Вођа опозиционе Лабуристичке странке Кир Стармер поводом сукоба Русије и Украјине говорио о „жртвама српске агресије“
Кир Стармер, вођа Лабуристичке странке (Фото: Џоел Гудман)
Председник Украјине Владимир Зеленски у посети је Великој Британији, а главни повод путовања је додатна војна помоћ Кијеву. Међутим, у британском парламенту се данас, неочекивано, расправљало и о Србији.
Наиме, лидер опозиционе Лабуристичке партије Велике Британије Кир Стармер је, ничим неизазван, поменуо Србију, и то приликом говора о ратним злочинима.
Стармер је, говорећи о сукобу Русије и Украјине, подсетио да је „раније имао одговорност у Хагу за борбу у корист жртава српске агресије“. Он је, такође, питао премијера Велике Британије Ришија Сунака да ли је сагласан да би „они који су починили ратне злочине морали да одговарају“.
Метју Робертс: Зашто се вођа лабуриста у Енглеској извињава што је отишао у цркву
Вођа британске опозиције заступао је Хрватску у тужби коју је 1999. године поднео званични Загреб, тужећи власти у Београду за геноцид који су снаге СФРЈ и СР Југославије наводно починиле на хрватској територији. Загреб је од Београда тражио и да „казни све починиоце ратних злочина током сукоба деведесетих и да врати све украдене уметнине и плати ратну одштету“.
Да има дуг историјат изузетно негативног односа према Србији показују и изјаве које је Стармер давао током расправа у Међународном суду правде у Хагу, попут оне из 2014. године.
„Мотив српског руководства био је да доминира трећином хрватске територије, али начин присвајања територије открива намеру српског вођства и ЈНА… да трајно искорени хрватско становништво како би се она претворила у државу под српском доминацијом“, рекао је том приликом Стармер.
Отишао је и корак даље и Београд оптужио да је желео да створи „етнички чисту Велику Србију“ и да „припоји територију која је припадала другој држави“.
Међународни суд правде одбацио је ову тужбу у фебруару 2015. године и закључио да „Хрватска није доказала да су ЈНА и српске снаге починиле геноцид“.
Стармер се, међутим, није сетио да спомене злочиначку акцију „Олуја“, у којој су, између осталог, хрватске ваздухопловне снаге ракетама гађале колону српских избеглица које су морале да напусте своје домове. Тада је из Хрватске за неколико дана протерано 250.000 Срба, а скоро 2.000 убијено, док се стотине људи и даље воде као нестали.
Заборавио је и на злочин на Петровачкој цести, када је страдало десет цивила, од којих четворо деце.
Шеф српског правног тима Саша Обрадовић је том приликом казао да је српски тим испунио циљеве јер је хрватска тужба одбијена у целини. Посебно је истакао да је утврђено да је хрватски државни врх имао намеру да протера српско становништво из Крајине. А не обрнуто, као што је тврдио Стармер.
Мржњу према Србији исказао је и прошле године, када је свесрдно бранио бившег британског премијера Тонија Блера, који је на тој позицији био за време НАТО бомбардовања Југославије.
Милорад Додик: Енглези највећи национални и државни непријатељи Срба
Пре нешто више од годину дана покренута је петиција којом се тражи да се Блеру одузме племићка титула због његових ратних злочина. До данас је потписом идеју да се Блер избаци „из друштва витезова“ у које га је сврстала покојна краљица Елизабета Друга подржало 1.167.465 људи.
„Тони Блер је човек који најмање заслужује поштовање јавности, а посебно не почаст од краљице“, наводи се у петицији и додаје „да га његова улога у рату у Ираку чини лично одговорним за бројне смрти“.
Упркос томе, Стармер је тада оценио да Тони Блер, човек који је признао да је „одиграо главну улогу у бомбардовању Југославије“, заслужује племићку титулу. Он је за ИТВ изјавио да је бивши премијер „значајно унапредио Британију и да је та титула сасвим прикладна“.
Из Лабуристичке странке пре две деценије стизале су сасвим другачије поруке. Стармеров претходник Џереми Корбин, који је био лидер те партије од 2015. до 2020. године, још током трајања НАТО агресије јасно је осудио бомбардовање Југославије.
У време када је постао најозбиљнији кандидат за шефа лабуриста Корбинови критичари пронашли су његове изјаве из прошлости, те је на ред дошло и питање о ставу према Косову и Метохији, за које је Корбин рекао да представља „лажни геноцид и исфабриковану представу“.
Корбин је и 2004. године пред британским Парламентом јавно цитирао текст новинара Џона Пилџера који је писао о „огромном, ненадокнадивом броју изгубљених људских живота које је однела ‘хуманитарна’ мисија на Косову, под патронатом НАТО-а и САД, уз свесрдну помоћ Велике Британије“.
„Они су, без икаквог права и одобрења УН, напали територију једне суверене земље како би одбранили оне који су ту земљу покушали да распарчају и униште. После тога, кривце су прогласили жртвама, а Србе, који су праве жртве тог злочина, назвали геноцидним народом.“ Овај део Пилџеровог текста Корбин је прочитао са говорнице у парламенту Велике Британије.
Додао је да би „сваком разумном и моралном човеку морало да буде јасно да се геноцид никада није догодио на Косову, и да су НАТО и САД своју акцију оправдавали ноторним лажима“.
На Кира Стармера, међутим, то није оставило трага. И ево га данас како захтева да се, после Срба, на исти начин суди и Русима.
Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Галасаћу за политичку опцију која ће развластити династију Докмановић-Хрустановић и њима сличне изданке партизана и друге црвене буржоазије чије званичне биографије имају једногодишњу школу страних језика, курс или стручну специјализацију у Енглеској након 1948.
Muž ambasadorke Ane Hrustanović postao direktor Telekoma u Briselu
Damir Hrustanović je sin Radmile Hrustanović, nekadašnje gradonačelnice Beograda i zamenice gradonačelnika. Njegova supruga Ana Hrustanović, bila je ambasadorka u Rimu od 2011. do 2016. godine, a šefica Misije Srbije pri EU u Briselu postala je 2016 godine.
Sredinom dvehiljaditih Damir Hrustanović bio je predsednik Nadzornog odbora Javnog preduzeća Nacionalni park Tara, a sa te dužnosti je razrešen odlukom Vlade od 20. oktobra 2005.
Novosti su svojevremeno, 2006. godine, spominjale ime Damira Hrustanovića. Ovaj list je pisao o tome da je Radmila Hrustanović, tada zamenica gradonačelnika, predsedavala organizacionim odborom za proslavu “Dana Beograda” 2006. (Belef) i da je znatan deo marketinške kampanje išao preko marketinške agencije Mozaik, koja je je bila, kako su objavili, poslodavac Damiru Hrustanoviću.
Ana Urošević Hrustanović otpočela zahvaljujući Srđanu Šaperu, vlasniku agencije „Mek Ken Erikson“, sa kojim je jedno vreme i radila kao menadžerka za odnose sa javnošću, a koji ju je, kako se navodi, preporučio Borisu Tadiću, tadašnjem ministru odbrane u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Ona vrlo brzo postaje njegova portparolka. Saradnju sa Tadićem nastavila je i kada je on postao predsednik Srbije, a kasnije su joj vrata otvorena u Ministarstvu spoljnih poslova. 2009, kao kadar DS-a, sa 28 godina i nimalo diplomatskog iskustva poslata je na službu u Rim, da asistira tadašnjoj ambasadorki Sandi Rašković Ivić. U ambasadi u Rimu obavljala je poslove prvog savetnika, a potom i savetnika za političke poslove, da bi 2011, nakon opoziva Raškovićeve, postala naš najmlađi ambasador.
Istovremeno sa Aninim unapređenjem u Rimu njena svekrva Radmila Hrustanović imenovana je za ambasadora u Slovačkoj, čime je medijima dat još jedan šlagvort za priču o nepotizmu. Ana je u žižu javnosti došla i nekoliko godina kasnije, kada je obelodanjeno da je sa oko 6.000 evra mesečno najplaćeniji srpski ambasador i da živi na visokoj nozi u skupocenom rimskom stanu, koji mesečno sa režijama košta od 3.000 do 4.000 evra.
I pored mnogih nagoveštaja da će iz Večnog grada biti vraćena u Beograd, Ana Hrustanović dočekala je u Rimu kraj mandata, a u političkim krugovima se spekulisalo da je opstala zahvaljujući lideru JS Draganu Markoviću Palmi.