Новинар, књижевни критичар и колумниста Игор Мандић преминуо је у 82. години

Игор Мандић (Извор: РТС)
Вест о смрти Игора Мандића објавио је на Фејсбуку лексикограф Велимир Висковић.
Игор Мандић је каријеру књижевног критичара почео у загребачком Вјеснику, после чега је неколико година писао за Слободну Далмацију. Писао је за бројне новине и магазине у СФРЈ, а касније у региону и био чест гост радијских и телевизијских емисија.
Средином деведесетих био је у статусу слободног уметника, да би 2000. постао главни уредник Вјесника. Живео је и радио у Загребу где је последњих година писао редовну колумну за Јутарњи лист.

Извор: Снимак екрана
Аутор је 34 књиге, укључујући „Оклоп од папира”, „Предсмртни дневник”, „Себи под кожу” о којој је говорио и за РТС.
Рођен је у Шибенику 20. новембра 1939. године. Завршио је студије компаративне књижевности на Филозофском факултету у Загребу 1963. године
„Све што сам имао оригинално рећи, записао сам у својим књигама”, рекао је својевремено Мандић.
Био је омиљен саговорник због своје проницљивости и духовитости. Поносио се својим хедонизмом по питању јела и пића и једном приликом је изјавио „одвајао сам од уста да бих могао добро да једем.”
Овим речима се Велимир Висковић опростио од Игора Мандића:
„Малоприје ми се јавила Славица Мандић: – Данас предвечер, око 18 и 30 умро је наш Игор!
Већ годинама је имао срчане проблеме, задње двије године Славица и он су се пред короном повукли у свој стан у Филиповићевој, нисмо се виђали, повремено бисмо се чули телефоном. Славица каже да је имао јако напорну ноћ, слабо је спавао, али вјеројатно слутећи крај наручио је баш отмјен ручак с гратинираним шкољкама (Saint Jacques) и шампањцем. Поподне му је позлило, завршио је у болници Свети Дух.
Гасио се, али био је присебан; Славицу је медицинска сестра питала колико Игор има година, на што је она рекла осамдесет и двије, а Игор је из друге собе добацио: – Осамдесет и три! (Иако му је рођендан тек у студеном…)
Драги мој пријатељу, живио си и отишао са стилом, писао критике за Јутарњи практично до задњег дана; отишао госпарски, без мрцварења, уз бирано јело и добру капљицу. Не раздвајајући се до задњег трена од своје Славице.
Опраштајући се од тебе овом на брзину сроченом некролошком глосом, доносим фотку тебе и жене с којом си провео више од пола стољећа. Снимио сам то за вријеме једног заједничког путовања у Београд на Сајам књига, застали смо на ручку, била је то риба, фиш, с тобом се увијек добро јело.
Адио, драги мој ❤️”
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Нека му је лака земља,био је добар човек у тешком времену
Игор Мандић је био и остао ЈУГОСЛОВЕН.
Доследан и храбар. Он нас је подсећао да смо један исти народ ; да смо пре доласка националиста живели мирно и опуштено у економски независној и индустријски развијеној земљи, на прагу ЕУ. Он нас је подстицао да превазиђемо ратне трауме, верске и националне разлике, да планирамо заједничке пројекте и улагања за нашу децу и унуке.
У име најскупље речи – будућности.
Bio je covek autohtone misli. Slobodan covek, hrabar i
Gospodin !
Duboki naklon.
Игор Мандић : Србија је моја домовина исто као Хрватска
Сећајући се Игора Мандића, поздрављам драмски текст УРОТНИЦИ у Атељеу 212. Овај текст нам поручује да смо се данас затекли подељени у више различитих држава, а многи од нас и у расејању, али да једни другима не представљамо странце :
https://www.politika.rs/scc/clanak/528077/U-knjizevnosti-nema-pasosa-i-putovnica