За Србију је најважније да не остане изолована са свих страна НАТО државама. Кад се направи веза између Русије и Србије Србија више није изолована са истока
Извор: Дојче веле
Долази време кад Србија више неће моћи да седи на две столице. Подела између Запада и Истока иде толико да могу настати два одвојена не само интернета или банкарска система него и два одвојена међународна олимпијска комитета или да се организују два светска првенства у фудбалу, кошарци, рукомету, ватерполу, одбојци и осталим спортовима. Једна међународна такмичења ће да организују спортски савези држава окупљених око Велике Британије и САД. Друга међународна такмичења ће да организују спортски савези држава окупљених око Русије и Кине. Тако би се организовала и европска првенства.
Спортска такмичења која буду организовале државе слободног света окупљене око Русије и Кине биће традиционална – мушкарци ће се такмичити против мушкараца, жене против жена и моћи ће да се такмиче спортисти који нису вакцинисани. На светским првенствима која буду организовале трансхуманистичке државе Запада и њихове колоније, мушкарци који се „осећају као жене“ такмичиће се против жена у свим женским спортовима и сви ће морати да буду вакцинисани (и ко зна шта још у будућности, нпр. такмичење киборга…).
Већина држава ће учествовати на такмичењима на којима учествују и спортисти из Русије и Кине. Играчи из Африке и Јужне Америке долазиће у руске и кинеске клубове и те лиге ће постати јаче него оне на Западу. Другим речима, Запад је желео да изолује Русију због Украјине, али ће се све то завршити тако што ће Запад остати изолован од остатка света. Овог пута, већина људи у свету је на страни Русије, а не Велике Британије, САД, Немачке и Француске. Чак ни на Западу нема више тако убедљиве русофобне и србофобне већине. Грађани евроатлантских држава полако схватају да су њихови, домаћи политичари, много већи проблем него Путин. На крају ће владајућа елита Запада остати изолована од света.
Навијач лондонског Челсија: Свако повезан са Путином треба да буде третиран као губавац
Што се тиче Русије и Украјине, ако Запад не жели рат против Русије и остатка света, онда ће престати да шаље оружје украјинским националистима и убрзо ће се завршити војни сукоб у Украјини, тј. Европи. Украјински националисти су у Другом светском рату били сарадници нациста, а у оквиру СССР-а створени су од стране коминтерноваца. Украјина је производ нацизма и комунизма. Свако ко познаје историју зна да је Украјина стара руска земља, да Украјина (пре распада СССР-а) никад није била независна држава и да већину становништва Украјине чине верници Украјинске православне цркве која је у јединству са Руском православном црквом. Наравно, Украјина данас није само руска земља, постоје и Украјинци који нису нацисти, али не желе да живе у Русији и зато очекујем компромисе. Очигледно је да Русија на Украјинце гледа као на свој народ, али да поштује и Украјинце који не воле Русију, али нису нацисти или глобалисти. Због тога руска војна операција у Украјини не иде брзо, руска војска води рачуна о цивилима, о свом народу са обе стране границе, иначе би Русија много брже заузела Кијев и остале градове. Украјински нацисти се повлаче на запад Украјине. Претпостављам да Русију тај део државе не занима толико и да тамо неће слати војску. Осим ако Запад не настави да наоружава украјинске нацисте а ови да нападају Русију и крше примирје или договоре који се направе. Русија би онда била принуђена да војно интервенише и на западу Украјине, али и против Запада који се меша у унутрашње питање Русије. То би онда био почетак великог рата у Европи.
Међутим, сумњам да ће НАТО ући у рат против Русије и остатка света због Украјине. Сад се борба води за западни део Украјине или како да тај део остане под контролом Запада. А пре свега, да Русија не иде даље на Запад – у границе које су договорене кад се распадао СССР или пре ширења НАТО алијансе на исток Европе. То Русија захтева од НАТО.
Украјина: Руси погодили војну базу код Лавова где су радили страни инструктори
Мислим да захтев Русије да се и балтичке државе и католичке државе Вишеградске групе искључе из НАТО неће бити озбиљно разматран, јер то није у интересу Империје, али и зато што те државе нису тражиле да изађу из НАТО и грађани тих држава су много више против савеза са Русијом, него грађани Украјине, због лошег искуства са СССР-ом. Али је и све мање русофоба, посебно у државама Вишеградске групе, зато што су ти народи више традиционални, и тиме ближи Русији, као упоришту традиционалиста. Дакле, мислим да би Русија требало у овој фази да се фокусира да поврати Украјину или већи део Украјине, и да ојача савез са Белорусијом и Србијом и осталим православне државама, у којима има више русофила, него русофоба. Русија може да захтева од НАТО да уклони ракете и врати војнике САД и Велике Британије са западних граница Русије, али да захтева да се Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Литванија, Летоније и Естоније искључе из НАТО мислим да у овом тренутку није реално, јер то не желе ни Запад, а ни ти источноевропски народи.
Да ли ће Украјина постати конфедерација и неутрална, остаје да се види. Сад је јасно да ће Русија контролисати Кијев и Одесу, а то значи да је Русија од сад на границама Румуније, тј. Србију и Русију сад дели Румунија као православна држава са којом Србија никад није ратовала. Не знам колико је реално да се у блиској будућности НАТО повуче из Пољске, Чешке и Мађарске, реалније је да се повуче из Румуније, Бугарске и Cеверне Македоније (из православних држава). То је за Србију најважније – да не остане изолована са свих страна НАТО државама. Кад се направи веза између Русије и Србије – преко Украјине, Молдавије, Румуније и Бугарске (и копнена веза и веза преко Црног Мора) – Србија више није изолована са истока. У Малој Азији копнену везу са остатком Азије сече Турска, али се то може заобићи морима или копном преко Русије. За Србију је сад најважније да има директну везу са Русијом – да камиони могу да превозе робу преко Румуније и Украјине, да истим коридорима лете авиони, да се повежу телекомуникације и интернет, железнице, итд. Веза са Русијом је, дакле, у случају ескалације сукоба са НАТО-ом, и веза Србије са Кином и Далеким Истоком и остатком света, ако НАТО затвори и Медитеранско море за бродове (робу) православних словенских држава. Из Русије преко Украјине и Румуније у Србију могу да стижу све сировине које су нам потребне за живот и рад. Још да се реше проблеми између православних Словена и православних Грка и близу смо православног словенско-грчког савеза (који би Грчкој био боља заштита од Турске, него НАТО).
Никола Варагић (Фото: Соња Ракочевић)
Руска војска не може да уђе у Пољску, као што је ушла у Украјину. Помоћ руске војске не желе Чеси, као што желе Срби. Русија би требало да се посвети најближим народима и са њима створи такав савез, да и остале православне и словенске државе пожеле да постану део тог савеза, да саме затраже да изађу из НАТО. Томе су, поред Србије, ближе Румунија и Бугарска, делом и Северна Македонија и Црна Гора и БиХ (због РС), него Пољска или балтичке државе. Русија не сме да понавља грешке царске Русије и СССР. Верујем да неће правити те грешке и да ће се Русија више угледати на Источно римско царство, него на западњачке империје. Кад Пољаци виде како Руси поштују Србе или Бугаре, промениће однос према Русији. У том случају, седење Србије на једној столици не би било тешко.
Categories: Да се ја питам
https://www.nytimes.com/2022/03/02/world/ europe/russia-ukraine-orthodox-church.html. Da li bi sukob bio tako ostar u Ukrajini da Konstaniopoljski Patrijarh.nije priznao tzv Ukrajinsku Crkvu. Rusofobija je u Australiji ozivela. Nikola , Kao I uvek osvezavajuce sto pisete I citam sa zadovoljstvom.
“На коју од две столице ће сести Србија?”
Неће ни на једну.
Јер, Србија у овом случају не седи на столици.
Србија и српски народ стоје уз своју руску браћу у Малорусији и подржавају све циљеве ослободилачке војне спец-операције.
Србија и српски народ стоје на праведној страни овог отвореног сукоба зла и добра.
С једне стране, зла, исконског, израслог на вековима анти-руске мржње и анти-словенског расизма, и с друге стране, добра, несавршеног и некомплетног, али добра.
Српски народ оплакују невине жртве народа са обе стране Дњепра и клања се жртвама руских снага које трпе губитке зарад умањења цивилних губитака.
Србија и српски народ стоје усправно и не падају на пропагандистичке обмане Запада, удруженог у подршци пошасти тероризма и неонацизма, а који броје последње дане поганећи свети град Кијев — мајку руских градова.
Србија и српски народ не седе на столици у овим одсудним историјским догађајима — и ваљало би нас оставити на миру и у миру.
@Don Quixote
Стајати усправно у Вашим речима…
Ово што гледамо(и читамо) последњих недеља је страшно јер сведочимо једној ужасној трагедији која се на наше очи одвија унутар нама братског народа, братоубилачког рата, у коме за нас не сме бити наших и њихових, јер су и једни и други наши, и тим пре бих им могао упутити само једну молбу, да престану, да се убијају.. “Спецаперација” је ем закаснела, ем се изводи на потпуно погрешан начин погрешним средствима. Старој Рус је одавно требала ДЕУКРАЈИНИЗАЦИЈА у пуном формату и на целој територији. Ако се то сада не реализује(да не остане ни једна реч у употреби на том простору која у својој основи садржи термин”украјина”, и све што из тога происходи) онда је свака пала жртва обесмишљена.. Никакве приче о “наркоманима”, “терористима” и “нацистима” ту не пролазе, то је дневнополитички вокабулар. А верни Срби у Часном посту да умноже молитве за измирење многострадалне браће на истоку. Амин, Боже дај! (да не помињем за нас “теоретичаре” са “Стања” крајње чудан тајминг свега овога када су све корона лажи потрошене(стелт(?!))
Ко садашњу војну операцију у Украјини назива братоубилачким ратом и позива на искључиво “молитве” промашује барем на два начина.
Прво: “Братска” компонента је ту у другом плану, јер су отворени неонацисти власт преотели, сасвим небратски, у терористички насилном преврату.
Од онда, грађански рат траје већ осам година, али је то истовремено и такозвани “wat by proxy”, дакле рат изазван, подржан и вођен локалним средствима (и људима) у интересу спољне силе, да не кажем прекоатлантске. Опет — никаква ту браћа не фигуришу.
Чињеница да у рату гину (само) Словени не одузима ништа од ове карактеризације — па Словени су били и Анте Павелић и све усташе (укључујући муслиманске), а само су комунисти масакр Срба у НДХ и одбрану од њега називали “братоубилачким” ратом.
Дакле, рат у Украјини је (сада) братоубилачки колико је и рат у ендехазији пре 80 година био братоубилачки.
Други промашај су скорашњи позиви на “молитву” за “словенску” браћу (с обе стране сукоба), и гледање на сукоб само кроз назови “братоубилачку” призму.
Питам се где су били позиви на молитву за страшну смрт 50 ненаоружаних људи који су 2-ог маја 2014 живи спаљени у Одеси?
Или, где су молитве, где парастоси за неких 15.000 (петнаест хиљада!!) изгинулих (махом цивила) у Донбасу?
Да нису садашњи “молитвени” позиви само израз нарученог политичког дефетизма а тиме и акт лицемерја?
Русија је кренула у подухват враћања сопствених територија изгубљених у лому деведеситих распадом СССР-а.
И не само територија, него и народа — јер већина народа у садашњој (у)Крајини је једнако руска као у РФ.
Изгледа да тај руски моменат некима смета, па им је сад најважније да су кијевски неонацисти Словени!
А то што су “браћа” завела страховладу над 30 милиона становника и настављају да масакрирају Русе пуних осам година, то није вредно спомена!? Или што је Украјина претворена у полигон за нови “дранг нах остен” исто није важно!?
Увођење званичних санкција Русији од стране српске власти би било сасвим по мери “молитвених” прегалаца.
С тим што (верујем да) је српска власт много свеснија тежине ситуације и опасности по наш народ и државу у садашњем окружењу, и балансира на жици над амбисом…
А за крај једна народна, запамћена кад су Херцеговци испраћали синове у рат за рачун Аустро-Угарске, отац би рекао сину — не вратио се ако пушку на Руса окренеш…
Економија, економија и економија.
Да би ми могли усправно да стојимо морамо сами да зарађујемо паре. Да имамо своју привреду, своје фабрике. Зашто Запад не може да сломи Русију, зато што имају своје фабрике и своју економију.
Наша власт је пропустила последњих десет година да отвори бар једну фабрику нашим новцем, Да отворимо бар једну цементару. За то нам није потребна технолошка подршка. Да поспешимо пољпривреду и поново отворимо фабрику трактора коју је ова власт продала. Да отворимо фабрике минералних ђубрива које су позатваране или продате.
То је била велеиздаја на државном нивоу а то тек сад видимо кад нам прете истом том економијом. Запад ће затврити своје фабрике.
Никад није касно али много заостајемо. Орбан је паметнији. Додик је паметнији. Да нађемо и ми неког паметног а честитог који се крсти са три прста.
@Don Quixote
Ова два коментара су Вам изврсна. Завређују место посебног текста.
Don Quixote Прво, Русија није настала 1917. већ нестала, како мисли добар део “русофила” код нас(оних што кад се запију, закључају кафану и запевају “.. падај сило и неправдо…”) или зашто је својевремено Пекић у једној београдској кафани рекао совјетском редитељу да његова држава нема име(“.. шта је то, неки савез совјетских социјалистичких.. где је ту име, где је Русија..”), тако да још увек не знамо да ли сведочимо обнови Русије у њеним историјским границама или рестаурацији СССР(неки тврде да је потоње, но добро, видећемо па ћемо се онда одређивати). А Кијев је”случајно”(за “теоретичаре случајности”) град у коме је настала руска држава пре више од миленијума познат и као град – мајка свих руских градова. Сами пишете “.. већина народа у данашњој (у)Крајини је једнако руска као у Рф..”, а ја бих додао и да се једнако крсте, са три прста што написа један коментатор, додуше у другом контексту, и припадају истој патријаршији, Московској(Украјинска православна црква Московске патријаршије, док је проценат унијата занемарљив), и сад ви мени објасните како нису браћа и није братоубилачки рат. Један народ, једна вера, једна патријаршија. И нисам уопште срећан што једни друге називају “москаљима”, “ебаним пидјорима” или “фашистима”. Замислите стару мајку пред којом се синови потуку на смрт и она по вама треба да стане на страну једног од њих? Не, већ да замоли “Дај им Боже памети”.. Једино у чему се слажем са вама је, да је овај рат “бај прокси”, и да је подстицан са запада, али то не траје од јуче. Већ дуго тамо тиња сукоб између прозападних “украјинизованих” Руса и Руса окренутих матици. Ко је давно гледао “Ловца на јелене” јасно му је по којој матрици ово иде. А још приде се појаве у Доњецку и возила армије Рф са заставама Совјетског савеза, да се још мало долије уља на ватру, да сукоб буде још крвавији. Свака аналогија са ратом у СФРЈ је бесмислена јер се радило о сукобу три разноверна народа без обзира што је већина некада била православна, што у “Украјини” није случај, чиме је трагедија неупоредиво већа, и зато само молитва.. Што се тиче санкција Рф, не сумњам да ће их актуелни председник по окончању избора а у новом мандату увести. Тада ће нешто у камеру смуљати по обичају(“селективне санкције”,” неке санкције”, давно сам елаборирао све те његове вербалне манипулације). Па он се није одупро притиску да смањи број летова “Ер Србије” ка Москви на нашу штету, а камоли тек санкцијама. Ништа ја од те екипе изашле испод шињела савеза комуниста Србије и њене службе(” радикала”, “десничара”, “патриота”, “навијача” ) по питању стварне одбране наших националних интереса и не очекујем. Све осим власти је небитно. Ја сам се од Москве удаљио након недвосмислене подршке потписницима “бриселског”(де факто признање КиМ). Они (СПС, СНС) јесу од поверења Кремљу на овим просторима, али су погубни по Србе и Србију. Добривоје И ја сам давно размишљао попут вас на ту тему, али ми једноставно не можемо више да “прођемо” на светском тржишту поред конкуренције из Азије(Кина, Вијетнам, Индонезија..), а Србија и окружење су премало тржиште да бисмо нешто своје отварали и производили, и притом по цени нижој од азијских продавали, тешко.. Има код нас малих фирми, производе одличну обућу, кожну галантерију, одећу, али све је то на нивоу мануфактуре. Да не помињем глобални проблем пласмана роба због смањене куповне моћи, а и наплата може бити данас авантура с неизвесним исходом(уплате аванс, узму робу, а остатак никад.. па суђења, “скупља дара него мера”)
Моравац није баш тако. Погледај шта сам горе навео, само то је довољно за развој: пољопривреда, прехрамбена индустрија, грађевина, наменска. У овим гранама привреде нема уплива (К.В.И.) земаља. Зар једна мала Финска није била једно време лидер у производњи мобилних телефона. Ми као народ имамо кефало. Дакле ИТ у свим пољима од производње до финализације. Да идемо даље, сад да откупимо лиценцу за фићу и да наставимо да га производимо са својим компонентама био би јефтинији, цела Србија би га куповала и цео регион.
Каква времена долазе и текстилна идустрија би нашла своје место. И сада раде, погледај Ариље, каква Кина какви бакрачи. Кад је добар производ има купаца.
Dobrivoje Задржаћу се само на две гране које сте поменули, наменску и ауто индустрију. Наша наменска живи пре свега од продаје муниције разних калибара и намене и нешто лаког наоружања(минобацача на пример), и то пре свега захваљујући каналима које нам је негде отворила Рф(у Сирији на пример), као и продаје спортског и ловачког оружја у САД. За озбиљније испоруке на разне стране нема шансе јер су нас “велики играчи” из земаља Квинте “затворили” .(а хоће и да убију – Либија). Док је “СБС” из Плане, на пример, једна “лего” мануфактура која није одмакла даље од нулте серије својих егземплара, која купи балистичке плоче на једној страни па то скроји и завари, моторе на другој, трансмисију на трећој а подвозје на четвртој, па све то стрпа на гомилу да би председник, “пуковник” и господин Милорадовић имали поред чега да се сликају, што све заједно не значи да у наменској немамо врсне стручњаке(“ВТИ”, “Слобода”, “ПП”, “Застава”, а и упознао сам неке на претходним “Партнерима”, изузетни) Ми једноставно немамо новца и капацитета да се “размахнемо” на ту страну. А поменути “фића” и домаћа ауто продукција је тек прича за себе. Модел је реално “мртворођенче” по многим параметрима које није забележило неки значајнији комерцијални успех у свету . Давно се затворило тржишно небо за мале произвођаче, ми ту немамо шта да тражимо, можемо само то што и сада радимо, да производимо компоненте за велике фирме. Ако је пред пландемију “Фиат” група(“Алфа”, “Ланчиа”, “Масерати” и “Крајзлер Џип”) после једног века морала да напусти Торино и Италију и пресели седиште у Холандију и Британију где им се придружио француски концерн “ПСА” који је потом “апсорбовао” немачки “Опел”, да би основали заједничку фирму” Стелантис”, не би ли преживели, онда вам је јасно каква је ситуација. “на крају баладе” ће на планети о(п)стати само три бренда,(тим редоследом) “Тојота”, “Фолксваген” и “Џи Ем”. А где смо ми у свему томе.. Какав “фића”..