Гарантије какве сад тражи СПЦ на Косову и Метохији имали су Васељенска патријаршија и Грци у Константинопољу, па Грка више тамо нема

Александар Вучић (Фото: Еspreso)

Хроника најављене предаје (15)

Косовска застава вије се у Северној Митровици, Приштина је добила мандат да напише статут чувене „Заједнице српских општина“; Свети Архијерејски Сабор позива се на Бриселски споразум из 2013. и 2015. године, који чак по Уставном суду Србије, није правни него политички документ; Алфа Вук прави „највећи скуп икад“ у нади да ће потопити протесте против сопствене самовоље.

Спутњик: Како је почела званична окупација Севера Косова

Уместо да имамо, што би рекли експерти, „кризни менаџмент“, добили смо, опростите на изразу, „кризу менаџмента“. Људи који имају проблем са својим изражавањем, требало би да артикулишу политику опстанка Србије и Срба на Косову и Метохији. Уз то, стално производе неке, наводно, по народну судбину прешније теме.

„За правило лудост изабраше…“

Учинци српске политике од прихватања Брисела 2 и Охрида толико су поразни, да су на, известан начин, већ надмашили погубност тих „споразума“.

И противници тих споразума допринели су са своје стране конфузији српске политике, прво се поделивши око протеста и неког референдума, да би сада утонули у хибернацију.

Црква се, изгледа, повукла на позиције тражења гарантија за очување свог идентитета и функционисања на Косову и Метохији. Брзо је уследила повољна реакција Квинте и ОЕБС-а који су од приштинске владе резолутно затражили да врати 24 хектара Високим Дечанима. Цркви треба поручити да се „снижавање тона“ исплати. Но, гарантије какве сад тражи СПЦ, имали су Васељенска патријаршија и Грци у Константинопољу, па Грка више тамо нема.

Сабор СПЦ: Прихватање самопроглашене независности КиМ у директној супротности са међународним правом

Преостали маневарски простор за очување интереса Србије на Косову и Метохији, у зависности од сопствене спољнополитичке оријентације, српске дипломате виде у супротстављеним сценаријима: а) промени међународног тежишта моћи и б) потреби Америке да сачува и ојача позиције у Србији као водећем регионалном играчу.

За опстанак у таквим сценаријима, међутим, потребно је много озбиљније српско вођство од оног које данас имамо.

Опрема: Стање ствари

(Журнал, 14. 5. 2023)

Прочитајте још

• Александар Живковић: Предаја Косова – последњи чин?
• Александар Живковић: За активну улогу Цркве у косовским збивањима
• Александар Живковић: Узми ништа (ЗСО) и – чврсто га држи!
• Александар Живковић: „Црвене линије“ Србије на Западу
• Александар Живковић: Руска контраофанзива на косовском фронту
• Александар Живковић: Густа ми магла паднала
• Александар Живковић: Стан, полако, рогоје, много ти је обоје
• Александар Живковић: Први молебан
• Александар Живковић: Улице (можда) наше – медији сигурно ваши
• Александар Живковић: „Наркоманска“ економска структура Србије и губљење Косова
• Александар Живковић: Охридска формула – 2 + 4 = НАТО
• Александар Живковић: Референдум о Косову – зашто не?
• Александар Живковић: Како је косовски крстоносац Коста Булатовић повезао Благовести 1986. и 2023. године
• Александар Живковић: На терор на КиМ одговарамо распадом српског отпора?

• Александар Живковић: Занимају ли Србију још Косово и Сабор СПЦ

Categories: Преносимо

Tags: Александар Живковић, КиМ, СПЦ, Сабор СПЦ, карусел