Басав Сен: Пре него почнете славити британску круну сетите се да је њено богатство засновано на колонијалној пљачки и геноциду

Колонијална пљачка била је главни узрочник и климатских промена и сиромаштва у некадашњим британским колонијама. Отуд непримереност и увредљивост нападног слављења британске монархије

Извор: Експрес вести

(Inside Sources, 27. 9. 2022)

Кад је преминула британска краљица Елизабета, већи део реакција западног естаблишмента свео се на некритичне изразе жаљења и туге. Сасвим у том кључу, и успон њеног наследника краља Чарлса на престо поздрављен је изразима слављења, честитања и хваљења.

Једно је кад светски лидери пошаљу званичне изразе жаљења због губитка, и честитке због постављења. Но у САД су председник Бајден и председница Представничког дома Ненси Пелоси наредили да се заставе спусте на пола копља, што је сасвим ретка почаст неком страном лидеру. А дуж Авеније Пенсилванија у Вашингтону, улици симболичног значења јер спаја Белу кућу с Капитолом, на обе стране су начичкане британске заставе.

Изјава саучешћа патријарха Порфирија поводом упокојења краљице Елизабете

Овакви изливи поштовања надалеко премашују уобичајену дипломатску уљудност. А многима који и даље живе у бившим британским колонијама или су због родбинских веза с њима и даље блиски, они су и дубоко увредљиви (profoundly offensive).

Размислите само: док су глобални медији опседнути наслеђивањем престола, једна трећина Пакистана, бивше британске колоније, потопљена је у катастрофалној поплави.

Број погинулих већ је достигао 1.500, уз скоро 700.000 расељених присиљених да живе у очајним условима. Стамбене зграде и друга неопходна инфраструктура, укључујући ту и 18.000 школа, уништене су или тешко оштећене. Они који су поплаву преживели изложени су ризику од глади и водом преносивих заразних болести.

Какве то везе има са монархијом?

Као део Британске Индије, Пакистаном и читавим Индијским потконтинентом владала је Британска источноиндијска компанија (British East India Company), а потом вековима и сама британска круна.

Индијски економиста Утса Патнаик израчунала је да је „Британија из југоисточне Азије исцедила ресурсе укупно вредне запањујућих скоро 45 хиљада милијарди долара“ — уз милионе људских живота. Британска колонијална привреда и аграрна политика изазвале су — а често су чак били и свесно произведени — низ узастопних раздобља глади, у којима су поумирали милиони људи.

Шаши Тарур: Дајући Оскара филму о Черчилу, Холивуд слави масовног убицу

У елементе такве аграрне политике спада и државни рекет око шверца дроге, у оквиру ког је Британска источноиндијска компанија присиљавала индијске земљораднике да за њих узгајају мак, да га онда под уцењивачким условима прерађују у опијум, који је компанија као коначни производ шверцовала у Кину, с којом је тада чак водила и два опијумска рата после којих су поражени Кинези били присиљени да и даље купују  и троше искључиво њихов опијум.

Богатство Британије засновано је на осиромашењу Јужне Азије — а с њим и Индустријска револуција и привреда заснована на коришћењу фосилних горива која је праволинијски довела и до данашње климатске кризе.

Емисија гасова стаклене баште по глави становника у Пакистану износи тек једну шестину оне забележене у Уједињеном Краљевству, а мања је и од само једне шеснаестине тога забележеног у САД. Емисије богатијих земаља управо су оно што је подигло глобалну температуру, тиме и вероватноћу појаве озбиљних монсунских киша у Пакистану и другим раније колонизованим земљама које немају довољно сопствених снага да се изборе с природним катастрофама, па их себи најмање могу и допустити.

Енглези добили дозволу за ископавање злата на Косову и Метохији

Тако су људи у Пакистану, несразмерно сиромашнији и мање отпорни, дужни да и даље плаћају високу цену због туђег загађења и због њихових империјалних амбиција. Овом поплавом нанета укупна штета процењена је на 30 милијарди долара, али су богате земље, а међу њима Сједињене Државе па и бивши колонијални господар Пакистана, Британија за ту сврху обећале издвајање мање од трећине од један одсто укупних средстава потребних за отклањање штете.

Укратко, колонијална пљачка била је главни узрочник и климатских промена и сиромаштва које је њом погођеним земљама остављено да се са њима изборе саме, како знају. А овде се чак нисмо ни дотакли колонијалног наслеђа које је Британија оставила другде по Азији, Африци, Блиском истоку или широм света.

Борис Џонсон: Британија легитимни власник скулптура са Партенона

То је разлог зашто овако непромишљено слављење британске краљевине — било када, а посебно истовремено са катастрофом која је задесила Пакистан — делује тако непримерено према нама пореклом из бивших колонија Британске империје.

Помоћ тим земљама данас требало би да буде схваћена као испуњење одговорности и компензација за нанету штету и бол, а не као милосрђе.

Басав Сен је директор Програма климатске политике (Climate Policy Program на Институту за политичке студије (Institute for Policy Studies), једном од трустова мозгова из Вашингтона, у ком је тежиште његовог рада на климатским решењима на различитим националним и локалним нивоима, при чему се нарочитог рачуна води о расној, економској, полној и другим облицима неједнакости

С енглеског посрбио и белешку о аутору приредио: Стеван Бабић



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар