Вељко Ђурић Мишина: Процене Д. Никодијевића не умањују нити повећавају број жртава Јасеновца

Коментаришући апел 53 интелектуалца Мишина каже да је заснован „на претпоставци нечега што би се требало догодити“

У Народној библиотеци Србије у понедељак је представљено ново издање Музеја геноцида Југославије, књига Душана Никодијевића „Јасеновац – између броја и жртве“.

Ова књига је и пре промоције изазвала оштру критику дела српске јавности, а 53 интелектуалца је потписало петицију Синоду СПЦ и патријарху српском Иринеју у којој изражавају „узнемиреност покушајима ревизије историје страдања српског народа“ у НДХ, односно концентрационом логору Јасеновац.

У петицији, коју су између осталих потписали академици Василије Крестић и Србољуб Живановић, француски историчар Ив Батај, Ања Игоревна Филимонова из Москве, али и представници српске заједнице из Швајцарске, стоји да је посебно узнемирујуће да се „Туђмановој историографији последњих година све више и све гласније придружују и српски историчари али и чланови Синода СПЦ“.

Ново убијање мученика

„Владика Јован и представници Музеја жртава геноцида из Београда на челу са Вељком Ђурићем Мишином игноришу налазе статистичара, официра и обавештајаца из Словеније, Немачке, Италије и Хрватске, иако је, на пример, познато да су веома тачни и прецизни извештаји које су немачки обавештајци и официри слали Хитлеру и својим надређеним. Они игноришу рад десетина комисија, конференција, истраживача, сада већ и таквих какав је Гидеон Грајф, главни истраживач Института за холокауст ‘Шем олам’ у Израелу, који је приредио студију ‘Јасеновац, Аушвиц Балкана’“, стоји на почетку ове петиције у којој се наводи да су овакве тврдње супротне политици Србије која се противи актуелном хрватском ревизионизму и покушају умањења броја жртава Јасеновца.

„Драматично смањивање броја јасеновачких новомученика, дакле званично канонизованих од стране наше свете Цркве, представља неку врсту поновног убиства тих мученика, па због тога апелујемо на Вас као на озбиљне људе и пастире нашег многострадалног рода, да сугеришете и утичете на епископа Јована да се окане ревизије историје и окрене истинском пастирском раду, а проучавање историје да остави историчарима. У противном, ако он настави без озбиљнијих научно утврђених доказа да смањује српске жртве пострадале у време НДХ нанеће велику штету не само нашој Цркви и држави већ и читавом српском народу“, наводи се у петицији 53 интелектуалца из Србије и Европе.

Одговарајући на ове оптужбе, „главнооптужени“, Вељко Ђурић Мишина каже за „Вести“ да рад Душана Никодијевића није никакав ревизионизам, већ један од прилога за мозаик у коме резултати истраживања нису коначни.

Вељко Ђурић Мишина

– Никада није извршен прави попис жртава у Јасеновцу, већ постоје само процене. Никодијевић је само сабрао процене које су износили логораши и те чињенице не умањују нити повећавају број страдалих у овом концентрационом логору.

Тврдње без покрића

Коментаришући апел 53 интелектуалца Мишина каже да је заснован „на претпоставци нечега што би се требало догодити“.

– У апелу се спомињу некакви словеначки обавештајци и њихове „тврдње“ о јасеновачким жртвама. Баталите такве глупости. Др Србољуб Живановић је ископавао 1964. године у Јасеновцу и тада потписао јасну констатацију да број жртава никада неће бити утврђен. Узгред, тај извештај је одавно објављен. Вредно је истаћи да је у њему једно, а данас он са својих девет деценија говори сасвим супротно, да не кажем да лаже! Било би занимљиво видети колико је од тих потписника видело шта потписује како би се видела намера иницијатора и њихова жеља за манипулацијом. Нека апелаши наведу један дипломски рад, магистарску или докторску тезу одбрањену на Филозофском факултету у Београду или један научноистраживачки пројекат четири института који се баве историјом. А онда да се јаве! – поручује Мишина и додаје да је истраживање једне велике теме као што је утврђивање броја страдалих у Независној Држави Хрватској деценијски посао који би требало да обавља екипа демографа, правника, економиста, историчара.

– Питање је због чега нема политичке воље да се такав пројекат одобри и финансира – истиче директор Музеја геноцида Југославије.

С друге стране, један од потписника петиције, Душан Ј. Басташић, председник Удружења Јадовно 1941. из Бањалуке објашњава за „Вести“ да је ставио свој потпис згрожен агресивном кампањом смањивања броја жртава која Србе као друштво и народ тера у „неповратни суноврат“.

Душан Ј. Басташић (Фото: Јадовно 1941)

– Након што је недавно Ефраим Зуроф усред Београда одржао предавање председнику Србије о српском и Грајфовом „миту“ о 700.000 жртава Јасеновца, сада већ на дневном нивоу сведочимо негирању, извртању и умањивању броја жртава покоља, геноцида почињеног над Србима од Независне Државе Хрватске. Упоредо с тим, десетине младих професора историје из Српске и Србије, о трошку матичних држава уче се у Јад Вашему „савременој методологији“ у процесу образовања о Холокаусту коју треба да примене у образовању наше деце – истиче Басташић.

С друге стране, Саво Штрбац, директор Веритаса, каже да је његов принципијелан став да свака жртва мора да има име и презиме.

– Зашто не бисмо умањивали жртве ако их објективно има мање? Потребно је напокон направити списак тих жртава и то нити због Хрвата, Уједињених нација или неког трећег, већ искључиво због нас. Нема жртава без имена. Како је могуће да баратамо са бројкама од 700.000, па чак милион српских жртава, а постоји само 70.000 имена настрадалих? Мени је превише и једна српска жртва, због чега ми не требају милиони, већ прави број. Дајте да се коначно једном томе посветимо и завршимо с том причом – истиче Штрбац и додаје да је на Другој међународној конференцији о Јасеновцу био изабран у Одбор за попис жртава Јасеновца.

Саво Штрбац (Извор: Политика)

– Али ми никада ништа нисмо радили у том одбору. Још имамо живе логораше, другу, трећу генерацију жртава. Дакле, могуће је истражити те догађаје, а ми се нисмо чак ни потрудили да то урадимо. Овако губимо енергију с тврдњама без покрића уместо да ми сами попишемо жртве. Мало ли их је и да је 85.000. То су застрашујуће бројке – истиче Штрбац.

Басташић о „статистичким керефекама“

– Жеља је сваког потомка жртава да се у институцијама у чијој је компетенцији култура сећања и памћења поставе високоморални српски родољуби, који ће прионути на мукотрпан, али частан посао да се свет упозна са чињеницама, а не статистичким керефекама арогантних егоцентрика, којима је милије хрватско становиште од пијетета према српским великомученицима – истиче Душан Ј. Басташић, председник Удружења Јадовно 1941.

Злочини као табу тема

Драган Ђерић, председник Српског националног савета Швајцарске, каже за „Вести“ да је ставио свој потпис на петицију згрожен чињеницом да се поново манипулише српским жртвама.

– Господо историчари, политичари и новинари бавите се геноцидном државом НДХ, правом улогом Алојзија Степинца у тој држави, али и чињеницом да је Јасеновац у НДХ био заправо логор под бројем три, а да су потпуно ван фокуса научне и стручне јавности злочини који су почињени у Градишки, на Сави и бројним јамама-стратиштима. На крају, научна јавност би морала да почне да се бави злочинима комуниста и усташа које су током Другог светског рата чинили над српским народом, а који су и даље табу тема – истиче Ђерић.

Туђманова математика

У делу петиције се посебно критикује рад владике Јована који је на челу Комисије за уређење Старог сајмишта, председник Одбора за Јасеновац и остала стратишта САС СПЦ, главни координатор за сарадњу Војног архива Србије и Јад Вашема, али и члан комисије за оцену лика и дела Алојзија Степинца.

„Како се епископ Јован наметнуо СПЦ и лади Србије као ‘стручњак’ за холокауст нама није познато, али нам је познато да се тај владика није бавио никаквим озбиљнијим научним истраживањем јасеновачких жртава. Познато нам је да он није написао ниједан рад о хрватском геноциду, осим што је направио неку библиографију о тој теми. Он простим логицирањем драматично смањује број жртава и приближава се цифри на којој инсистирају Туђман и његови политички наследници“, наводи се у петицији 53 интелектуалца.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вести онлајн, 23. 10. 2019)

Прочитајте још

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

11 replies

  1. Како направити списак Срба жртава усташког геноцида на које се позивају г Мишина и г. Штрбац, кад их ни крвници, због журбе у “послу” или због њихове неписмености, нису правили?

    Свиђа ми се

  2. Мишина: “Др Србољуб Живановић је ископавао 1964. године у Јасеновцу и тада потписао јасну констатацију да број жртава никада неће бити утврђен. Узгред, тај извештај је одавно објављен. Вредно је истаћи да је у њему једно, а данас он са својих девет деценија говори сасвим супротно, да не кажем да лаже!”.
    Па г. Мишина, објасните нам, када сте већ рекли и тврдите то што тврдите, који мотив за лагање има Живановић сада? Да ли је негде објаснио зашто је потписао то што је потписао 60-их, ако је знао да није истина?

    Свиђа ми се

  3. Како поименско установити тачан број усташких жртава геноцида над Србима, кад ни сами џелати, због журбе у “послу” и због њихове неписмености, нису правили. Њима је било важно да је жртва Србин, а име … Кога брине име? И онако ће Сава, Дрина, Босна, Укрина,Уна, Неретва… све однети. Најближе истини су подаци послератног пописа где су установљени подаци о броју Срба тог подручја пре и после рата. А те цифре се приближују милиону. Све остало су политичке и Бог зна какве друге манипулације.

    Свиђа ми се

  4. Gospodin Savo Štrbac je rekao: „Дајте да се коначно једном томе посветимо и завршимо с том причом – истиче Штрбац и додаје да је на Другој међународној конференцији о Јасеновцу био изабран у Одбор за попис жртава Јасеновца. Али ми никада ништа нисмо радили у том одбору. Још имамо живе логораше, другу, трећу генерацију жртава. Дакле, могуће је истражити те догађаје, а ми се нисмо чак ни потрудили да то урадимо. Овако губимо енергију с тврдњама без покрића уместо да ми сами попишемо жртве. Мало ли их је и да је 85.000. То су застрашујуће бројке – истиче Штрбац.“

    Druga međunarodna konferencija o Jasenovcu je bila, 8-10. maj 2000. godine. Od tada je prošlo 19 godina. I ništa se nije uradilo u tom odboru. Tko su članovi tog Odbora? Zašto niste ništa uradili?
    Moj pokojni otac, dr. Milan Bastašić, koji je bio zatočenik logora Jasenovac je mnogo uradio, i to znaju i danas još živi, bivši logoraši, izbegli i prognani bilogorci i slavonci, mnogi od njih mi kažu, da ih je moj otac „zadužio sa istinom“. Moj otac je mnoge „zadužio“ i sa organiziranjem bolnice za ranjenike na „Bučju“ gde je spasio mnoge živote. To zna i šira javnost. Molim Vas gospodine Savo, odgovorite mi, da li ćete se vi ili neki drugi član Odbora za popis žrtava Jasenovca „zadužiti“ sa vašim radom u vezi sa ulogom koju ste dobili 2000 godine? Rekli ste „još uvek imamo žive logoraše“. Koliko su stari ti ljudi danas i koliko ih je i da li su sposobni pričati u toj starosti o tome? Da li to možda znate? Pre 19 godina kada je osnovan Odbor, mogli su mnogo više reći. U znak sećanja na tri godine od kada je preminuo moj pokojni otac, na sajtu Stanje stvari, objavljen je njegov rad koji sam poslala da se objavi. Neki su ga prenesli i na svoje sajtove, između ostalih i Emir Kusturica. Znali su zašto. Ukoliko možda niste bili u prilici da pročitate, šaljem vam link objave pa vas molim prosledite i članovima Odbora koji je osnovan pre 19 godina da vide kako se to radi. U ime mojeg pokojnog oca, unapred se vam zahvaljujem na tome i mnogo ćete me obradovati ako objavite rezultate rada Odbora. Biti izabran u Odbor za popis žrtava Jasenovca i to na Drugoj međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu, je sigurno bila velika čast i verujem da ste bili ponosni na sebe. Molim vas, opravdajte tu časnu ulogu. https://stanjestvari.com/2019/10/09/milan-bastasic-zrtve-bilogore-i-jasenovca/

    Свиђа ми се

  5. Да ли су нацисти пописали све Јевреје које су директно са транспорта терали у гасне коморе?
    Овај Мишина је обичан бот, усташке, данашње НДХ и српске власти која не сме ни да писне.
    Он се нашао да пљује по др Србољубу Живановићу?
    Где је био када је др Живановић испитивао број жртава у Јасеновцу и шта је после доживљавао.
    Сада свака будала може да се прогласи истраживачем и да просипа памет и знање иако ништа од тога не поседује.

    Свиђа ми се

  6. Луцидни Стеван Сремац је давно објаснио српски дефект: Кад Србин хоће да буде објективан, он пређе на страну непријатеља. Ђурић Мишина је већ неко вријеме одлучио да буде објективан.

    Свиђа ми се

  7. Apelaši nisu dostavili 600 000 žrtava Mišini. Ne shvataju da je 100 000 žrtava mnogo.

    Свиђа ми се

  8. @Goranko Ilić

    Један је много ако је убијен због националне припадности.
    Овде се ради о минимизирању геноцида над Србима, на сваки начин, па и бројевима.

    Свиђа ми се

  9. Neverovatno! Ispada da je u vreme Titovo preuveličavan broj stradalih Srba u Jasenovcu! U školi sam učio 700 000. A sada je manje, naravno demokratija je gora od titoizma

    Свиђа ми се

  10. Душана Никодијевић, „Експрет Мишина“ и њема слични „научници“ су саучесници у релативизацији геноцида над Србима, затрпавањем чињеница буком.
    Имали ли су пола века на располагању да примене те своје врхунске методе и где им је резултат?

    Свиђа ми се

  11. Učili ste u školi da su Srbi ugnjetavali druge narode u Jugoslaviji, da su Slobodan Jovanović i Dragoljub Mihailović bili fašisti i saradnici i druge neistine. Ne umete kritički razmišljati o onome što čitate.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s