ММФ: Не повећавати плате у јавном сектору, не ограничавати цену струје, избегавати смањење пореза

Шефица канцеларије ММФ-а за западни Балкан на самиту министара финансија, гувернера и директора пореских управа рекла да ће морати да се повећају јавни приходи и то смањењем неформалног сектора

Међународни монетарни фонд (ММФ) за сада преговара о аранжманима са Србијом и Северном Македонијом. Биће потребна фискална консолидација. Плате у јавном сектору требало би да се обуздају, јер појачавају притисак на инфлацију поред притиска на буџет. Истовремено, јавне финансије мораће да циљају угрожене категорије становника, а да избегну јачање инфлације. Ограничавање цена струје не само да је фискално превелики трошак него не подржава ни штедњу струје. Владе би требало да избегавају смањење пореза.

Ово би укратко била порука владама земаља западног Балкана коју им је јуче упутила Стефани Верена Ебл, шефица канцеларије ММФ-а за западни Балкан. Она је на самиту министара финансија, гувернера и директора пореских управа западног Балкана у Бечићима рекла да ће у средњем року морати да се повећају јавни приходи и то смањењем неформалног сектора.

ММФ: Потрошачи да сносе терет поскупљења енергената да би почели да штеде

Шефица канцеларије ММФ-а казала је да је светска привреда доживела неколико узастопних шокова: пандемију, рат у Украјини и сушу у Европи протеклог лета. То је на разне начине утицало на свет. Тренутно се економски раст поново успорава и постоји велика опасност од стагнације и благе рецесије у кључним великим економијама. Један од највећих разлога за забринутост је притисак у погледу трошкова живота са којим се боре многа домаћинства услед убрзаних инфлаторних притисака. Осим тога, многе економије у успону се суочавају са неповољним условима спољног финансирања.

Западни Балкан није поштеђен шокова. Просечна годишња инфлација у региону је у јулу достигла 13,2 одсто, а у еврозони 8,9 процената. Виша инфлација не представља изненађење јер храна и енергија чине 50 одсто потрошње домаћинстава, док у еврозони чине око 30 процената.

ММФ: Србија заинтересована за стендбај аранжман

С обзиром на пооштравање глобалних финансијских услова, трошкови јавног задуживања расту. Владе ће морати да пруже подршку домаћинствима и фирмама да се носе са ценовним шоковима јер се налазе под све већим оптерећењем. Ебел каже да су централне банке економија западног Балкана почеле да нормализују монетарну политику. Оне треба да остану на зацртаном путу како би допринеле обезбеђивању инфлаторних очекивања и сузбиле накнадне ефекте.

Кључни стуб на којем почива успех ове нормализације је отвореност и потпуна независност централних банака ради обезбеђивања њиховог кредибилитета у јавности.

Џон Перкинс: Грци, не плаћајте дугове, ви сте жртве економских убица!

Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије (СЕС) оценио је да се сада налазимо у „другом полувремену” кризе којој се не сагледава крај.

– Суочавамо се са великом инфлацијом као последицом фискалних стимуланса и експанзивне монетарне политике у време пандемије. Инфлаторни удар премашио је сва очекивања са почетка ове године, централне банке земаља региона доста усклађено, како није виђено у последњих 50 година, подижу каматне стопе да би обуздале раст цена, али морају да воде рачуна да се то не одрази негативно на раст привреде – навео је Влаховић.

Александар Вучић и Александар Влаховић (Архивска фотографија)

Према његовим речима пред земљама западног Балкана налази се велики изазов како да одрже фискални баланс или фискални дефицит у неком разумном нивоу, пошто ће било какво покривање фискалног дефицита кроз задуживање у наредном периоду бити јако тешко и веома скупо. Задатак економских политика земаља региона је да обезбеде да не дође до претераног раста спољног дуга, с обзиром на то да се све земље, са изузетком БиХ, налазе на горњој граници прихватљивог задужења у односу на национални БДП.

Питање на које посебно треба дати одговор је како се борити са инфлацијом, која је свуда у свету највиша у последњих 40 година, напоменуо је председник СЕС-а. Оценио је да је у Србији вероватно најповољнија ситуација у односу на све друге земље региона, с обзиром на то да се јавни дуг сачувао у граници до 60 процената и да је фискални дефицит прошле године смањен испод 3,5 одсто БДП-а.

Александар Вучић: Влада и ја припадамо протестантском делу Европе

Александро Брагонци, шеф регионалне канцеларије Европске инвестиционе банке (ЕИБ), казао је да многим земљама прети рецесија. Сматра да западни Балкан треба јаче да се повеже са Европском унијом. Напомиње да су направили инструмент да реагују инвестицијама, а то је грин дил и мобилисање 300 милијарди евра за улагање у зелену инфраструктуру, како бисмо имали правичну транзицију ка зеленој привреди.

– Спремни смо да уложимо један трилион до 2030. године за ове сврхе, што ће омогућити укидање зависности од фосилних горива и гаса. Подржавамо централне банке западног Балкана да направе линије финансирања приватног и јавног сектора у том правцу – навео је Брагонци.

Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари

(Политика, 2. 10. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

2 replies

  1. Типична неолиберална агенда…Земље које је спроводе осуђене су на преживљавање, у најбољем случају.

    18
  2. Највише волѣм да обожавам што се строго придржавамо прѣпорука ММФ-а, исто као да сам на Западном Балкану.

Оставите коментар