На четвртој спомен-плочи писало „Подижемо ову спомен-плочу у знак сјећања на српске, јеврејске и остале жртве усташких логора Слана и Метајна, који су дјеловали у склопу групе логора Госпић-Јадовно-Паг у НДХ“
Душан Ј. Басташић
Василије Крестић: Пружити пуну и неодступну подршку удружењу Јадовно 1941. поводом кривичне пријаве Јеврејске општине Земун
На опште згражање јавности, Извршни одбор Јеврејске општине Земун поднео је кривичну пријаву против Удружења Јадовно 1941. због постављања православног крста
Душан Ј. Басташић: Дјецо, српски студенти, зашто на Медицинијаду 2025. баш на Зрће?
Спојите дјецо три прста, уроните их у воду Плаве гробнице, прекрстите се и помолите за душе Светих новомученика српских који ту пострадаше
Епископ славонски Јован: Не, није истина да је у Јасеновцу убијено 700.000 људи (2017)
Најновије процјене су и даље дивље, крећу се између, рецимо, 100 и нешто хиљада до 250.000, али оно што имамо, имамо неких 90.000 имена, рекао епископ славонски у Израелу
Душан Ј. Басташић: Обогаћивање и објективизација знања о Јасеновцу у режији Музеја жртава геноцида
Организовано повести средњошколце из Србије у Јасеновац а не посјетити и Доњу Градину, не само да није лако објаснити, него се може назвати озбиљним гријехом према жртвама
Душан Ј. Басташић: По чијем пројекту ће бити грађен Меморијал Доња Градина?
Изражавамо бојазан да ће несумњиво значајан утјецај на одлуку о одабиру пројекта будућег Меморијала имати иностране организације које се поред осталог баве и меморијализацијом Холокауста
Душан Ј. Басташић: Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун?
У вријеме формирања Музеја Холокауста на мјесту концентрационог логора Земун челници Музеја жртава геноцида настоје умањити злочин Геноцида над српским народом почињен на том мјесту, стављајући га на маргину у поређењу са страдањем Јевреја и Рома
Душан Ј. Басташић: Зар је чињеница да се многа стратишта Срба данас налазе ван граница Србије и РС довољна за заборав?
Наш глас није у мјери у којој смо то очекивали допро до оних који би могли, када би то жељели, културу заборава замјенити културом сјећања и памћења
Душан Ј. Басташић: Српско народно вијеће са хрватским ветеранима код Шаранове јаме на Велебиту
У режији СНВ-а, вијенац жртвама Јадовна и Пага и свим жртвама госпићке групе логора полажу чланови удружења хрватских ветерана протеклог рата, међу њима и они који су чинили ратне злочине над Србима
Душан Ј. Басташић: Болно што се на споменику жртвама холокауста и усташког режима у Загребу не помињу Срби и Роми
„У спомен жртвама Холокауста и усташког режима“ пише на споменику. Холокауст је израз којим се означава геноцид над Јеврејима, те је неспомињање српских и ромских жртава зачуђујући компромис, каже Басташић
Душан Ј. Басташић: Пилсел о породици Зец или Господо са РТС-а, зашто нам то радите?
На ову тужну годишњицу, са осјећајем горчине и издаје, згражамо се над тешко разумљивим, аутошовинистичким потезом уредника интернет страница РТС-а
Душан Ј. Басташић: Шта (не)ће научити српски ученици у Хрватској из карте коју им сервира Српскo нaрoднo виjeћe
Оно чему оваква карта свакако доприноси је још веће идентитетско удаљавање од матице Србије и снажније издвајање преосталог српског корпуса у Хрватској из оног што се добро
Јелена Ковачевић: Страдање
Из штампе изашла збирка песама наше Јелене Ковачевић, на тему геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској
Данијел Симић: Жртва свепроваљеница
Поводом текста Предрага Лоза „Покољ“ геноцида над Србима у НДХ (НСПМ, 10.1.2021), објављеног и на „Стању ствари“
Душан Ј. Басташић: Професоре Латиновићу, зашто оспоравате Покољ?
Историчар Горан Латиновић је за Јадовно 1941. знао рећи да су spiritus movens на пољу чувања сјећања и памћења на српске жртве Геноцида. Шта се то у међувремену десило?
Јадовно 1941: Посљедице ковида-19 на памћење жртава Јадовна и Пага
Мада је Јадовно било претеча Јасеновца, не смијемо ни помислити да би сличне посљедице могле снаћи и организаторе сутрашњег окупљања у Загребу
Манастир Сланци: Помен жртвама логора Госпић–Јадовно–Паг
Историчар проф. др Милош Kовић сматра да сећање на геноцид у НДХ треба да буде уграђено у темеље српског националног идентитета
Душан Ј. Басташић: Шта ученици у Србији (не) уче о страдању Срба у Другом свјетском рату
Ако је непожељно да дјеца у основној школи слушају о клању и бацању жртава у јаме јер то на њих дјелује трауматично, у којој мјери је мање потресно слушати о убијању дјеце гушењем у камиону душегупки
Иницијатива да централна улица престоног града буде названа по Светим Jасеновачким Новомученицима
У време разногласја о битним историјским темама, између осталог и о броју страдалих у НДХ и шире, није лоше остварити саборност око симболичног чина именовања улице по њима
Душан Ј. Басташић: О једном несрећно одабраном поређењу и контексту
Свједоци смо, да је протеклих недеља српски јавни простор, више него икада засићен темом ревидирања, тачније речено вишеструким умањивањем броја јасеновачких жртава
Вељко Ђурић Мишина: Процене Д. Никодијевића не умањују нити повећавају број жртава Јасеновца
Коментаришући апел 53 интелектуалца Мишина каже да је заснован „на претпоставци нечега што би се требало догодити“
Душан Ј. Басташић: Три корака наметнутог конструкта културе памћења Покоља
Недавно смо из уста највиших српских званичника могли чути забрињавајућу одлуку да се архитектонско рјешење Меморијала у Доњој Градини повјери некој америчкој компанији
Први парастос страдалим Србима Козаре и Поткозарја у логору Земун 1942- 1944.
Концентрациони логор Земун је мјесто на којима су довежене жртве марвеним вагонима из система логора Јасеновац, почев од 5. маја 1942. године
Душан Ј. Басташић: Зашто је Дане Лукајић „пуштен низ воду“?
Прошло је четири и по мјесеца од када је на путу до Шаранове јаме на Велебиту српски пуковник отет из јадовничког аутобуса од стране хрватских државних органа
Душан Ј. Басташић: Епископ Јован шумом а Ивица друмом или Два погледа на изложбу о Јасеновцу
Према суду Јована Ћулибрка, предсједника УО Музеја жртава геноцида, изложба „Јасеновац, право на незаборав“ приказана у сједишту УН у Њујорку, без одређених „корекција“ не може да се изложи у Израелу
Вељко Ђурић Мишина: Зар да ме стоматолог учи историјским наукама, други и последњи пут
Поводом текста „Музеј гори а Вељко се чешља или О чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђ. Мишине” Душана Ј. Басташића
Душан Ј. Басташић: Музеј гори а Вељко се чешља или О чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђ. Мишине
Нисам компетентан да процјењујем стручне квалификације проф. др Вељка Ђурића Мишине али тврдим да не посједује потребна знања, вјештине, таленат и предузетнички дух да би вршио функцију директора Музеја жртава геноцида
Вељко Ђурић Мишина: Зар да ме стоматолог учи историјским наукама?
Поводом текста Душана Басташића „О чињењу, нечињењу и злочињењу“, објављеном 27. августа 2018. године на интернет порталу „Јадовно 1941“, пренетом и на „Стању ствари“
Душан Ј. Басташић: Чињење, нечињење и злочињење В. Ђурића Мишине
Након недавних увредљивих написа о дјелима академика Василија Крестића, Вељко Ђурић Мишина се у сличном маниру устремио и на резултате рада недавно преминулог др Ђуре Затезала