Умро писац и књижевни критичар Игор Мандић (1939–2022)

Новинар, књижевни критичар и колумниста Игор Мандић преминуо је у 82. години

Игор Мандић (Извор: РТС)

Вест о смрти Игора Мандића објавио је на Фејсбуку лексикограф Велимир Висковић.

Игор Мандић је каријеру књижевног критичара почео у загребачком Вјеснику, после чега је неколико година писао за Слободну Далмацију. Писао је за бројне новине и магазине у СФРЈ, а касније у региону и био чест гост радијских и телевизијских емисија.

Средином деведесетих био је у статусу слободног уметника, да би 2000. постао главни уредник Вјесника. Живео је и радио у Загребу где је последњих година писао редовну колумну за Јутарњи лист.

Извор: Снимак екрана

Аутор је 34 књиге, укључујући „Оклоп од папира”, „Предсмртни дневник”, „Себи под кожу” о којој је говорио и за РТС.

Рођен је у Шибенику 20. новембра 1939. године. Завршио је студије компаративне књижевности на Филозофском факултету у Загребу 1963. године

„Све што сам имао оригинално рећи, записао сам у својим књигама”, рекао је својевремено Мандић.

Био је омиљен саговорник због своје проницљивости и духовитости. Поносио се својим хедонизмом по питању јела и пића и једном приликом је изјавио „одвајао сам од уста да бих могао добро да једем.”

Овим речима се Велимир Висковић опростио од Игора Мандића:

„Малоприје ми се јавила Славица Мандић: – Данас предвечер, око 18 и 30 умро је наш Игор!

Већ годинама је имао срчане проблеме, задње двије године Славица и он су се пред короном повукли у свој стан у Филиповићевој, нисмо се виђали, повремено бисмо се чули телефоном. Славица каже да је имао јако напорну ноћ, слабо је спавао, али вјеројатно слутећи крај наручио је баш отмјен ручак с гратинираним шкољкама (Saint Jacques) и шампањцем. Поподне му је позлило, завршио је у болници Свети Дух.

Гасио се, али био је присебан; Славицу је медицинска сестра питала колико Игор има година, на што је она рекла осамдесет и двије, а Игор је из друге собе добацио: – Осамдесет и три! (Иако му је рођендан тек у студеном…)

Драги мој пријатељу, живио си и отишао са стилом, писао критике за Јутарњи практично до задњег дана; отишао госпарски, без мрцварења, уз бирано јело и добру капљицу. Не раздвајајући се до задњег трена од своје Славице.

Опраштајући се од тебе овом на брзину сроченом некролошком глосом, доносим фотку тебе и жене с којом си провео више од пола стољећа. Снимио сам то за вријеме једног заједничког путовања у Београд на Сајам књига, застали смо на ручку, била је то риба, фиш, с тобом се увијек добро јело.

Адио, драги мој ❤️”

Наслов и опрема: Стање ствари

(РТС, 14. 3. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

3 replies

  1. Нека му је лака земља,био је добар човек у тешком времену

    13
  2. Игор Мандић је био и остао ЈУГОСЛОВЕН.
    Доследан и храбар. Он нас је подсећао да смо један исти народ ; да смо пре доласка националиста живели мирно и опуштено у економски независној и индустријски развијеној земљи, на прагу ЕУ. Он нас је подстицао да превазиђемо ратне трауме, верске и националне разлике, да планирамо заједничке пројекте и улагања за нашу децу и унуке.
    У име најскупље речи – будућности.

    6
    14
  3. Bio je covek autohtone misli. Slobodan covek, hrabar i
    Gospodin !
    Duboki naklon.

    11

Оставите коментар