Изражавамо бојазан да ће несумњиво значајан утјецај на одлуку о одабиру пројекта будућег Меморијала имати иностране организације које се поред осталог баве и меморијализацијом Холокауста
Обећања о изградњи Меморијалног центра Доња Градина слушамо већ годинама. Интензивније од 2010. године када је урађен први приједлог пројекта који није добио зелено свјетло на јавној расправи у Бањој Луци.
Прије годину-две од званичника се могло чути да ће пројекат радити једна позната кућа из Америке.
Данас, на састанку два српска предсједника, Александра Вучића и Милорада Додика, није поменуто које је то пројектно рјешење.
Незамисливо је да Меморијал у Доњој Градини архитектонски буде изграђен по узору на меморијале жртвама Холокауста као нпр. у Јерусалиму, Берлину или Вашингтону.
Рјешење у стилу „Стакло – камен – алуминијум – коцка – пирамида“ – представљало би увреду српским страдалницима, жртвама Покоља и њиховим потомцима, потпуно непримјерено српском духу и бићу.
Изражавамо бојазан да ће несумњиво значајан утјецај на одлуку о одабиру пројекта будућег Меморијала имати иностране организације које се поред осталог баве и меморијализацијом Холокауста а које своје обрасце на ту тему посљедњих неколико година, интензивно реализују преко кључних институција у Србији и Српској којима је повјерена компетенција за бригу о сјећању на жртву.
Џерузалем пост: Извињавамо се, али само су Јевреји и Роми били жртве геноцидне намјере
Које су то институције у иностранству, Србији и Српској, не треба посебно набрајати јер је то онима који разумију важност сјећања на жртву и важност превенције Геноцида, веома добро познато.
Рјешење које би требало да буде узор најављеном тиму је Меморијални центар у Старом Броду на Дрини, недалеко од Вишеграда, аутора Новице Мотике.
Тај Меморијал небоземне љепоте, први који је подигнут жртвама Покоља, злочина Геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске, добио је неподијељену подршку организација потомака жртава у Србији, Српској и српској дијаспори а свједочимо и све већем броју посјетилаца који одлазе на то свето мјесто.
Душан Ј. Басташић, Удружење Јадовно 1941. Бања Лука
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Позив на промоцију књиге епископа славонског Јована „Историографија холокауста у Југославији“
- Болесна провокација: Макета усташког симбола на конкурсу за идејно решење највећег стратишта Јасеновца
- Србија јеврејској заједници даје 3000 зграда и одштету од милион евра годишње због холокауста
- Веран Матић представник за регионалну сарадњу Комисије за Старо сајмиште
- Израел не признаје геноцид над Јерменима
- Епископ славонски Јован: Број жртава Јасеновца у будућим енциклопедијама неће бити 600 или 700 хиљада (2015)
- Никола Милованчев: Назив Меморијални центaр „Старо сајмиште“ увредљив за жртве
- Џеј Вајсберг: Филм „Дара из Јасеновца“ српска националистичка употреба Јасеновца
- Роберт Ејбел: Драма о Холокаусту „Дара из Јасеновца“ нажалост служи за намиривање рачуна
- Џерузалем пост: У Јасеновцу убијено између 2500 и 4500 људи
- Стефан Радојковић: Према подацима Музеја жртава геноцида у Јасеновцу убијено најмање 90.000
- Ефраим Зуроф: У концентрационом логору Јасеновац убијено бар сто хиљада особа
- Рори Јеоманс: У Јасеновцу убијено око 80 хиљада, српски националисти злоупотребили усташке злочине
- Владика славонски Јован добио израелско признање за чување сећања на жртве холокауста
- Академик Радомир Н. Саичић: Страшно да у ревизији јасеновачког питања учествују и Срби
- Душан Ј. Басташић: Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун?
Categories: Преносимо
Г. Басташић је потпуно у праву , а чим је АВ уплетен и у ово ( у времену г. Перића ) , сасвим сам сигуран да нас чека нова непријатност и невиђени скандал у вези тог Меморијалног центра . Без и мало дилеме , одрадиће добар посао са својим пајташима јудејцима .
Врло је проблематично учешће организација које се баве меморијализацијом Холокауста. Ту има много ствари о којима не може да се јавно говори. Г. Басташић је недавно писао да је ‘болно’ што су Хрвати и Јевреји заједнички отворили меморијал јеврејским жртвама Јасеновца без српског учешћа чак и без позива да буду посетиоци на отварању. То уопште није случајно и има своје много дубље корене. Питао сам Г. Басташића да ли зна број жртава у Аушвицу али није могао да одговори баш као и нико други мада је неко вероватно и знао. То би многе ствари учинило јаснијим. С тим у вези је и питање броја жртава ‘бољшевичког’ терора које су неки једноставно багателисали. Није случајно ни зашто нема Јасеновца у вашингтонском меморијалу. Прво треба одговорити на то питање па ће ствари почети да се разјашњавају.
Да ли се назире још једна интригантна организација која ће се бавити ‘меморијализацијом’?
Опет за воланом, опет радио програм, овога пута Радио Београд 2. Обратите пажњу на данашњи ПОПОДНЕВНИ ПРОГРАМ:
12:00 С песником у подне
12:05 Речено и прећутано: Хрват православац – растући идентитетски феномен у суседству
12:55 Вести
…
Најава речене емисије овде https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/5038276/hrvat-pravoslavac—rastuci-identitetski-fenomen-u-susedstvu.html , за читаоце са црно-белим пријемницима ево извода:
” Иако ће детаљи пописа (у Хрватској, прим. моја) бити сукцесивно објављивани у наредним месецима појавио се податак да је број Хрвата православне вероисповести готово удвостручен у односу на претходни попис из 2011. Тада је православних Хрвата било око шеснаест и по а данас више од тридесет хиљада. Ова статистичка категорија “Хрват православац” интригира подједнако као и “Србин католик”. Ипак у околностима у којима живе Срби у Хрватској, већ изложени асимилацији, кроатизацији или покатоличавању, збуњује појава “Хрвата православаца”. ”
Заломио ми се део са промиџбеним порукама па не бих да коментаришем док (и ако) не преслушам емисију у целости, премда је тема сама по себи и почетак и крај било каквог коментара.
Заиста, заиста вам кажем: без преке потребе и увида у програм не укључујте радио у колима, осим ако не желите да будете неједнако интригирани.
Након овдашњег чланка о правилном појмовању могу да приметим да су у српском говорном и писаном наслеђу појмови “спомен” и проистекао из њега “споменик” замењени “меморијом” и “меморијалом” и “центром”. Кад је већ појмовник отуђен, зашто би било спорно ко те отуђене речи смишља, дарује, спроводи у дело?
Слажем се са освртм господина Басташића, које се односи на будући споменик српским жртвама ГЕНОЦИДА за време нацистичке државе Хрватске. Ово је српско национално питање од највећег значаја и о овој теми би било неопходно организовати округли сто, на којем би узели учешћа наши еминентни интелектуалци као Ненеад Кецмановић, Милан Благојевић, Срђа Трифковић, Слободан Антонић,Ђорђе Вукадиновић, Слободан Рељић, Часлав Копривица, Милош Ковић, Емир Кустурица, Бранко Павловић, Бојан Димитријевић,, Владимир Димитријевић и др. Они могу најбоље анализирати и закључити да ји је нама потребан споменик у складу са српским народним бићем или модерни апстрактни меморијал у духу данашњег глобалистичког времена. ,
@ М.В. – У начелу се слажем са саставом округлог стола а види се и да пратиш округле столове на YT. Ипак бих претходно направио мини-квалификациони испит за те витезове округлог стола где би они имали задатак да у 100 речи одговоре шта они подразумевају под српским идентитетом. Именовао бих Евсевија да прегледа одговоре и да пропусти само одликаше да седну за ту трпезу. Остале бих послао код МЕa на додатну наставу и усавршавање.