Да бисмо опстали, морамо да створимо православни и словенски економски и културни простор. Да ли ће Русија и Србија успети да окупе око себе остале православне државе, a касније и већину словенских?

Никола Варагић (Фото: Соња Ракочевић)
Прошло је месец дана од избора и никоме се не жури да формира нову владу, пошто је притисак из света огроман, а буџет државе пред банкротом. СНС се ломи између Запада и Русије и сад је питање да ли ће у влади бити опозициона проевропска Странка слободе и правде, можда и коалиција МОРАМО, или ће СНС владу да прави са СПС-ом, а можда и са Заветницима и коалицијом НАДА (ДСС).
Већина грађана Србије није за улазак у ЕУ и НАТО. Власт која би изабрала Запад и увела санкције Русији, издала би свој народ и Русију као главног савезника. То би ту власт скупо коштало, без обзира што је патриотска опозиција сада и завађена и слаба. Са друге стране, власт која би одбила да уведе санкције Русији или почела да води политику у складу са интересима Србије, суочила би се са огромним притиском Империје, али не само власт, него и држава, то би погодило све становнике и све привредне субјекте. Како да се штета умањи, да се народ сачува, а привреда развија у овим условима?
НАТО је послао британске и холандске војне авионе да чувају небо Румуније и Бугарске, пензионисани генерал војске САД позива НАТО да пошаље трупе у Украјину и спаси пад Одесе, јер је онда Русија на корак од Молдавије (где је и Придњестровље) и Румуније, а то значи и на корак од Србије. Велика Британија, САД и Немачка као и остале НАТО државе распоређују војску у средњоисточној и југоисточној Европи. Овај „поход на Исток“ НАТО држава подсећа ме на западноевропске крсташе из филма „Небеско краљевство“ („Kingdom of Heaven“, 2005), тј. кад Ги Лизињан, витез који је женидбом постао краљ Јерусалима, објављује рат Саладину. Балијан саветује краља да одустане, јер води војску на клање, али крсташи не одустају, одлазе у пустињу и губе рат. Војске НАТО држава могу да прођу и горе (ако прикупе довољно војника за рат са Русијом), од војске коју је створио Наполеон или војске коју је створио Хитлер и повео на Русију (и Србију).
Ако Русија победи пету колону, скоро је немогуће да ће да изгуби у рату који је започео НАТО пакт. Наш задатак је да приоритет Русије буде долазак на Балкан и стварање савеза православних држава, после завршетка специјалне војне операције у Украјини и договора око поделе интересних зона са Западом. Србија мора све да учини да се нађе у руској зони интереса, као и остале балканске, православне и/или словенске државе. Да је Србија јака и независна држава или да је води велики државник, сад би председник Србије био један од главних преговарача између Москве и Кијева, али и Москве и Букурешта, Софије и Атине.
Ако Русија и НАТО не желе нуклеарни рат, мора да се направи компромис. Компромис би могао да буде да православне балканске државе уђу у зону интереса Русије, а да балтичке и државе Вишеградске групе које желе да остану у НАТО и ЕУ, остану, под условом да се склоне ракете које су уперене ка Русији и да се повуку војници осталих НАТО држава из тих држава. Ако то желе грађани НАТО држава, те државе могу имати антихуманизам као државну идеологију, што значи да би хришћани постали непожељни у тим државама, али би могли да се преселе у православне државе ако желе, као што би антихуманисти који не желе да остану да живе у руској зони интереса или у хришћанској цивилизацији могли да се преселе у НАТО државе. То би могао бити компромис, да се избегне нуклеарни рат.
Пошто постоји и могућност да ће сукоб између НАТО и Русије да ескалира, Србија у овом тренутку не може много тога да учини, осим да одлаже увођење санкција Русији, а да за то време гради добре односе са Румунијом, Бугарском, Северном Македонијом и Грчком и између Русије, Румуније, Бугарске, Северне Македоније и Грчке. Кад бисмо добили бољу власт, то време би могло да се искористи и да се направи дугорочни план – шта да радимо ако дође до рата или ако не буде рата, али дође до поделе Европе и света. Да се свет врати у стање пре пандемије корона вируса и специјалне војне операције у Украјини, скоро је немогуће. У неким држава у свету остаће social credit system, у неким ће се увести social credit system, а у православним државама је немогуће увести social credit system и то је оно што би требало да спаја православне народе – да се заједно боримо против таквог система.
Русија ће лакше да се одбрани од НАТО ако не изгуби Србију, Грузију и Јерменију и ако Грчка, Бугарска и Румунија не постану непријатељске државе. Ми остали не можемо да опстанемо ако не постанемо економски независни, а то ћемо постати само ако са Русијом створимо економски савез. Државе југоисточне Европе и црноморско-каспијског региона географски и културно ближе су Русији, него Западу, чак и оне које нису православне или словенске, али су финансијски и технолошки ближе Западу и зависне од Запада. Мађарска је више савезник Русије, него САД, али је само због економије још увек део ЕУ и НАТО. Србија је савезник Русије, али је због економије на путу ка ЕУ и НАТО. Сви траже велика и уређена тржишта да остваре „амерички сан“? Тако је некад било, сад се то мења.
За Русију, економска заједница православних држава балканског и црноморског региона, плус Мађарска (ако би ушла у руску зону интереса, а Казахстан, Таџикистан, Киргистан и Узбекистан да остану део ЗНД), значи да има још једно тржиште величине ЗНД, дуплира тржиште које може сматрати домаћим, отвореним за руска предузећа. За српска, бугарска, румунска, грчка, казахстанска… предузећа то би значило приступ тржишту са скоро 400 милиона људи. Ако би се подигао животни стандард грађана ових држава, то би било веће тржиште од тржишта САД и Канаде, или веће тржиште од тржишта држава које би остале у ЕУ. Неко ће рећи да то није могуће, јер ове државе нису демократске или правне, али, то нису ни евроатлантске државе. Само, православне и остале источноеропске, евроазијске државе могу постати правне државе, са развијеном економијом, ако одоле притисцима Империје да спроведу „четврту индустријску револуцију“ или да уведу social credit system. Наше вредности су другачије, такав би требало да буде и наш систем. Своју културу не можемо да негујемо ако економски зависимо од оних који желе да нам наметну њихову културу. Наш циљ није да намећемо другима наш систем вредности или уређења, него да живимо у сувереним државама у систему који смо створили у складу са нашом културом.
Ако тргујемо са Кином која има social credit system и са исламским џамахиријама, можемо да тргујемо и са Западом ако уведе social credit system. Боље да тргујемо, него да ратујемо. Или, ако ратујемо, да то буде економски и културни, а не нуклеарни и биолошки рат. Да бисмо опстали, морамо да створимо православни и словенски економски и културни простор. У овом тренутку, то највише зависи од Русије и од Србије, пошто су ове државе на првој линији фронта. Русија је најмоћнија православна држава, док Србија има добре односе и са православним државама, са којима Русија нема добре односе. Да ли ће Русија и Србија успети да окупе око себе остале православне државе? А касније и већину словенских?
Categories: Не само о економији
Никаквог доласка руских трупа на Балкан неће бити. Никаквог православног савеза неће бити. Политичко и економско присуство Русије на Балкану ће бити сведено на минимум и то је окружење у којем ће Срби морати да живе. Такав је однос снага.
Наставиће се пљачка Србије и Срба и за рачун Запада и за рачун Кине, преко српске политичке елите, јер бољу елиту Срби нису у стању да изнедре. Крајње је време да се престане са српским фантазијама.
@Владимир Челекетић
“…Крајње је време да се престане са српским фантазијама.”
…и да се настави са антисрпским дефетизмом, ширењем безнађа, смућивањем, петоколонашким уподобљавањем западној пропаганди о безалтернативној и безнадежној позицији Срба и Србије.
Па шта предлажете, да се живи закопамо и скратимо муке?
@Владимир Челекетић
Да, стара истина. Народ има онакву власт какву заслужује. Претежу људи малих потреба, “ситне” душе, који размишљају и живе од данас до сутра. Докле год могу да преживљавају, било да раде за буџетске (наше) паре код страних “инвеститора”, било да не раде ништа а плаћа их опет буџет, гласаће и ћутаће. Кукавички народ и кукавичка културна и политичка елита. Борба изискује спремност на жртву, а томе нису ради ни елите ни “сиротиња раја”. А Русија може да постане православна држава само ако добро пострадају, тј. доживе катарзу кроз страдања и патње. То ће бити прилика да се покају и врате вери православној. Превише грехова носе на души бољшевици и необољшевици, да би се народ и држава безболно преобратили (слично важи и за нас). До тада ће проћи доста година, али од тога ће и њима и нама зависити опстанак. Руси ће овде доћи, али не знам коју државу (“рашивање” је тек почело) и колико нас ће затећи.
@Револуционар
Чиста истина…
Постоје двије групације Срба, које раде против својих, Србских, интереса.
Први су ситне (и мање ситне) шићарџије. „Знам је да то што радим није исправно и наноси нам штету, али сви то раде. Односно сви они, које то може запасти. Ако ја нећу, неко ће други.“
Другу групацију предводе испрани мозгови. Идеолошки добро издресирани. Они мисле да раде исправне ствари. „Неће се мени овдје неписмени геџовани кочоперити. Фашисти и клерикалци. Шта они знају шта је демократија. Друг Тито је био у праву кад их је ‘по кратком поступку’.“
Па кад се први мало „едукују“, а други „подмажу“ настаје добитна комбинација. За непријатеља.
А ако нешто поштених, вриједних и паметних преостане, ту је школски систем да их усмјери. И „main stream“ медији, да их дотуку: „Вјерујеш ли ти мени или својим очима.“
„А Словенство, Православље, Саборност… Све су то реликти прошлости. Ми идемо путем, који нема алтернативу…“
Лично мислим да нам је једина шанса ако нас они међу које се гурамо одбаце. Шутну. Из ма којег разлога. Онда се можда окренемо себи. Дозовемо се.
@Момчило
Шта је са људима који раде за српске интересе?
@Владимир Челекетић
Неће војно долазити, на тај начин. У Србији је већ 20 000 Руса. Баш сам данас ишао по неки материјал за оптику, до сада су нам испоручивали из Кине или са Запада, сад смо добили из Русије. У мом крају Београда отворена продавница са чоколадама из Русије. У Крагујевцу сам недавно био у Трнави промет, набавили су доста робе из Русије. Тренутно је мало теже да српска роба стигне до Русије али све се може решити.
Није ми јасно чему и даље инсистирање на „словенству“. Ако Руси себи и могу да дозволе ту ширину, ми вала више не бисмо смели да се заносимо.
Русија, Белорусија, ми – то је то. Македонија може да се процеди кроз зубе, чисто геополитички. Из истог разлога и Бугари, ако и када се поново уведу у ред. Остали – лепо ако имамо с њима штогод заједничко, али не очекивати од њих ништа. Аргумент за крај: какво словенство с Хрватима, не беше доста?
@Varagić Nikola
Управо војно ће доћи. Дрхтаће земља од тенкова. Балкан је био једна од геостратегијских константи императорске Русије. И она ће се томе вратити. Запад ће пући изнутра. “С нами Бог”, писало је на њеној застави. Остало је још да му се Руси врате и победа ће бити њихова..
@Varagic Nikola
Циљ ми је био дефинисати проблеме, а не ширити дефетизам.
Мислим да, ипак, постоји критична маса људи који раде за србске интересе. Њихов глас се слабо чује, али они су ту. Они ће преузети иницијативу у сваком случају. Ако се ситуација буде развијала у повољном смјеру, они ће тихо преусмјерити наш брод. А ако се кретање настави у погрешном смјеру, бићемо дотјерани до зида. И тада ће они преузети иницијативу. Само грубље и одлучније.
@ Варагић Никола
Немам ја ништа против, не 20 000, него ни против 200 000 Руса у Србији, али Руса, не малих косооких које шаљу у Украјину да ратују. Нити имам шта против руске чоколаде. Овде се ради о нечем другом. Коликi ће бити, реално, руски политички утицај на Балкану? Шта ћемо да радимо ако крене озбиљна активност против Републике Српске? Ако Србији уведу нафтни ембарго или какве друге санкције? Ако се ситуација заоштри и крене у правцу оружабог сукоба. Како ће Руси да помогну?
Руски утицај ће опасти и то значајно. У ствари, већ се то види. Осим празних прича подршке, мало шта Руси могу да ураде на Балкану. Румунија и Бугарска су у НАТО и потпуно је наивно очекивати да ће се то променити у скорије време. То су реалне околности у којима ће Србија живети. О томе треба мислити и за то се спремати, а не замишљати оно што није могуће.
@Момчило
Што би рекао Момчило Селић, постоји семе за племе.
@Владимир Челекетић
То су проблеми који се морају решити. Зашто мислите да се нерешиви? И зашто бисмо се предали кад играмо тек прво полувреме. Па и да губимо 3:0 на полувремену, до краја утакмице можемо да преокренемо резултат.
Огроман број Србадије, би био ШОКИРАН, кад би знао колико заједничког имамо са “косооким”, а колико мало са КРСТАШКОМ ЗВЕРИ!
Али, време и духови времена, учинише своје.
Нико нема, што Србин имаде! Зашто?
СветоСавље је СветоСавље! Зашто?
Надам се да је довољно за почетак, наравно за оне које то интересује.