Астана има посебну финансијску четврт у којој је званични језик енглески, наводећи на закључак да се припрема пресељење сједишта глобалне моћи из Лондон Ситија у Астану

Франсес Лидер (Фото: LinkedIn)
(Блог Франсес Лидер, 4. 4. 2024)
Познаник ми је скренуо пажњу на филм Mortal Engines. Погледавши га, одговорила сам му да га видим као алегорију Лондон Ситија. Појава зида на крају филма је симболична, јер је, према легенди, постојао зид за који се сматра да га је изградио Александар Велики ради заштите од Гога и Магога, разграничавајући Исток и Запад.
У претходним текстовима помињала сам да се Црно племство, власник Лондон Ситија, поново сели.
Прво је био Рим, па Венеција, потом Амстердам, и на крају стара римска тврђава – Лондон Сити.
Гдје је сљедећа станица?
Астана
Управо је чувени модернистички архитекта Лондона Норман Фостер дизајнирао многе грађевине у Астани, новом и крајње модерном главном граду Казахстана, иницираном 2000. године. Погледа ли се просторни план града и архитектура, препознају се веома стари симболи који упућују на масонерију и тенгризам, религију Џингис-кана. (Примјећујете ли и анаграм: Астана – Сатана?…)

Предсједнички парк и фонтана Самрук у Астани (Извор: Блог Франсес Лидер)

Центар забаве Хан Шатир у Астани. Примјећујете ли симболику Феникса? (Извор: Блог Франсес Лидер)

Центар забаве Хан Шатир у Астани – нацрт (Извор)

Центар забаве Хан Шатир у Астани – тлоцрт приземља (Извор)

Палата мира и помирења у Астани (Извор: Википедија)
Астана има посебну финансијску четврт у којој је званични језик енглески, наводећи на закључак да се припрема пресељење сједишта глобалне моћи из Лондон Ситија у Астану.

Међународни финансијски центар у Астани (Извор)
Франсес Лидер: Млеци – од Римске до Британске империје
(Steemit)
Венеција се звала Пресвијетлом републиком, али њене злокобне установе представљају непревазиђен континуитет најгнусније олигархијске владавине током више од петнаест вијекова – од Римске империје, преко Британске, до данашњих дана.
Иако је сувереност Венеције угашена, њени методи преживјели су до двадесетог вијека. Данас је Венеција између осталог сједиште Фондације Ћини и Римског клуба.
Између тристоте и четиристоте године римске, касније чувене аристократе – Кандијано, Фалијеро, Дандоло – откривају да острва Венецијанске лагуне пружају добро уточиште пред налетима Гота, Хуна и Лангобарда. Венеција је опстала захваљујући савезу с Константинопољем и царом Јустинијаном, утврђеном браковима породица млетачких олигарха и византијског племства.
Основа млетачког богатства било је робовласништво над Сараценима, Монголима, Турцима и хришћанима, укључујући Италијане и Грке, највише цијењене као робове на галијама. Нијемци и Руси допремани су из Танаиса. Касније су црни Африканци постали мода међу племством. На острвима попут Крита, Кипра, Крфа, Наксоса и других, мањих, у Егејском мору одвијао се робовски рад, непосредно под венецијанским режимом. Касније су хареми Отоманске империје, од Балкана до Марока, снабдијевани робљем које је добављала Венеција. Уз робовласништво, стубови венецијанске економије били су пиратство и гусарство. Ратови са Ђеновом и другима били су прилика за пљачку.
Венеција је постала главна лука Средоземља. У њој се од самих зачетака није производило ништа, изузев соли и мурано стакла. Остала је отпорна на инвазије од прве насеобине до 1797.
У типологији Платонове Државе, Венеција је била олигархија, „уређење засновано на процјени имовине, у којем владају богаташи, а сиромах нема удјела у влади“.
До 1297. сви мушки припадници сто педесет племићких породица имали су трајно право на мјесто у Великом вијећу, које је до отприлике 1500. године нарасло до двије хиљаде чланова, послије чега је почело његово опадање.
Андреј Фурсов: Ко су непријатељи човечанства и како они против њега ратују
Каквим су се политичким методом служили Млеци?
Слабија сила наводи се на сукоб са двије или више великих империја.
Прво су Лангобардску краљевину окренули против Византије. Онда су покушали окренути Византију против Каролиншког царства. У једанаестом вијеку Млечани су нахушкали норманску властелу, под вођством Робера Гискара, да нападну Византију, да би потом очајним Византинцима понудили заштиту. Цијена те заштите дата је у чувеној Златној хрисовуљи из 1082, којом је византијски цар омогућио Млечанима трговину по читавом Источном царству без плаћања царине, док су и сами Грци морали плаћати десет одсто. Отад је почела грчка мржња према Млечанима, која траје и дан-данас. У шеснаестом вијеку млечанска стратегија била је да окрену Отомане против шпанских и аустријских Хабзбурга, а Хабзбурге против Француза. Млеци су окренули Португалце против Холанђана, Холанђане против Енглеза, а Енглезе против Француза!
Млечани су уз то хушкали источњаке да нападну хришћане. Мешетарили су и међу Сараценима, Монголима и Турцима. Млечанима је нарочито било важно да нека територија потпадне под окупацију Турака, не неке друге силе.
Венеција се стално суочавала с непријатељем који је био на прагу побједе, који је стога манипулацијама морао бити доведен до самоуништења, и то не тек тако, него на начин који би тачно служио млечанским интересима. Звучи немогуће? Запањујуће је колико је пута успјело, и колико успијева и дан-данас!
У суштини, своје непријатеље користили су као плаћенике увлачећи их у дугове и нудећи им њихов отпис буду ли ратовали за Млетке.
Цариград је од 1203. до 1204. потпао под опсаду Франака и Млечана и Византија је утонула у оргије, насиље и разарање. Млечани су заузели дијелове Цариграда, створивши сталну млечанску колонију с ратном морнарицом, припојивши Лемнос, Галипоље, Крит, Наксон, околна острва и велико острво Евију. С јонске стране Млечани су заузели Модон, Корон и неколико острва, укључујући Крф.
Пљачка Константинопоља послије његовог пада била је дотад невиђена у Европи. Млеци су стекли империју поморских база на источном Средоземљу, а египатски султан их је подмитио да крсташе држе подаље од Палестине.
Сљедећи чинилац биле су монголске хорде. Док су Млечани пљачкали Цариград, Џингис-кан владао је империјом која се простирала од Кореје до Ирана, и ширила на Запад. Бату-кан, Џингисов рођак, поразио је Бугаре 1236, освојио Украјину 1240. и ушао у Пољску.
Монголи нису наступали несмотрено, попут варвара, већ плански. На сваком кораку информације су им достављали млетачки трговци, попут оца Марка Пола. Касније је сам Марко Поло био добродошао на Кублај-кановом двору и постао један од његових чиновника.
Свеприсутна млетачка обавјештајна служба била је чинилац и у монголском разарању арапског културног средишта Багдада 1258.
Шекспирова драма Отело, Мавар млетачки представља анализу млетачке технике. Написана је и изведена убрзо послије 1603, кад су Млечани и Ђеновљани стекли моћ у Енглеској ступањем на престо своје марионете Џејмса Првог.
Права опасност по Венецију око 1600. постала је непријатељска сила способна да се одбрани од манипулације и преваре. Суочена с таквим нечим, Венеција је вршила убиства, и чини то и данас.
Оснивање новог римског царства постало је од средине петнаестог вијека водећа опсесија олигарха у Млецима, који су уложили много сила у брзо ширење долином ријеке По, али су их четрдесет година задржали Медичијеви. Макијавели је уочио да су двије најопасније силе на прелазу из петнаестог у шеснаести вијек Млеци и папа. Његова мржња била је уперена нарочито према Млецима, јер су хтјели да потчине Италију новом римском царству, а уз то их је презирао због војски плаћеника. Сва Европа окренула се против Венеције.
Изугбивши све што су освојили током осамсто година, положај Млетака био је очајан, јер су изашли на глас по надмености, неодржавању обећања, разврату и содомији.
Италијанска ренесанса током остатка седамнаестог вијека била је један од неколико битних догађаја у Европи. Други је био протестантска реформација. Лутерова права снага била је у јавном одјеку, који је много дуговао млетачким штампаријама, које су његове „јеретичке“ списе умножиле у четрдесет хиљада примјерака. Окрећући стране религијског спора једну против друге, Млечани су подржавали Игњација Лојолу у оснивању језуита, који је требало да послуже папи за уништење протестантизма.
Око 1570. у Венецији Ридото Морозини, уз покровитељство истоимене старе породице, уприличио је први „салон“ за друштвене и књижевне расправе. Тако је посијано сјеме из ког ће касније никнути слободно мишљење, дух либертенства и филозофи као зачетак Просвјетитељства.
Главна међународна подршка Венецији био је Џејмс Први Стјуарт, краљ Енглеске и Шкотске. Венеција и Ђенова удружују се 1603, стварајући банкарску династију и преузимајући управљање финансијама тадашње Енглеске, преносећи себи својствене бескрупулозне методе на Британску источноиндијску компанију.
Финансијско средиште старих Млетака селило се на сјевер.
Створили су Амстердамску банку, финансијску шарку седамнаестог вијека, и Холандску источноиндијску компанију. Венеција и Ђенова кумовале су и финансијској велесили која је настајала у Женеви, која је контролисала француски јавни дуг, настављајући с гајењем Просвјетитељства.
Млечани су предузели велики корак улажењем у поморско и друге врсте осигурања, и данас оличено у највећем венецијанском предузећу, осигурању Ђенерали, једном од највећих свјетских предузећа за осигурање и некретнине.
Дванаестог маја 1797. Велико вијеће Венеције поступило је по Наполеоновом ултиматуму и изгласало крај свог постојања. Четири хиљаде припадника француске пјешадије извело је параду на мјесту гдје никад прије тога нису виђене стране јединице. Венецијанска „република“ постала је прошлост, али је наставила своје постојање у притајеном облику. Три хиљаде припадника млетачке морнарице, што је чинило око трећине расположивих снага, служило је у Британској краљевској морнарици почетком Америчке револуције.
Од деветнаестог вијека надаље, уз скривену војну и финансијски моћ, млетачка политичка моћ постала је јача него икад.
Валентин Катасонов: Поводом пола века постојања Римског клуба
Данас Римски клуб представља суштину млечанских метода, убјеђујући људе да изврше колективно самоубиство прихватањем геноцидне доктрине нултог раста и настојећи да укине сувереност народа и створи тоталитарну државу. Његова најспектакуларнија пропаганда су климатске промјене.
Најхитнији задатак нашег нараштаја је одстрањивање мешетарског ужаса који представљају Млеци и њихова олигархијска хијерархија.
Препоручила бих огледе и говоре Вебстера Тарплија, који су ме подстакли да ово напишем.
Франсес Лидер, британски писац и активиста
С енглеског посрбило и скратило: Стање ствари
Прочитајте још
- Казахстан: Смењен министар одбране, руске трупе напустиле земљу
- ОДКБ се после успешне мисије повлачи из Казахстана
- Артјом Игнатјев: Дестабилизација Казахстана – британски траг
- Демонстранти заузели резиденцију председника Казахстана
- Казахстан прелази са ћирилице на латиницу
Categories: Гостинска соба
Ал не рече Туре предаторско ако Бог да.
Тачно ће да се материјализују у косооке и жуте – баш их брига које и чије су крви. Две – три генерације мешаних бракова, и ево их у новој кожи. Житки као блек гу, у потрази за робовима, одрживом радном снагом и сировинама. Угасили су светло у риму, америци, и сада је на ред азија.