Пошто верујем и у српски и у руски народ, верујем да ће ускоро све доћи на своје место – Србија ће бити ослобођена, Русија постати упориште Православља, а рат у Украјини последњи између два православна народа
Никола Варагић (Фото: Соња Ракочевић)
Кад сам 1999. године напуштао (студирање у) САД током бомбардовања СРЈ, знао сам да ће једног дана доћи до великих промена у свету. За Европу сам те 1999. године летео са аеродрома у Њу Џерсију и последњи поглед кроз прозор из авиона био је поглед на куле СТО уверен неће вечно владати. Те куле, симболи Империје, после 2 године су срушене, а 23 године касније Русија је опет јака и на корак од повратка на Балкан. Ко је од атеиста или либерала те 1999. године могао да претпостави да ће се за само 20 година однос снага у свету толико променити? Кад сам се 1999. године враћао из САД у Србију, спреман и да се пријавим у војску ако дође до копнене инвазије НАТО трупа, да сам луд говорили су ми чак и неки верници и русофили. Веровао сам и тад и као и сад и у српски и у руски народ. Неки коментатори Стања ствари замерају ми да сам „оптимиста”.
Руси су на корак од Балкана, али тај корак можда неће направити ове године. Видећемо како ће се развијати ситуација у Украјини и између Русије и Запада. Логично је да после Украјине у центру пажње Русије буду православне балканске државе, само на Балкану има више русофила него русофоба. Посебно у Србији. За Русију је важно да се склоне НАТО ракете са њених граница и у том смислу мора да инсистира на повлачењу НАТО војске из балтичких и држава Вишеградске групе, али те државе сад не могу да уђу у зону интереса Русије, јер нема већине у тим народима која то жели. Зато сам уверен да је руски интерес да се посвети православним балканским државама и да се Русија утврди у Православљу. То је, такође, и интерес Србије као православне државе која није у ЕУ и НАТО. Ко год је на власти у Србији, не може дуго да одолева Западу, ако Србија остане изолована од света и без саобраћајне, банкарске и телекомуникационе везе са Русијом. А веза су Румунија и Украјина, пошто се Руси враћају и у Одесу. Кроз Украјину, Молдавију и Румунију морају да иду главне везе између Русије и Србије. За Србију је питање живота да постоји та веза са Русијом. То није само економски, него и духовно-културни интерес и српског и руског народа. И осталих православних народа. Само у оквиру православног савеза, православни народи могу да постану економски независни и да сачувају своје идентитете и традиције.
Страх да ће се Русија након повратка Украјине понашати империјалистички попут СССР-а или било које друге империје, постоји и у балканским православним народима, и не само међу русофобима. Тај страх је више присутан међу Румунима и Бугарима, јер су они били део Варшавског пакта. Из угла ових народа, тај страх је и оправдан. Надам се да ће Русија имати то у виду и да ће се више понашати као православна, него као империјалистичка и совјетска држава. Недавно је амбасадорка Русије у Бугарској изјавила да Русија никад није нападала друге државе, а бугарски русофобни фактчекери рекли су да је то неистина јер је Русија напала државе, али кад погледате тај списак, те државе је СССР напао. СССР није исто што и Русија и надам се да ће се Русија ослободити совјетског наслеђа. Као и да ће да победи корупцију. То је много важно, јер корупција цвета и убија све православне народе. Ако Русија победи корупцију, то значи да ће везе између Русије и осталих држава да граде људи који нису коруптивни и који не воле коруптивне људе. Колико би само то значило за боље везе између Русије и Србије. За Русију, проблем са коруптивном владајућом елитом у малој држави, као што је Србија, је то што такве државе нису поуздани партнери. А неки би хтели руске паре, руске тенкове и да Руси гину за ослобађање њихове државе, али да се Руси ништа не питају, да никаква права немају и да никаква слава њима не иде. Са друге стране, док је Русија била слабија и корумпиранија, свако ко је опљачкао српски народ и сваки непријатељ српског народа из региона могао је да нађе лобисту у Москви. Запад је деценијама успешно водио мрежни рат против Православља. Украјина је доказ. Ипак, у Украјини се не води рат између Руса и Украјинаца, него између Русије и НАТО. Кијев и Скопље могу и морају постати места сабирања православних народа.
Зато ствари морају да се гледају и из руског угла, као што и Руси морају да гледају ствари и из угла православних и словенских држава да бисмо се што боље разумели и договорили око сарадње. Морамо да разумемо Русе којима се не свиђа идеја да пружају помоћ онима који ће да их после тога издају (или да се продају ономе ко да више), али то не сме да буде оправдање за Русе да се понашају тоталитарно – као колонијални управници да спроводе русификацију и да шире корупцију. Јер је то у православним државама као што су Србија, Румунија и Бугарска – које су мале и недовољно јаке да се самостално боре против НАТО пакта попут Русије – извор русофобије или разлог да се траже савезници на Западу (или да се људи питају у чему је разлика између Запада и Русије и да им буде свеједно ко влада).
Дакле, желимо да се Србија нађе у зони интереса Русије, али не желимо да Србија постане „руска губернија”. Да ли је то могуће? То зависи и од Србије и од Русије. Сада можда мало више од Русије, јер је Русија права суперсила. Коме је много дато, од њега се више тражи. Русија је та која може да дође до Србије. Русија је била империјална држава, значи добро организована држава са дугорочним плановима, где се, без обзира на степен корупције, ипак знао неки ред и поштовала су се нека правила и рокови. У односу на српске државне институције, службе и установе, руске изгледају много стручније и професионалније. У Србији је велики проблем кад дуже пада киша, одмах настане поплава и све стане. Русија је данас много озбиљнија држава, него пре 30 година. То је доказала у Украјини.
Иако сам свестан да, пре свега, због наших, српских слабости, Србија може постати „руска губернија”, ипак се надам и радујем доласку Русије на Балкан и променама које нас чекају. Ако Руси буду приморани да одлучују ко ће да влада у Србији, зато што ми нисмо успели да изаберемо достојне представнике, за то ће бити крив српски народ или српска елита. За Србију је ово прекретница ако Русија одоли притиску Запада и створи мултиполарни свет. Србија може да има једну од најважнијих улога у стварању православног савеза држава. А може и да пропадне, ако остане изван зоне интереса Русије или ако Русија падне.
Пошто верујем и у српски и у руски народ, верујем да ће ускоро све доћи на своје место – Србија ће бити ослобођена, Русија ће постати упориште Православља, а рат у Украјини ће бити последњи рат између нека два православна народа. У сваком православном народу екстремисти су мањина, која ће можда да отпадне, а већина која остане православна, више никад неће ратовати против других православних народа. Русија поново прави своју зону интереса, исто тако и Кина, а то ће да искористе и исламске, као и државе Средње и Јужне Америке и Африке, да се ослободе од Империје. Долази време да се неке ствари промене и уреде и на Балкану тако да се поштују и српски интереси. Веровао сам да ће то време доћи кад сам се 1999. године вратио да живим и радим у Србији, решен да останем у Србији без обзира на цену.
Како ће тек Балкан, Европа и свет изгледати нпр. 2039. године?
Categories: Да се ја питам
Kaze Petar Akopov o Rusiji i Rusima (a moze se primeniti analogno I na Srbe):
“Није нас Путин гурнуо на тај пут већ наша руска историја коју многи од нас нису знали, нити хтели да знају и разумеју. Дух руске историје, дух наших предака даје нам шансу не само да се искупимо за распад СССР, већ и шансу да се исправимо кроз стварање, кроз препород велике Русије. Ако то не искористимо, ако се и даље будемо хватали за рушевине старог света, ако покушамо да се задовољимо имитацијама и лажњацима, бићемо сломљени, чак не ни од наших непријатеља. Преко нас ће прећи точак светске историје, а убиће нас сопствена немоћ и лаж. Зато, ми једноставно немамо право ни да сумњамо у своју способност да постигнемо резултат који нам је потребан.”
“…дух наших предака даје нам шансу не само да се искупимо за распад СССР,…”
Верујем да тако јесте, али “искупљење” мора доћи не само за распад СССР-а него и због онога што је распаду претходило — а то је његово стварање.
Стварање које је основано на најстрашнијим масовним злочинима против руског народа.
Стварање које је под маском социјалне револуције разорило Царску Русију и потрло саме корене вековима ствараног и сачуваног културног и духовног идентитета. “Стварање”, у ствари разарање, које је физички скоро потпуно уништило Цркву…
Дакле, прво искупљење мора бити због разарања Царевине.
Али, оно се већ догодило кроз страхоте страдања целог народа и смрти 25-28 милиона у Великом Отаџбинском Рату.
То искупљење кроз страдање никада не сме бити заборављено.
СССР после Другог Рата и јесте резултат тог искупљења и очишћења у огњу страдања.
Зато је распад и нестанак СССР-а тешка рана и губитак за све народе који су жедни слободе и правде и којима је ускраћено елементарно достојанство живота, а препорођена Русија биће њихов нови ослонац и нада.
Добро је да се заборавља способност Руса и Русије, да упркос на ширине и даљине познатој чињеници, тоталног ИЗНЕНАЂЕЊА, никоме не пада напамет да се Света Мајка Русија, 1991 ОСЛОБОДИЛА џабалебароша, гребатора и ПАРАЗИТА, свакојаких врста.
Генијална операција коју ће „политичко-технолошки“ „научници“, проучавати на дуже стазе и путиће.
На нашу жалост, Србадија, Србија и Србске земље, још увек нису. Верујем аутору који располаже и познаје ситуацију далеко боље од мене.
Сачуваj нас и сохоани Господе оваквог накарадног ‘руског Правосл.’
Nikola, u vezi vasega predvidjanja. Pre nekoliko meseci ste pisali da ce Kina napasti Australiju. Malo mi je bilo neshvatljivo sto bi nas napadali kada imaju velike investments ovde. Sada je to izgleda stvarnost , o tome se dosta pise. Kao I uvek , zanimljivo je citati sve od vas.