Синиша Љепојевић: Од првог дана се знало да је корона вештачка, копање литијума у Србији највећи злочин, Ротшилд власник Нестлеа

То са Рио Тинтом би био вјероватно највећи злочин у историји не само српске државе, него српског народа. Уз све подземне комуникације воде, ви не знате гдје то иде, рекао Љепојевић

Синиша Љепојевић (Фото: Снимак екрана)

Доносимо изводе из гостовања новинара Синише Љепојевића у емисији „Лучић инсерти 2“

Кина

Кина је земља која држи до свог историјског искуства. Све што се дешавало у прошлости анализирају и на основу тога се понашају и доносе практичне мјере како да остваре своје основне циљеве. Основни циљ актуелне Кине је да подигне општи ниво стандарда у Кини, подигне привредну моћ и врати мјесто које Кина заслужује у међународним односима. Ривали Кине воле да кажу како тамо влада комунистичка партија Кине и да је то „омражени“ комунизам. Суштина је потпуно другачија. Кина је научила на примјеру Совјетског Савеза и није укинула Комунистичку партију, јер она држи структуру државе. У том смислу, Кина је успјела.

Међутим, има један други проблем у тој кинеској државној архитектури – што је, очигледно мало раније него се предвиђало, Кина постала сувише велика и важна сила у свијету. И онда је требало попунити ту вертикалну структуру државног апарата. Сам врх Кине је екстремно софистицирана екипа – то су изузетно способни људи у духу историјског искуства Кине – али у ту вертикалну структуру дошло је доста људи недораслих оном што је Кина данас. Тако да врло често Кина у неким практичним стварима дјелује мало незграпно.

Сљедећи проблем је што је послије Хладног рата и огромног прилива инвестиција, прије свега из Америке, дошла и инфилтрација прије свега америчких људи на универзитете. Тако да су данас кључни универзитети у Кини потпуно инфицирани изнутра – дошли су Американци као професори, који немају никакве везе са професуром, дошли су разни експерти, и дошли су страни студенти. Дошло је до стварања мреже која је врло опасна, и то очистити због величине Кине је врло тешко. Кад су скоро били студентски протести – повод је био пожар у једној згради, која је била блокирана због ковида, десет људи је страдало – та мрежа је успјела да се активира и у року од осам сати букнули су протести на педесет универзитета.

Кина је била ирационално фасцинирана (Америком). Коначно, кћерка председника Кине Сија, који се бори за независност Кине, је на Харварду – и то примљена без пријемног испита. Она се тумачи као инвестиција Америке.

Један Кинез ми је једноставно објаснио проблем американизације Кине: „Ми у кафићима поручујемо чај, али долази генерација која поручује кока-колу“.

Пепе Ескобар: Крај „краја историје“ или На рубу Револуције

Кина држи врло строго заштиту од короне јер је процјена да је та америчка мрежа активна у смислу да може да инфицира поново – јер то је ипак вјештачко, и то неко ради.

Значи сад се зна да је корона вештачка?

То се знало од првог дана. Друга ствар је новинска пропаганда. Све чешће и људи који су ауторитет у томе то јавно говоре. И неколико парламената у Европи, као што је, рецимо, њемачки, већ је покренуо истрагу како је дошло до тога и зашто су биле тако драстичне мјере.

И зашто је било забрањено да се лечи лековима као што је ивермектин…

У ствари, највећи број људи је страдао због начина лијечења, који је прописала Свјетска здравствена организација.

То је један невјероватан пројекат и мислим да обичан човјек кад све то види уопште не може да прихвати да је то могуће.

Синиша Љепојевић: У Србији постоје четири биолабораторије, попут оних у Украјини

Служба безбедности Кине учила је и од Мосада, колико се сећам…

Не. Мосад је један велики мит. То је једна терористичка организација, то су убице, а Израел има друге обавјештајне службе које нико не зна а које су веома, веома добре.

Наравно, увијек је служба безбједности јача кад је јача држава. У новије вријеме они су велики стручњаци у тзв. сајбер шпијунажи, међутим, та техника помаже само донекле. Ипак је жив човјек, његова процјена, његова инфилтрација у структуре незамјењива. Сајбер је добар за манипулацију, али у основи мора бити жив човјек. Кинези су ту били слаби, али у новије вријеме доста се њих школује вани, науче нешто, али никад до краја – оперативно им је тешко јер су Кинези, физички изгледају друкчије. Рецимо, Украјинци могу бити врло јаки обавјештајци против Русије, јер они су Руси. Али са јачањем Кине и тај дио јача.

Турска

Ердоганова странка је доминантна, а на последњим изборима у Истанбулу победила је опозиција и људи верују да ће градоначелник Истанбула у будућности заменити Ердогана, а он је близак Американцима.

Постоји, наравно, као и свуда, неколико нивоа проблема.

Ердоган је још увијек екстремно популаран у Турској у цјелини – у Истанбулу није, иако је он од Истанбула направио град, био градоначелник и направио каријеру, у ствари, у Истанбулу. Међутим, у Истанбулу је најјача инфилтрација странаца. Он је пун пословно-политичке елите која је прозападно оријентисана. Али у унутрашњости је Ердоган још увијек доминантан.

Он је направио покушај исламизације Турске. У Турској је тзв. секуларни ислам, они нису неки вјерници, али се увијек заборавља зашто је то Ердоган урадио. Турска је етнички изузетно хетерогена. То је огромна земља, преко осамдесет милиона становника, а етничких Турака, Отомана, који су створили турску империју, је можда најмање. Ту има разних људи из бивше Отоманске империје, и они временом нису заборавили своје поријекло, и дошло је до деструкције унутар Турске, послије нестанка идеологије по завршетку Хладног рата, и Турска је дошла до ситуације да су сви почели да вуку на своју страну. И пошто нема идеологије, Ердоган је кренуо у ислам – као Иран – јер је ислам једина кохезиона сила. Нисам сигуран да је успјео у градовима, али је правио џамије на сваком ћошку, свуда су заставе, као у Америци. То јесу нове џамије, али – колико сам видјео – нико не улази у њих. То је више као симбол. Додуше, има извјесног пораста, рецимо у Истанбулу сам био у крајевима гдје већ нема алкохола у кафанама, гдје су жене замотане, и то већ дуго није било у Истанбулу. То је други ниво проблема с којим се суочава Ердоган.

Синиша Љепојевић: Дугови су позадина политике Запада

Трећи ниво проблема је што је Америка дубоко инфилтрирана у турско друштво – не само културолошки, него интелектуална елита, универзитети, пословни, богати људи. Ердоганово гласачко тијело су сељаци и радничка класа. Код људи који су опозиција, а то је Републиканска партија, већину чине Алавити. То је стари ислам, који је задржао хришћанске и јеврејске обичаје. Ми смо туцање јајима за Ускрс добили од Алавита. Они су у Турској званично забрањени, али се толерише, они се скупљају у кућама, имају своје ритуале, њихове жене нису забрађене, могу са мушкарцима присуствовати богослужењу… Код нас је било неколико таквих удружења, то су дервиши, то је алевитска традиција.

Зато није јасно до које мјере Републиканска партија на нивоу Турске може бити доминантна.

Да ли Американци контролишу Републиканску странку, јер Американци су са Курдима…

Дошло је до неких помјерања због догађаја у посљедњих пар година, гдје се турска проамеричка политика компромитовала – због преврата, због рата у Сирији, због економских проблема… Турска лира је слаба јер је Турска била везана за долар – у преводу, на берзама Американци могу да раде шта хоће. Напуштање долара је једини начин да Турска искорачи. Турска, као земља са великим економским потенцијалима, је задужена и живи веома тешко. Често видим да се у Турској продају генератори, јер много села нема струју.

Франко Белмонте: Зашто Ердогану сви дозвољавају све?

У свим тим покушајима да се и политички и економски искорачи проблем је географски положај Турске. Турска има најважнији географски положај у свијету. И то нико неће препустити тако лако. А за промјену географског положаја нису заинтересоване друге велике силе. Рецимо, Русија је заинтересована да сарађује с Турском, и подржаваће било коју власт у Турској, али није заинтересована да гура Турску да промијени геополитичку позицију. Зато што Запад – прије свега Америка – кад би изгубио ту геополитичку позицију коју има у Турској, ту би дошло до рата. То нико неће. Русији је, ипак, Босфор једини излаз бродова на отворена мора, нема другог – има сјеверни, али доле немаш куд. Негдје 1964. године мислим да су због Кубанске кризе – изазване, у ствари, инсталацијом пројектила у Турској – били заоштрени односи Турске и Совјетског Савеза, и тад је Громико (дугогодишњи министар спољних послова СССР, нап. СтСт), био врло јасан, и јавно рекао: „Ако затворите Босфор, уништићемо вас.“

Ердоганова Турска игра игру за коју није дорасла, и трпи велике штете. Због Америке је заратила са свим својим комшијама. То уопште није добро.

Косово

Учињено је доста грешака посљедњих година – баш много грешака, неких веома озбиљних – али није још све изгубљено. Међутим, не постоји гаранција да, барем актуелна, Србија неће кренути старим путем и једноставно прихватити све нове и нове захтјеве. Ово што се сад дешава је толико пута виђено – то је генерисан проблем. Не постоји ниједан разлог зашто би Албанци правили ове проблеме, ово насиље – значи да им је неко рекао то да раде. То ме много подсјећа на ситуацију 2004. године, кад је насиље послужило као увод у проглашење независности. Бојим се да и ово насиље може да послужи као увод у нове, крајње неповољне кораке по Србију, антисрпске кораке, под изговором мира и стабилности. То се прије свега односи на корак даље у понашању „Косова“ као државе, што оно није, и невоља је што промоцију те нове увреде по Србију раде они за које се у званичној Србији говори да смо пријатељи – Америка, Француска,… Бојим се да ће доћи до тога да ће преговори вјероватно бити прекинути, да ће се Косову давати прилика да иде као држава и то је тежак изазов. Србија је дошла у ситуацију да се позива на нешто што је омогућило ову ситуацију – Бриселски споразум, који је катастрофалан за Србију. Препоручио бих да се буде стрпљив, да се свим силама нађе начина да се помогне Србима на Косову и Метохији, а не само на сјеверу, јер већина Срба, њих око деведесет хиљада, живи на централном Косову, од Гњилана до Грачанице, и да се води рачуна о свима њима, а не само о једној екипи на сјеверу, гдје је максимално око тридесет пет хиљада људи.

Даље, требало би отворити шири фронт расправе о Косову. Већина грађана Србије уопште не зна о чему се разговарало посљедњих година, то је све под једном тешком пропагандом, и не смије се више дозволити да Косово буде приватни посао лидера Србије, него да се више укључе политичке институције, да јавност зна о чему се ради, шта смо ми досад дали… Ми смо дали све, не знам шта више можемо дати.

„Отворени Балкан“ је и покушај да се легализује то око Косова.

Александар Сорос: Иницијатива „Отворени Балкан“ могла би да омогући решавање дуготрајних спорова у региону

Косово не може бити држава, да се разумијемо. Нема елементарни капацитет за државност, и то је све потпуно јасно. Косово може бити нечији дио, да би преживјело и имало неке стандарде – да ли ће бити дио Албаније или Србије друга је ствар. Трећег рјешења нема.

Цијели свијет улази у нову фазу кризе међународних односа из које ће се нешто ипак изродити, један другачији свјетски поредак, о коме ће бити разне конференције. Упаљач за ту конференцију ће бити Украјина. Ко побиједи у Украјини – како сад ствари стоје, по свему судећи ће то бити Русија – он ће бити доминантан на тим конференцијама о тзв. новој архитектури безбједности Европе. Та нова архитектура, колико могу да видим у неким разговорима, подразумијева и могућност промјене граница – прије свега Украјине, бивше Украјине, а онда по том принципу и неких других дијелова свијета, прије свега у Европи, тако да Србија не би требало ништа да потписује, већ да има довољно стрпљења.

Синиша Љепојевић: Зашто се Западу жури са такозваним решењем за КиМ?

Како да купи време?

Својом озбиљношћу. Да се отвори једна шира дискусија о Косову, да то не смије бити приватни посао власти, и да се направи консензус шта да се ради.

Основни је услов да се ништа не прихвата и не потписује.

Ми морамо врло јасно истаћи своју позицију и чекати.

ЕПС се претвара у деоничарско друштво, Блек рок ће купити већину акција, дићи цену струје,,,

То је проблем нас као грађана. Нико не реагује на то. Много је важније било кад је Влада изузела Електродистрибуцију из ЕПС-а, чиме је одвојена производња од продаје.

ММФ: Не повећавати плате у јавном сектору, не ограничавати цену струје, избегавати смањење пореза

Запад ће увозити струју с тржишта, ми ћемо плаћати. А што бисмо плаћали, кад можемо имати своју струју.

То је она најгора приватизација. Улазак на мала врата такозваних „акционара“ је велика превара и бојим се да ту може бити доста лоших ствари.

Ми смо земља у банкроту и с тим новим кредитима одржавамо се на води. А онда су уцјене да продамо све што имамо.

Спомиње се велики дуг према Кини. Зар није било паметније инвестирати у пољопривреду него у путеве, кад знамо да је криза хране – Нестле у Сурчину отвара фабрику вештачког меса, а Нестле је део Блек рока

Нестле није дио Блек рока. Нестле је највећи конгломерат хране и воде у свијету. Нестле је био државна компанија у већој мјери, и онда је Макрон, садашњи предсједник Француске, као (тадашњи) министар привреде дозволио да се Нестле прода његовом заштитнику – власник Нестлеа је Ротшилд.

Александра Брус: Само двије компаније – Вангард и Блек рок – владају свијетом

У Великој Британији, рецимо, храна је већи бизнис него нафта. Није случајно што су се Срби задржали овде – ово је једно Богом дано подручје, земљиште, клима. Божји дар.

Значи да Рио Тинто не би требало да уништи западну Србију…

Ако се догоди то са Рио Тинтом, то би био вјероватно највећи злочин у историји не само српске државе, него српског народа. Уз све подземне комуникације воде, ви не знате гдје то иде.

Значи, јасно да кажемо: дозвољавање копања литијума није питање добре воље, није питање новца, него је питање да ли хоћемо да нам западњаци у Србији направе један огроман Јасеновац. Не заборавимо да је Јасеновац исто направљен од западњака, не од Хрвата – Хрвати су били само оруђе. И да је Павелић од 1926. енглески агент.

Потпуно сулудо, најблаже речено. Не могу уопште да разумијем коме је то пало на памет.

Директор Рио Тинта: Нисмо одустали од пројекта у Србији

Онима који не воле Србе. Ако је последњих двеста година циљ био уништавање Срба, онда је ово само завршетак те приче.

Онда се повремено деси да је у власти Србије неко ко је, заиста, против Србије.

Проблем је у моделу друштва, који генерише слуганство, генерише колонијализам – ми смо колонија, на путу да будемо колонија, без обзира шта причају власти – и прави селекцију веома неквалитетних људи које поставља у власт. Посљедњих пар мјесеци такозвана опозиција у Србији је далеко гора, по стратешким питањима Србије, него што је то сама власт. Шампиони зла према Србији су постале опозиционе странке.

Модел друштва генерише такве људе. А модел друштва утемељен је на огромном задуживању, уништавању индустрије, потпуном уништавању економије, и, наравно, гађењу према мишљењу народа.

Разговор водио: Дејан Лучић

(Јутјуб канал Lucic Inserti, 15. 12. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

5 replies

  1. Ево, кад већ почињемо да размишљамо, занима ме следеће???
    Како ће окупатори уз помоћ управника ЦЦЦ/кроато-комунистички кадилук/ решити проблем загађења воде у БиХ, која ће бити претворена у огроман резервоар пијаће воде за потребе ЕУ, а у који ће се сливати сви отрови из раскопане утробе Србије, из које ће бити све извађено…Судбина становништва није важна, јер га неће ни бити у две поменуте државе….

    21
    1
  2. „У ствари, највећи број људи је страдао због начина лијечења, који је прописала Свјетска здравствена организација“ – то је суштина и једино што је битно у целој причи која је спроведена да би се изболо 5,5 милијарди људи новим огледним текућинама о чијим ће се последицама тек разговарати.

    25
  3. Медицинар, политичар, економиста, историчар, зналац истока блиског и далеког, геолог, економиста, епидемиолог… – овај је конкуренција мултифункционалним министрима.

    9
    25
  4. Сећа ли се неко уопште како је Дејан Лучић изградио своју невероватну каријеру – пустивши машти на вољу! Али је то тако тако тада и разумевано! Као машта и узбудљива фикција! Кад, одједном, све то постало веродостојна информација, Просто нема тајне, почев од оних највиших и најчуванијих свију држава на целом свету и даље (космос?“) богови?- коју он не зна! Једино што се не зна како он то све сазнаје? Па, вероватно седне, можда има неке своје стимулативне методе, размишља, машта и то је онда то – а што је најневероватније, овдашњи свет му верује? Он зна и шта Ротшилд и други слични њему доручкују, шта Кина ради, шта ће урадити, зна и колико вреди поједини кинески чиновник (е, то му рекао његов познаник), какав је Путинов данашњи радни распоред и које ће све одлуке донети, па ће просудити које су од њих погрешне, а које нису. Што се С. Љепојевића тиче, ово је изненађење, до сада је увек било задовољство читати његове текстове. Иначе,не познаје довољно историју и карактер Османске империје, то је могло и да се изостави! Али, Лучићев је пример вероватно изазован, у сваком погледу!

    4
    9
  5. @Лимес

    „Сећа ли се неко уопште како је Дејан Лучић изградио своју невероватну каријеру – пустивши машти на вољу!“

    Сећам се како сам, пре више од деценије, неке људе који су се примили на Лучићеве приче морао да подсећам да је то роман.
    „Ма види шта пише овде, шта нам ови раде! Ух!“
    „Али то је роман… фикција?“
    И тако више пута, док нисам дигао руке.

    2
    1

Оставите коментар