Цене хране и безалкохолних пића у Србији у 2023. години биле су на 96 одсто просека Европске уније. У 2023. просечна плата у Србији „скочила“ је на 53,6 одсто просечне плате у ЕУ

Фото: Shutterstock/1000 Words

Лето је време када грађани Србије масовно путују у иностранство, а тамо имају прилику да стекну необично искуство. Наиме, често је роба у продавницама јефтинија него у Србији.

Друштвене мреже пуне су слика полица по немачким, грчким, хрватским маркетима са ценама неких производа јефтинијих него код нас.

Статистика показује да се Србија приближава Европској унији, а у неким областима то приближавање је изузетно брзо. Рецимо у ценама хране. У неким другим областима, попут електронике и беле технике смо већ међу скупљим европским земљама.

Према подацима Еуростата, статистичке агенције ЕУ, цене хране и безалкохолних пића у Србији у 2023. години биле су на 96 одсто просека Европске уније. Процес конвергенције, односно приближавања ЕУ, изгледа да најбоље функционише баш у овој области. У 2020. години, години пред почетак таласа инфлације који је захватио и Србију и Европу, цене хране у Србији биле су 20 одсто испод цена просека ЕУ.

Поређења ради, укупна потрошња домаћинстава Србије је у 2023. години била на 67,7 одсто просека ЕУ, што је раст од око 10 процентних поена у односу на 2020. годину.

Храна је у Европи, најскупља била у Швајцарској, чак 58 одсто више од просека ЕУ. У врху по ценама хране су иначе земље чији је стандард највиши у Европи, као што су Норвешка, Исланд или Луксембург.

Међутим, земље Централне и Источне Европе са којима би се Србија могла поредити, имале су доста јефтинију храну него Србија. На пример, Пољаци су плаћали храну и пиће 225 одсто мање од просека ЕУ, Бугари 11,7 одсто мање од просека, а најјефтинију храну прошле године у ЕУ имали су Румуни са ценама на нивоу од 73,5 одсто просека ЕУ.

Чак и земље у окружењу које се не могу похвалити са неким пољопривредним потенцијалом, за разлику од Србије, попут Црне Горе имали су јефтинију храну, 87 одсто просека. Цене хране у С. Македонији биле су на свега 68 одсто просека ЕУ, а најјефтинија храна била је у Турској, 36 одсто испод просека ЕУ.

Занимљиво је да је храна у Холандији била једва нешто скупља него у Србији.

Нису само цене хране у Србији скоро на нивоу ЕУ. Рецимо, одећа у Србији је у прошлој години била два одсто скупља од просека ЕУ. Одећа у Србији је по овој статистици била скупља него у свим земљама у окружењу, осим Албаније, а скупља је била чак него и у Немачкој.

У ЕУ најјефтинија одећа је била у Шпанији, чак 19 одсто испод просека, док је најјефтинија била Турска са чак 70 одсто јефтинијом одећом о просека ЕУ.

И по ценама обуће смо практично у ЕУ са ценама на нивоу од 97,6 одсто просека Уније.

Овде су цене изједначеније, па је јефтинија обућа била у Бугарској, Пољској и Мађарској, Италији и Немачкој, а скупља у Румунији, Албанији, Црној Гори.

Ако је за утеху, међу најјефтинијим земљама смо када се ради о алкохолним пићима и дувану. У Србији су цене ових акцизних производа 27 одсто јефтиније од просека ЕУ, а уопште цео регион карактеришу јефтиније пиће и цигарете, насупрот северноевропским земљама где политика акциза диктира чак и двоструко више цене од ЕУ просека.

Намештај у Србији био је око 15 одсто јефтинији од просека ЕУ, али скупљи него у већини земаља окружења.

Оно где је Србија један од европских лидера су цене електронике и кућних уређаја. Што се тиче потрошачке електронике, што обухвата телевизоре, музичке уређаје, рачунаре по висини цена већ дуго времена лидер је Исланд, што се може објаснити колико удаљеношћу острва од великих тржишта, толико и високим стандардом Исланђана.

Али чиме објаснити то што су цене електронике у Србији 24 одсто веће од просека ЕУ и јефтиније само од Исланда и Албаније. Често се може чути објашњење да су цене у Србији високе због малог тржишта, али како објаснити то што су цене електронике више код нас него у Бугарској тридесетак одсто, у Румунији више од 20 одсто, БиХ десетак одсто…

Што се тиче кућних уређаја, цене у Србији су биле за седам одсто више од просека ЕУ, скупље него у Италији, Немачкој, Шпанији, Словенији… Иначе најскупље уређаје у Европи плаћали су Албанци, чак 32 одсто више од просека ЕУ.

Иначе Комисија за заштиту конкуренције је 2020. године покренула поступак против учесника на тржишту електронике и то баш изазвани подацима Eurostata. Какав је био ефекат најбоље показују подаци Еуростата каснијих година. У 2020. години Србија је такође била међу земљама са највишим ценама електронике у Европи, 16 одсто вишим од просека ЕУ. У 2023. цене су биле за 24 одсто више од просека ЕУ.

Намеће се питање постојања било какве конкуренције у увозу и дистрибуцији потрошачке електронике у Србији, као и способност надлежних органа да је обезбеде.

Оно што становници Србије плаћају скоро па најјефтиније у Европи је енергија, која обухвата струју, гас и друга горива.

Према подацима Еуростата, у 2023. години смо били на 46,5 одсто просека ЕУ по цени енергије. У ЕУ најјефтинија енергија била је у Мађарској, чак 60 одсто јефтинија од просека ЕУ, а у Европи Турци су плаћали 71,5 одсто јефтинију енергију од просека ЕУ.

У нашем рангу цена енергије су били Црногорци са 55 одсто јефтинијом енергијом од просека ЕУ, Албанија са 53 одсто, Бугарска са 47 одсто, Македонија са 48 одсто и БиХ са 56 одсто јефтинијом енергијом од просека ЕУ.

На другој страни је Холандија, земља у којој је била најскупља енергија у Европи, 50 одсто скупља од просека, Немачка са 24 одсто и Данска са 22 одсто скупљом енергијом од просека ЕУ.

На крају, услуге су у Србији, као и у земљама региона знатно јефтиније него у Западној Европи. Транспорт је за 22 одсто јефтинији од просека ЕУ, комуникације за 11,4 одсто, а ресторани и хотели за 33 одсто.

Ili su cene poludele ili građani ne zarađuju dovoljno: Kuda vodi težnja „pravičnijim cenama“? https://t.co/G03MvwMRkF

— Radio 021 (@Radio021) August 25, 2024

Наравно, подаци о ценама овде и у ЕУ нису комплетни уколико их не прате подаци и о примањима становништва.

Према подацима Еуростата просечна нето плата у ЕУ у 2020. години износила је око 1.140 евра. У Србији свега 510 евра или скоро 45 одсто ЕУ просека.

У 2023. години просечна плата у ЕУ је порасла на око 1.367 евра, а у Србији на 733 евра. Просечна плата у Србији „скочила“ је на 53,6 одсто просечне плате у ЕУ.

Наслов: Нова економија

Опрема: Стање ствари

(Данас, 21. 8. 2024)

Categories: Гостинска соба

Tags: ЕУ, Србија, економија, инфлација, стандард, цене