Душан Ј. Басташић: Шта (не)ће научити српски ученици у Хрватској из карте коју им сервира Српскo нaрoднo виjeћe

Оно чему оваква карта свакако доприноси је још веће идентитетско удаљавање од матице Србије и снажније издвајање преосталог српског корпуса у Хрватској из оног што се добро

Др Душан Ј. Басташић (Фото: Фронтал.СРБ/ДХС)

Зашто је српским ученицима у Хрватској као додатни материјал зa упoтрeбу у нaстaви нa српскoм jeзику и ћириличнoм писму, од стране Српскoг нaрoднoг виjeћа понуђена ова и оваква карта, јасније може бити само онима који пажљивије прате српско – хрватске односе у сусједној нам држави и већ више од четврт вијека дуг период владавине Милорада Пуповца и њему блиских сарадника тамошњом, бројчано све скромнијом српском националном мањином.

Српскo нaрoднo виjeћe из Хрватске, изрaдилo je истoриjску кaрту “Изaбрaнa мjeстa сjeћaњa и културe Србa у Хрвaтскoj”, нa кojoj сe, по избору Чедомира Вишњића нaлaзи 110 oдaбрaних мjeстa и спoмeникa, кao и личнoсти и дoгaђaja кojи су oбиљeжили историју и културу Србa у Хрвaтскoj.

У прилогу на ту тему, објављеном на страницама „Новости“, српског тједника у Хрватској, наводи се да је ријеч o првoj кaрти jeднoг ширe зaмишљeнoгa aтлaсa кojи би сe нaрeдних гoдинa трeбao дoпуњaвaти рeгиoнaлним кaртaмa.

Tим сe мaпирaњимa нaстoje eлaбoрирaти нaрaтиви o историји и култури прoстoрa Хрватске, у кojимa су, како се истиче, нeриjeткo нeaдeквaтнo зaступљeни сaдржajи кojи гoвoрe o дoпринoсимa Србa у Хрвaтскoj.

Aгeнциja зa oдгoj и oбрaзoвaњe Р. Хрватске, одобрила је и уврстилa oвe шкoлскe гoдинe ову карту у дoдaтне oбрaзoвне мaтeриjaле зa упoтрeбу у нaстaви нa српскoм jeзику и ћириличнoм писму.

Како је наведено у прилогу непознатог аутора, очекује се да ће ова „Хисторијска карта“ пoслужити кao oслoнaц зa бoљe упoзнaвaњe сa срeдинaмa у кojимa сe нaстaвa oдвиja и у кojимa дjeцa живe.

Извор: Снимак екрана интернет сајта Портал Новости

Пошто су на карту уврштени догађаји, мјеста сјећања и споменици који су по мишљењу аутора обиљежили српску историју у Хрватској, пажњу смо усмјерили на мјеста Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске.

Геноцид који су Хрвати починили у вријеме постојања НДХ над Србима на цијелом њеном подручју свакако је догађај који би због свог карактера, масовности и читавог низа посљедица, неизоставно требао бити уврштен у оне дoгaђajе кojи су oбиљeжили историју и културу васколиког српског свијета а посебно Србa у Хрвaтскoj.

За претпоставити је да су аутор и издавач карте били у позицији да прихвате одређени компромис да би хрватска агенција зa oдгoj и oбрaзoвaњe уврстилa карту у дoдaтне oбрaзoвне мaтeриjaле.

Ипак, на жалост и овај пут, нипошто неочекивано, потврдило се да у процесу „интеграције“, како често можемо чути, хрватских Срба у тамошње друштво, за политичко вођство Срба у Хрватској, у проведби хрватске државне политике, црвене линије не постоје.

Извор: Јадовно

Већ у уводном тексту аутора Чедомира Вишњића, отиснутом на самој карти, може се прочитати да: „.. изабрани споменици антифашистичке борбе – захтијевају посебан приказ на детаљнијим картама, по појединим регијама..“.

Дакле, за очекивати је да споменици цивилним жртвама Покоља не буду приказани ни на тим будућим, детаљнијим картама а да само понеки буду уврштени сукладно уобичајеном епитафу„жртве антифашистичке борбе које су дале своје животе за слободу, братство и јединство наших народа и народности“.

На карти, под бројем 24, за Комплекс логора Јасеновац наведено је: „Усташки логор – споменик Богдана Богдановића“. Српским ученицима ће бити важније да знају ко је аутор каменог цвијета од тога да је на том подручју у Покољу угашено преко 500.000 српских живота.

Извор: Јадовно

Логори НДХ за српску дјецу и жене у Јастребарском, Сиску, Метајни, Лобор граду и Горњој Ријеци се не помињу и нема их на карти.

Бројем 81 на карти је обиљежен шири локалитет са спомеником „ЈАДОВНО / ПАГ – МЕТАЈНА – Усташки логор – споменик“.

Извор: Јадовно

То би ваљда српској дјеци у Хрватској требало бити довољно сазнање за комплекс логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, први ликвидациони центар НДХ, претечу Јасеновца, гдје је у само 132 дана на најбестијалнији начин сатрвено, поклано и са или без ударца маља у главу бачено у крашке јаме или море око рта Слана на острву Пагу не мање од 38.000 Срба, међу њима и 73 свештенослужитеља српске православне цркве.

Постављена је на карту и фотографија полуобновљеног споменика који се налази уз Шаранову јаму а не оног у потпуности уништеног, недалеко од мјеста логора Јадовно.

Шта би ученицима требала да значи, чему да их научи и на шта да сјећа одредница на карти: ПАГ – МЕТАЈНА“?

Како би то српски малишани могли докучити да је на острву Пагу у мјесташцу Метајна, НДХ успоставила први логор за српске и јеврејске жене и дјецу у Другом свј. рату а недалеко одатле, на рту Слана, у каменој пустињи логоре за Србе и Јевреје.

Чланови удружења Јадовно 1941. постављају 2018. године Часни крст на мјесту масовне гробнице на острву Пагу (Фото: Јадовно 1941)

Ко ће их (осим гуглања и сајта на адреси Јадовно.срб) упознати како су изнад недалеке увале Малин у ноћи 13/14. август 1941. Хрвати поклали не мање од 793 мушкараца жена и дјеце и како је по свједочењу кољача један дјечак, њихов вршњак завапио: Жандарме, молим те немој ме клати. То га, као ни осталих деведесетеро дјеце није спасило од клања и каснијег спаљивања.

Уредник и издавач карте нису сматрали за потребно да уз свега неколико слика споменика посвећених антифашистичкој борби поставе барем још коју слику оних посвећених цивилним жртвама рата, незаобилазних и веома значајних и за културу сјећања Срба у Хрватској.

Прва је она, три пута постављана и три пута рушена, Спомен плоча у ували Слана на острву Пагу чију обнову већ дуже од једне деценије нису у стању исходити – испословати – реализовати СНВ и СДСС, дио владајуће коалиције у Хрватској, окупљене око странке ХДЗ.

Извор: Јадовно

На карти недостаје локалитет и фотографија централног, монументалног споменика жртвама хрватског комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, рад вајара Вање Радауша, откривеног 1961. недалеко од православног гробља у Јасиковцу код Госпића, уништеног у протеклом рату.

Треба поменути да је у Загребу 2013. године, у просторијама СНВ-а, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бање Луке, упознао господина Милорада Пуповца са постојањем, значењем и судбином тог споменика. Даровао му је урамљену фотографију меморијала на којој се види мајка православна, у црнину увијена, како стојећи поред камених вјешала, рукама покрива лице и очи које су исплакале језеро суза испред ње.

Притом је замолио домаћина да уложи напор да се тај споменик обнови до осамдесете годишњице од Покоља. Та година истиче за тридесетак дана а остаци меморијала леже обрасли драчом и шибљем, расути на мјесту гдје је 1991. године споменик миниран.

Извор: Јадовно

Мученичко личко село Дивосело означено је бројем 82. као мјесто рођења народног хероја Наде Димић.

Изостављено је да је само 05. и 06. августа 1941. поклано 907 становника тог питомог српског села. Највише њих је пострадало на Крушковачама под Велебитом гдје је био постављен и у протеклом рату уништен споменик жртвама.

Ђурђица Драгаш: Може ли се преживети Дивосело?

Фотографије тог споменика нема на карти сјећања, културе, споменика и догађаја Срба у Хрватској.

Дивосело је прије Другог свјетског рата имало близу 3.000 становника а данас у том селу нема никога јер је потпуно уништено у хрватској злочиначкој агресији на подручје Медачког џепа 1993. године.

Споменик на Крушковачама подно Велебита (Фото: Снимак екрана)

Мада је за град Загреб побројано чак шест локалитета или догађаја међу којима и Српски дио мирогојских аркада, изостављено је да на том гробљу постоји и парцела 124, мјесто гдје су 1942. године покопана тијела близу 800 српске дјеце.

Извор: Јадовно

Извор: Јадовно

Као догађај значајан за историју Срба, на локалитету Загреб није забиљежено страдање породице Михајла Зеца 7. децембра 1991. године.

Хрватски полицајци 1991. убили Михајла, Марију и Александру Зец (Извор: Јадовно)

На подручју Задра није отиснут догађај од 2. маја 1991, првог великог егзодуса српске заједнице у Хрватској – задарске Кристалне ноћи, када је за 24 сата протјерано око 10.000 Срба, а сва њихова имовина, и пословна и приватна, уништена или минирана.

Чак се ни за погром Срба са подручја Републике Српске Крајине, маја и августа 1995. нису нашли локалитети и фотографије које би српску дјецу училе и подсјећале на нешто што се заобићи и заборавити не смије.

Фото: Профимедиа

Аутор карте је то покушао оправдати у уводном тексту отиснутом на карти и исписао текст који није потребно коментарисати:

„Лако је видљиво и то да овдје двије најкрупније чињенице, процес доласка који је трајао вјековима и прогон из 1995. године, нису обиљежене. Колико год оне биле као граничници незаобилазне, толико су нерјешиве на овај начин, поступком убицирања. Зато није тек досјетка став приређивача овог материјала, да је само његова цјеловитост једини могући споменик Сеобама, доласку и трајању, и својеврсни антиспоменик августу 1995. године, односно подсјетник на стару сентенцу, до које нам је овдје нарочито стало: Omnia mea mecum porto (sve svoje sa sobom nosim)“.

Локалитет УМЕТИЋ – КОСТАЈНИЦА (бр.: 46.) обиљежен је на карти јер је тамо рођен Светозар Боројевић, фелдмаршал, аустро – угарски војсковођа српског поријекла. Треба подсјетити да је Боројевић, непријатељски војник у Првом свј. рату, поред осталих одликовања добио и оно за борбу против Руса у Галицији.

Један други војсковођа (и његов родни Ковачић код Книна), српски православни свештеник и четнички војвода Момчило Ђујић није нашао своје мјесто на мапи мада је засигурно значајније, часније и достојанственије од непријатељског фелдмаршала обиљежио историју Срба у Хрватској.

Извор: Јадовно

Војвода је предводио значајан дио српских бораца на подручју сјеверне Далмације и западне Босне током Другог свјетског рата. Као командант Динарске дивизије предводио је одбрану тамошњих Срба, спасивши многе српске главе од погрома хрватског усташког режима.

Пажљиво читање карте изазива бујицу утисака и отвара многа питања тако да смо покушали указати на само неке од њих и навели само оне, најозбиљније пропусте.

Зашто је српским ученицима у Хрватској као додатни материјал зa упoтрeбу у нaстaви нa српскoм jeзику и ћириличнoм писму, од стране Српскoг нaрoднoг виjeћа понуђена ова и оваква карта, јасније може бити само онима који пажљивије прате српско – хрватске односе у сусједној нам држави и већ више од четврт вијека дуг период владавине Милорада Пуповца и њему блиских сарадника, тамошњом, бројчано све скромнијом српском националном мањином.

Милорад Пуповац код Шаранове јаме на Велебиту (Фото: Фронтал)

Настојањем да сe мaпирaњем 110 oдaбрaних мjeстa и спoмeникa, кao и личнoсти и дoгaђaja кojи су oбиљeжили историју и културу Србa у Хрвaтскoj парира хрватским нaрaтивима o нeaдeквaтном дoпринoсу српске мањине држави Хрватској представља само бескористан и снисходљив чин који неће допринијети чак ни бољој позицији СДСС-а у владајућој коалицији а камоли побољшати услове живота и укупну позицију српског народа.

Оно чему оваква карта свакако доприноси је још веће идентитетско удаљавање од матице Србије и снажније издвајање преосталог српског корпуса у Хрватској из оног што се добро и све јасније назива и препознаје као српски свијет.

Опрема: Стање ствари

(Јадовно, 28. 11. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , , , , , ,

1 reply

  1. Да ли ће икада, Христа ради, мапа сећања Србља многострадалног бити већа од мапе (само)заборава ? ПОКОЉИ су наши упоредници и МУЧЕНИШТВО подневци наши, чему онда заборав и порицање за полутаре нашег распећа ?! Једно је благо уцртано на мапи заборава – усташка вечера за веру преверену…

    21

Оставите коментар