Живот у ванредном стању или на ободу цивилизације не умањује и не угрожава непролазне вредности у које верујете – Истина, Добро и Лепо ће преживети у вама, ако их будете чували и својим примером
Унутрашњост Раванице, савремен изглед (Фото: Сајт Манастира Раваница)
У биолошку основу уткан нам је нагон за самоодржањем; у психолошку – интелектуализовани страх од смрти. Разуме се да страх има користи – спречава нас да безглаво срљамо у опасност; но уколико је он неодређен, неусмерен и дуготрајан, може тешко да оштети биће и изазове контраефекат.
Човек је најуспешнији у савладавању паралишућег страха онда кад за њега постоји нешто веће, вредније и трајније од – сасвим извесне – пролазности сопственог живота. Да ли је то религиозни концепт живота у вечности, живот сопствене деце, љубав, велика идеја или глад за стварањем, жудња за слободом и правдом – на свакоме је од нас да тај и такав смисао нађе. Но, за савременог раслабљеног, хедонизмом размаженог, убеђиваног – и изгледа убеђеног – да живи у најбољем од свих светова; од људи отуђеног, површног, по правилу нарцисоидног човека – то је тешко изводљив задатак.
Зато је ова монструозна пандемијска играрија толико успешна. Пред страхом од болести и смрти, који му се даноноћно потхрањује са свих медија и кроз све контакте, човек нема никакву одбрану, растаче се и слаби; а то га онда и стварно, физички угрожава. Није редак случај да су се баш они који су се најревносније „придржавали мера“ – разболели; да су они који су се бојали тешких симптома – управо такве имали. Феномен важности оптимизма и вере у излечење – и насупрот томе – девастирајућег утицаја страха, описан је у медицини и хуманистичким наукама. Плацебо – супстанца која нема никаквог лековитог дејства – може да помогне излечењу чак и кад је пацијент упознат с њеном (не)ефикасношћу. Оболели од најтежих болести успевају да изиграју лекарске прогнозе о скором крају тако што верују да ће се изборити, а често помажући се молитвом, одређеном врстом исхране, алтернативним медицинским приступом – у сваком случају, вером у могућност оздрављења. С друге стране, антрополози су описивали случајеве у којима је страх од конзумирања табуисане хране или контакта с табуисаним особама био толико велики, да је доводио до разбољевања или смрти (уколико би се табу прекршио) – кроз андреналински шок, кардиоваскуларни колапс или неки сличан, материјализовани облик.
Прозор за посете у старачком дому у Ветербију, Западни Јоркшир (Фото: Викимедија)
Актуелна пандемија је карактеристична по својој перверзној употреби страха; аксиом по ком функционише медијски приступ овој проблематици је – да СВИ МОРАЈУ да се плаше. Разумљиво је и зашто: уплашен човек је деморалисан, компромитованог достојанства и подложан манипулацији. Плаше се сви: и они који верују да је посреди страшна и смртоносна зараза, и они који су уверени да је она увод у тоталитаризам, трансхуманистичке концепте, остварење идеје о „златној милијарди“, светској доминацији шаке најбогатијих над чијом главом конце повлачи сам Луцифер; и они које брине егзистенција и могућност повратка „на нормалу“, и они који прокламују „нову нормалност“. Посреди је страх од неодређене, неухватљиве, нејасне – а смртне опасности. Он се систематски презасићује и стално допуњава новим разлозима за дрхтање над својом судбином. Тај страх ваља систематски разбијати и надомештати изгубљену усмереност и смисао.
Без обзира да ли је вирус резултат гастрономских егзибиција или дијаболичне употребе науке – и да ли верујете да он уопште постоји или не постоји – можда ћете се инфицирати, а можда и нећете. Можда нећете имати никакве симптоме, а можда ћете се и разболети. Ако се разболите, сва је прилика да ћете и оздравити, као да је у питању било која друга респираторна инфекција; то се НАЈЧЕШЋЕ дешава, али вас о томе медији не обавештавају. Уколико и будете лечени у болници, сва је прилика да ћете отуда изаћи без последица. Сада се све више говори о ПОСЛЕДИЦАМА – од трајне „сенке на плућима“, све до таквих тривија као што је могућност да коса почне да вам опада неколико месеци после прележане болести – нуде се сви могући разлози за страх: од колапса основних животних функција, до голе таштине.
Уколико мислите да вакцина може да вас заштити – свакако се вакцинишите. Ујдурма са различитим типовима и пореклом вакцина срачуната је на то да збуни и застраши.
Одаберите ону која ЗА ВАС има смисла, уз савет са особом која се у проблем разуме и којој верујете. „Струка“ је несувисла и немушта. Важно је да вакцинисање за Вас смањи осећај опасности – у противном оно нема смисла.
Фото: USA Today
Уколико, пак, верујете да је посреди еугенички и трансхуманистички инжењеринг; чиповање, или имунизација за неку следећу пошаст која ће тек бити посејана – онда НИКАКО не пристајте на вакцинацију и учите се животу ван система који није ваш, и којем не верујете.
Уколико сматрате да је ношење маски и ревносна дезинфекција корисна – поштујте „мере“. Уколико сматрате да су „мере“ бесмислене – поштујте их у оном степену који неће додатно застрашивати друге и у договору с њима, а свакако их избегавајте кад год и како год можете. Ако сте имунокомпромитовани – изолујте се; ако у пријатељима не видите тек инкубатор за вирусе – дружите се, окупљајте, разговарајте, веселите се. Не брините о онима који у вама виде „крезубе теоретичаре завере“ – ви НИСТЕ одговорни за туђе животе у оној мери који вам се покушава сугерисати. Свако има избор да се удаљи ОД ВАС, ако мисли да представљате опасност. У питању је појас за спасавање за оне који ХОЋЕ да се плаше – њихов, у основи егоистични страх, заогрнут је наводном емпатичном бригом за „опште добро“.
Живот у ванредном стању или на ободу цивилизације не умањује и не угрожава непролазне вредности у које верујете.
Образовни систем је укаљан? Хомер је уклоњен из школских програма? Прочитајте опет Одисеју и скините је са „торента“ за своју децу. Напајајте их оним у шта верујете а за шта мислите да им наскоро неће бити доступно.
Време „lockdown-a“ најконструктивније су провели они који су окречили стан, поправили столарију, посветили се хобијима, учили нове вештине, читали, гледали квалитетне садржаје на интернету. Шетајте, повежите се са истомишљеницима, кувајте оброке за угрожене, учите, поучавајте, бавите се уметношћу, идите у храмове или у природу, или на изложбе, појачајте имунитет, молите се, борите се за оно у шта верујете!
Ако је западна цивилизација на заласку а трансхуманизам на обзорју – човечанство НИЈЕ нестало! ВИ сте човечанство, са свим оним што сте наследили од предака и пренели онима вољним да вас слушају. Истина, Добро и Лепо ће преживети у вама, ако их будете чували и својим примером, без страха и сумње, предавали у руке наследницима.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Spiritual guerilla/Духовна герила/Духовна хајдучија)
Categories: Преносимо
Оставите коментар