Цесту која је саграђена до оне прве јаме са Србима полако гута шума. Већ на следећем снимку Google Maps неће се разазнавати ни траг о њој. И ником ништа
Извор: Википедија
Прошли пут лако сам могао да нађем ту цесту на Google Maps. Белела се од личког села Боричевац на исток, у планину Пљешевицу, неких километар и по. Затим је савијала удесно и завршавала се неколико десетина метара даље. Све друге цесте од Боричевца водиле су до других цеста, у њих се уливале и настављале ка другим насељима. Само ова цеста није водила ни до које друге, а није се видело да је до било којег објекта дошла. На томе месту нема ништа – ни зграде, ни колибе, ни какве зидине.
Та цеста се лако могла видети на старом Google Maps снимку. На овом најновијем њене белине више нема, разазнаје се само бразда на месту где је некад била. Дрвеће је порасло, и крошње су заклониле њену белу пут. Можда ју је и жбуње већ запосело.
Ту су цесту у априлу 1941. године почеле да граде нове хрватске власти. Довршена је у јуну исте године. Цеста је водила до крашке јаме Безданке, у планини Пљешевици. У ту су јаму усташе побиле и побацале неколико десетина Срба из оближњих села. Боричевац је био усташки центар у југоисточној Лици, са свега две српске куће.
А онда су се претекли Срби из тих крајева дигли на устанак и већ су првих дана у Дабину јаму, изнад села Бротња, побацали похватане Хрвате. Не оне из Боричевца, јер је њих о предстојећем нападу по куриру обавестио неки Србин, комуниста, члан здруженог штаба герилских одреда Доњег Лапца и Срба. Око две хиљаде усташа и хрватског народа се пред устаницима склонило у Кулен Вакуф, одакле су касније отишли у Бихаћ. Још касније насељени су у источној Славонији. Устаници, којима комунисти још нису били овладали, побили су око петнаест стараца затечених у празном Боричевцу. Село су запалили.
Становници Боричевца вратили су се у село тек пошто је у акцији „Олуја“ Лика, као и други делови Хрватске, очишћена од Срба. Дана 27. јула 2014. године из Дабине јаме извађено је 19 остатака, од којих су најбројнији били чланови породице Ивезић. Над јаму је стављена спомен плоча. Помен тој породици, уз делегата владе и свећенике, одржан је у Боричевцу 27. јула 2017. године. Опет на дан устанка.
Цесту која је саграђена до оне прве јаме са Србима полако гута шума. Већ на следећем снимку Google Maps неће се разазнавати ни траг о њој. И ником ништа.
Categories: Противу заборава
Целу Српску Крајину гута шума, и то не полако – прогутала ју је за првих 10 година окупације. И куда је асфалт – возиш као кроз тунел, њиве зарасле у шикару, куће уништене или оштећене. Понека лепа и сјајна кућа нових хрватских насељеника, али и они одоше – не може се од страха у тој пустахији.