Објављена књига „Штетности осиромашеног уранијума“ Марка Вуковића

У књизи Вуковић на стручан начин анализира погубне посљедице дјеловања осиромашеног уранијума на људски организам и кључне органе попут бубрега, плућа, тестиса, мокраћне бешике, дојки – који су изложени канцерима

Марко Вуковић (Фото: СРНА)

Академија наука и умјетности Републике Српске објавила је књигу академика Марка Вуковића „Штетности осиромашеног уранијума“, који је овим дјелом тражио потврду своје, али и сумње других да је осиромашени уранијум кориштен током НАТО бомбардовања Републике Српске опасан по здравље људи и хазард за околину.

– Забрињавајућа је чињеница да су подаци до којих сам дошао, а који потичу од врло угледних установа, дијаметрално супротни – рекао је Вуковић.

Према његовим ријечима, институције свих влада земаља агресора на Републику Српску сагласне су да количине утрошеног осиромашеног уранијума не изазивају било какве штетне здравствене ефекте, па ни повећану појаву малигних обољења, а негиран је и утицај на животну средину.

Слободан Чикарић: Двадесети век – столеће геноцида

Указао је да, са друге стране, независни истраживачи, било појединци било институти, тврде потпуно супротно, тј. да осиромашени уранијум доводи до повећања обољелих од малигних тумора и да представља хазард по животну средину.

Вуковић сматра да експерименти „in vitro“ и „in vivo“ не могу довести до рјешења, већ су неопходне епидемиолошке студије на великим групама становника сличних културолошких навика и услова живљења.

Он изражава бојазан да ти услови неће бити стечени у догледно вријеме.

– Нажалост, то појединцима не користи, а њима остају тумори, урођене аномалије на потомству, загађена храна и вода и чекање бољег времена ако га буде – упозорава академик.

Анђело Тартаља: И након 200 пресуда негирају штетно дејство уранијума

Вуковић сматра да је и он лично једна од жртава посљедица дјеловања осиромашеног уранијума, јер му је у августу 2020. године установљен тумор лијевог бубрега, који је дијелом био нектротичан, са великим хематомом, па је операцијом 6. августа тај бубрег уклоњен.

Он је 1995. године седам мјесеци боравио у тешко бомбардованим подручјима, односно у тадашњој болници „Касиндо“ у Источном Сарајеву, био је и у мобилној хируршкој екипи у Калиновику, као и у болници Медицинског факултета у Фочи, да би потом и у 1996. години као ортопедски хирург посјећивао ове болнице и лијечио пацијенте.

Као разлоге за овај научни рад, Вуковић наводи чињеницу да се, дијелом у стручној литератури, а знатно више у дневној штампи, објављују врло различити подаци о бомбардовању Ирака, Републике Српске, Србије, Авганистана и, у вези с тим, различити су и подаци о броју оболијевања од малигних тумора.

Зоран Радовановић: Не постоји ни индиректна веза између осиромашеног уранијума и рака

– Циљ ми је да и друге подстакнем да анализирају своје, али и туђе податке, на путу ка истини – поручује академик.

У књизи „Штетности осиромашеног уранијума“ Вуковић у тридесетак поглавља на стручан начин анализира погубне посљедице дјеловања осиромашеног уранијума на људски организам и кључне органе попут бубрега, плућа, тестиса, мокраћне бешике, дојки – који су изложени канцерима.

– Ипак, намеће се питање, како је употреба осиромашеног уранијума у рату могућа, а да нема сигурних информација о његовом дјеловању на природну околину, живи свијет и људе? То је средство које неселективно убија и тиме је и неприхватљиво – наводи Вуковић.

Он подсјећа да је у операцији „Намјерна сила“ од 29. августа до 14. септембра 1995. године учествовало 400 НАТО авиона, од тога 220 борбених из 15 земаља.

Укупан број летова био је 2.427, а авиони САД извели су 66 одсто летова, Велике Британије 9,3 одсто, Француске 8,8 одсто, Холандије 5,6 одсто, Турске 2,2 одсто.

Студија у Енглеској о уранијуму у Србији и РС: Стопа смртности већа 10 пута

У том периоду бачено је укупно 1.026 бомби укупне тежине више од 10 тона, а од тог броја 708 је навођених пројектила.

Непосредне несреће од бомбардовања Републике Српске су 152 убијена цивила, 46 убијених војника, 273 рањених цивила, од којих су трећина била дјеца, те 98 рањених војника.

Гађано је 71 насеље, срушено 15 мостова, 19 телекомуникационих уређаја, оштећена зграда са три факултета и једна школа.

Марко Вуковић рођен је 1936. године у Фочи, гдје је завршио гимназију, студије медицине завршио је 1962, специјализацију хирургије 1970. и ортопедије 1973. године у Сарајеву.

Докторат наука стекао је у Сарајеву из области трауматологије, а примаријус је од 1977. године.

Током Одбрамбено-отаџбинског рата хапшен је од муслиманске полиције у Сарајеву и шест мјесеци задржан у затвору, а другу половину рата провео је у Болници Касиндо.

Објавио је више од 50 стручних и научних радова и 10 књига из области којима се бавио.

Прошао је сва редовна звања до редовног професора на Универзитету у Сарајеву и Универзитету у Источном Сарајеву.

Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

Опрема: Стање ствари

(Срна/РТРС, 26. 11. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

7 replies

  1. Велик доктор и још већи човјек. Марко Вуковић.

  2. Да ли је ико игде икада објавио поуздане податке о томе колико је осиромашеног уранијума бачено на српске положаје 1995. и 1999. године? О бомбардовању Србије 1999. прича се о 15 тона, а за Републику Српску не сећам се да сам икада приметио да се помиње било какав број.

    Оно што је апсурдно у целој причи је што 99.99% становништва нема представу о томе колико је то 15 тона уранијума (осиромашеног или обогаћеног, небитно). Већина мисли да су то вероватно вагони и вагони, а у ствари је мање од једног кубног метра, јер је специфична густина уранијума 18 тона по кубном метру. Што наравно не оправдава злочин ни ако је та бројка од 15 тона тачна, али нама даје исправинију слику о размери проблема с којим се суочавамо, а о чему за ових 23 године нисам видео ни један разумно написан текст. Ако је нешто негде објављено, промакло ми је.

    Ево и у овом чланку се наводе површни подаци: „У том периоду бачено је укупно 1.026 бомби укупне тежине више од 10 тона…“, што му дође 10кг по бомби. Некако су много малецке те бомбе, што би требало да буде јасно сваком ко је барем једном носио тегове у теретани.

    Овим само хоћу да илуструјем да у 99.9% случајева када у медијима видите било какве мало сложеније бројеве којима се објашњава то о чему се пише, а није битно да ли је у питању економија или попис или густина саобраћаја или нешто десето, и покушате да од тих бројева направите некакву сувислу слику, нема шансе. Можете да будете сигурни да је аутор текста нешто забрљао и да цитирани бројеви немају везе с мозгом. Већина ће да омаши не дупло, него хиљаду пута и да нема никакву свест о томе.

    Када се текстови у медијима пишу неписмено, што је постало правило у последњих 20 година, то приличном броју људи још смета. Али када се текстови пишу „математички неписмено“ (одлична енглеска реч за то је innumerate, за коју ми нажалост немамо српски пандан, иако српски „неписмен“ одговара енгеском illiterate), то онда велика већина ни не примети. Што је жалосно, јер је немогуће разумети савремени свет без јасне представе о томе колико је нешто мало или велико.

    Очекујем да ће уредник СтСт, као математичар по струци, одлично разумети о чему говорим.

    2
    3
  3. Слободан Чикарић: НАТО лоби прикрива право стање епидемиологије малигних тумора

    https://zekaonica.blogspot.com/2016/07/blog-post_17.html

    2016год.





  4. @Кобајаши

    Хвала што сте поставили везу за тај интервју проф. Чикарића. Наравно пошто је то кратак интервју, много више поставља питања него што даје одговоре.

    Проф. Чикарић помиње студије које су (онклози, ваљда) радили, али је због природе интервјуа све то сувише површно да би неко могао да донесе чврсте закључке.

    Не спорим повећање учесталости карцинома у Србији, али нисам убеђен да је само осиромашени уранијум узрок. Да ли постоје озбиљне студије о томе колико је изгорелог трансформаторског уља, које је такође веома карциногено, испуштено у атмосферу? Производи сагоревања полихлорованих бифенила (https://en.wikipedia.org/wiki/Polychlorinated_biphenyl) су хлоровани диоксини (https://en.wikipedia.org/wiki/Dioxins_and_dioxin-like_compounds) и полихлоровани дибензофурани (https://en.wikipedia.org/wiki/Polychlorinated_dibenzofurans) који су веома токсични и карциногени. Такође не знамо да ли постоје и неки трећи, четврти могући узроци пораста учесталости карцинома у Србији.

    Зашто нисам убеђен да је осиромашени уранијум једини узрок? Зато што је у поређењу са експлозијом реактора у Чернобиљу количина радијације у Србији коју наводи проф. Чикарић заиста минорна. У интервјуу који сте поставили проф. Чикарић помиње 1,86 * 10E11 Bq (1,86 пута 10 на 11. степен Бекерела) тоталне радијације, а извештај о Чернобиљу помиње 1,4 * 10E19 Bq (1,4 пута 10 на 19. степен Бекерела), што је око 75 милиона пута више тоталне радијације. https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F_%D0%BD%D0%B0_%D0%A7%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D1%8B%D0%BB%D1%8C%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%90%D0%AD%D0%A1

    (Иначе, званичан став је да је у Чернобиљу експлодирала прегрејана пара, али неки тврде да је дошло до „ћорак“ нуклеарне експлозије јер је оштећено језгро реактора достигло скоро критичну масу.)

    Још проф. Чикарић дели ту количину радијације по становнику Србије, што је методолошки погрешно. Та радијација се дели по површини тла, што би у случају Србије било 88500 км квадратних, или 2.1 Бекерела просечно по квадратном метру. У извештају о Чернобиљу се помињу делови Европе који су примили од 37 до 1500 КИЛО Бекерела по квадратном метру, што је од 20 хиљада до 750 хиљада пута више по квадратном метру него у Србији. https://en.wikipedia.org/wiki/Chernobyl_disaster

    Број мртвих и број додатних случајева карцинома као последица чернобиљске катастрофе се разликује пуно зависно од студије и извора: од 4000 (СЗО) до 985000 (Јаблоков/Нестеренко). Шта је права истина, ко зна да ли ћемо икада сазнати. https://en.wikipedia.org/wiki/Effects_of_the_Chernobyl_disaster

    Не могу да тврдим са сигурношћу, али ми се чини да се ова тема не студира довољно озбиљно у Србији, а из разлога што многим утицајним групама није у интересу да се зна шта су стварне последице НАТО бомбардовања.

    Пример: да ли је неко из Србије икада званично контактирао руске стручњаке да помогну у процени и санацији последица бомбардовања, специфично везано за радијацију и остала загађења, јер Руси имају апсолутно највише искуства у санацији терена, праћењу историја болести великог броја становништва, и слично? Никад нисам чуо за тако нешто. Верујем да сви знамо одговор зашто је тако, јер су прво жути па онда радикали па сада нападњаци врло добро пазили да се ни случајно не замере западу по том питању, по систему „извини се Ђури што те је тукао“.

    Компликована је ово тема, и многе би се докторске дисертације из разних области могле написати о разним аспектима овог проблема, а ми се у јавности према овој теми односимо углавном недовољно озбиљно, као и према многим другим суштинским темама, као нпр. према геноциду у Првом и Другом рату и према нашој историји уопште.

    3
    3
  5. @Марк Еугеникос

    Према књигама:

    Здравствене Последице НАТО Бомбардовања 1995/99 године – Алек Ј. Рачић (2017):

    „НАТО је бомбардовао Р.С у оквиру операције „Намерна сила“ и „Мртво око“ муницијом са осиромашеним уранијом у периоду од 30.8 – 14.9.1995. године и то, војне и цивилне циљеве у рејону Хаџића, Вогошће, Братунца, Илијаша, Пала, Јахорине и ТВ торањ на Козари. Од укупно 10.000 тона баценог експлозива, употребљено је око 3,5 тона општине са осиромашеним уранијумом.“ (страна 21)

    http://postconflict.unep.ch/publications/BiH_DU_report.pdf

    „Осиромашеним уранијумом гађано је укупно 113 локација на подрушују тадашње СР Југославије, од тога непознат број на Косову и Метохији, НАТО је у свом извештају УН, признао испаљених 31,000 пројектила. Подаци о колишини никада нису са сигурношћу утврђени и разликују се – зависно од извора информације (од 9 – 45 тона и више). Извесно је да су, гређком или намерно, бомбардовали и подручја у Македонији и Албанији. Стручњаци у Војсци Србије тврде да је на СРЈ, без Косова и Метохије, бачено 15 тона осиромашеног уранијума, док руска Армија тврди,да је на СРЈ бачено 45 тона овог опасног, канцерогеног материјала.“ (страна 29 – 30)

    Тајна Осиромашеног Уранијума – Последице НАТО бомбардовање Србије (2014)

    „Према ранијим подацима, НАТО авијација испалила је преко 10,000 зрна са осиромашеним уранијумом на положаје Срба у БиХ током 1995. и више од 30,000 пројектила током акције Здружених снага на Косову и у СРЈ у прољеће 1999. Према истим подацима, авиони НАТО-а само на подручју Хаџића и Хан Пијеска испалили су 5,800 пројектила са осиромашеним уранијумом. Тачније, више од 90 процената свих пројектила са осиромашеним уранијумом испаљених и БиХ завршило је на ове две локације…“ (страна 96)

  6. @Марк Еугеникос

    Пример: да ли је неко из Србије икада званично контактирао руске стручњаке да помогну у процени и санацији последица бомбардовања, специфично везано за радијацију и остала загађења, јер Руси имају апсолутно највише искуства у санацији терена, праћењу историја болести великог броја становништва, и слично? Никад нисам чуо за тако нешто. Верујем да сви знамо одговор зашто је тако, јер су прво жути па онда радикали па сада нападњаци врло добро пазили да се ни случајно не замере западу по том питању, по систему „извини се Ђури што те је тукао“.
    +++++++++++++++++
    Руси знају све и сигурно имају све податке јер су њихови стручњаци били на деконтаминацији терена, гађаног муницијом која садржи осиромашени уранијум и сакупљању узорака те муниције.
    Сигурно су урадили студију која је позната и српским властима.
    Зашто то није обелодањено, то је питање за све српске владајуће патриЈоте од 1999. до данас.
    ДР Даница Грујичић је била на челу лобија да се НАТО тужи за злочин употребе уранијумске муниције а онда је умукла и више је нигде нема.
    Србија је колонија и колонијални управник не дозвољава да се сазнаје, прича и дискутује о злочину који НАТО и Запад учинио над Србима 1999. год.
    Још само да приступимо НАТО-у и да им се захвалимо за злочин који су учинили према Србима и продужени геноцид.

    10
  7. @Србенда Легенда, @Кобајаши

    Хвала за те линкове које сте поставили; приближавамо се истини, мада још увек машимо за ред величине. Ако је испаљено 10 хиљада пројектила ту се вероватније ради о 70 до 150 тона (а не 15) ОУ (осиромашеног уранијума), јер је тежина тих пројектила најчешће 7 до 15 кг (овде: http://www.longrods.ch/downloads/1992%20Penetration%20Limits%20of%20Conventional%20Large%20Caliber%20Anti%20Tank%20-%20Kinetic%20Energy%20Projectiles.pdf, а веб сајт је овде: http://www.longrods.ch/start.html).

    Ако је испаљено 30 хиљада пројектила ту се вероватније ради о 210 до 450 (а не 45) тона ОУ. Е сад, или је испаљено 1000 — 3000 пројектила, т.ј. десет пута мање, или је укупна тежина десет пута већа него што ти извори помињу.

    Информација која нам још увек недостаје: да ли је икада урађена озбиљна епидемиолошка студија СВИХ ефеката загађења проузрокованог бомбардовањем, и да ли је таква студија упоређена са одговарајућим руским студијама о чернобиљској катастрофи? Можда јесте али се таји, а можда и није, по систему незамерања.

    Зашто инсистирам на детаљима? Зато што ми се не чини да би сама количина радиоактивног зрачења у Србији 1999-те, онолико колико је наведено у званичним извештајима који се помињу (а у које нисам имао увид), била довољна да има такве ефекте на пораст случајева карцинома, а када се упореди са количином зрачења од Чернобиља. Или се подаци можда намерно „подешавају“ зато што је то неком у интересу. Колико је ту других фактора који се не помињу (навео сам трансформаторско уље), и зашто се не помињу?

    Ако Вам се чини да сам сувише параноичан, нисам. Најбољи начин да се нешто сакрије је да се измисли неки лажан или, још боље, привидан разлог и да се то онда гура у јавности, да би се јавност заморила и да не би обраћала пажњу на стварне разлоге. А једини начин да се то утврди је да се сазна цела истина. Иначе би могло да нам се деси да сви испаднемо корисни идиоти, да се замајавамо неким споредним разлогом а да главни разлог, који нам је под носом, ни не примећујемо.

    Све ово је хипотетички, али је толико примера лажирања свега и свачега у нашој новијој историји, а нарочито у 20. веку, да једино инсистирањем на потпуној истини можемо да почнемо да се ослобађамо јарма који нам је наметнут.

    5
    1

Оставите коментар