Џеј Вајсберг: Филм „Дара из Јасеновца“ српска националистичка употреба Јасеновца

То што је „Дара из Јасеновца“ као нескривени део српске националистичке пропаганде нашла дистрибуцију изван своје земље, сведочи о лудости индустрије холокауста, пише критичар „Варајетија“

Дара из Јасеновца

Амерички магазин Варајети објавио је критику филма „Дара из Јасеновца“ Предрага Гаге Антонијевића под насловом „Филм о холокаусту са упитним намерама“, где се између осталог каже да је српски кандидат за Оскара „танко прерушена пропаганда, која цинично користи холокауст да прогура нативистичку агенду“.

На почетку текста се њујоршки критичар Џеј Вајсберг, који за амерички магазин пише од 2003. године, углавном о филмовима из Европе, Јужне Америке и са Средњег истока, пита да ли је крајње време да се поведе искрена дискусија о томе откуд толико филмова о холокаусту.

„Несумњиво је да неки од њих одговарају на изазов да ‘не треба заборавити’, али превише их је ту само зато што је тржиште показало да ова тема има публику“, пише Вајсберг додајући да филмови из ове друге категорије банализују док сензационализују.

Он унутар ове групе препознаје и наслове који имају забрињавајуће циљеве у свом разумевању тржишта, те користе холокауст не би ли прогурали сопствену агенду која нема много везе са разумевањем недокучивог.

Из филма Дара из Јасеновца

„То што је ‘Дара из Јасеновца’ Предрага Антонијевића као нескривени део српске националистичке пропаганде нашла дистрибуцију изван своје родне земље, сведочи о тој лудости индустрије холокауста. Мање је изненађујуће што је филм пријављен на разматрање за Оскара“, пише Џеј Вајсберг.

Он затим износи историјске чињенице о фашизму на простору Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, злочинима усташа, њиховој вези са католичком црквом и нацистима, „њиховим отровним коренима који су се поново појавили у пуној снази током распада Југославије 1990-их“, те напослетку Јасеновцу…

„Неоспорно је да је комплекс Јасеновац био на гласу међу логорима смрти по крвавој окрутности својих заповедника и њихових подређених. Отприлике 80.000 затвореника, већином Срба, тамо је убијено између 1941. и 1945, и иако Јасеновац заузима значајно место у српској психи, очигледно никада није било у фокусу играног филма“, пише критичар и додаје да ништа од тога није спорно, те да би само неко лишен етике тврдио да су на обе стране били „добри људи“.

Он додаје и да творци „Даре из Јасеновца“ наглашавају да је сценарио настао на основу сведочења, те да кроз такве изјаве покушавају да се сакрију од критике.

„Проблем са филмом је двоструки: нескривено је антихрватски, лоше смишљени антикатолички нативизам је запаљива смеса за тренутне расцепе између Србије и њених комшија, а док усхићено приказује садизам, супротстављајући га дечијој невиности, склања у страну било каква размишљања о опасностима национализма, убилачког расизма и геноцида, и на њихово место ставља јефтине сензације и осећања“, пише критичар Варајетија.

Детаљно описујући поједине сцене филма он додаје да „суптилност није редитељска снага“.

„Да нема савременог контекста, ‘Дара из Јасеновца’ била би само још једна драма о холокаусту која користи насиље на исти начин као и било који филм о серијским убицама. Али позадина је неизбежна, а у овом случају српско-националистичка употреба Јасеновца као свеукупног вапаја за српским жртвама кроз векове претвара филм у пропаганду. Професор Јован Бајфорд поуздано и детаљно је излагао како је српско страдање током холокауста у једном тренутку био трик да се стекну међународне симпатије и легитимизује територијално ширење заједно са расистичком политиком“, пише Џеј Вајсберг и додаје да „Дара“ управо игра на то.

Он додаје и да би филм о холокаусту који је направљен да потпирује непријатељство према Немцима био оштро осуђен.

„Не препознати исти проблем овде је својевољно слепило“, закључује аутор.

Фото: Александар Летић

Упитана да прокоментарише критику објављену у америчком Варајетију председница Управног одбора Филмског центра Србије Јелена Триван одговара да је „Дара из Јасеновца“ филм о страдању Срба који мења холивудске стереотипе.

„После стотине филмова у којима су Срби приказани као злочинци и кољачи имамо филм о страдању Срба који мења холивудске стереотипе. И наравно да ће релација, нарочито хрватских лобиста, бити да је реч о српској пропаганди. Аутор текста ниједном речју не спори да је реч о историјским чињеницама. Директор Института за холокауст Мајкл Беренбаум је консултант на сценарију који стоји иза сваке чињенице. Шта је дакле проблем? Забранити причу о српском страдању? Умањити шансе ‘Даре из Јасеновца’ за Оскара јер би то далекосежно променило перцепцију злочина на Балкану? Да ли је ‘Шиндлерова листа’ јеврејска пропаганда или филм о Сребреници бошњачка? Да ли би то ико смео да изговори или само за нас важи да истина о убијању деце не сме да се каже после 80 година“, каже Јелена Триван за Данас.

Да подсетимо, филм „Дара из Јасеновца“ изабран је за српског кандидата за Оскара крајем новембра прошле године, а неколико удружења (Асоцијација филмских редитеља, Удружење документариста Србије и Удружење продуцената Србије) обратили су се Филмском центру Србије и Министарству културе и информисања због, како тврде, нерегуларног и нелегитимног начина бирања.

Они су, између осталог, истакли да је спорно то што филм није имао домаћу дистрибуцију (приказиван је само у Грачаници, док је београдска премијера заказана за 22. април), те да је упитан начин избора чланова комисије који су одлучивали о српском кандидату.

Из ФЦС-а негирали су да је било шта проблематично у избору филма „Дара из Јасеновца“, те су напомињали да се надају да ће овај наслов „променити слику коју Србија има у свету“.

Из Министарства културе нису се оглашавали овим поводом, осим да честитају на „кандидатури за Златни глобус“, будући да је амерички дистрибутер пријавио филм „Дара из Јасеновца“ за разматрање за номинације за ово признање.

Истовремено, редитељ Срдан Голубовић, чија је драма „Отац“ такође била у конкуренцији, због својих изјава о нелегитимности избора, у појединим домаћим таблоидима блиским властима описан је као „изрод српски“, коме „ништа није свето, па ни жртве из логора“, који „тражи од Американаца да Србија и нема кандидата за Оскара јер лобира за филм о Сребреници“.

Због овог случаја подршку му је пружио велики број колега.

„Дара из Јасеновца“ почиње да се приказује у Америци 5. фебруара, а званичне номинације за признање Златни глобус биће саопштене два дана раније.

Шири избор за Оскара 9. фебруара

Чланови Америчке академије имаће прилику да гласају за најбољи међународни филм од 1. од 5. фебруара. Листа од 15 филмова који ће се наћи у ширем избору биће саопштена 9. фебруара. Овај број представља знатно повећање у односу на 10 наслова колико је било претходних година, а друга новина је да ће се први пут избор састојати искључиво од филмова који су добили највише гласова чланова Академије. Наиме, од 2008. па до данас, посебна комисија бирала је неколико наслова за које је мислила да би требало да се нађу на листи, иако нису добили највише гласова. Уз оне са највише номинација, тако би се нашли и, по оцени комисије, неправедно занемарени филмови, који су имали успешан фестивалски живот и добили бројне међународне награде. Овај процес усвојен је након што се румунски филм „4 месеца 3 недеље и 2 дана“ није нашао на листи 2007, а често се спекулише да је управо тако међу кандидате стигла и „Велика лепота“ Паола Сорентина, која је неколико месеци касније и освојила Оскара за најбољи страни филм 2014. Ове године за главне фаворите у овој категорији важе дански „Још једна тура“, француски „Нас две“ и мексички „Нисам више овде“.

Први филм о Јасеновцу

„Дара из Јасеновца“ је, како наводе редитељ филма Предраг Гага Антонијевић и сценаристкиња Наташа Дракулић, снимана на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша. Овај први играни филм на тему логора Јасеновац подржала је и Влада Републике Србије и Филмски центар Србије, који је покрио целокупан буџет овог наслова и оформио посебан фонд за његову међународну промоцију. У синопсису стоји да се ова историјска драма осврће на период 1942. године, када после велике усташко-немачке офанзиве на Козари, локално становништво масовно завршава у концентрационим логорима.

„Међу њима је и дванаестогодишња Дара са својом мајком и два брата. О судбини оца не знају ништа. Ужас који ће преживети у логору смрти учиниће да одрасте преко ноћи. Дарину мајку и старијег брата убијају, а мисија њеног живота постаје да сачува живот млађег брата у нељудским условима где деца свакодневно умиру од болести и глади и где их сурово убијају. Прича ‘Дара из Јасеновца’ је приказ судбине само једног детета са Козаре за хиљаде и хиљаде никад сазнатих и у стварности трагичнијих судбина“, наводи домаћи дистрибутер MCF MegaCom Film.

Марија Кртинић

(Данас, 27. 1. 2021)

Предраг Гага Антонијевић: Текст из Варајетија није критика него памфлет и политичка етикета

То није критика, то је памфлет и политичка етикета, написан са намером да се спречи да чланови Америчке академије за филмску уметност и науку гласају за „Дару из Јасеновца“. Утицаће то сигурно на одлуку, смем да потпишем. Не очекујемо сада ништа, каже Предраг Гага Антонијевић, редитељ српског кандидата за Оскара, коментаришући изразито негативно интониран текст у утицајном америчком магазину Варајети у ком се његово остварење назива „националистичком пропагандом“.

Предраг Антонијевић (Фото: НоваС)

„Учествовао сам синоћ на једном панелу, на Motion Picture Foundation, где је модераторка пет пута заплакала у пола сата, колико је панел трајао, сећајући се неких сцена из филма. Тако филм делује на људе, врло емотивно, врло снажно, али ова политичка етикета која је дошла са намером да се филм омаловажи и спречи на Академији и Златном глобусу, то је сада постало реалност. Мотиви тог човека су ми јасни, они нису филмски и тако нешто за својих више од 40 година бављења кинематографијом нисам видео. То нема никакве везе са филмском критиком. То знају и људи у Варајетију“, каже редитељ Предраг Гага Антонијевић о Вајсберговом напису.

Ради се о тенденциозном и срачунато написаном тексту, уверен је редитељ Даре из Јасеновца. Према Антонијевићевим речима:

„Немам никакве дилеме да је то планирано. Он је неки селектор, покровитељ, шта ли већ, на Сарајевском филмском фестивалу, држи стално неке семинаре. Он је први пустио критику. Знате, пракса је да се стави ембарго кад се ради, прикаже се филм критичарима, али се каже да се о њему не пишу пре неког времена, пре 25. јануара у нашем случају. Он је 25. јануара у шест ујутру објавио то. И онда српска пропаганда и слично, да би уплашио друге критичаре. То није критика, критика је нешто друго и на критику се не одговара, критика је нечије виђење и то је тако. Да је написана критика тако да је филм лош, то је друга прича. Неко напише добро, неко лоше, свако има своје мишљење. Али он о филму ништа и не каже, ово је аутоматски изгуравање на политички терен, политичка етикета и политичко мишљење, један памфлет. Ухватио је у том тексту неку тезу сина Тимотија Џона Бајфорда, Јована Бајфорда, нисам ни знао ко је тај човек. То је теза из деведесетих година да су Срби у име Јасеновца хтели да окупирају туђе територије, нападали… И то је повезано на један бизаран и перверзан начин. Испада да не сме човек да направи филм о својим жртвама. И шта рећи на то? Има других критика, добрих, а ово је више политичко етикетирање, да се уплаше гласачи Академије и Златног глобуса, а они ће се уплашити јер то тако функционише. Из неких организација које се баве Холокаустом намеравају да одговоре на ту ’критику’, казаће да филм није пропаганда, да је то све тачно, да су у питању чињенице, у ’Лос Анђелес тајмсу’ или другде, али немамо ми од тога ништа. Та етикета и црв сумње се баци, а чланови Академије су једно врло сензитивно друштво, гледају да буду политички коректни и нема дилема да је то планирано и да је посао одрађен“.

Редитељ „Даре из Јасеновца“ искрено каже да од даље трке за Оскара и Златни глобус не очекује много.

„Утицаће то сигурно на одлуку чланова Академије, ту дилеме нема, смем то и да потпишем. Не очекујемо сада ништа. Са становишта гласања за Златни глобус и награду Академије ово је дефинитивно нанело огромну штету, ма колико да смо добро стајали. Јако смо добро стајали, реакције су одличне биле, дистрибутер ради одлично свој посао, међутим ово је „пољубац смрти“, јер то пребацује причу са филма на терен политичке арене и сада ће чланови Академије да се плаше и питају се шта ће ти Срби, који су били „лоши момци“ – а то је свима у колективној меморији – зар да гласамо за неки њихов пропагандни филм… А и овај пише „јесте све то тачно, али је филм пропаганда“. Шта је онда пропаганда ако је све тачно? Имамо ваљда права да поменемо своје жртве. То је намештаљка. И сад испада да се бавимо пропагандом. Испада да прича о Сребреници није пропаганда, а ово јесте. Ја сам први за то да се Сребреница обележава и дубоко српско кајање изазива, и ту нема никакве дилеме, али зашто мени бранити да поменемо и ове жртве? А тај текст ће апсолутно утицати, зато је то и написано, са том сврхом, а са филмском критиком нема везе. Али нека Бог свима суди, мени је душа чиста јер се глас жртава чује, филм је искрен и тачан, нема измишљених догађаја, нити мржње према Хрватима, то је јасно раздвојено од усташтва. Нека све буде, што се каже, пред Богом, па како коме“, каже Антонијевић.

Редитељ, међутим, истиче да је са друге стране „филм већ успешан и испунио је своју мисију“.

„Ту се чује глас жртава који је 75 година гушен. Битно је да је филм изашао, да се о Јасеновцу свуда у Америци пише, да је на 62 портала изашао трејлер филма, да креће у биоскопима за који дан, да сам до сада учествовао на мору разних панела где се о томе разговарало, сад долази низ фестивала, па крећу универзитети… Прича се о Јасеновцу, о искуствима људи. Дистрибутери су пустили списак жртава из Јасеновца, именом и презименом, то је 15 милиона прегледа било јуче, на дан Холокауста. То су већ ствари које је овај филм отворио. Неће сад дух назад у боцу. Јасеновац је постао тема о којој се зна, о којој се пише и тек ће се писати. Дао сам бројне интервјуе, има бројних фестивала по свету, сви су позвали филм. То ће и те како да се види, чује и прича о тој теми. Жртва је филм зато што је добар и имали смо шансу. Имамо јак, емотиван филм, имамо дистрибутера… Ми ћемо свакако то терати до краја, филм ће бити приказиван у биоскопима, долазе нове критике, сад их већ има колико хоћете, и овај филм јако добро делује“, закључује Антонијевић.

Матија Јовандић

(НоваС, 28. 1. 2021)

Наслов и опрема: Стање ствари



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

2 replies

  1. Loneliness

    Shady frost in my eyes
    A forced smile
    A cancer in a shell of the snail
    Spiral of the time

    Too long preparation for a trip
    A drama in my gens
    Any change frightens me
    Merely loneliness, I can feel it

    People is scared, no try
    Frozen pictures
    No touches, no sounds
    Why?

    I am not alone
    I am loneliness
    Am I
    Am I?

    Momcilo

    6
    1
  2. Дали г. Вајсберг мисли да су и десетине јеврејских филмова о холокаусту употреба национализма или је та квалификација резервисана искључиво за Србе, који и даље морају ћутати о свом страдању и злочинима усташа и католичке цркве??

    22

Оставите коментар