Утисак је да цело друштво у Србији након Брисела 2 тоне у живо блато. Може ли иницијатива Народне странке о референдуму као средству против владајуће политике о Косову да нас извуче из тог живог блата
Александар Живковић (Фото: Соња Ракочевић)
Хроника најављене предаје (11)
Пада снег као у легендарној Ноговој песми. А, април је. Господе, да ли је још претекло дрва нашој сиротињи? Ипак, нека пада снег. Нека бар привремено прекрије ово живо блато у коме смо се и као друштво у Србији, и као Црква и народ, нашли након прихватања Брисела 2. Уместо најављене светле европске перспективе, поглед нам је упућен на посвемашњу пропаст у политици, правосуђу, економији (у којој је јединица мере постала главица црног лука)…
Некако, у таквој ситуацији, охрабрујуће делује са којим је ентузијазмом, па и маркетиншким професионализмом, Народна странка кренула у прикупљање потписа грађана са циљем да се распише референдум о одбацивању „немачко-француског плана“ о Косову. Лидер странке, Вук Јеремић, објашњава, да ако бисмо се изјаснили против господина Макрона и друга Шолца, не би могли да нам уведу санкције, јер воља народа… Но, верује ли ико да, нпр, господин Макрон поштује вољу сопственог народа, а камоли српског? И како утврдити вољу народа која је у Србији изједначена са емитовањем ТВ станица са „националном фреквенцијом“ и подупирућег таблоидног новинарства.
Референдум јесте демократско средство и грађанско право, али њиме је јако тешко утврдити оно најдубље сопство народа. Црна Гора је добар пример за то. Одмах по избору на пећки трон, патријарх Порфирије је рекао: „Референдум о Косову одржан је 1389. године.“
Може се приговорити да историјски и онтолошки аргументи против референдума, не поричу његову практичну вредност. У смислу да би се спроводила нека акција опозиције усмерена на очување суверенитета Србије на Косову и Метохији, која би имала шансе да продре у шире слојеве народа. Ево, и Ћутин Еколошки устанак се придружује акцији. Ипак, сама збивања на политичкој сцени Србије јасно показују да би се тешко стекао неки шири консензус око наступа странака на референдуму.
Извор: Фејсбук
Посебно брине што наша опозиција, не само Народна странка, није извела доследне последице Вучићевог прихватања Брисел 2 – Охридског „споразума“ по међународне обавезе Србије. Споразума под наводницима, јер споразумевања није било, али прихваћених обавеза и те како има. Њих би било тешко избећи, чак и да Вучић и напредњаци, неким чудом, одмах оду са власти. То не значи да више није могуће битније променити однос државе према читавом низу прихваћених неповољних (и понижавајућих) обавеза, али та промена може да настане само путем спреге воље народа и економске, војне и културне елите која би се изражавала као неки дослован Ренанов „свакодневни референдум“. Неко, па и најбоље, једнократно решење не помаже у ситуацијама оволике историјске дезоријентисаности у коју нас је довео авантуризам једног човека и његове слепе олигархије. Први задатак опозиције таквом режиму јесте да ту историјску дезоријентисаност не продубљује.
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Александар Живковић: Предаја Косова – последњи чин?
- Александар Живковић: За активну улогу Цркве у косовским збивањима
- Александар Живковић: Узми ништа (ЗСО) и – чврсто га држи!
- Александар Живковић: „Црвене линије“ Србије на Западу
- Александар Живковић: Руска контраофанзива на косовском фронту
- Александар Живковић: Густа ми магла паднала
- Александар Живковић: Стан, полако, рогоје, много ти је обоје
- Александар Живковић: Први молебан
- Александар Живковић: Улице (можда) наше – медији сигурно ваши
- Александар Живковић: „Наркоманска“ економска структура Србије и губљење Косова
- Александар Живковић: Охридска формула – 2 + 4 = НАТО
Categories: Преносимо
Референдум ?!
Не пристај Србље, не пристај !
Велеиздаја на референдумско да/не расклапање ?!
НЕ !
Референдум је лукаво промишљен, не као почетак, но као крај буне на дахије. Филип Гуслар прогледаше кад се на небо насели. Ради нас оваквијех, море бити, јопет ће му мрак у очи. Је ли свеколико, баш ич не вредимо као потомци ? У претке ондак, писати се нећемо…
Испашће још да је пожељно оно што непотписник тзв. „Споразума“ управо прижељкује – ћутање и нечињење, и то у тренутку када су већ индукована малодушност, дефетизам, национална и грађанска пасивност претекли границу добровољног ропства (све уз тихујући благослов архијереја СПЦ). Пошто, јелте, нема шта да нас истера на улице, хајде да видимо да ли ће нас, макар потписима, бити сто хиљада, и колико нас уопште има који не подносимо смрад лажи, јудину трговину нашом преосталом народном светости.
Референдум? То смеће од речи не значи ништа и не личи на ишта. То чак није Романски (латински), већ је склепано у 14. веку. То значи да нема везе са римским правом, нема ни са старогрчком демокаратијом, а ни светосављем. Римљани словенствујушчи су од „пре“ окрњили „п“, добили „ре“, а „бреме“ је доживело језичке шоцкове и постало „фере“, па у 14. веку то саставиле заједно тупаџије које нису ни говориле латински са својим матерама. А ви их опонашајте и нас просветљујете, да не кажем илуминицирате…
Samo vi glasajte ali mi brojimo glasove.
Šta fali referendumu, ne mogu da falsfikuju baš sve. Ja sam,normalno, za.