Свети Краљ Стефан и данас чува своју задужбину – Високе Дечане

И послије 1999. Високе Дечане су албански екстремисти гранатирали чак четири пута, са преко двадесет граната, од којих ниједна није пала у манастирски круг нити је оштетила манастирска здања

Извор: Манастир Јовања – Ваљево – Manastir Jovanja

Тешко је другачије објаснити него чудом чињеницу да је дечанска црква остала нетакнута више од шест вјекова најтежих сукоба и ратних несрећа које су се десиле на овом дијелу Балкана. Скоро ни једна друга од мноштва српских средњовјековних цркава на Косову и Метохији није избјегла потпуно или дјелимично рушење, разграђивање, паљење, скидање оловног крова, преправљање или претварање у џамију. Добро су позната писана историјска свједочанстава о томе како је Св. Краљ Стефан Дечански чувао своју задужбину од оштећења или уништења у периоду турског ропства, и касније у балканским и свјетским ратовима. И међу околним албанским живљем се дуго времена одржавало јако предање о томе да Свети Краљ чува Високе Дечане.

Садашња генерација монаха може да посвједочи о томе да више десетина бомби и граната које су пале у непосредној околини манастира Високи Дечани, приликом ратних збивања 1999. године и касније, нису причиниле никакву штету манастиру нити повриједиле неког од братије.

Свети Стефан Дечански

За вријеме НАТО бомбардовања Србије 1999. године, jедна касетна бомба је експлодирала у њиви, врло близу манастирског оградног зида са југоисточне стране, свега пар стотина метара од цркве. Ова врста бомбе приликом експлозије избацује велики број мањих неексплодираних зрна над широм околином, и зато може да изазове смртне или тешке повреде људи још много мјесеци или година касније. Ове опасне дјелове касетне бомбе монаси су неколико година послије рата ископавали приликом пољопривредних радова, најчешће трактором у орању или мотиком приликом вађења кромпира. Неки од монаха или искушеника су их, не знајући о чему се ради, носили у рукама, и тек послије упозорења других остављали у њиви, да би их ту потом италијански војници активирали, односно уништили. Ни један од пронађених експлозивних дјелова касетне бомбе није се сам активирао, нити повриједио било кога од манастирске братије, радника или италијанских војника.

И послије ратних збивања 1999. године, Високи Дечани су од стране албанских екстремиста гранатирани чак четири пута, са преко двадесет граната, од којих ниједна није пала у манастирски круг, није оштетила манастирска здања, нити повриједила неког од монаха или манастирских гостију.

Високи Дечани (Фото: Sputnik/Бранко Максимовић)

После минобацачког напада на манастир са шест граната у фебруару 2000. године, исте године 22. јуна, послије поноћи, девет минобацачких граната пало је у самој близини Дечанског манастира, на око 100 метара удаљености од конака и цркве. У мартовским немирима 2004. године, манастир је гађан са седам граната, и овог пута без посљедица по братство и манастирске зграде. У последњем оружаном нападу на манастир 31. марта 2007. године, у 1.10 часова после поноћи, врх каменог манастирског зида иза цркве, погођен је гранатом из ручног бацача. Да је граната ишла само пола метра височије, погодила би источну фасаду дечанске цркве.

Свакоме ко познаје положај манастира, који се види као на длану са оближњих брда, потпуно је рационално необјашњиво да баш ни једна од толиког броја испаљених граната није погодила цркву, нити причинила било какву штету у самом манастиру, што нам улива повјерење да Свети Краљ Стефан и данас чува своју задужбину, како је то чинио кроз вјекове.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Манастир Јовања – Ваљево – Manastir Jovanja, 26. 3. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

1 reply

  1. Краљ чува своју задужбину.
    Вечито је штити натписом уклесаним на мермерном надвратнику јужног портала цркве Христа Пантократора :

    http://www.avantartmagazin.com/wp-content/themes/snapwire-master/timthumb.php?src=http://www.avantartmagazin.com/wp-content/uploads/2015/12/Krstenje-Hristovo-sa-fra-Vitovim-natpisom-o-gradnji-crkve-Decani.jpg&q=90&w=604&zc=1

    “Фра Вита мали брат, протомајстор из Котора, града краљевог, сазида ову цркву Светог Пантократора господину краљу Стефану Урошу Трећем и његовом сину светлом и превеликом и преславном господину краљу Стефану. И сазида се за осам година и довршена је сасвим црква у лето 6843

    10

Оставите коментар