Синиша Љепојевић: Зашто се Западу жури са такозваним решењем за КиМ?

Позадина журбе је потреба Запада да начини било какав политички корак који би тамошњој јавности био представљен као дипломатски успех а у светлу очигледног неуспеха и скорог пораза у Украјини

Синиша Љепојевић (Извор: Снимак екрана/Хелмкаст)

Западу се наједном жури са такозваним решењем за Косово и Метохију па се неизбежно намеће питање откуд таква журба. Тo пожуривање је очигледно, упркос изјавама западних изасланика да не постоје рокови за постизање наводног решења.

Позадина журбе је, како изгледа, потреба Запада да начини било какав политички корак који би тамошњој јавности био представљен као дипломатски успех а у светлу очигледног неуспеха и скорог пораза у Украјини. Запад има мало простора за такав корак, па је процењено да би то могло да се уради на Косову и у Србији.

Путеви те идеје воде у Вашингтон. У америчким дипломатским круговима се сазнаје да је Стејт департмент осмислио ту идеју, и од Беле куће добио одобрење да крене у “решавање косовског питања” и то без обзира на последице.

Другим речима, најновија агресивна политика Америке и Запада према Србији и њеној косовској политици је део антируске политике и пројекта борбе против Русије. Јер, треба нанети ударац ономе ко је у основи природни савезник Русије. На неки начин, реч је о освети за неуспехе Запада у Украјини.

Одакле ветар дува?

Да би се прикрило одакле “ветар дува”, формално је та акција поверена Европској унији (ЕУ) и њеним водећим чланицама, Француској и Немачкој. Немачка је још увек водећа земља ЕУ, а Француска држава која је прва у Европи признала самопроглашену независност Косова 2008. године. Тако је настао француско-немачки план за Косово. По већ виђеном моделу, Америка је у почетку била уздржана око тог плана, али га је потом прихватила.

У Вашингтону верују, према дипломатама са којима је разговарао овај аутор, да чак није ни важно да ли ће тај план успети. Америка ће ићи својим путем. Први корак је већ најављени захтев Приштине за чланство у Европској унији. Европска унија је у околностима рата у Украјини потпуно сломљена, и постала је више него икада до сада пуки инструмент политике Вашингтона.

Вечерње новости: Шолц и Макрон предложили како ЗСО ускладити са „косовским уставом“

Пет чланица ЕУ није признало Косово и његову самопроглашену независност али упркос томе, требало би подсетити, Европска комисија, а не ЕУ, пре неку годину је са Приштином потписала Споразум о придруживању. Наиме, после Лисабонског споразума 2009. године, те најновије “библије” ЕУ, Европска комисија је регистрована као правно лице па тако у тумачењу тог статуса доноси и одлуке за које нема сагласности у ЕУ. Правно насиље. А Европска комисија је највернији слуга Вашингтона, те зато не би требало ни сумњати у косовску пријаву.

Америка ће, даље, гурати и тражити од Србије све оно што већ пише у такозваном француско-немачком предлогу, независно од судбине тог предлога.

Шта пише на папиру

А шта пише у том папиру, вредило би подсетити. Иако званично није објављен, медији блиски Вашингтону и Бриселу “сазнају” шта у њему пише.

Званични назив документа је “Предлог Европске уније подржан од стране Француске, Немачке и Сједињених Америчких Држава (САД)”. У тексту се наводи да су “неповредивост граница и територијални интегритет и суверенитет и заштита националних мањина основни услови за мир” и да споразум који би произашао из овог предлога “полази од историјских чињеница и да не доводи у питање различите погледе страна на фундаментална питања, укључујући и статусна питања”. И да се ради о добросуседским односима уз признавање “државних симбола”. Наводи се такође да ће се обе стране руководити циљевима и принципима постављеним у повељи Уједињених нација, посебно оним о сувереној равноправности свих држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета. Такозвано Косово и Србија су независно заступљени на међународној сцени. Предвиђена је и размена дипломатских мисија, али се зато експлицитно не спомиње Заједница српских општина.

Коха диторе објавила текст немачко-француског предлога за КиМ

Иако се нигде не наводи међусобно признање нити чланство Косова у Уједињеним нацијама, из самог текста Предлога потпуно је јасно о чему се ради – о признању државе Косово. Типично западно лицемерство.

И као што је толико пута већ виђено, део тог америчког пројекта је и генерисање насиља на Косову. Као и 2004. године. Свако косовско насиље је на неки начин постало увод у нову америчку и западну антисрпску акцију. За насиље неће нико да одговара, а све то због “мира и стабилности”.

Чија реч се уважава?

Утисак је да је политичка Србија испала наивна у свим досадашњим преговорима и вери да се њена реч уважава. Такође, не би требало сметнути са ума да су многе акције власти у Приштини уз подршку Америке нашле основа у Бриселским споразумима и споразуму из Вашингтона које је Србија прихватила. Наивна су била и очекивања Србије да ће прихватањем резолуција у међународним организацијама против Русије некако ублажити ставове Запада.

Србија се нашла у готово безизлазној ситуацији и сада се са великим закашњењем позива на Резолуцију 1244 и Кумановски споразум и захтева да се на Косово врати одређен број безбедносних снага Србије. То је, међутим, мало вероватно, и званични Београд то зна. Србија се, такође, позива и на Бриселски споразум. Показало се да је Бриселски споразум по моделу Минских споразума за Украјину, само куповање времена и остваривање америчког циља “корак по корак”. Србија је, по ко зна који пут, преварена.

Александар Вучић: Признање Косова и чланство у УН неприхватљиви, о осталом можемо да разговарамо

Занимљиво је да Вашингтон, из неких разлога, рачуна и на, ако не подршку, а оно “разумевање” Београда у овом најновијем пројекту. По свему судећи, рачуна на “европске перспективе” и ЕУ амбиције Београда иако је сада већ свакоме потпуно јасно да од тога нема ништа, барем у догледно време. Очигледно је да Вашингтон не води ни мало рачуна о интересима Београда нити га је уопште брига. Или је можда ипак уверен да има могућности да у Београду амортизује све отпоре.

Упркос свим притисцима, ипак није извесно да ће најновији Предлог решења косовске кризе успети. Али, чини се, то за актуелну Америку и није толико важно. Вашингтон ће наставити према том Предлогу и понашаће се како у његовом тексту пише. И даљи преговори више нису ни важни, мада ће се на њима инсистирати.

Наравно, упркос осећању моћи Вашингтона то неће решити проблем. Напротив, косовска криза у ствари улази у само још једну, вишу фазу, чију би цену пре свега Србија могла да плати. Западу је јасно да Приштини државу може дати само Србија и нико други, али се не разуме да она, чак и кад би нека политичка елита и хтела, не може. Таква је природа косовског проблема.

Наслов и опрема: Стање ствари

(РТ Балкан, 16. 12. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

3 replies

  1. Prvo.
    „Njima“ se žuri od 1908 godine.

    Drugo.
    „Njihova“ agresivna politika je od 1914 godine.

    Treće.
    „Njima“ se opet žuri od 2008 godine.

    Četvrto.
    „Njihova“ agresivna politika je od 2014 godine.

    Peto.
    „Njihova“ žurba i „njihova“ agresivna politika
    je STO.

    STO za pregovore.
    STO godina ponavljanja.
    STO puta potpisano.
    STO puta pobrisano.
    STO puta rečeno.
    STO puta slagano.
    STO puta obećano.
    STO puta neizvršeno.
    STO puta stavljeno na „papir“.
    STO puta korišten „toalet papir“.

    STO puta „korak po korak“.
    STO puta „mic po mic“.

    STO puta „Aušvic“.

    Zaključak. Naravoučenije. Za nauk. Za pamćenje. Za u pamet. Za u GLAVU. Za UVEK.

    „Njihova“ Biblija se zove:

    STO.

    PUTA.

    SVAKI.

    PUT.

    PO.

    STO.

    ISTO.

    13
    1
  2. Зашто Запад жури да „реши“ поблем КиМ? Одговор је једноставан и познат вековима. Реч је о предаторском инстикту Запада. Кад год је Русија била у проблемима насртали су и на Србију, што директно што преко околних хијена и ту нема ничег новог под капом небеском. Што се тиче вашег утиска „да је политичка Србија испала наивна у свим досадашњим преговорима и вери да се њена реч уважава“ у великој сте заблуди. Можда чак и могу да поверујем у политичку наивност гарнитуре која је дошла на власт непосредно након Милошевића, иако је за већину њих то заиста врло упитно. Можда су заиста веровали да је проблем Милошевић а не Србија. Сетимо се само оне, данас врло ружне „бајке“ о томе да „Косово“ није политичко већ демократско питање. Или преведено на српски, само да срушимо Милошевића и лако ћемо се договорити са Албанцима, јер њима није проблем Србија већ „диктаторски и репресивни“ Милошевићев режим. То „можда“ можда може да опере неке одлуке и потезе, али остају за сва времена и неке необјашњиве и недопустиве, тешке срамоте и штете које је та политичка гарнитура нанела својој држави и народу. На пример шта може да објасни рушење заједничке државе са Црном Гором уз посредовање и главну улогу Хавијера Солане, човека који је само пар година пре тога предводио зверску агресију на нашу земљу? Али, ако за политичку наивност оних пре АВ и постоји нека могућност, за садашњу власт је та могућност апсолутно искључена. Имали су прилику да виде како је лоше кад се супростављамо Западу, а још горе када им служимо без поговора, да науче како Запад поштује сопствене одлуке и потписе на споразумима (Одлуке Бадинтерове комисије, Дејтонски споразум, Кумановски споразум, Р1244,…) и најважније, да схвате да су за Запад проблем сама Србија и српски народ, а не било каква идеологија или људи на власти. Зато Бриселски споразуми а и све остало након њих нема никакве везе са наивношћу. Одлично зна АВ шта је договарао и потписивао, које су последице и како ће се све завршити. Једино није очекивао да се крај овако брзо примакне,јер у његовој једначини није било Украјине.





    17
  3. Морално етички духовно и политички пропао За Пад зна и то веома добро да њихово решење за Косово и Метохије нема ни трунку могућности реализације! Разлог је отпор срБскОГ народа и чињеница да Србија никад неће бити ЕУ чланица! Победа РФ у Украјини је питање времена и за политику Србије ствар стрпљења! Стрпљења које има границе, црвену линији, у питању је срБски народ којег ниједан човек здравог разума и бистрог не може и не сме оставити на милост и немилост противницима!

Оставите коментар