додикове колеге у босанском Председништву, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић,  одбили су да испуне протоколарну обавезу да се и они  појаве као домаћини министру Лаврову, наводећи бесмислене изговоре.  Сада је јасно да су тако поступили зато што су били учесници у комплоту и да је њихов задатак био да одсуством обезбеде да сва одговорност за припремљени скандал буде сваљена на српског члана колективног тела и на Републику Српску, коју он представља.

Русија враћа икону коју је Додик поклонио Лаврову због утврђивања порекла

Док се Милорад Додик налази у болници са противречном дијагнозом („осећа се боље али има упалу оба крила плућа“,  здравствени билтен који неодољиво подсећа на збуњујуће извештаје о стању неколико недавно подлеглих великодостојника) званичне инстанце Републике Српске ћуте и не пружају никакво објашњење инцидента који се управо одиграо. Са закашњењем од неколико дана, најзад се јавио из РС „историчар уметности“ Никола Кусовац – непознато је да ли у приватном или званичном својству – са изјавом да је „икона, уметнички гледано, безначајна, а тржишно врло скромна… ко добије 150 до 200 евра за њу, тај је савршени трговац“. Ако је ова смушена експертиза требало да председника Додика извади из соса, могло би се, као прво, поставити једно питање. Зар би председавајући Председништва Босне и Херцеговине и помислио да за свој ентитет толико важног госта понизи безвредном, серијски штанцованом репродукцијом? Затим, друго логично питање гласи: на какав начин је Кусовац успео да даљински обави поуздану форензичку експертизу, будући да се икона још увек налази у Москви а он у Републици Српској, а вероватноћа је огромна да је лично никада није видео нити је имао прилику да је непосредно испита.

Импресивна примена сер Никове „испод прага“ доктрине инсценацијом афере са иконом сигурно неће задати смртоносни ударац ни Републици Српској ни политичкој каријери Милорада Додика. Али бар тренутно афера баца сенку на обоје, што је највероватније и било њена првобитна сврха, да би се умањила њихова способност одупирања жестоким притисцима који се непрестано повећавају са циљем да се аутономија загарантована Дејтонским миром замени унитарном босанском државом, која би постала прирепак НАТО-a.

Генерал сер Ник Картер (Фото: Stefan Rousseau/PA)

Када оздрави, прва ствар коју председник Додик треба да учини је да провери од врха до дна своју сарадничку екипу из ресора безбедности, која је очигледно пробушена као швајцарски сир. Сарадник који му је добронамерно дошапнуо какав би поклон одушевио министра Лаврова не би требало да добије само шут карту.



Categories: Српске земље

Tags: , , , , ,

14 replies

  1. „Braća“ Rusi, koji o sebi misle da su veliki pametnjakovići i diplomate, oslobodiše se vrućeg krompira ne obazirući se na Dodika ili na Srbe. Ovakvom reakcijom, praveći se da su glupi i naivni, kao što autor reče „чиме је управо Русија подмазала шине за Додиков пад“ je tipično samouslužujući, kukavički i proračunati antisrpski čin, još jedan u bezbrojnom nizu od početka 1990ih godina. Prva faza „Drang nach Osten“ bila je u stvari „Drand nach Balkan“ i to sa punopravnim, samoiniciranim i (zbog saveza sa „partnerskim“ Zapadom) ponosnim učešćem lažne Ruske „pravoslavne i slovenske braće“ u ratu protiv Srpskog naroda. Pomagači Ustaša i razbijači Srpske nacije i države nikada više ne mogu da se smatraju našom braćom, niti mi njihovom. Zbog toga druga (tekuća) faza modernog „Drang nach Osten“ više nije Srpski problem. Posebno ne dok postoji ovako sebična Rusija.

    11
    40
  2. Хвала господине Станко! Својим коментаром сте изванредно илустровали једну од поенти моје анализе. Бар што се тиче оног дела српског јавног мњења који реагује као ви, британска обавештајна операција са подметањем иконе постигла је потпуни успех. Док је ћурана, биће и подварка.

    43
    4
  3. Ako neko veruje da je to ukrajinsko kulturno blago , taj je vrlo naivan a onj pecat ako postoji na ikoni poklonjenoj gos Lavrovu onda sam ja Luis Hamilton.

    15
    2
  4. Лепо је ово Каргановић срочио али кључан актор у овој намештаљци је Дудуково поверење у крвате (и верност њима давнашња и сарадња трајна) који су били непосредни извршиоци намештаљке.

    27
    1
  5. Изврсна анализа господина Каргановића. Веома је важно, ( мени јесте), разобличавање кусовца, јер се иза њега крије велеиздајник вучић. Британска изопаченост и подлост у случају “ Икона“ тек је увертира за Божић Православни…

    25
    4
  6. Кусовац је стари лисац, ако је тутор био неко из Србије?!!наставимо размрсивање, биће свега…

    15
    2
  7. Gospodine Karganović, srećom Britanska OS u ovom slučaju ima minimalan uticaj na mene i slične. Mi smo svoje mišljenje formirali pre mnogo godina, i zaista imali smo za to vremena. Od 1991 g. pa do poslednjeg klanjanja one ******* od Ruskog ambasadora u Krvatskoj na grobu F. Tudjmana nije prošao ni jedan mesec a da „braća“ Rusi nisu nekim svojim antiSrpskim potezom uticali na nas upravo u smislu kako Vi to pripisujete Britancima. Da kao i Vi završim sa narodnom mudrošću: ko sa psima spava, ustaje se sa vaškama.

    12
    21
  8. Додикови медији су направили кобну грешку када су приказали не само икону, већ и печат на њој, на основу ког је утврђено да потиче из Малорусије. Да печат није усликан и објављен, никакав скандал се не би ни десио.

    14
    1
  9. Интерес Запада да минимизује Срба на Балкану је константа њихове политике већ два века. То не оправдава дилетантизам и криминалну природу српских власти са обе стране Дрине. Напротив, нико није толико помогао Западним интересима на Балкану као криминалци и дилетанти који владају Србима већ 30 година. Коначно, српско „увлачење“ Русима по цену сукоба са Украјинцима, који никада ништа Србима нису нажао учинили, није само дегутантно него је и штетно. Зашто од једног народа и једне земље који нам нису непријатељи, него напротив, правимо непријатеље само зато да би српски политичари добили који поен код званичника Кремља, без икакве користи за Србе?

    11
    12
  10. Да ли смо сведоци?Дан данас ми не знамо колико нас има у Торонту. Феј бук и гугл знају.Ми не знамо као ни у Јасеновцу.

    14
  11. Господине Каргановићу морам да признам да сте ме овим текстом дебело разочарали. Поента ове ваше, како је називате анализе, је само једна једина, да се опере Милорад Додик. Просто је невероватно да сте дозволили себи да ову Додикову глупост поредите са аферама о наводним тровањима Скрипаља и Наваљног и нарочито са обарањем путничког авиона МХ17 изнад Донбаса. Не видим логично и разумно објашњење о томе како је Британска обавештајна служба (или било која друга) могла да исконструише ову аферу. Све и да су они украли икону (ако је уопште украдена) и да су је својим каналима потурили Додику, или да су знали за њу и у оба случаја преко „својих људи“ сугерисали Додику да је она савршен поклон за Лаврова (што није немогуће), на крају је о њеном поклањању ипак одлучивао Додик. А Додику за исправну одлуку није требала диплома факултета уметности јер је знао све што треба да зна. Знао је да се претпоставља да икона потиче из Луганска. Да се не лажемо, то што потиче из Луганска је и главни разлог што је управо њу изабрао за поклон, Знао је и да на полеђини постоји воштани печат који потврђује да је икона регистрована у Украјини и који може да алудира на то да је икона власништво украјинске државе. И оно што је најважније и што Додик зна годинама и можда боље од свих других српских политичара, је чињеница да Запад и њихове слуге и сателити једва чекају сваку прилику да напакосте и Србима и Русима. За паметног човека довољно да му не пада на памет да такав поклон уручује било коме, а нарочито не господину Лаврову.

    8
    6
  12. Нису криви ни Енглези,ни Руси ,ни Немци што ми имамо глупе,бахате и до грла у криминалу политичаре.
    Свака велика сила има своје интересе и нормално је да ће их штитити ,једино ми немамо националне интересе него интересе појединаца. Нико нам није за то крив. То зашто ми немамо правну државу нису нам криви Енглези. То што је већина Срба (истина већим делом Срби из БиХ,ЦГ и Хр) била уз Броза,нису нам криви Енглези. То што смо створили Југославију нису нам криви Енглези. Они су нудили БиХ ,Далмацију и Славонију Лондонским уговором ,али ми смо сами хтели Југославију,још Нишком декларацијом 1914.

    4
    2
  13. Сматрам да су @Драган Р. и @Слободан потпуно у праву, а Каргановићев текст и његове извештачене обавештајне „комбинације“ заиста вређају интелигенцију мало обавештенијег читаоца.

    1
    5
  14. Госпоине Станко,

    Па коју браћу нам би то препручујете?

Оставите коментар