Исказивање зарада у еврима и њихово тумачење је за реални привредни и економски живот потпуно бескорисно и безначајно. Кретање курса динара од 2006. до 2023. је 36%, а цена 174%

Драгован Милићевић (Извор: linkedin.com)

Актуелни подаци и кретања у домену реалних и финансијских варијабли у Србији наводе на закључак да управо наслов овог текста најбоље одсликава наизглед потпуно противуречна привредна и тржишна кретања. Пре свега овде је нагласак на зарадама, стандарду, потрошњи и сл.

Кренимо редом… Основни циљ креатора економске политике је да нето плата у 2025. години у просеку буде 900 евра. Анализирајући кретање привредне активности, раста БДП-а, учешћа зарада у истом, струка – бар она која није у функцији владајућег естаблишмента – једногласна је у ставу да је то немогуће и да би БДП морао годишње расти по стопи која је незабележена у економској историји. Али ситуација је на прагу да демантује овакве тврдње економске науке и струке. Следећа табела управо даје подстрек оваквом закључку:

Кретање просечних курсева и зарада (нето) од 2006. до 2023. године (Извор: Народна банка Србије и Републички завод за статистику, приступљено 18. 9. 2023)

Бројке које овде фигурирају стварно наводе на закључак о бриљантним економским приликама у Србији. Наиме, зараде расту, курс је стабилан, влада макроекономска равнотежа – јер стабилност курса говори о доброј спољноекономској позицији Србије, суфициту платног биланса, ценовној стабилности, расту стандарда, куповне моћи и сл. Када би се анализа овде закључила све ово би имало пун смисао и валидан закључак. Али, друга страна медаље је далеко од макроекономске стабилности на дуги рок – која треба бити и одржива и без бојазни од шокова.

Друга страна медаље су следећи реални показатељи, далеко суморнији него први сет.

Кретање цена основних параметара потрошње и куповне моћи становништва у периоду 2006-2023. (Извор: stat.gov.rs/Индекси потрошачких цена 2007М1-2023 М8 по COICOP класификацији)

Сурова реалност и покушај објашњења актуелних показатеља стандарда. Наиме, пошто је методологија обухватила период од скоро 18 година, што је довољно дуго за ваљано закључивање, укупни индекс потрошачких цена је порастао 2,74 пута или 174%. Али када се пондеришу учешћа наведених видова потрошње у дохотку домаћинства највећи пондер има храна са око 1/3 дохотка, затим становање, транспорт горива, здравље и сл. Видљиво је да оне групе производа које највише учествују у структури потрошње имају натпросечни раст цена. Храна и пића на пример имају стаст цена од 231%, електрична енергија 232%, течна горива 218%, вода и стамбене услуге 251%.

Још један битан показатељ. Расположива средства за потрошњу по домаћинству изражена у новцу су у 2007. била 37.262 динара а на крају 2022. 78.678 динара или 111,48%. Раст средстава за потрошњу је далеко (готово два пута мањи) него раст цена добара у просеку.

Сада долазимо до другог, веома значајног показатеља о неједнакој спољној и унутрашњој вредности динара и веома прецењене спољне вредности – што се може видети и из података табеле о равнотежној вредности динара према паритету куповне моћи. Када би се у анализу укључила само апсолутну теорију паритета куповне моћи од 2006-2023. стављањем у однос кретање инфлације и девизног курса, онда се добија однос од 101% прецењености. Како се у релативној варијанти PPP вредности (Purchasing Power Parity) паритету куповне моћи поред инфлације укључују и инфлације упоредивих земаља и цене добара у истим добија се нешто повољнији однос али и даље веома висок ниво прецењености (реални курс 162,90). На страну што би исправљање овог паритета нанело непроцењиву и огромну штету економији и друштву у Србији.

Драгован Милићевић: Како стићи до 2025. године и просека од 900 евра

Према томе, исказивање зарада у еврима и њихово тумачење је за реални привредни и економски живот потпуно неупотребљиво, бескорисно и безначајно. Кретање курса динара у посматраном периоду је 36%, цена 174%. Ове две бројке говоре довољно, без претераног напора да се тумаче. Да је Србија пратила паритет куповне моћи онда би зарада била 483 евра или на нивоу 2018. по релативној теорији, а по теорији инфлације – нажалост – више су вредела расположива средства за потрошњу домаћинстава у 2006. него у 2023 години. Утицај потцењености курса евра на спољнотрговинску размену и неравнотежу текућег дела платног биланса и дугорочне штете на привреду није предмет ширег разматрања на овом месту.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 5. 10. 2023)

Categories: Преносимо

Tags: Драгован Милићевић, економија