Јован Мирић: Зашто су усташе певале пре и после клања Срба

Имају усташе више разлога да певају. Прво, обавили су посао. Друго, побивши Србе показали су да су бољи. Треће, похваљени су од својих духовника. Четврто, оверили су покатоличење и похрваћење својих очева и дедова

Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац

Стојан Рагуж, ројник из Домановића, Херцеговина, износио је 14. јула 1952. године пред судом у Мостару: како је са групом усташа камионима возио везане Србе, ноћу, крајем јуна 1941. године, до испод Метковића, како су певали током вожње, како су те Србе изводили двојицу по двојицу – јер су тако били везани – до обале Неретве, како су их убијали из пушака и како су их потом бацали у воду, да их река однесе. Враћајући се назад опет су певали и подврискивали. Потом је другу групу везаних Срба водио на друго место, онда трећу… „Као и обично када смо се враћали са убијања Срба, пјевали смо и вриштали у камиону“, прошириће Рагуж пред судом.

Такође крајем јуна 1941. године група од 44 Србина похватана је и држана у подруму железничке станице Крупа, Херцеговина. Похватале су их и довеле комшије, Хрвати и муслимани. Неко време су их мучили, чупали бркове и браде, газили ногама, тукли кундацима и кољем… Затим су побијени у непосредној близини. А онда су усташе отишле у кафану Хрвата Боже Крвавца, где су певали и веселили се уз хармонику.

Тих дана око 400 Срба побијено је код Опузена, а усташе су се вратиле уз песму, са опљачканим драгоценостима жртава. Један део кољача поздравио је говором, и почастио ручком, дон Мартин Гудељ.

Поглавник НДХ Анте Павелић са фрањевцима (Извор: zlocininadsrbima.com)

Зашто ове херцеговачке усташе певају после клања и убијања?

Имају они више разлога да певају. Својих, јаких, разлога и дубоких мотива.

Прво, обавили су посао успешно, па се враћају, као косци после косидбе, певајући.

Друго, побивши Србе показали су да су бољи, па певају, задовољни собом.

Треће, похваљени су од стране својих духовника, па су још више задовољни собом.

Четврто, оверили су скорашње покатоличење и похрваћење својих очева и дедова. Зато путем из камиона допиру српске песме, а они још не ретко носе стара српска презимена и имена: Бошковић, Вујиновић, Матић, Рајић, Милићевић, те Бошко, Ђуро, Никола, Шћепан, Стојан.

Присилно пoкрштавање Срба у току Другог светског рата у Славонији (Oригинална фотографија прекрштавања православних Срба у цркви)

Пето, намирили су понижења која су од Срба претрпели: Срби су остали у старој вери (док су они преверили и вером и нацијом), Срби су победили Аустроугаре двапут 1914. и још једном 1918. године, показали су да могу победити храброшћу и витешки… Сада су те Србе, на превару везане, разјуначили.

Шесто, дочепали су се новца и предмета убијених. И Стојан Рагуж се овајдио.

Широм Херцеговине не певају само усташе.

Крајем августа исте године група жена и деце спаљена је у једној штали у селу Љубљеница. Из штале је искочила и побегла девојчица Славојка Вукосав, која је 1990. године сведочила како је, поред штале у пламену, група хрватских девојака играла коло и певала.

Усташе кољу Србе

Не пева се само у Херцеговини.

У околини Ливна у данима око Огњене Марије, ливањске усташе и комшије Хрвати хватају Србе, везују их и воде до крашких јама. На путу до јаме уз колону везаних Срба иде бројно хрватско становништво, носи заставе, псује оне који ће ускоро бити бачени у јаму, подврискује и пева, пева.

Певају локалне усташе, комшије, после бацања Срба у јаме, у Горњем Косињу у Лици.

Пева се и у логору.

У јесен 1942. године у логору Стара Градишка око 1.000 жена и деце, српске и јеврејске, одведено је из логора у Јабланац, село некада српско а затим опустело. Слабе и болесне превозили су кочијаши, који су после и причали шта се десило. Три дана држали су те жене и децу у Јабланцу, а онда су све побили. Вратили су се певајући и подврискујући.

Српска деца из логора Стара Градишка пристигла на загребачку железничку станицу (Фото: Форт Рус)

Пева се свуда – по Херцеговини, Босни, Лици, Банији, Кордуну, широм Независне Државе Хрватске. Слављеничка песма једних тесно се свезала с изгибијом других.

Прочитајте још



Categories: Противу заборава

Tags: , , , , , , ,

3 replies

  1. Ustase iz 40-tih se peku na tihoj vatri u paklu,a uskoro ce i njihovi potomci. Bog je krvatima oduzeo moc pokajanja jer u ljudskoj istoriji nije bilo vecih monstruma. Da l’ pevaju u paklu?

    37
    1
  2. Васпитајмо децу да чувају храброст свих наших мученика, али и ми не шаљимо децу као данак у крви накарадној творевини-ватиканској еу. Рађајмо се опет на српској земљи! То је наша највећа обавеза према српским нам мученицима.

    34
  3. +Слава Теби Христе Боже, надо наша!

    папа Пољак и укупна ситуација је дала тадашње оцене „указања“ у Међугорју, на месту злочина… изнад јама… у конвојима ходочасника је стизало и оружје… па нови рат

    западнохерцеговачке фамилије су прекјучерашњи црногорски Срби… примивши католичанство задржаше презимена и славе до дана данашњег… латинство доказујући

    има ли из овог корисне науке?

    сви носимо иста имена…

    +
    …“Quo vadis, Domine?

    Quoniam relinqui populum Meum, Romam vado iterum crucifigi…“

    .. наставак приче, херцеговачки соколи

    +мир мученим душама

    ….“Ловоров вијенац, љето прије, освојили су пребиловачки соколи као најбоља чета у Мостарској жупи, побједивши, послије свих, и такмаце из Надинића крај Гацка….

    ….Многобројни, попут др Павао Цанкија

    , који је био заклети усташа од 1932. и у чијој је кући у Чапљини 8. априла 1941. исписана декларација о проглашењу НДХ

    пре неголи је Анте Павелић уопште крочио у Загреб, заузимали су челна места у вођствима чапљинске, мостарске и сарајевске соколске жупе и, убачени, под идејом југословенства, роварили изнутра подривајући соколску организацију….

    ….трагична судбина сокола је доказ више колико је усташка кама дубоко засјекла овдашњи корен српског родословног стабла – први војник одавде је испраћен у ЈНА тек 1962., прво дијете послератних родитеља рођено је 1966.“….

    http://slobodnahercegovina.com/prebilovacke-nevjeste-smrti/

    а дум Илија… од Гигуше се неће моћи сакрити ни на оном свету, као што на овом није могао утећ, … злу служећи „на вечну пропаст себе и свог потомства“… Сретена и Дражена, ванбрачног сина и унука Илијиног, су испекли на ражњу, на Кравицама, поред слапова, 1992., припадници нових папских јуришника, какав је и Илија био,… други унук са мајком је отишао у …

    Богу на Истину, сваком по заслузи+

    http://slobodnahercegovina.com/obnavlja-se-katolicka-crkva-ratnog-zlocinca-don-ilije-tomasa-u-klepcima-svetog-vukasina/

    о Степинцу расправа неких дана……

    његова Чиста католичка акција, окупљајући и водећи латински свет, постајући оквир и дајући модел функционисања код латина на свакодневном нивоу по свим практичним питањима живота, је друго име за живо биће те социјалне групе под окриљем Цркве папске-одатле крећу извођачи радова у свим облицима геноцида, а са учешћем и знањем свих друштвених слојева са својим социјалним функцијама, са јасном свешћу о томе у свакој латинској кући. Данас. То „ради“.

    , а колико се међу Србима уопште зна о томе?

    Срећнији пут би био, идући редом, истина-покајање-опрост-сећање и незаборав
    Али,
    латини имају формирану свест о некажњеном, а реално награђеном геноциду. Више пута. Католичење је константан и паралелан процес. Тренутно интезивно раде на тровању своје омладине и уместо истине сервирају мржњу погану и темеље за нови рат. Неће истину и покајање, да им опростимо и сећајући се свега, памтимо и никада не заборавимо.
    Ћераћемо се, значи.

    +Ево наше деце, филм Здравка Шотре

    17

Оставите коментар