Никола Н. Живковић: Писмо берлинским пријатељима о изборима у Србији

Да ли српски народ уопште треба да учествује на овим изборима? Мој одговор је кратак и јасан: Нећу гласати! Зато што се цео овај „демократски догађај” организује у условима окупације

Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)

Пре свега да вам се захвалим на позиву и указаном поверењу да одржим предавање „Србија уочи избора”. Нажалост, нећу моћи да дођем. Ковид мере у Немачкој још увек су на снази. А како се нисам вакцинисао (нити намеравам), то ми у великој мери отежава не само путовање авионом до Берлина, већ и само кретање по граду, у коме сам с вама провео преко тридесет и пет година. Не могу, на пример, да користим градски саобраћај. Једном, речју, што се вакцине тиче, као слободан човек, решио сам да се не вакцинишем. То је, ето, мој избор у погледу вакцина.

Пошто не могу да дођем у Берлин, оно што сам намеравао да вам кажем у свом излагању решио сам да вам саопштим у виду писма. Пре него што вам одговорим на питање „за кога гласати?”, покушаћу да одговорим, како се мени чини, на оно најважније: да ли српски народ уопште треба да учествује на овим изборима?

Овде је мој одговор кратак и јасан. Нећу гласати. Зашто? Зато што се цео овај „демократски догађај” организује у условима окупације. Србија је после пада Слободана Милошевића постала колонија: у политичком смислу пре свега Сједињених Држава и Енглеске, а економски Европске уније, пре свега Немачке. Док то није било видљиво непосредно после ЦИА пуча из октобра 2000. године, то је сада, две деценије потом, постало јасно чак и неполитичним људима, јер је лако доказиво чињеницама. Оне су доступне свакоме ко, на пример, чита изјаве највиших политичких представника државе Србије.

Никола Н. Живковић: Четири фотографије председника Србије

Да су избори бесмислени учи нас историја. Ниједан политички систем никад није оборен на демократским изборима. Све промене које су се после пада Берлинског зида десиле у бившим земљама Варшавског пакта, у Источној Европи, нису биле резултат слободних избора, већ проузроковане спољним факторима – у овом случају пре свега распадом Совјетског Савеза.

Ово нам потврђују и најновији догађаји од 24. фебруара 2022. Другог избора Русија није имала. Власт у Кијеву освојили су путем пуча године 2014. русофоби и то уз помоћ обавештајних служби Сједињених Држава и Енглеске. И никакви „слободни, демократски избори” нису ту криминално-злочиначку власт могли да оборе, сем, овако, како је то Кремљ решио да уради ових дана – војно. Силом су украјински русофоби заузели власт и само их сила с власти може отерати. Важно је споменути да је пред сам распад Совјетског Савеза одржан референдум, на коме је око 65% становника Украјине гласало да желе да сачувају Совјетски Савез. За распад те државе гласали су у великој већини само западни делови Украјине, а они чине не више од петине становништва. Реч је углавном о унијатима и римокатолицима, чије области су до Првог светског рата припадале Аустроугарској. Управо та мањина од 20 посто преузела је потпуну власт над државом, где су Руси, а њих у Украјини има отприлике колико и Украјинаца, били третирани као непријатељи, које треба просто физички уништити. Ово су последњих година отворено изјављивали највиши представници кијевског режима. И нико их на Западу није упозорио да је такав језик мржње недопустив. Нова украјинска власт забранила је, рецимо, руски језик, а њиме се у Украјини служи преко половине становника!

Никола Н. Живковић: Украјина

Велику одговорност за стање у Украјини имају не само Горбачов и Јељцин, него и Путин. Један од најомраженијих људи све до пре кратког времена заузимао је високе државне и привредне положаје. Реч је о Анатолију Чубајсу. Он је недавно напустио Русију. Многи су то поздравили, надајући се да је то само почетак „чишћења” земље од либерала, „западњака” који нису одани Русији. Свакодневно ових дана чујемо за позитивне промене у области политике, економије и културе. Но, многи највиши представници политичке и привредне елите за које се сматра да нису лојални Русији и даље заузимају највише положаје – у првом реду министар финансија Антон Силуанов и председница централне банке Русије Елвира Набиулина.

У преломним, кризним временима падају све маске. Или, како каже стара српска пословица: „Не пада снег да покрије брег већ да свака зверка покаже траг”. Тако је украјинска војска 14. марта 2022. ракетом гађала сам центар Доњецка. Том приликом погинуло је велики број цивила. Целокупна „слободна, демократска” штампа Запада, сви њихови медији прећутали су овај злочин,. А ову су исто урадили и њихове филијале у Србији: Телевизије N1, Nova, листови Danas, НИН, Политика – односно, сви медији које финансирају САД и Европска унија. Колико сам обавештен, овај злочин у Доњецку прећутали су и РТС и Пинк. Бестидно су прећутали двадесет једног убијеног руског цивила које су убили украјински војници. Испалили су ракету у строги центар Доњецка. Нама Србима је све то познато. Запад не извештава о жртвама ако је реч о Србима или Русима. У Луганску и Доњецку 90 одсто становника су Руси. Украјинска војска од 2014. до 2022. године убила је око 15.000 Руса, највећим делом цивила. О тим злочинима Запад већ осам година ћути.

„Ла стампа” објавила насловницу с бомбардованим Доњецком уз поднаслове „Напаћена дјеца Лавова” и „Кијев се спрема за завршни напад”

Од пада Слободана Милошевића само су се смењивали људи, председници влада, министри, који су више или мање показивали лојалност према стварним господарима Србије, а они раде у Београду, у амбасадама Сједињених Држава и Енглеске (у мањој мери то су немачка и француска амбасада). Нећу да спомињем сва та имена министара економије, одбране, приватизације, здравља, културе, рударства или пољопривреде, када је свака нова власт, нарочито после Коштунице, обећавала да ће ти осумњичени министри и њихови помоћници бити изведени пред суд.

Ко се још сећа оптужби против Млађана Динкића, Здравка Поноша, Томице Милосављевића, Предрага Кона, Драгана Шутановца, Наташе Мићић… Тужилаштво за криминал овако је одлучило: Млађан Динкић – обустављена истрага; Томица Милосављевић – обустављена истрага; Предраг Кон – обустављена истрага; Чедомир Јовановић – обустављена истрага… Нико од њих није одговарао, премда су оптужбе против њих биле веома озбиљне. А неки су осумњичени и за убиства. Најпознатији су случајеви Оливера Ивановића и Владимира Цвијана. До данас није познато ко их је убио.

Иван Нинић: Случај Цвијан као огледало нашег система

А Анђа Зечевић, стара 67 година, мора у затвор јер је на улици продавала хеклане ствари.

Све ово утиче на народ, који све мање верује да се нешто може променити набоље путем избора. Разлог је разумљив. Убрзо после пада Слободана Милошевића, сва кључна места у Србији заузели су људи који уживају поверење америчке, енглеске и немачке владе. Једини изузетак била је појава Војислава Коштунице. Овде лежи и разлог да је веома брзо био искључен из политичког живота земље.

Један од најупечатљивијих примера јесте следећи: Јелена Милић држи плакат „НАТО је кул”, разуме се, на латиници. Годинама, она и њено „изабрано друштво” примају огромна средства са Запада – дакле од земаља које су се 80 дана перверзно иживљавале над немоћним српским народом, бацајући ракете, бомбе с радиоактивним ураном, убијајући недужне људе, где је страдао и велики број српске деце. Сад госпођа Милић, чујемо, за издају сопствене државе бива награђена од владе Србије – председник Вучић именовао ју је за амбасадора у Хрватској! Наравно, и ово именовање срачунато је пре свега на то да српски народ понизи, у друштво унесе немоћ и бес и шири безнађе. Западне, натовске „невладине организације” дуже од две деценије заступају идеологију „аутошовинизма”, а она је и незванична политика владе Александра Вучића. Истина, председник Србије с времена на време, најчешће пред изборе, држи ватрене патриотске говоре. Но, брзо после избора он спроводи политику компрадорске класе у Србији, коју воде „невладине организације”. Укинуо је све српске институције северно од Косовске Митровице, годинама подржава антисрпску политику Мила Ђукановића у Црној Гори, а недавно у Уједињеним нацијама Србија је гласала за америчку резолуцију којом се осуђује Русија због украјинске интервенције. Председник владе је Ана Брнабић. Да се одржавају истински слободни избори, та особа не би могла да сакупи ни 3 посто гласова. Па ипак, она се и данас, уз подршку Александра Вучића, налази на челу владе Србије. Какву поруку шаље Вучићев режим? Ми пљујемо по традиционалним вредностима овог народа и настављамо да га понижавамо.

Јелена Милић нова амбасадорка Србије у Хрватској

Ево само неких примера из афера карактеристичних за председника Александра Вучића и његову власт: 1. Косово; 2. Крушик; 3. Јовањица; 4. Савамала; 5. Хеликоптер; 6. Наплатна рампа Дољевац; 7. Купљене факултетске дипломе и докторати; 8. Руски шпијун; 9. ПКБ; 10. Београд на води; 11. Главна железничка станица и Железнице Србије; 12. Значке БИА; 13. Кафана на Копаонику; 14. Манипулације и лажи Кризног штаба у погледу короне; 15. Хапшење новинара који су критиковали корупцију у здравственом систему Србије; 16. Лучани; 17. Митровићев Пинк и суђење његовом сину; 18. Изборне крађе; 19. Вулиново служење војске у трајању од 15 дана; 20. Крађа србских беба; 21. Набавка сумњивих вакцина; 22. Милионски послови породице Кесић са државним фирмама; 23. Запошљавање искључиво чланова Вучићеве СНС-странке у државним институцијама; 24. Вучићев саветник, ратни злочинац Тони Блер; 25. Давање позивног броја Косову; 26. Министар Златомир Лончар добио стан од Спасојевића, вође Земунског клана; 27. Хапшење Јоване Поповић због песме „Багра”; 28. Уцењивање запослених у државних фирмама да морају да дођу на митинге председника Вучића; 29. Уништавање српских шума; 30. У Србији јесте најскупљи бензин и дизел у Европи у односу на плате; 31. Афера Беливук; 32 Прецењени курс динара у односу на евро, који се уништава домаћа производња, а пре свега пољопривреда… Неко је набројао близу сто штетних потеза и криминалних радњи у које је укључен, како се претпоставља, сам државни врх.

Овом земљом влада „друга Србија”, а то је, разуме се, сасвим погрешан, нетачан назив. Реч је пре о „петопроцентној Србији”. Јер они на поштеним изборима не би никада добили више од пет процената гласова. Није ми јасно зашто неки, верујем и добронамерни србски патриоти, настављају да их именују као „другосрбијанце”. То доводи у заблуду. Неки странац би могао да помисли да „другосрбијанци” чине можда и 50 посто становника наше земље. Нико за ове последње две деценије не шири у тој мери „језик мржње” као представници натовског ngo-а у Србији. И никоме не морају да одговарају. Убеђен сам да огромна већина становника Србије једва чека да види како ти натовски „невладини” чиновници беже главом без обзира из Београда, као што су недавно бежали из Кабула, или сада из Москве.

Никола Н. Живковић: Кабул

Желите ли уништити народ и његову државу, урадите следеће: уништите традиционалне вредности народа, његову веру, а почните с уништавање породице; уништите васпитање и образовање. Почните с језиком: употребљавајте стране речи, а из употребе практично избаците ћирилицу. Прва мера коју је аустроугарски окупатор спровео у Србији године 1915. била је забрана ћирилице. Данас, сто година касније, видимо, мере окупатора као да су и даље на снази; уништити националне узоре, а непријатељ треба да нам пише уџбенике из историје; на телевизији пустити „Задругу”, а не говорити о страдању Срба у Јасеновцу, Глини, Пребиловцима, Дракулићима, Албанској голготи, масакру српске омладине и деце на Сремском фронту, кога су почини „титовци”.

Прочитајте још



Categories: Писма из Жумберка

Tags: , , , , , ,

11 replies

  1. Као и обично, врло добра анализа г Живковића.
    Ја ћу гласати. Гласаћу против ЧЕЛНИКА – човека који је узјахао Србију.
    Против челника из песме Љубомира Симовића :

    ЧЕЛНИК

    Кад треба да сева, он чкиљи
    кад треба да грми, он жубори !
    Нити зна шта хоће, ни како ће,
    ал троножац не мисли да преда !
    Он не може, он не зна, он не сме,
    он не уме, а другоме не да !

    Не зна ко је, не зна чи је,
    не зна шта је, не зна одакле је,
    али зна да низашта са земље,
    и низакакво сијање с небеса,
    неће склонити шапу с плећке меса !

    Он не види шта му је у лули,
    а прича нам шта је за облаком !
    Он нас учи просу и пепелу,
    он нас учи рогом, он нам пут
    показује кокошијом ногом !

    На том путу наше слово бледи,
    наша нит се тањи,
    селимо се у кртице и мраве !

    С тог пута гледамо :
    сијају његови сланици и чокањи
    с места с којих су сијале свете главе !

    15
    9
  2. “Да ли српски народ уопште треба да учествује на овим изборима?
    Мој одговор је кратак и јасан: Нећу гласати! Зато што се цео овај
    „демократски догађај” организује у условима окупације“

    План “А“ – ЗА ПРВИ КРУГ ИЗБОРА, по “Уставу“!

    „Izlazak na izbore je duplo ništa – niti se boriš, niti ćeš kroz izbore bilo šta
    promeniti. I nije samo „ništa“, nego „sigurno ništa“.“
    Баш тако!!!
    100 евра је мамац за гласаче, не толико да гласају за СНС, колико, и
    више од тога, само да изађу на изборе, да излазност буде довољна,
    да АВ добије пун – народни легитимитет кроз надполовичну излазност
    бирача.
    За гласове се не секира, јер има довољну, “неприкосновену резерву“
    гласова у бирачким списковима “становника“ гробаља.
    Сетимо се да су АВ била пуна уста гробаља, на почетку “пандемије“,
    по објави “Ванредног стања“, као својеврсни предизборни слоган
    у условима “Ратног стања“.
    Слоган “За нашу децу“ – у преводу: “Паре децу кваре“, и зато нема
    по 100 евра за децу, малолетнике, већ само за пунолетне који имају
    право гласа, да гласају за СНС?!
    Наша деца ће – “Трбухом за крухом“, у Недођију, а на њихово
    место ће доћи/долазе мигранти са својом децом?!
    Нaјвише што можемо да урадимо за нашу децу, за сада, у овом тренутку,
    јесте – ГРАЂАНСКИ БОЈКОТ избора, сагласно законима и Уставу Србије.
    Овај бојкот не треба да буде партијски, политички, идеолошки…,
    већ заштитнички, родитељски, за нашу децу, наше породице, куће, земљу
    имовину, завичај, родни крај, Мајку Србију – Отаџбину.
    НАРОДЕ СЕРБСКИ! ПОУЧИ СЕ ИСКУСТВОМ КНЕЗА МИЛОША:
    ОН СЕ НАЈВИШЕ ПЛАШИО КАДА НАРОД ЗАЋУТИ!
    Ето, НАРОДЕ СРБСКИ! – ЗАЋУТИ И ТИ, САДА НА ОВИМ БЕОГРАДСКИМ
    И СВИМ ДРУГИМ ИЗБОРИМА – “ЗАЋУТИ“ ДЕМОКРАТСКИ, па да видимо
    како ће се ова данашња ПОЗИЦИЈА и ОПОЗИЦИЈА понашати,
    подгузне муве страних плаћеника, експлоататора, и окупоатора који
    су нас у црно завили од 1999-е, до данашњих дана!
    ПОКУШАЈ, НАРОДЕ СЕРБСКИ! – НЕ БОЛИ, A НИШТА НЕ КОШТА!!!
    Гласачи су увек – гласајући “за“ “овог“ или “оног“ – били ПРОТИВ
    себе , а “ови“ или “они“ су увек и увек радили за властите интересе
    и интересе страних ментора и плаћеника!
    Сада је доста, НАРОДЕ СРБСКИ!
    САДА ГЛАСАЈ ЗА СЕБЕ, ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ – НЕИЗЛАСКОМ НА ИЗБОРЕ!

    ПЛАН “Б“ – ЗА ДРУГИ КРУГ ИЗБОРА, по вољи народа!

    “Вучић је изборе већ покрао. Присуство хиљада „опозиционих контролора“
    на бирачким местима је бесмислено, јер није битно ко и како гласа, већ ко
    броји листиће, а ту опозиција нема контролоре. У прилог томе иде да се
    појавило на хиљаде гласачких листића са непостојећим именима на постојећим
    адресама, тако да је јасно да нема контроле тамо где је најпотребнија
    – у штампарији Службеног гласника. Опозиција нема контролу ни над пост
    изборним поступањем унутар РИК-ових просторија, а баш ту је епицентар
    дешавања.“
    Контроле нема ни у Статистичком заводу, где се обрађује изборни материјал!

    https://srbin.info/pocetna/aktuelno/gde-su-kontrolori-opozicije-u-rik-u-i-stampariji-
    sluzbenog-glasnika/

    Због горе реченог, цитираног, ипак треба изаћи на “ДРУГИ КРУГ ИЗБОРА“

    Други круг избора решава све!
    Место гласања: улица!
    Ко не изађе на други круг јесте – издајица!
    У другом кругу не могу гласати мртви, нема фалш листића,
    нема дуплираних, прекобројних листића, гласови се пребројавају јавно,
    на улици – најдемократскије, да демократскије не може бити.
    За други круг избора нису потребни гласачкли листићи, и свако ко дође
    аутоматски се уписује у гласачки списак.
    Ко има уши да чује – нека чује!
    Ко има очи да види – нека виде!

    19
    1
  3. Господине Живковићу, са Вама се не слажем ни у погледу (не)вакцинисања, ни у погледу неизласка на изборе. Што се невакцинисања тиче: Ваша ствар, Ваш ризик (обзиром и на узраст). Што се негласања тиче, изгледа да занемарујете чињеницу да на тај начин пружате (ин)директну подршку победнику (Вучићу & Комп.), а то Вам, ваљда, није намера? Или?
    @Драган Славнић: Што се “првог круга“ тиче – исто што реко` аутору, а што се “другог круга“ тиче: ма, њега неће (не сме) ни бити; Вучић може мирно да дрема, победа у првом кругу му је ва овај или “онај“ начин, ма како то жалосно буде, сигурна.

    6
    12
  4. @морнар Попај
    Сви који редовно користе СПАНАЋ у исхрани /попут морнара Попаја/,
    гарантовано су имунији од ваксинисаних, а у те се убраја и моја маленкост,
    поред поменутог аутора.
    “ПоБЕДНИЧКИ “ први круг избора подразумева покрадене изборе, а
    покрадени избори аутоматски активирају “МРТВУ РУКУ“ другог круга избора
    – излазак на улице и поништавање **БЕДЕ првог круга.

    15
    2
  5. Аутор је, као и обично, аналитичан и оштар. Ипак, с његовом почетном оценом („Нећу гласати.“) може се полемисати. Наиме, након катастрофе с бојкотом претходних избора, када смо добили ово што сада имамо, врло је тешко прихватити идеју да се још једном то исто нуди народу. Тим пре што су се за учествовање определили и сви из опозиције (укључујући, наравно, и „опозицију“). Да ли ће се евентуалним учешћем нешто променити, тешко је рећи. Можда је аутор у праву, али ипак… А да се неучествовањем ништа неће променити, то је ваљда више него јасно. Јер, неће учествовати пре свега они који су као и аутор незадовољни и уверени да својим гласом ништа не могу учинити, уз наравно оне који иначе (никада) не учествују. А они који чине „гласачку машину“ ове власти – сигурно ће учествовати. Што ће, уз фиктивне, двоструке, троструке итд., као и мртве гласаче, опет обезбедити исти резултат као и претходни пут.
    Као добра опомена може да послужи и недавни референдум о промени Устава. Уместо да масовно изађу на гласање (пре свега у Београду) и нокаутирају тада добро уздрманог „човека из фрижидера“, господа су из њима знаних разлога, а можда једним делом и уважавајући малобројне позиве на бојкот, лепо седела по својим кућама, или ишла на излете, или шта већ, и поменутом није било тешко да намакне потребан број гласова.
    Ја се ипак надам, можда неосновано, да ће људи и поред свега изаћи на гласање и да ће ако ништа друго отежати проглашење победе, и можда обезбедити да их у парламенту макар неко заступа.

    9
    1
  6. Ја са аутором уопште не мислим да полемишем јер све што је написао , тачно је . О каквим изборима можемо да причамо у држави која је већ деценијама окупирана и у чијем Генералштабу се налази канцеларија НАТО злочинаца , у којој председник сваких мало , мало отвара погоне окупаторским “ Тротер фирмама “ ( сви сте гледали серију “ Мућке ) ; даје им обилато субвенције а наше раднике рекламира као најјевтинију радну снагу на свету. Пре било какве одлуке која се тиче српског народа мора да консултује амбасадоре Квинте , шта год то значило. Стварно ми је жао људи који после више деценија још увек мисле да , када би се и променила странка на власти или Председник , да бисмо нешто добили . Само један је пут за ослобођење државе од окупатора , наравно ако има људи који су спремни на тај пут . Ако нисмо спремни – џаба кречимо и бацамо улудо паре.

    12
  7. Поздрав @Морнару Попају и @Рајку који су прецизно објаснили да бојкот избора значи подршку садашњој власти.

    Чак и 1945 године, кад су поред ћораве кутије стајали припадници ОЗНЕ, људи су гласали. Мада су знали да је избор ограничен. Пред изборе, лист ДЕМОКРАТИЈА (уредник Милан Грол), храбро је писао :

    Немогућа ту је збрка
    Само један коњ се трка
    Ко је бржи од зеленка
    Сустиже га само сенка
    То јахачу квари славу
    Претече га коњ за главу
    Ал´ и њему ћар је лепа
    јер је бржи он од репа.

    Ако желимо промену, ово је једина прилика. Једина током четири године.
    Имамо широк избор !

    5
    4
  8. Izborne liste za Skupstinu grada Beograda (110 odbornika) :

    ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve
    IVICA DAČIĆ – Toma Fila
    VOJISLAV ŠEŠELJ – SRS
    MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI – Zavetnici
    VLADETA JANKOVIC – Ujedinjeni za pobedu Beograda
    MILOŠ JOVANOVIĆ – NADA, DA, DSS, Monarhisti
    MORAMO – Za dobar grad – Ne davimo Beograd
    DUSKO VUJOSEVIC, BORIS TADIĆ – Ajmo ljudi, SDS …
    NEMANJA ŠAROVIĆ – Za sac normalan svet
    SUVERENISTI – S. Radulovic, M. Stamatovic, J. Stojkovic
    BOSKO OBRADOVIC – DVERI – POKS
    RUSKI MANJINSKI SAVEZ

  9. Мени се горе наведен „ meni“ уопште не свиђа тако да у тај ресторан нећу ићи. Зашто бих јео сплачине ако не морам. Поготово тамо нећу ићи из разлога да проспем једно јело. Ко разуме , схватиће.

  10. Иначе у тај ресторан већ пар деценија не свраћам јер им храна јако заудара а нервира ме прљавштина и нехигијена гостију.

  11. Господине Никола, ево један православни руски аутор који је патриота и који зове ствари правим именима. Мора мало да се суздржава у вези Путина и да не буде баш директан, али се по критикама свих осталих око Путина види шта мисли о њему као и о петој колони којој и Путин изгледа припада. Ево доле је архива његових чланака на руском.

    Автор на РНЛ: Андрей Сошенко
    https://ruskline.ru/author/s/soshenko_andrej_vitalevich

Оставите коментар