Да су телекомуникације стратешка индустрија, и да посреди никако нису чисто економски интереси говори и то да је 2018. године одбијена најбоља понуда Телекома Србије за куповину Телекома Албаније

Извор: PCPress

У претходних неколико недеља посведочио сам примерима бојкота, односно одрицања коришћења услуга телекомуникационог оператера МТС-а без обзира на утицај на личне финансије. Као разлог најчешће је навођено да је то партијска фирма, односно оличење свега лошег у држави.

Да бисмо лакше разумели овај феномен кренимо од анализе узрока.

Прво и основно свакако је деценијска владавина једне странке, оличене у председнику који је у међувремену постао апсолутни центар моћи у земљи, што код присталица изазива похвале за све добро урађено (или макар за оно што се представља као успех и победа), а код противника сасвим супротно – персонификовану кривицу.

Као друго то је, благо речено, недомаћинска пракса нашег највећег оператера, од стављања на располагање база података корисника[1] у току кампање за изборе[2], куповине кабловских оператера по баснословним бројкама[3] и употребу дела средстава за трансакције које погодују владајућем режиму[4]…

Никола Варагић: Замисли живот у којем су МТС и СББ на слободном тржишту

Да ли су онда они који бојкотују највећу телекомуникациону компанију у праву? Кратак одговор је не, нису!

Аналогијом, поставља се питање зашто бојкотовати МТС, а не друге државне фирме типа ЕПС, Србијагас, Железнице, или локална јавна предузећа. Иако одговор на ово питање може бити да су у питању монополи односно компаније за чије услуге не постоји замена, у поменутим компанијама утицај државе, а самим тим и партије, несразмерно је већи па би и последично и „озлојеђеност“ дела грађана требала бити већа, јер ипак МТС под притиском остатка сектора мора бити колико-толико конкурентан[5].

Неминовно је и да ће, касније или пре, доћи до промене владајуће гарнитуре и државне компаније ће добити „нове власнике“ који могу бити у политичком смислу ближи бојкоту склонима. Контрааргумент може бити да се власти мењају али да то не утиче „државне јасле“. Наравно да је то црно-бело гледање на ствари а да нијанса сиве каже да свако од нас може утицати на избор и изабране представнике власти – пре свега коришћењем својих грађанских права на изборима, а потом и притиском на власт кроз разне петиције, удруживања, протесте итд.

Данас: Телекому од Народне банке Србије 100 милиона евра на „зајам“

Неизоставни део расправе су аргументи за државно власништво и против њега, с тим да су они „за“ поприлично ослабљени када постоји испреплетаност државних и партијских интереса, као што је то случај у Србији. Уколико би пак дошло до (поновне) приватизације Телекома преласком на чисто тржишни принцип пословања, поред неспорног смањења полуге утицаја како државе[6] тако и грађана, истраживања спроведена у другим земљама показују да се цене услуга повећавају уз исти или чак нижи квалитет услуге. Додатно, ограничење величине нашег унутрашњег тржишта (релативно мали број становника са ниском куповном моћи), онемогућава пословање више од пар субјеката што води ка лакшем договору свих учесника, односно формирања олигопола (који према дефиницији чини мање штете по крајње кориснике од монопола, али је ипак чини).

Такође, профити тих компанија, које би готово извесно све биле у страном власништву, преносили би се у матичне земље чиме би се наша акумулација капитала у континуитету трајно смањивала и у сектору у коме то до сада није био случај.

Нова економија: Телеком срља у пропаст

Да су телекомуникације стратешка индустрија, и да посреди никако нису чисто економски интереси говори и то да је, подсећања ради, 2018. године одбијена понуда Телекома Србије за куповину Телекома Албаније, иако је понуда уз Србије била најповољнија[7].

И за крај, ту су и озбиљне финансијске потешкоће са којима се Телеком суочава[8] а чији цех ћемо, у случају немогућности да се са њима избори, на овај или онај начин платити сви ми – бојкотовали или не његове услуге.

Милош Стефановић, економски аналитичар

[1] https://www.sharefoundation.info/sr/otkud-partiji-moj-broj/

[2] Важно је напоменути да се иста оптужба ставља на терет и друга два телко-оператера.

[3] https://bizlife.rs/telekom-srbija-kupio-kopernikus-technology/

[4] https://www.vreme.com/vreme/dve-televizije-i-sve-same-nepoznanice/

[5] Ово додуше узрочно-последично утиче на проблем задужености Компаније о чему више информација можете добити у последњој фусноти.

[6] Поменућемо само ствари као што су Регионалну присутност, Равномеран развој инфраструктуре на целој територији земље, Заштита тајности информација државних служби одбране и безбедности

[7] https://www.politika.rs/sr/clanak/420455/Bugari-kupili-Telekom-Albanija

[8] https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/telekom-srbija-odrzivost-poslovanja-na-ivici

Categories: Разномислије

Tags: МТС, Милош Стефановић, Телеком, економија