Национална ревија „Србија” је благотворна за васколико Српство и субверзивна за његове противнике: схватити ко си био, ко јеси и куда идеш – те докле можеш да стигнеш – може бити почетак једног лепог Поправка/Опоравка
Национална ревија, архива бројева 84–99
Поводом јубиларног стотог броја „Националне ревије Србија“ о оној бољој (Националној ревији) Србији писали су митрополит Јоаникије, протојереј Јован Пламенац, писци Љубивоје Ршумовић, Драган Лакићевић, Драган Хамовић, Никола Маловић, књижевни критичар Јован Пејчић, редитељи Драган Ћирјанић и Жарко Драгојевић, сликар Микан Аничић, историчар Драган Давидовић, ликовни критичар Дејан Ђорић, музичар Аца Селтик (Ортодокс келтс), уредници портала Гојко Раичевић (ИН4С) и Александар Лазић (Стање ствари), новинар Мирјана Кусмук, преводилац Сандра Гагић, пијанисткиња Наташа Вељковић, руководилац за туризам и локални економски развој Охрида Гоце Симоноски, читалац са КиМ Иван Михајловић, новинар и писац Михаило Меденица, а објављена су и сећања академика Драганa Недељковићa и писацa Милована Витезовића, Милорада Павића, Мома Капора и Нађе Тешић.
Национална ревија Србија, бр. 100
Те прилоге можете прочитати овде, а ми доносимо текст нашег главног уредника, у доброј вери да – иако писан пригодно – није само о „Националној ревији Србија“.
Александар Лазић: Часопис за поправку Србије
Нисте морали држати у руци сваки од претходних 99 бројева да бисте схватили да Национална ревија „Србија” изгледа боље него сама Србија; али, луксузна опрема и зналачки бирани текстови нису у функцији одсецајуће и мртве критике већ су благи прекор, као када остарелом родитељу са љубављу кажемо „можеш ти то боље” или „можеш као некада”. Тако нас Национална ревија „Србија” подсећа на стару славу и најављује нову, истовремено показујући да „није све пропало кад пропало све је” и да смо и данас бољи него што би се на први поглед могло закључити.
Извор: Национална ревија/Снимак екрана
Док нам са свих страна намећу кукавичке ставове да „ово нема нигде” и да „ако баш нисмо најгори, ту смо негде”, Национална ревија двадесетак година сведочи другачије и показује чисто и умивено лице Србије. А за напредак су нам потребне „жртве и наде” (наднаслов броја 98), неодустајање и свест да ангажман има смисла и онда – НЕЋЕ СВЕ УМРЕТИ (како су подвукли на насловници истог броја). Зато је Национална ревија „Србија” благотворна за васколико Српство и субверзивна за његове противнике: схватити ко си био, ко јеси и куда идеш – те докле можеш да стигнеш – може бити почетак једног лепог Поправка/Опоравка.
Национална ревија Србија, бр. 98
Опрема: Стање ствари
Categories: Осматрачница Александра Лазића
Схватити ко си био, ко јеси и куда идеш – те докле можеш да стигнеш – благотворно за васколико Српство и субверзивно за његове противнике – то може бити почетак српског опоравка.
На многаја љета и по могућству до што скоријег ослобођења Србије!
Jedan utesujuci i ohrabrujuci stav, preko potreban Srbiji danas. Pomiruje krajnosti i definise granice moguceg. Konacno, i poslednje zvono, koje poziva da dodjemo k sebi. Hvala i da ste Bogom blagosloveni.