Драгослав Пакић: Видовите вештакиње у сезонској хајци на вампире и вештице

Испоставило се да је суштина проблема обична сезонска хајка на вампире типа Антонића, Ковића, Ломпара, Црњанског, Андрића, Његоша, Кустурице и нарочито Ћирјаковића

Драгослав Пакић (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)

Чим је из Беле куће макнут Доналд – у даљем тексту Mc Donalds – а на његово место успостављен Хеј, Џо, у Српској кући је по кратком поступку отворена сезона лова на вештице.

Упућени у тајне лова у мутном показали су велику дозу забринутости за судбину вештих боркиња против српског становишта, Соње Бисерко и Наташе Кандић.

Да би одагнале сваку сумњу у безбедност сопствене сутрашњице, даме у питању су се огласиле ауторским текстовима јављајући заинтересованој јавности да су, хвала Богу, живе и здраве које свима, поготову Србима, од свег срца не желе.

Соња је, као узгред и ничим изазвана, изашла са становиштем да је Република Српска ратни плен геноцидне Србије и да је Србији незаслужено припала као дар с неба. Самим тим даровитим чином је, како тумачи видовита вештакиња и непогрешиви тумач овдашњих прилика, и један ентитет у БиХ постао Небеска Српска смањујући небески простор за маневре Нато авијације.

Соња Бисерко (Фото: Медија центар Београд)

Због тога се, каже она, Дејтонски споразум мора ресетовати налик ресетовању које је предузео Горан Марковић престајући да режира (није речено престајући да режи) прешавши на писање романа.

Књига ће, бар се надају оба фана његових уметнина, доживети исту судбину као и његови филмови. Гледаће је у ограниченом броју примерака.

Бисерко је још додала и да се Дрина већ једном мора исправити и, ако за то нема снаге у региону јер су локални региосери недовољно моћни за такву врсту подухвата, да се позову Кинези да на место криве Дрине поставе део свог зида тако да се, као и онај у Кини, као једино дело људских руку на планети земљи, може видети чак из свемира. Чим обаве посао Рада Неимара, да се истим путем врате одакле су и дошли и да случајно и не помишљају на тамо неки пут свиле у земљи где се још увек корача и саплиће по турској калдрми и обећавајућем Бондстилу.

Не би било неморално, додала је ауторка написа, да се укине кинетика као грана физике и уместо ње уведе германистика или, како Пикасо рече, бар Герника ако већ не може кроатистика.

Соња Бисерко: Република Српска као ратни плен од којег Србија не одустаје

Наташа Кандић са своје стране, такође заштићене, изразила је жаљење због недовољне активности у прикупљању костију скоро у целом региону изузев у Монте Негру где се ти послови ревносно обављају још од 1918. године.

Прикупљање костију има далекосежне циљеве како на плану помирења завађене браће тако и у равни личне промоције. Наташа се нада да би, као Свети Сава који је помирио браћу Стефана и Вукана на моштима Светог Симеона Mироточивог, оца свој тројици, за разлику од Тита који је био отац свих наших народа, па чак и народности, она, Наташа Кандић, као рођена мајка свих жртава српских руку, чак и нерођених, могла завредети да би се на толиким костима и толикој љубави забринуте мајке, у њено име могао саградити Храм Свете Натолије чији би свод украсили Нато уметници у техници мозаика. Разлика од класичних остварења у овој врсти уметности била би у томе што би уметник, уместо камених плочица, користио ампуле антикоронарне вакцине са осиромашеним уранијумом. Ситни елементи мозаика, по њеној замисли, били би у разним бојама са акцентом на плаво што би асоцирало на крв жртава и на црно, јер подсећа на крв „злочинаца“.

Уколико би се, без обзира на изглед свода храма, показало да Србија није дорасла за примену западних вакцина приоритетно предвиђених за грађане вишег реда, онда да им се, као ефикасна цепива, испоруче – секире. Што тупље, то боље. По жељи уцвељене мајке, припремљен је и мед да би понека секира имала у шта и да упадне.

Тако би Србе, па да их види Бог, уз несебичну помоћ Запада, отишли Богу на истину и пре рока и судњега дана.

На крају је, на опште изненађење, испало да се уопште не ради о лову на вештице. И поред тога, међутим, ипак се појавио известан револт противника ове врсте равноправности јер се, из принципијелних мушких разлога, са таквом равноправношћу неки не слажу и постављају питање: каква је то равноправност кад је ОНА пчелица Маја, а ОН обичан трут?

Наташа Кандић (Фото: Архивска фотографија)

Испоставило се најзад да је суштина проблема само обична сезонска хајка на вампире типа Антонића, Ковића, Ломпара, Црњанског, Андрића, Његоша, Кустурице и нарочито Ћирјаковића због доказаног а још увек не процесираног фемицида – у који се лов на вештице уопште не убраја.

Раније разрађеним планом за борбу против вампира, предвиђено је да се сви вампири редом похватају, руке им повежу бодљикавом жицом, а око врата окачи повећи камен и тако баце у Саву при повишеном водостају. Вампир који би испливао и кога би Јово Бакић одмах уловио, морао би бити окачен на сред Теразија на справу са којом је својевремено, док није било короне, слободно шетао, све ногу пред ногу, тада посланик Ного.

Уколико би се све наведено показало само као жеља пуста, окренути се, као задњој шанси, Додику. Бољи је врабац у руци, него слободни голуб у невладиној организацији, тим пре што се зна да голуб није птица селица, него је птица серица као и његова организација.

При лову на Додика обавезно се позвати на украдену украјинску икону из Руске Православне Цркве и Лаврова из Кијева.

Као закључак удруженог подухвата против вампира, вештица и Додика изнети недвосмислен закључак да су све невладине организације исте. Хрватске, на пример, оптужују Србију за геноцид, агресију, растур Југе и појаву вируса корона 1919…

Исто и српске.



Categories: Сатиристика

Tags: , , , ,

3 replies

  1. Некада давно, пре једног вака и више, када пушке нису биле прецизне, као што су ове данас, бели ловци у Африци, користили су псе за лов на лавове. Чопор паса би јурцао око лава и лајао на њега, држећи га, практично, на једном месту, док ловац не би могао да приђе довољно близу и пуца. Лав је псе видео као своје смртне непријатеље, покушавао да се са њима обрачуна, покушавао да их дохвати зубима и шапама, иако ни један од њих појединачно, нити сви заједно, као чопор, нису били у стању да му науде. Ловац је био тај који му је узимао живот.
    Ако сада посматрамо Србе, Вучићеву власт и антисрпске НВО, сами закључите ко би, ту, био лав, ко ловац, а ко пси.
    Ја сам, некако, увек рачунао да би Срби требали да буду паметнији од лавова, али нисам више сигуран.

    16
  2. Само поглед на две фотке горе изазива јаке желудачне конвулзије сличне онима кад имате тај пех да морате ући у јавни неодржавани ВЦ..

    Прва асоцијација је неподношљив воњ сличан оном од гнојно-смрадног материјала насталог дефекацијом intestinum crassum-a..

    Ове индивидуе треба хапсити по основу нарушавања елементарних еколошких норми као екстремне загађиваче и троваче воде и ваздуха. Оне су опасне по јавно здравље.

    Стога бих апеловао на уредника СС-а или онога ко одлучује о постављању оваквог графичког садржаја да има у виду штетност ове врсте порнографије (ружне слике, по јелински) по душевно здравље посетилаца СС-а.

    15
  3. Шта можемо очекивати од безумне београдско-јосипградске комунисистичке вештице и њених србофобичних помагача и подривача, страних и домаћих. Познат је говор славног римског беседника Марка Тулија Цицерона у римском сенату, који је за издајнике дословно рекао:

    „Увек оштријом казном треба сузбити издајника него спољњег непријатеља. Зато Каталино давно те је већ требало одвести на губилиште, јер друга казна издајнику не припада. Па и онда се морамо бојати, да неко од поштених не каже, да смо то учинили сувише касно него што смо учинили свирепо“.

    Полазећи од историјске чињенице да су безумни „српски“ комунисти, бечко-берлински марксисти баљезгари извршили први неуспели комунистички атентат на блаженопочившег краља Александра I Ујединитеља 1921. године, онда још регента, у моменту крунисања вишегодишње борбе за ослобођење и уједињење нашег српског народа у једну целину са уставом; и убиство краља Александра 1934. године у моменту стабилизовања Краљевине Југославије и обезбеђења боље будућности нашег несрећног народа . То су гнусни комунистички злочини које су извршили у сададњи са хрватским усташама, бугаро-македонштвујућима и другим реакционарним, деструктивним међународним подривачким и потпаљивачким елементима. Убиство краља Александра I Карађорђевића био је тежак напад на наше српске идеале и нашу српску целину, овим је срозата у блато наша борба у ратовима 1912-1918 године и пљунуто на безбројне патње и муке, као и на милионске жртве у животима нашег српског народа, које престављају нашу највећу светињу.

    Чињеница је да су безумни „српски“ комунисти подредили српске националне интересе, интересима фабијанско-бундистичко-бољшевичке револуције. „Интерес револуције, каже Сима Марковић, увек је изнад интереса сваке поједине нације. И када моментални интерес једне нације дође у сукоб са интересом револуције, онда се онај први мора увек жртвовати“.

    Све се то радило по плану фабијанско-бундистичко-бољшевичке Коминтерне, која је предвиђала уништење Краљевине СХС – Краљевине Југославије, која је била главна сметња фабијанизацији, бундизацији и бољшевизацији Балканског полуострва.

    Говорећи о односу безумних „српских“ и тзв. „југословенских“ комуниста према држави за време доношења „Обзнане“ у Уставнотворној Скупштини, Милорад Драшковић је поставио ствар овако:

    „Господо, овај сукоб између комуниста с једне стране и државне власти с друге стране био је неминован и неизбежан. Родио се један покрет странога порекла, финансиран са стране. Који иде, како сам каже, да разори ову нашу државу. Шта је природније него да тај покрет у своме ходу наиђе на отпор државне власти. Ми хоћемо да се подигне држава, они да се уништи. Морали смо се сукобити… Њиихов је рад у томе да сруше оно зашто су изгинули толики војници наши“.

    Међутим, ни један добар Србин, без обзира на географско порекло, чији су идеали били ослобођење и уједињење нашег поробљеног народа у једну целину, није могао остати равнодушан према безумним комунистичким одлукама о Брозовој великохрватској федерализацији Југославије, која је била „републиканског облика, заједница равноправних народа, који су на основу права на самоопредељење, укључујући право на отцепљење, изразили вољу да живе заједно у федеративној држави“ (Види: Устав ФНРЈ, „Службени лист ФНРЈ“, бр. 10, Beograd, 1946).

    Да безумним „српским“ комунистима, бечко-берлинским марксистима баљезгарима, није било стало до српског народо, то најбоље илуструје књига Борисава Јовића , коју је објавио под насловом „Велика превара, како су Срби изгубили век“, где између осталог стоји:

    „Одлуком о федеративном уређењу земље, као основом равноправности народа, која је донета првим послератним уставом, велики део српског народа остао је ван републике Србије, а да ништа није одлучено о његовим националним правима и начинима његове заштите, о праву на самоопределење или о културном јединству.
    Једноставно, српски народ ван своје републике остао је без икаквих институција и права, сведен на националну мањину, са великим изгледима да поступно буде асимилован и да изгуби своје национално биће.

    Раздробљени у више република, Срби су изгубили право да наступају као јединствена нација, а пре свега право на самоопределење…

    Раздробљен у више република ван Србије, у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Македонији, српски народ је стављен у позицију националне мањиуне…“ (Види: Борисав Јовић, Велика превара, како су Срби изгубили век, Београд, 2020, стр. 40).

Оставите коментар