Богатства и сировине наше планете су ограничени, постоји праг насељивости који се не смије прелазити, изјавио француски океанограф за часопис Унеска 1991. године
Насловна страна Унесковог часописа Унесков курир, број за новембар 1991. (Извор: Унеско)
(The People’s Voice, 1. 11. 2024)
Организација Уједињених нација за образовање и културу (Унеско) објавила је у свом званичном часопису Унесков курир од новембра 1991. године текст у ком позива на смањење броја становника на свијету, позивајући на елиминацију триста педесет хиљада људи дневно, односно сто милиона људи годишње.
Исте те године тадашњи предсједник САД Џорџ Буш у свом годишњем обраћању нацији поменуо је израз „Нови свјетски поредак“, наговјештавајући промјене глобалних размјера.
Позив на смањење броја људи на свијету објављен је у званичном часопису Унеска, у оквиру разговора с француским океанографом Жак-Ивом Кустоом. На питање „Које главне опасности пријете Земљи данас?“ Кусто је одговорио:
„Путујући по свијету свих ових година, посматрајући га из хеликоптера, као ронилац, с брода… сажео бих своја осјећања ријечима да су богатства и сировине наше планете ограничени, да постоји граница коју не би требало прекорачивати, праг насељивости који се не смије прелазити.
Требало би да се упитамо колико животиња и људи наша планета може и даље издржавати прије него се квалитет живота погорша, прије него све љепоте Земље изблиједе. Прије петнаест година, кад сам био у САД, покушао сам конструисати математички модел да бих сазнао колико људи планета може издржавати с приходима, куповном моћи и погодностима које је у то вријеме уживао просјечан Американац. Подаци који су ми били на располагању нису били сасвим тачни и од самог почетка знао сам да ће приближност бити реда четрдесет или педесет посто. Био сам у добрим односима с директором Океанографске лабораторије Универзитета Јужна Каролина, чији су истраживачи служили као савјетници мојим колегама и мени. С подацима који су ми стајали на располагању дошао сам до бројке од седамсто милиона. Седамсто милиона људи који уживају животни стандард упоредив са стандардом просјечног Американца! Прије петнаест година (разговор објављен 1991, нап. СтСт) наша планета није била у стању да пружи прихватљив живот за више од седамсто милиона људи! А тада је број становника на свијету био четири милијарде!
Француски океанограф Жак-Ив Кусто, члан Римског клуба (Фото: Унесков курир, страна 8)
Узнемирен налазима истраживања, саопштио сам их директору лабораторије. Знате шта је рекао? Да су ми налази веома оптимистички. Он је конструисао исти модел као ја и дошао до бројке далеко мање од моје! Отад сам опсједнут проблемом насељености планете.
Број становника на свијету тренутно износи 5,7 милијарди, и расте вртоглавом брзином. Сваке године број становника на свијету повећава се за број становника Француске, а сваких десет година за број становника Кине.
Свако је увјерен да се пораст броја становника не може одвијати на овако хаотичан, канцерозан начин. Али кад се постави питање шта чинити, нико неће да зна. (…)
Страшно је што се ово мора рећи. Број становника на свијету мора се стабилизовати, а да би се то урадило морамо елиминисати триста педесет хиљада људи дневно. О том је тако ужасно размишљати да то не би требало чак ни да изговарамо. Али је општа ситуација у којој се налазимо за жаљење.“
Став Жак-Ива Кустоа да „морамо елиминисати триста педесет хиљада људи дневно“ објављен у часопису Унесков курир из новембра 1991, страна 13 (Извор: Унеско)
Унеско, основан 1945. ради промоције мира, културе и образовања, играо је кључну улогу у поспјешивању сарадње између науке и образовања. Овај став, изнесен прије тридесет три године, нагласио је забрињавајући помак ка ауторитаризму и циљу контроле броја становника под велом одрживости, далеко од његове првобитне мисије.
С енглеског посрбило: Стање ствари
Погледајте и
Дио разговора с Денисом Медоузом, једним од аутора књиге Границе раста из 1972.
Прочитајте још
- Валентин Катасонов: Поводом пола века постојања Римског клуба
- Викторија Никифорова: „Велики ресет“ – пљачка ће се одвијати под паролама борбе против глобалног загревања
- Духовна хајдучија: Без страха!
- Емир Кустурица: Западне силе настоје да фактички остваре депопулацију становништва
- Валентин Катасонов: Ковид-трибунал или Нирнберг 2
- Мирослав Здравковић: Златна милијарда и мултиполарни свет (1990–2022)
- Владимир Путин: Земље „златне милијарде“ сматрају све остале својим колонијама, нижом расом
- Андреј Фурсов: Ко су непријатељи човечанства и како они против њега ратују
- Јувал Ноа Харари: Огромна већина становништва нам просто није потребна (2022)
Categories: Гостинска соба
На крају славља добро сте елиминисали православне Србе и Русе, које и даље покушавате буквално да уништите са различитим историјским интензитетом. Пропутовао свијетом, имао прилику да се непосредно упозна са величином планете из егзотичних перспектива. што је требало да изазове позитивне реакције и прошири праг свијести непатвореног научног прегаоца. Међутим, танатос је поново надвладао па бескорисне изјелице нека се не надају глобалистичкој трпези. Прави научници, који морају бити алтруисти и ентузијасти, размишљали би како се ефикасно изборити са сиромаштвом, глађу и жеђу обесправљених а не како их ликвидирати. Изгледа да му математички метод депопулације није наишао баш на одушевљен пријем, па су се мало кориговали и у својим делузијама свели човјечанство на цирка златну милијарду. Мондијалистички жрец Харари се не задовољава ни са овим па машта о продужењу живота одабраних, јер која је сврха злопатити се? Само још да се пронађе и тај атханатик – лијек против смрти и почиње ера хомо деуса. Фино је рекао Свети Николај, ако не вјерујеш у Бога чему се надаш?
Наравно да људе не треба елиминисати, али проблем свакако постоји. Колико је људских бића што живе у беди и мизерији у пренасељеним градовима Африке, уџерицама Индије, фавелама Бразила? Које беда и неуслови терају у неморал, криминал и на крају у редове нечастивог? Можда они нису криви, но не би ли можда било боље за већину њих да се никада нису ни родили?
Погледајте онда неке друге који имају по десеторо деце и никакве услове да их одгајају, па онда траже помоћ и играју на карту доброчинства или гриже савести. Зар није боље за њих да се уздржавају од брачних односа за време посних дана? Је ли то толико тешко? Да ли су то узорни хришћани и одговорни родитељи, одговорни најпре према својој деци? Или просто људи који не желе да контролишу најниже нагоне, па се онда сакривају иза учења Цркве о светињи брака и породице? Не обесвећују ли они ту светињу на тај начин? Наравно, нису деца крива, али то и није поента.
Са оваквим светским системом просто не постоје ресурси да се толики број људских бића храни, да не говоримо о животу достојном човека. Сваке секунде се роди нових хиљаду људских бића, ако не и више, од којих ће већина провести живот у беди и бесмислу. Са друге стране да би се нешто променило неопходно је да оваква цивилизација, у којој 1% популације контролише 90% ресурса, колабира. А колико ће то жртава коштати? И тако се не може ни тамо ни овамо, ни лево ни десно, ни напред ни назад, јер како год се окрене жртве су неминовне. И сама Јованова Апокалипса каже да ће пре Другог доласка на свету страдати највећи део становништва, од чега ће добар део отићи у пакао. Не би ли било боље да се такви никад нису ни родили? Све је то само по себи тужно и жалосно, али то не мења на ствари. Овај свет је за већину људи пакао, или бар друга најближа ствар. И ко год сматра да је тај проблем лако решив или да се може игнорисати вара се. Можда је најбољи приступ том проблему уздржавање и контрола репродуктивних нагона, али на нивоу на коме се човечанство данас налази, о томе је бесмислено и размишљати.
Tačno je da su resursi planete ograničeni,takodjer je tačno da ovakvim tempom njihove potrošnje (poslednjih 50-akgod) pojescemo kao skakavci sve i krece haos biblijskih razmera.Za ovaj problem postoje dva rešenja.Jedno je (satanizam)depopulacija stanovništva planete,a drugo drugačija raspodela resursa,ukidanje potrosackog društva,ukidanje hiperprodukcije roba i usluga,ukidanje izmišljenih i nepotrebnih radnih mesta,dostupnost novih tehnologija,ograničenje vlasti i profita,ukidanje servisa oligarha (parlamentarizma)…jednom rečju povratak jedinom zivom bogu a ne vera u mamona
Причало се својемремено да је матори био јуншпи, роњао свуд по свету и слао извештаје где треба.
Dane:
Интересантно. И како тачно предлажете да се то спроведе, и колико ће жртава то коштати? Или ћете само да пуцнете прстом па да се све те фразе сложе?
Beskorisna izjelica.Bit ce mnogostruko manje žrtava nego li ako se ovo nastavi.OPEK,Huti,rat u Ukrajini,buduci ratovi koji ce zatvarati razne bitne moreuze …vec sprovode program redukovanja dostupnosti energenata i roba.drugi deo posla treba da urade same zajednice.oni koji imaju zajednicu razumnih ljudi znat ce sta su prioriteti,oni koji nemaju nece dobro proci.Kljuc je u ostvarivanju samodovoljnosti,koja ce biti i merilo opstanka u 21 veku.sto se nas tice treba znati da Srbija ima pet puta vise resursa po glavi stanovnika u odnosu na svetski prosek,ali takodjer treba imati u vidu da moramo biti spremni da te resurse branimo cak i oružjem.Na zalost izgleda da „smo“odlučili da te iste resurse damo drugima na upravljanje.Posle stogodišnje anti ekonomije nema popravke ovog sistema.problem je i to sto vecina ljudi želi ovaj isti sistem,samo malo boli
То је тај „хуманизам“. Болѣштина ума, која је добрано ушла у народ и захватила чак и оне што себе сматрају православно вѣрујућим.
Болѣштина ума, зато што је плод типично људског умовања, веома често управо супротстављеног промисли Божанског домостроја. Оваквим „идејама“ се пориче сопствена вѣра у истину изрѣчену већ у првим стиховима књиге Постања: да је Бог све што је створио, видѣо као „добро“. Нѣ – човѣк боље зна шта је „добро“ – толико плодова је убрао са Дрвета познања Добра и Зла!
Проблем прѣнасељености нѣ постоји. Планета Земља је способна прѣхранити десет, и стотину пута бројније становништво него што је сад. Нѣ прѣхранити, већ обасути изобиљем. Проблем нѣје у ресурсима, већ у рђавом газдовању, у томе што се човѣчанство масовно из радилица преобраћа у трутове.
Обратите пажњу: свѣт је створен с нѣвѣроватном разноврсношћу животних облика. С нѣстанком сваке животне врсте, живот свѣх преосталих врста нѣје постајао богатији и пунији, већ оскуднији и убогији. Знајући колико је биљних и животињских врста човѣк уништио за само послѣдњих 300 година, нѣмамо никаквих разлога вѣровати ни да је диносаурусе и високе папратњаче уништила нѣкаква катаклизма или други животни вид у „борби за опстанак“, по учењу људске „науке“. Нѣ, и њих је уништио човѣк, зато што је једино човѣк, од свѣх постојећих животних облика, способан то да учини. А способан је зато што је само њему Бог ставио на располагање газдовање Земљом, учинио га Домаћином ове планете, опет по Писму.
Погледајмо само себе. Када нас је снашло турско ропство, дѣо наших прѣдака се склонио у гудуре, којима освајач нѣје хтѣо да се маје, само зато да би за потомке и нѣко боље врѣме сачувао Богом му подарену земљу. Други, дрчнији дѣо народа се у таласима селио нѣ на крај свѣта, већ у нѣпосрѣдно сусѣдство, како би се, макар као туђински слуга, оружјем борио за ослобођење своје земље. С родоначелницима Карађорђевића и Обреновића из гудура смо се опет вратили и заузели најблагодатније дѣлове своје земље. Крај свѣх нѣдаћа, у свѣту нѣје било слободнијег сељака од српског. За нѣколико поколѣња могли смо на свом парчету земље створити нови рајски врт – за себе и за друге. И обновљена држава заиста нѣ би могла бити ништа више од сервиса њених житеља. О томе су јеремијали свв. Владика Николај и авва Јустин.
Умѣсто тога, повели смо се за покондиреношћу својих вођа и туђом памећу. На крају примили комунизам и допустили да нас са сопствене земље навабе у конц-логоре с називом градова. И одмах почели бѣжати, по могућности – што даље одавде. Колико нас уопште покушава обновити прадѣдовска запарложена имања? На папиру су она још увѣк наша – макар и умањена и опљачкана. Већ наша дѣца изгубиће свако право и на тај остатак. А дѣцу „поучавамо“ нѣ муци, труду и борби, већ улизиштву и бѣжању у три лѣпе одавде.
Ово би, мање-више, био психолошки прѣсѣк саврѣменог српског православца, муслимана, будисте или мондијалисте. Размислите мало и у том правцу.
Дилетанти
Против
Закона природе
Против
Закона физике
Дилетанти
Марионете
Мајстора Игре
Дјелају
Као фекалије
По површини
Безнађа
Плутају
Момчило
Бескорисна изјелица, те што имају по 10 деце само не досељавати у српске земље и крај приче. Ми Срби једва да и 2 имамо, тако да ова прича не не односи на нас.