Душан Ј. Басташић: Професоре Латиновићу, зашто оспоравате Покољ?

Историчар Горан Латиновић је за Јадовно 1941. знао рећи да су spiritus movens на пољу чувања сјећања и памћења на српске жртве Геноцида. Шта се то у међувремену десило?

Отварање Прве међународне конференције о Јадовну 1941. на дан 24.6.2011. (Фото: Јадовно 1941)

У недавном интервјуу београдском листу Печат, проф. др Горан Латиновић се (опет) окомио на одлуку удружења грађана Јадовно 1941. да терминолошком одредницом Покољ именује злочин Геноцида почињен над Србима од стране Независне Државе Хрватске и позове академску заједницу и најширу јавност да одлуку подржи.

Када се историчар, који предаје неколико обавезних и изборних предмета из националне савремене историје, ванредни професор и Проректор за научно-истраживачки рад и развој Универзитета у Бањој Луци, успротиви терминолошком одређењу према, како и сам наводи, темељном догађају српске историје и једном од стубова српског националног идентитета, притом не бирајући ријечи и квалификације за активности невладине организације која се дуже од деценије бави културом сјећања и памћења, неопходно је реаговати.

Професору не смета само одабрано име, назив, терминолошка одредница него уопште потреба, да се коначно, са готово осам деценија закашњења, именује мега злочин Геноцида почињен над Србима од стране НДХ.

У основи манипулације са јавношћу лежи покушај професора да именовање представи као преименовање па тако име, назив Покољ пише малим почетним словом сводећи га на заједничку именицу која представља (само) акт клања.

Сама ријеч покољ професора асоцира на клање свиња: „Нека болест нападне фарму свиња и власници морају да изврше покољ свиња. Заиста, употреба тог појма је веома широка“.

Тешко да је исту асоцијацију дијелио и један од његових учитеља, покојни проф. др Милорад Екмечић који је исту ријеч стављао у функцију просвјећивања људи и њиховог образовања о Геноциду над Србима у НДХ.

Из књиге: Милорад Екмечић – Дуго кретање између клања и орања

Проректор је одлуку о именовању оцјенио штетном, опасном и беспотребном авантуром чиме се, како рече, Геноцид над Србима у НДХ (1941–1945) спушта на нижи ниво злочина.

У дефиницији која се уз образложење одлуке може прочитати на страници www.Pokolj.org ,  јасно је назначено да се називом Покољ, именује систематски државни злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог свјетског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.

До одлуке о именовању, име за тај темељни догађај српске историје није постојало. Самим тим није могуће преименовати нешто што нема име.

Тај залудан покушај у потпуности је разобличио српски књижевник и публициста Дани(ј)ел Симић у свом тексту под насловом „Покољ или како преименовати нешто што нема име?“

Реченица: „Геноцид над Србима у НДХ (1941–1945)“ није име већ синтагма, исто као и она везана за израз Холокауст.

У приручнику Препоруке за поучавање о Холокаусту, изданом 2019. године од стране Међународни савез за сјећање на Холокауст – IHRA (International Holocaust Remembrance Alliance) наведено је да се изрази „Холокауст“ и „Шоа“ односе на „Геноцидни догађај под покровитељством државе, системски прогон и убиство Јевреја од стране нацистичке Њемачке и њезиних сарадника између 1933. и 1945.”.

Професор Латиновић је похађао “обуку”, семинар о Холокаусту у Јад Вашему и добро зна да је тај појам/назив везан искључиво за Геноцид почињен над Јеврејима на тлу Европе током Другог свј. рата од стране нацистичке Њемачке и њезиних сарадника

Снимак екрана са интернет сајта Владе Р. Српске (Приступљено 10.10.2020)

Да ли би иком разумном и пристојном пало на памет да оспорава име/назив Холокауст или Шоа и то именовање оцјени штетном, опасном и беспотребном авантуром?

У чему је онда проблем да се име/назив „Покољ“ усвоји и односи на „Геноцид над Србима у НДХ (1941–1945)“?

Није ово први пут да се Латиновић окомио на удружење Јадовно 9141. Прошле године је испред Катедре за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, ставио свој потпис на документ у коме су његови аутори „преименовање“ поред осталог препознали ни мање ни више него као угрожавање националне безбједности.

Снимак екрана са интернет сајта Trebevic.net (Приступљено 10.10.2020)

Да је ријеч о терминолошком одређењу а не преименовању, препознао је и професор српског језика Раде Лаловић, Инспектор – просвјетни савјетник за српски језик у Педагошком заводу Р. Српске који у свом раду: „Изградња личног и националног идентитета и култура сјећања“, наводи слиједеће:

„Када је ријеч о злочину над Србима у 20. вијеку, посебно у НДХ, онда морамо констатовати да се српска научна јавност није усагласила како ће се и да ли ће се геноцид који је НДХ неспорно починила над српским народом посебно терминолошки одредити као што су то име добили и геноциди над Јеврејима, Ромима и Јерменима.

Један дио истраживача који се баве овом материјом сматра да Геноцид над Србима почињен на територији НДХ није потребно посебно терминолошки маркирати, да је довољна само дефиниција Геноцида са одредницом локације и народа који га је претрпио, а један дио српских интелектуалаца и универзитетских професора, историчара и публициста међу којим је и академик проф. др Василије Крестић, неспорни ауторитет за српско-хрватске историјске односе, сматра да је Геноцид над Србима почињен у НДХ у периоду 1941. до 1945. године неопходно и терминолошки посебно одредити, јер је он по много чему специфичан“.

Лаловић је добро примјетио и слиједеће:

„Значајно је овдје напоменути и чињеницу да је предсједник Србије Александар Вучић на комеморативном скупу у Сремској Митровици 26. априла 2020. године поводом Дана сјећања на жртве усташког концентрационог логора Јасеновац тај усташки злочин оквалификовао као “Покољ” над српским становништвом, а иста квалификација се сусреће и у филму Дневник Диане Будисављевић“.

У тексту под насловом: „Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ?“, правник и публициста Никола Милованчев пише:

„Чињеница је да ниједна српска институција из области историје и музејске делатности, као ни једно српско удружење историчара или музејских радника пуне 74 године, од 1945. до данас, нису смогли снаге чак ни да само предложе термин за означавање тих српских жртава. А када је неко изнео један предлог, одмах је дошло до жестоке реакције. При томе изгледа да су, у једном важном сегменту, побркани лончићи: споменуте институције говоре о иницијативи за „преименовање“ геноцида над Србима у НДХ; не може бити „преименовање“, јер ми именовања за геноцид над Србима у НДХ немамо. Дакле: ради се о иницијативи за ИМЕНОВАЊЕ.“

Снимак екрана сајта Стање ствари (Приступљено 10.10.2020)

Александар Нећак, еминентни члан јеврејске заједнице Србије, рекао је да нико нема право да оспорава усвојену одредницу „Покољ“ и записао слиједеће: ,,Ако су нам причали бајке зарад братства и јединства, доста је тога. Прерасли смо бајке и заташкавање истине о свирепом, почињеном из дубоке несхватљиве мржње, злочину. Тај злочин, баш зато што се тврдоглаво и упорно настоји да се потисне из нашег сећања, мора добити одредницу. И мора свако ко чује ту одредницу да зна шта она значи, а значи ужасан, људском мозгу непојаман, злочин почињен у НДХ од стране усташа над Србима, само зато што су били Срби, Срби православне вере“.

Именовање Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске, подржали су поред осталих историчари Василије Крестић , Никола Жутић и Ђорђе Бојанић.

Покољ као назив користе Милош Ковић , Слободан Антонић и књижевник Анђелко Анушић а нашао је своје мјесту и у једном од уџбеника за средње школе у Р. Српској.

Веома је важно да је овај назив подржало Удружење за одбрану ћирилице ,,Добрица Ерић” затим неколико удружења потомака и поштовала жртава Покоља, међу њима СНД Пребиловци, Огњена Марија Ливањска, Уна – Гаравице, Србско сабрање Баштионик, а помиње га у својим бесједама и све већи број свештенослужитеља.

Професор Латиновић закључује:

Наиме, кад се каже „Геноцид над Србима у НДХ (1941–1945)“ речено је све: шта је почињено, над ким је почињено, гдје је почињено, односно ко је починио и када је починио.

Детаљ са странице 115 – Уџбеник “ИСТОРИЈА” за 9. разред основне школе у Р. Српској.

У најмању руку је упитно шта би просјечан Србин одговорио на питање: Шта је то геноцид?

За претпоставити је да би већи дио академске заједнице знао саставити две реченице о том правном термину за велики злочин али најшира српска заједница коју (тек) треба освјестити о ономе што се Србима десило од стране хрватске државе у току Другог свј. рата о дефиницији појма Геноцид не зна готово ништа.

Детаљ са странице 120 – Уџбеник “ИСТОРИЈА” за 4. разред гимназије општег и друштвено-језичког смјера и 3. разред гимназије природно-математичког смјера у Р. Српској

Прецизног објашњења или дефиниције тог појма везаног за Други свј. рат нема ни у уџбеницима историје за 9. разред основне школе и 4. разред средњих школа у Р. Српској који су по професоровом мишљењу изванредни.

Детаљ са странице 136 – Уџбеник “ИСТОРИЈА” за 4. разред гимназије општег и друштвено-језичког смјера и 3. разред гимназије природно-математичког смјера у Р. Српској

Али зато постоји објашњење тог појма везано за Одбрамбено-отаџбински рат.

На страници 230 уџбеника историје за трећи и четврти разред гимназије пише:

„Масовни злочин који су починили припадници оружаних снага Републике Српске у околини Сребренице јула 1995. оквалификован је од Међународног кривичног суда за бившу Југославију, потом и од Међународног суда правде као геноцид”.

Детаљ са странице 230 – Уџбеник “ИСТОРИЈА” за 4. разред гимназије општег и друштвено-језичког смјера и 3. разред гимназије природно-математичког смјера у Р. Српској

У том „изванредном“ уџбенику историје чији је рецензент професор Латиновић а који обухвата период од предвечерја Првог свј. рата до данас, од укупно 250 страница, поглавље под насловом „Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима“ садржи, када се изузму фотографије, непуне две странице текста (стр. 150-152).

Ако је за професора, како сам истиче, Геноцид над Србима у НДХ (1941–1945) један од темељних догађаја српске историје и један од стубова српског националног идентитета, како је могуће да је тој теми посвећено тако несхватљиво мало простора?

Јерусалим, Зид плача. Снимак екрана са фејсбук странице Goran Latinovic (Приступљено 10.10.2020)

Још не тако давно, професор Латиновић је за удружење Јадовно 1941. и његове осниваче знао рећи да су spiritus movens на пољу чувања сјећања и памћења на српске жртве Геноцида.

Шта се то у међувремену десило, што је у потпуности измјенило ту перцепцију?

Аутор је оснивач и предсједник удружења грађана „Јадовно 1941.“

(Јадовно 1941, 11. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

13 replies

  1. Поштовани господине Басташићу,
    Молимо Вас да непотребно не правите терминолошку збрку везану за појам геноцид. Мислим да се слажете да је и овако доста збрке и негирања геноцида од стране монструма званог НДХ. Појам геноцид је дефинисан и исто значи на свим језицима свијета! Професор Латиновић је сасвим у праву. Свједоци смо да је учестало безочно негирање геноцида над Србима у тзв. НДХ и са бројних српских адреса, па је крајње вријеме да се ова штетна расправа о томе како на српском назвати геноцид оконча!

    26
    9
  2. „Живко Пековић
    12. октобра 2020. • 11:49

    Молимо Вас да непотребно не правите терминолошку збрку везану за појам геноцид.“

    Да ли то значи да треба да се обратимо Ромима, Јерменима и Јеврејима и да их замолим за исто?
    Да сви они обуставе коришћење имена за геноцид који је почињен над њиховим народом?

    Или пак само Срби не треба терминолошки да се одреде према геноциду који је почињен над њима?

    ”Професор Латиновић је сасвим у праву.”

    У чему је тачно ”у праву”?

    У томе што иде около и тврди да је дефиниција Покоља, име за геноцид почињен над Србима у НДХ, заправо једнако са клањем свиња? У томе што за њега Срби и свиње представљају једно те исто?

    Или се више ради у томе што рад удружења ”Јадовно 1941.” указује на нерад надлежних институција?

    Молим Вас разјасните.

    ”Свједоци смо да је учестало безочно негирање геноцида над Србима у тзв. НДХ и са бројних српских адреса, па је крајње вријеме да се ова штетна расправа о томе како на српском назвати геноцид оконча!”

    Да, негирање геноцида почињеног над Србима у НДХ, не у ”тзв. НДХ”.

    То је нешто што се сада дешава од стране људи који су професори и директори институција у самој Србији. И то је крајње погубно.

    Али се да приметити да иста та група људи која негира геноцид над Србима у НДХ, која га умањује и прихвата хрватски наратив, је исто тако ”стручна” и дирнута увођењем и коришћењем термина Покољ.

    Чудно, зар не?

    17
    14
  3. Реч ПОКОЉ ми је доста страна. У породици је никад не употребљавамо, наша деца од око 40 година не знају шта значи, а унуци и унуке је никад нису чули.

    Ми Срби знамо шта се десило Србима у НДХ. Али СВЕТ не зна. Важно је да то СВЕТ сазна. Ако то што се десило назовемо погрешним именом, промашили смо. Свака ствар мора бити именована како треба. Тачно, кратко. Nomen est omen.

    СВЕ ЈЕ У ИМЕНУ. У Руанди је 1994 год убијено око 800 000 људи. Углавном мачетама, заклано. Ако то што се десило у Руанди буде названо MATCHETAM, СВЕТ неће разумети. Ако буде названо ГЕНОЦИД, СВЕТ ће разумети. Јер реч ГЕНОЦИД на свим језицима на свету тачно и непогрешиво дефинише оно што се десило Србима у НДХ.

    -Реч “GENOCID” разуме око 5 милијарди људи.
    -Реч “POKOLJ” разуме око 5 милиона људи. Срби.
    ХИЉАДУ ПУТА МАЊЕ !

    15
    17
  4. @Деда Ђоле
    ,,Ми Срби знамо шта се десило Србима у НДХ. Али СВЕТ не зна. Важно је да то СВЕТ сазна.“

    Не бих се сложио са извученим делом коментара.

    Друге народе широм света не занима страдање Срба нити било којих других народа. Неке ретке појединце који трагају за истином или се баве овим злочинима, може занимати. И тада је потребно да имамо своје изворе, дискусије, интерпретације.

    Ми Срби, начелно, појма немамо о нашем страдању. Ваљало би да сами себи разјаснимо, запамтимо и научимо.

    19
    13
  5. Ово се дешава када се аматери жељни славе ухвате за нешто зашта нису стручни.Реч геноцид заменити речју која означава убиства малих размера.Рецимо покољ у селу Јабуковац ,убијено 9 особа идако даље.Реч геноцид је универзална.Лепо је што Душан Басташић негује знање о Србима страдалим у другом св.рату ,али ово што ради је смешно.Нек вади и пломбира зубе а историју нек препусти стручњацима.

    19
    13
  6. Зашто ћуте Никола Милованчев и Вељко Ђурић? Те наше громаде у нападима на ине. И они да изнесу своје мишљење. Ма, колико било бесмислено.

    6
    14
  7. Без жеље да улазим у међусобна „чашћавања“ опонената – појам „покољ“ заиста има веома широку употребу и преслаб је, макар и с великим почетним словом, да би се изједначио с појмом геноцида. И нема ничега чудног у томе што неком, кад чује ту реч, падне на памет (и) клање животиња. Именовање појава и ствари је озбиљна ствар, не можемо речима придавати значај и значење који оне немају – оне га због нашег упињања неће променити. Ово посебно важи кад је нека реч (што је случај с изразом „покољ“) и иначе врло жива, с распрострањеном употребом.
    Тако против Басташића и његових истомишљеника говоре и неке илустрације које је он приложио уз свој чланак да би поткрепио своје тврдње. Рецимо, кад Екмечић почне реченицу са: „Покољ је био општи…“ – то већ само по себи говори о недовољној снази употребљене именице: било му је неопходно да прецизира како је њоме означен злочин носио ОПШТИ, свеобухватни, а не локални или обласни карактер. Да је уместо речи ПОКОЉ Екмечић употребио израз ИСТРЕБЉЕЊЕ, прецизирање речју ОПШТИ било би сувишно, јер израз ИСТРЕБЉЕЊЕ већ сам по себи снажније указује на размере злочина – без асоцирања на само један начин његовог вршења: клање.
    Даље, мало ниже, уџбенику историје за 9. разред основне школе у Р. Српској појам геноцида објашњенје реченицом: „Планско и систематско ЗАТИРАЊЕ појединих националних и вјерских заједница или њихових дијелова назива се геноцид“. Дакле, не плански и систематски ПОКОЉ, него ЗАТИРАЊЕ – јер и овај носи већу тежину од покоља, и најближа је по значењу речи ГЕНОЦИД. Бар по нашем познавању матерњег језика.
    У овом основношколском објашњењу се можда крије и решење спора. Само што то наши полемичари никада неће признати, јер су очито искрено убеђени да су заиста савладали све што су учили у основној школи. А својим јавним иступима нас упорно убеђују у супротно. Штавише, из приложеног би се рекло да чак нису надрасли ни неке дечје болести.

    17
    3
  8. @Гост… Мишина, па дај човече, зирни мало у неки правописни уџбеничић.

    8
    7
  9. Латиновић је савршено јасно објаснио:
    „У ствари, покољ или масакр, како се преводи у страним језицима, није исто што и геноцид. Покољ може бити извршен над људима и над животињама, може бити изненада, у бијесу, без икакве претходне идеолошке припреме, коју геноцид подразумијева…“

    Без геноцидне намере нема кривичног дела геноцида. Зашто не умете да читате?

    13
    5
  10. На жалост, по не знам који пут понављам да није ријеч о преименовању него именовању Геноцида над Србима почињеног од стране НДХ јер за ту синтагму Срби немају имена. Именовањем се ничим не оспорава Геноцид. Прочитајте на : http://www.pokolj.org. Исто као што се називом Холокауст не оспорава да је ријеч о геноциду почињеном на Јеврејима.
    Пошто је именовање ствар језика и науке о језику а не (само)историјске науке ево цитата:
    Анђелко Анушић, књижевник:
    Знам за идеју да се, коначно, оно што се десило нашем народу у усташкој земљи – назове ПОКОЉ, како налажу добри закони нашег доброг, великог српског језика који за све има јасну јавку, и на све се, и свему се течно и недвосмислено одазвао.
    Људи, појаве, процеси, догађаји, стања, осјећања, особине и својства морају се увијек и неодступно именовати правим именом, иначе, губи се њихова суштина, и ми нестајемо заједно с њом. Губи се њихов универзум. Као што нас је досад више од пола и нестало, на нашу жалост. Једино тако ако будемо радили – биљежећи знакове егзистенције њима примјереним језиком који је увијек њихова пуна духовна мјера (барем данас и овдје, иако са големим закашњењем) – избјећемо неспоразуме са другима и собом самима.

    13
    14
  11. ”…
    13. октобра 2020. • 11:18
    Латиновић је савршено јасно објаснио:
    „У ствари, покољ или масакр, како се преводи у страним језицима, није исто што и геноцид. Покољ може бити извршен над људима и над животињама, може бити изненада, у бијесу, без икакве претходне идеолошке припреме, коју геноцид подразумијева…“

    Без геноцидне намере нема кривичног дела геноцида. Зашто не умете да читате?”

    Имена се не преводе.

    ”Бојан” не постаје „Coloured“ кад оде на запад.

    И када дајеш име нечему, не дајеш му због комшије, већ због себе.

    То што Латиновић поистовећјује клање Срба са клањем животиња, је њему на част.

    6
    4
  12. И реч геноцид и реч покољ су речи српског језика. Хајде да наведемо шта наука о језику каже о значењу и синонимима тих речи.

    Матица српска, Речник Српскога језика, Нови Сад, 2011. г, стр. 180 и 946:

    Геноцид, м грч. -лат. Систематско уништавање, истребљивањање народа или ентичке, расне, верске и др. групе, злочин учињен с намером да се потпуно или делимично уништи нека национална, етничка или верска група.

    Покољ м (инстр –ем) масовно убијање (обично извршено клањем): уп. погром

    Павле Ћосић, Речник синонима, Корнет, Београд, 2008, атр. 213 и 244.

    Злочин, м (тешко кривично дело): крађа, превара, проневера, отмица, убиство, масакр, геноцид – уп. криминал- фиг. (неки тежи друштгвени прекршај учињени према неком појединцу, групи или народу) непоштовање, нехјуманост, нељудскост, дрскос, варватизам, бесрамност, зверство, примитивност, бруталност, насиље, разарање, злочинство, пустошење, нечовештво, нечовчност, грубост, ососрност, барбартство хрв.

    Истребљење, с: помор, масакр, крвопролиће, покољ, геноцид, погром, убијање, масовно убиство, хомицид, етничко чишћење, зверство, холокауст – уп. злочин, убиство.

    Погром м, б. помор.

    6
    3
  13. Које су сличности, а које разлике значења и смисла речи и појмова геноцид и покољ?

    Постоји ли њихова истоветност?

    Да ли су ове речи синоними, ако јесу, има ли још синонима и зашто се ти остали синоними не употребљавају?

    Зашто наука о језику није уочил сличност / истоветност речи Геноциди покољ пре 2016. године?

    Да ли наука о језику има стручно мишљење о називању геноцида покољем?

    3
    1

Оставите коментар