економија

Борко Крстић: Теоријско-методолошки осврт на позне радове проф. Јована Б. Душанића

Професор Душанић је дефинишући појам српског културног обрасца фактички дефинисао универзални теоријско -методолошки образац за комплексно промишљање свих кретања у корпусу српског народа и српске државе

Вук Терзић: Три калупа системске корупције у служби стабилократије

Међудржавни уговори као заобилазница за јавне набавке, државнe субвенцијe за стране инвеститоре и увознички лоби служе за концентрацију економске моћи, која се лако претаче и у политичку

Милош Стефановић: Када ће нам бити боље (I) – Држава

Сви побројани алати користе се при анализи које, народски речено, свако домаћинско предузеће узима у обзир приликом проматрања сваког свог пословног корака. Зашто би се понашала другачије?

Данас: За девет месеци профит 865 милиона евра – банке у Србији се „купају у новцу“

Највећи профит остварила Рајфајзен банка – 143,3 милиона евра. Друга је Интеза са 131,3 милиона, а трећа  Уникредит са 122 милиона евра. Профит ОТП банке био 118,25 милиона евра, а НЛБ Комерцијалне 107,3 милиона евра

Струја скупља за седам, гас за десет одсто

Oдговорним понашањем према потрошњи електричне енергије сви грађани иначе могу умањити своје рачуне током грејне сезоне и до 40 одсто, раније поручила министарка рударства и енергетике

Драгован Милићевић: Економска алхемија

Исказивање зарада у еврима и њихово тумачење је за реални привредни и економски живот потпуно бескорисно и безначајно. Кретање курса динара од 2006. до 2023. је 36%, а цена 174%

Слободан Рељић: Homoeconomicus – биће без људскости

Кад је међу Србе поново стигао либерализам Јован Б. Душанић је одлучно и без нетрпељивости одбацио Homoeconomicusa. Непоправљиви је Homoreligiosus! Није успео да се ослободи наслеђа назадних предака

Мирослав Здравковић: Замена дугова Западу за дугове Кини и БРИКС

Аргентина одлучила да доспелу обавезу према ММФ-у делом врати у специјалним правима вучења а делом у јуанима. Могућношћу да се доспели дугови враћају новим дуговима Кини уцењивачка моћ Запада слаби

Милош Стефановић: Аутодеструктивни бојкот Телекома Србија

Да су телекомуникације стратешка индустрија, и да посреди никако нису чисто економски интереси говори и то да је 2018. године одбијена најбоља понуда Телекома Србије за куповину Телекома Албаније

Мирослав Здравковић: БРИКС+, апсолутни и релативни значај робне размене у 2021.

Уместо очајничких покушаја бекства из доларских обвезница и америчког јавног дуга, једноставнији принцип би за ове земље био да свој извоз наплаћују у другим и трећим валутама. Тиме би много јаче уздрмале темеље америчке доминације

Небојша Катић: Бесмислено јак динар

Што је инфлација већа, а курс јачи и стабилнији, БДП у еврима је фиктивно већи. Што је БДП већи, показатељи ризика су фиктивно повољнији и све удаљенији од реалности

Никола Варагић: Број становника, бирача и незапослених у Србији

Ако не можемо да утврдимо ни колико тачно становника, бирача и (не)запослених има у Србији, како да постанемо суверена, економски независна држава; како да се договоримо око нове спољне политике и одбране Косова и Метохије?

Никола Варагић: Како да Србија избегне банкрот

Србија има довољно природних ресурса и генијалних људи који могу да развију привреду и економију која може да издржи све ударе из света. Али прво мора да дође до духовног и моралног препорода српског народа

Јован Б. Душанић: Велико повећање глобалне неједнакости у време пандемије

У најновијем извештају Оксфордски комитет за помоћ гладнима истиче да раст неједнакости није ствар случаја, него је у питању „економско насиље које владе доносе у корист најбогатијих и најмоћнијих људи”

Фебруарска инфлација у Србији на годишњем нивоу 8,8 одсто

На месечном нивоу, у фебруару су највише порасле цене алкохолних пића и дувана, за 2,6 посто, затим хране и безалкохолних пића (2,0%), транспорта (1,6%), здравља (1,2%), ресторана и хотела (0,6%)

Никола Маловић: Дуг је као сидро у туђој луци

Ако државу замислимо као одрживо домаћинство, једино тако Србија и Црна Гора могу да опстану самосталне и суверене. Но, да ли је живот одумируће форме зване државе уопште могућ ако оне нису управо презадужене?