Никола Варагић: Окамењена Црква

Зашто су православне цркве у расколу? Зашто православни народи никад нису створили савез православних народа

Куполе Цркве светог Александра Невског у Паризу (Фото: Викимедија)

Колико у православном свету још увек постоји потреба да се прогресивцима докаже да и православци прате дух времена, видело се и током пандемије, по понашању и одлукама синода православних цркава. И црквени поглавари постали су, попут чланова кризних штабова, заговорници присилне вакцинације и ношења маски и у цркви, односно, кршења људских и верских права. Покушали су да буду већи прогресивци и од прогресиваца, да покажу како су модерни, пријатељи науке и прогреса… Поглавари православних цркава током пандемије као да више верују у науку, него у Бога.

Наравно, хтели су да покажу и бригу за здравље људи и то је добро. Ипак, тужно је видети клирика православне цркве који и у трећој деценији 21. века дрхти пред научницима, као што су у 19. и 20. веку људи из источне Европе и посебно Балкана који су имали комплекс ниже вредности, у односу на модерне Западноевропљане, дрхтали пред њима, опседнути тиме да се допадну Западноевропљанима и да их имитирају. Да ли је могуће да клирици православних цркава нису превазишли та психолошка стања, него и у 21. веку пазе шта ће да кажу пред Западноевропљанима или научницима који су атеисти, да не испадну глупи, да их ови не одбаце или етикетирају као противнике науке? Зашто православци и Словени потцењују себе, а прецењују Западноевропљане? Зашто би се верник, хришћанин, стидео пред атеистом/научником кад је јасно да нема вечних истина и кад квантна физика побија све што су научници до сада веровали да је истина? Зашто би мењао Христово учење или учење Православне Цркве? Да ли се стиди „окамењене цркве“ (Св. Владика Николај)? Зар не би требало све да учини да Црква остане – „окамењена“? Да ли је време да се превазиђу комплекси и победи таква пропаганда? Да ли због тих комплекса, између осталог, никад није било праве саборности између православних цркава, народа и држава?

Фотографије: Сродство по избору

Зашто су православне цркве у расколу? Зашто православни народи никад нису створили савез православних народа? Народи евроатлантске (западне, модерне) цивилизације имали су Римокатоличку цркву и изградили су НАТО, ЕУ и друге јавне и тајне организације које повезују све народе и елите евроатлантске цивилизације, муслимани су створили Арапски лигу и Организацију исламске конференције, Јужноамериканци су створили МЕРКОСУР, Африканци Афричку унију, Кина Шангајску организацију за сарадњу, и помаже Вијетнам и Северну Кореју, а вратила је Хонг Конг и на корак је и од враћања Тајвана. Сви се увек групишу према верском и идеолошком уверењу, етничком пореклу… да би се заштитили, развијали, освајали… Само су православци и Словени без икакве свести о томе.

Дакле, какав проблем имају православци? Уместо да покажу целом свету шта значи бити браћа у Христу, и да у Христу нема ни Грка, ни Руса, ни Срба, ни Бугара, ни Румуна, ни Грузина, ни Јермена, ни Македонаца… православни народи односе се једни према другима као да су највећи непријатељи. Словени су и браћа по крви, један народ, и браћа у Христу. Последњи, Седми васељенски сабор одржан је у 8. веку. Сабор на Криту 2016. године није био васељенски. Православни народи више од 1.000 година нису успели да створе савез и заједничке организације, јер су православне цркве у расколу. Оне су у расколу, пошто су оболеле од две јереси – јереси етнофилетизма и јереси екуменизма. У свакој православној цркви има ових јереси. Верник који није скренуо са Христовог пута у неку јерес, нема комплексе – не постаје митоман и националиста, не стиди се свог порекла, вере и цркве…

Фото: Pixabay

Да су православни Грци и православни Словени били јединствени у 14. и 15. веку пред налетом Османлија, никад не би пао Цариград. Или, ако је већ пао Цариград, верујем да би православни народи имали потпуно другачију историју у последњих 200 година, са много мање страдања и трагедија, да су у 19. или у 20. веку створили савез православних држава. Никад нико није ни покушао тако нешто. Међу Словенима, и то пре свега међу Русима, у 19. и почетком 20. века, постојао је покрет словенофила, али је тај покрет био превише романтичарски и проруски покрет, и падом царске Русије је пропао. Па је СССР, преко Варшавског пакта, окупио скоро све словенске и православне народе, тако да може да се каже да су СССР и Варшавски пакт прве и једине свесловенске организације – ако се ту рачуна и СФРЈ која је окупила Јужне Словене – али је проблем што су оне биле у суштини антисловенске и антиправославне и комунисти су скоро уништили Православну Цркву. У суштини, православци и Словени никад нису ни покушали да створе свеправославне и свесловенске организације. То је једина вера или црква и једина скупина народа на свету која то није урадила, тј. ни покушала да уради. Зато из века у век Словени и православци пропадају, од некад најбројнијег народа или вере, не само у Европи, него и у свету, пали су на веру или народ са најмање верника или становника у свету, са економијама у рангу држава трећег света, са кризом идентитета, увек колоније империја које се смењују…

Споменик Светом Сави испред Храма Светог Саве у Београду (Фото: Српски православни манастир Вазнесење)

Да ли ће и средину 21. века православци дочекати у истом стању (односно, горем, ако све остане исто), или ће у наредних пар деценија створити савез православних држава и нов модел друштвеног уређења и економије? Да ли ће православне цркве довести православни свет до великог раскола или ће успети да саберу све православне народе? Да ли цркве чују шта им говори Дух? Да ли би се овај корона циркус брже завршио да православне цркве не учествују у њему? Да ли у томе учествују зато што се стиде „окамењене цркве“ и служе властима, а не Богу? Ако се поносе својом вером и црквом, и служе Богу, одакле толика некритичка послушност кризним штабовима или вера у науку и прогрес? Да ли је време да се подели Европа и да развијамо нашу културу, на основу наше вере и традиције?  Ако Бог да, појавиће се генерација клирика, посебно у епископском степену јерархије, у свим или већини православних цркава и народа (или, ако то изостане, генерација или епоха светих мирјана) која ће превазићи комплексе, победити јереси и створити саборни дух, следећи вољу Божју, а не вољу фармацеутске индустрије и било које земаљске власти. Ако Црква сад не пружи озбиљан отпор вакци-нацистима, после ће бити касно, биће гори прогон него за време комунизма. Зашто Црква нема став поводом, на пример, питања увођења ковид пасоша (да ли је СПЦ пре више од 10 година спречила увођење обавезних личних карти са чипом?), или, поводом питања изградње рудника литијума? Зашто се ни патријарх СПЦ не оглашава, кад верници и јавност то од њега траже и очекују? Чега се плаши? Коме служи?

Никола Варагић (Фото: Соња Ракочевић)

Бог је дао православцима и Словенима памет, физичку снагу, рајску природу са најбољом климом и свим потребним ресурсима, и уместо да православни и словенски народи буду на врху, они су на зачељу светских листа, по скоро свим параметрима. Сигурно да су због тога православци и Словени на великим искушењима, али коме је много дато, од њега се много и тражи. Православци и Словени као да нису свесни да им је много дато. Кад буду тога свесни, више ће ценити себе и оно што имају и више ће бранити своје. И схватиће да то могу да ураде једино када су чврсти у вери и јединствени, а не у расколу и у сукобима. Тада ће у православним и словенским државама доминирати медитеранска цивилизација.



Categories: Разномислије

Tags: , , ,

45 replies

  1. Варагићу, кућо домаћинска!

    21
    1
  2. Као Крст

    Растем
    У Висину
    Руке ширим
    У Ширину
    Коријеним се
    У Дубину
    Као Крст

    Момчило

    18
    2
  3. Одличан текст. Нисмо у цркви ради разводњеног и релативизованог ‘православља.’ А заиста је мучно гледати и слушати све поменуто. Мада је исто само логичан наставак свих немогућих компромиса од пре…

    17
  4. Kаже се: „И црквени поглавари постали су, попут чланова кризних штабова, заговорници присилне вакцинације и ношења маски и у цркви, односно, кршења људских и верских права. Покушали су да буду већи прогресивци и од прогресиваца, да покажу како су модерни, пријатељи науке и прогреса… Поглавари православних цркава током пандемије као да више верују у науку, него у Бога. цркве у расколу“?

    Врло добро. То значи да њихова вера у Бога чили, да Бог, ипак, нему никаву моћ спрам лобораторије и разних облика, људске, моћи: узеше од Бога и великог, ванредног, Амфилохија. Бог не уређује односе међу људима, одавно већ, само неки то никако да схвате.

    „…бити браћа у Христу…“ Шта ово значи: Словени су били браћа у Перуну, Сварогу, Световиду, Триглаву, Морани… дакле браћа у именентности, сопственој, логичко-последичној, пре насилног ширег и феудалног, ужег, наметања хришћанства – читавих 1000 година након његове појаве као еминенто јудејско-палестинске секте у оквиру позног јудаизма – доминантно кметеовском садржају становништва, које није имало нити снаге нити средстава за једно НЕ. Ово у Христу је неодрживо. И дајте већ једном објасните какве везе имају Словени, у ужем смислу Срби, Срби руралне Босне, Херцеговине, камените ЦГ, снолике Србије, и остали, са толиком личном вирилношћу и марцијалношћу, читљивим у самим погледима, у физиономијама лица и тела, дакле телесној мишићавости, аутентичној маљавости тела, груди, преких нарави, са једним девојачким изгледом Исуса, помазаног, са тим феминизмом који пара очи, вечитим повлачењем, покоравањем, немаљавим телом, крхким, женственим. Неки од поменутих Срба имају херкуловску снагу, херојско држање, изглед бореални, исконски, и таквима им је паганизам словенско-српски, а преко њега и старогрчки и староримски све до старогерманског, иманентан, неодвојив.

    У Србији нико не чита ништа (мало Информер и тако то), камоли палестинско-јудејске философичности, и сва религија је усменог предања, наслеђена од предака, дакле антибиблијска, затвореног типа, имагинирана у највећој слободоумности човека-сељака, у опанцима корачајући мраморијима својих брда и шума.

    На шта личи то религјско-антиразумског наметање у једном секуларном друштву. Овде црква треба да буде водич: ваљда људе треба просвећивати на начин Доситејев које се сукобио, са црквом, чак ономад, јер је давао право, првенство, разуму. У целом тексту провејава да црква има те моћи да лоботомисано становништво тек тако окрене, врати. Уместо разума чаролије.

    Какав је проблем наука, права наука! Нема ту проблема. Црква изнад науке. Свашта! Црква треба да, народу, тумачи Црњанског!!! Или Реноара, или Рафаела, или Куросаву… Да оперише чир и штитасту жлезду. Да решава питања физике која јој највише прети! Фасцинантно, заиста…

    Па погледајте све испаде преминулог патријарха Иринеја у вези актуелног председника РС: сам Бог га је послао, он се бори као лав, итд., премда је сваком разумном јасно да на сваком педљу изневерава и издаје српске национлане интересе. Људи цркве, данас, су интересџије великога ранга. Нису то оне величине које су стајале на челу српске војске. Које су достојне гусала.

    Даље, као што то приметише велики људи пера и мисли, не може у човеку постојати морални нагон нити религијски, већ само базични, основни, нагони. Суштина је у човековој „одлуци“, дакако средњовековном наметању, силом и мачем.

    Писање је премрежено једном омашком: нису свештена лица СПЦ неки изван-људи, над-људи, већ су то исти људи као и тај народ, дакле произишли из њега, исти они који имају тарифе за сахрану од по 6-7-8 хиљада: иако је народ сиромашан не може се цена спустити, камоли бити гратис. Не може се бити поп, свештеник, а да се живи на далеко вишем материјалном ступњу од њега.

    Црква је једина институција у Срба која има континуитет од средњовековља, и најзаслужнија за опстанак српског народа. Међутим, ни та црква нема неко линеарно простирање, већ амплитудинално. И њу су представљали „наопаки“ људи, неки чак и тако траљаво љубивши преплашене дечаке. Црква, након Павла патријарха, регресира брзином откачених кола која јуре низбрдо.

    „Бог је дао православцима и Словенима памет, физичку снагу, рајску природу са најбољом климом и свим потребним ресурсима…“ А један ДПС и Мило, исто као и СНС и АВ, узели ту исту памет – тако јефтино скупо дату, од Бога, памет – па је развлаче и навлаче како се коме од њих двојице прохте, па неутраслили ту подарену, обдарену, снагу, па Клинтон, Бајден, и дружина, окупирали природу КиМ, протерали већину становника, итд.

    Знате, људи које се не изборе, самостално углавном, или уз подршку другог народа – НАРОДА, а не Бога или богова – за своју слободу од ње неће бити ништа, нити никад.

    10
    15
  5. @Катарина
    „….И њу (СПЦ) су представљали „наопаки“ људи, неки чак и тако траљаво љубивши преплашене дечаке.“

    Да ниси ти држала свећу па знаш шта су „представници СПЦ“ радили, и још да су били „траљави“, а ови други „преплашени“?

    Како те бре није срамота!

    15
    2
  6. @Don Quixote
    Многопоштовани,
    Црњанског би стид обузео када би видео ко га тумачи и ко му стреми, но Црњански опростио не би, прекост генијалног поете и писца изнедрила би бар зрно срамоте код принцезе која на каквом другом зрну спава – је ли празилук из зрна ниче, или фридрих из стражњице вири, то је већ друга бајка…
    Али Господ Многомилостиви и Свемилостиви све прашта и сваког милује, дакле и оне које хуле на Њега. Нека их, банална и блазирана простота просветитељства сама себи је казна, жуља зрно, жуља…
    Вама свако добро и благослов Сина Бога Живога да буде на Вама.

    11
    2
  7. За „Don Quixote“ који пораз, и бекство са полемичког поља, никако да прежали: не трчите те кад не знате куда ћете.

    Једину особу коју би требало да је срамота, јесте ону особу која не осуђује стрељање ратних заробљеника, без истраге, суда, ма ко да су они били, ма шта да су учинили… држећи се обичајности и закона… неграјући, каљајући, тако, једну чисту, честиту, историју српског народа.

    Даље, требало би да је буде и стид, исту ту особу, да наново, неупозната са дешавањима о којима је реч, дубоко шћућурена у свом мраку – једном чак назвавши жене (као да нема ни мајку ни сестру, ни пријатељицу, супругу, макар и комшиницу) шипарицама само зато што неко има своје мишљење које се дотичном не допада – у црвенилу бесног лица које није научило да губи, нити да му се противуречи, која претендује на вечне истине само њему знане у најдубљој субјективности ја-то-је-свет (све што се догоди, а та особа не сазна, за њу ни не постоји), али и склона вређању дословце преписаном од СНС-а, која се нада да ће се решити личних немира у вези полемике поводом стрељања ратних заробљеника.

    Да се и појасни неупућеној особи, поред које живот пролази, наухватљив: свећа би била, можда, потребна, у средњем веку, али модерно доба поседује тзв. паметне стварчице, а те паметне стварчице, пак, поседују неке камере, а те камере нуде видео запис, па су малтретирана деца снимила то о чему је било речи.

    Узгред, реченица садржи две позиције: једна је „наопакост“ неких свештених лица, а друга ово о чему је било речи: сексуално злостављање.

    Даље, промакло је, тој особи, и премлаћивање младића који су одлазили на одвикавање од зависности, итд… Укупно узевши: велико промицање.

    А све зајаедно је далеко нижег реда од изјаве Иринејеве, дакле највише инстанце СПЦ, да је актуелног председника сам Бог послао, као и да се лавовски бори за КиМ!!! Поново: ни мање ни више: сам Бог га посало!!! И то поређењем са краљем животиња… Тужно и јадно, разорних последица, по углед и утицај СПЦ.

    2
    6
  8. За „Зоран Николић ( Ваљево )“: дакле, сав у стиду, опрост не би дао, али би срамоту изнедрио. Дуговито, као виц неки. Црњански је човек, био, толико далеко од цркве, да то провејава из сваког његовог стиха и реченице. Свака фаталност, посебно ова која Колубаром тече, толико затвореног типа, најопаснија је. Дакле, поштовати је једно, увиђати истину и стварност друго, живети по народским сватоназорима јудејско-палестинских предања је нешто треће.

    Узгред, шта поседујте од новозаветне литературе и шта сте све од тога прочитали?

    Како замишљате државу?

    У једном секуларном друштву, какво је српско, легитимно је да, како рекосте, Фридрих из стражњице вири. Пазите, Фридрих који је спрам свих религиозних верника величина, макар утолико што је, ономад, посумњао, подигао главу: на страну што је оголио лаж туђинску. Ни за то не постоји нерв ширег схватња, дубоког. То се зове слобода, која неслободнима је највећа неспознаница. Слобода буди, код сужња, непремостив страх. Најлакше је прихватити: људи прихватања су погодни, пожељни, безопасни.

    Господ који МИЛУЈЕ: шта ово миловање – и каквог је типа – значи у издајничком часу српске стварности: да се затворе очи и препусти се миловању: као мачке у крилу газдарице; шта ово значи у часу кад Афганистан напустише Американци, талибани преузеше контролу, Кина и Русија гледају своју интересну сферу; шта значи то миловање у ери ковида: (по)миловани ковид од Господа. Лабораторија доминира, Господ нити је има, нити се ишта разуме у послове око лабораторије!

    Нешто друго, а не од човека измишљени Бог, уређује живот: човек. Видите како иде, у лакоћи: човек, Бог као средство, оруђе, човеково, па опет човек: почетак и крај: алфа и омега: ЧОВЕК.

    Многомилостиви и Свемилостиви: такав је само у глав(ам)и(а)!

    „…банална и блазирана простота просветитељства…“ : слава Доситеју, а не секти палестинској, познојудејсној, слава и српској старој религији, иманентној до сржи диференцираном српском народу.

    2
    8
  9. Коментатор Катарина каже:

    „Једину особу коју би требало да је срамота, јесте ону особу која не осуђује стрељање ратних заробљеника, без истраге, суда, ма ко да су они били, ма шта да су учинили… држећи се обичајности и закона… неграјући, каљајући, тако, једну чисту, честиту, историју српског народа.“

    Шта, током војне операције, командир на терену да ради са групом од 2-5 заробљеника? Катарина сигурно зна одговор на моју дилему. Драго ми је што сам налетео на експерта!

    „Даље, промакло је, тој особи, и премлаћивање младића који су одлазили на одвикавање од зависности, итд… Укупно узевши: велико промицање.“

    Коју бисте ви санкцију преписали ономе ко унесе хероин међу лечене наркомане, ваше штићенике, или међу вашу децу? Једва чекам ваш рецепт за лепо понашање у свакој могућој прилици.

    Све као неки пагански ламенти о „моралу, хероизму и традицији“… Причам ти причу.

    7
    2
  10. @Катарина

    Ах, ево је на паганској метли долеће нам опет Катарина да својим инфантилним маштаријама и немуштим брбљањем слави и брани моралну базу сребреничког пројекта ЦИА-е.

    При том у својој паганској (поганској) острашћености блати и СПЦ и њене посленике на посној од милитантних атеиста исушеној њиви.

    Колики мора бити понор незнања и колику гомилу наопаког „знања“ треба сакупити (истом оном метлом) само да би се изговориле огавности на апсурдну тему маљавости и иконе, на пример!?

    Незнање је плод глупости и неукости, док је вређање нечијих светиње одлика нецивилизованог и злобног човека. Или жене. Далеко било. Опрости Господе.

    8
    2
  11. За „Милан“: „Шта, током војне операције, командир на терену да ради са групом од 2-5 заробљеника? Катарина сигурно зна одговор на моју дилему. Драго ми је што сам налетео на експерта“! Па будите љубазни и реците, довршите: шта командир да ради са групом од 2-5 заробљеника!

    Узгред, умешали сте се у нешто о чему не знате ништа, а тиче се пређашње полемике у вези Сребренице…

    Ма откад то црква и свештеници лече особе зависне од дроге, насилно, батинама! Где то има! На шта то личи! Какво је то друштво! Читава суштина казаног јесте да се нити једна ствар – били то рођени отац или мајка, или највољенији писац, или уметник, место, град, држава, црква, и тако даље – не посматра идолатријски-слепо, већ да се има критички суд, интегралан, дакле који ће захватати феномен у укупности његове појавности. Рећи: ово је добро, ово није…

    Зар данашњи проблем, круцијални, српске политике, друштва, стварности, није тај да се једном човеку, председнику и владаоцу свих државних институција, никад и нико, за 10 година није, мишљу, супроставио, већ да је свака његова изјава, чак и толики изречени нонсенси, гафови, дочекивани аплаузом, ликовањем, одобравањем!

    Зар није најлакше почети једном хипотезом да је сопствено дете, игром модерних околоности, доспело у додир са дрогом, поставши зависник: шта бисте Ви радили: дали га поповима на третмане, на насиље, ударање, па још ако је лепо и на – наравно, срећа, у малом борју случајева, али и само један случај обевазује да се помене, како се не би дешавали будући – сексуално узнемиравање. Како немате емпатију за такве људе: колико случајева има да, такви, не проналазе смисао живота, да неко мора да им дочара сву лепоту живљења, да су деца одрасла у хаотичним браковима, итд…

    Је ли Иринеј, патријарх, добрано допринео урушавању угледа цркве, својим изјавама и понашањем. Молим вас, председник републике издаје, на сваком кораку, и сваког часа, већ 10 година, српске националне интересе, а са највише тачке стижу компарације са лавовима. Па рећи, један патријарх, да је сам Бог послао, новог месију, међу Србе, да их (пред)води, јесте толико противном сваком хришћанском поимању живота и живљења. Светогрђе…

    Па зар вам унутрашњи, вешто скривани раздор – највише генерисан од Амфилохија и КиМ свештенства – највиши црквених великодостојника не говори нешто!!!

    „Коју бисте ви санкцију преписали ономе ко унесе хероин међу лечене наркомане, ваше штићенике, или међу вашу децу? Једва чекам ваш рецепт за лепо понашање у свакој могућој прилици“. Колико неразумевања: па Ви реците, молим вас, коју бисте ви санкцију! И увек та андрагогија, неизоставна, неминовна: дакле, ви имплицитно уводите самобољу, самоодлучивање.

    Зашто одмах нисте дали решење и начине! Ево сад учините…

  12. Поштовани,

    Ви наводно нудите неки морал који је алтернатива хришћанском. Хтео сам да видим има ли ту неке супстанце, или је у питању шупља прича. Ако сам вас добро схватио, ви у ствари и немате став?

  13. За „Don Quixote“: Увек је посебно задовољство осећати бес и зацрњена слова од нервозног, неконтролисаног, стиска на писаћој машини. Ваше измицање, бекство, осуде стрељања ратних заробљеника заувек је дало обрисе ваше личности и начину схватања живљења. Не осудити пуцање у везаног човека, или прислоњеног уза зид, мимо суда, истраге, пресуде, итд., ма шта да је учионио пре тога, у држави која правно не познаје санкцију стрељања – камоли узимање правде у руке финансијко-интересног, или осветољубивог, или увереног у правичност чина и делања, човека – заиста срамота је највишега реда. Колико пута речено: рат се добија херојски, часно, витешки. Западу, јавном и знаном противнику, моћном у сваком погледу, и интересно загрејаном, се никако није смео дати ни нијмањи повод за сатанизацију Срба. Дакле, толико је часних бораца било, погинуло, постало инвалидима, борећи се најсветлије, најчистије, за своју идеју и српски народ, да је дистанца спрам крвника и злочинаца, профотера, неопходна. Услед свега тога Ви никад нећете моћи разумети импулс А. Рајса.

    Док неко јеше метлу, и то са великим успехом – успева у немогућем – други неко не успева да извуче ум прикљештен у највећем, те зато најопаснијем, субјективном осећању за живот, прекрајајући тако јасне, оцртане, реченице и одређења. Толико сте нанизали примера бесмисла без логичко-реалног покрића… Величина људи, њихових опсервација, мери се способношћу сталних искорака из учесталог, сазнатог, у ново. Живот није, какав Ви подастирете, статичан, укрућен – налик стајању на станици и чекању воза који никако да дође – већ променљив, диманичан, у најљућем галопу. Да би људи разумели најшире феномене друштвене, и историјске, стварности морају тежити интегрализму, аналогијама, почецима, синтезама.

    Колико само је пута речено да је Сребреница пројакат Запада коме је интересни део српске стране, изванумни, ко зна тачно из ког разлога, и ко зна како се прецизно све то десило, дао „месо“, материјал, за њега. Па како вас није срамота. Имате ли образа! Зар није речено, толико пута, да је тај чин противан српском херојском, те витешком, поимању живота, да Срби нису народ стрељања, никога. Да српска страна највише треба да инсистира да се истина оголи и да се злочинци осуде. Бранити, било ког, човека само зато што је из истог народа из кога сте сами, а жмурети на антиљудксе чинове његовог понашања према споља, другима, па то је назамисливо код великих, часних, народа, људи.

    Збирно узевши, сви ти народи су само инструмент у рукама Запада и ништа више: отуд су небитни. Њихови мозгови напуњени су, као шти се пуне паприке, оним садржајима који ће лакше довести до Западног, Америчког, циља: да су „подвикнули“ живећете са Србима у слози тако би и било, али њихов интерес је био другачији. Или, не може се неволети албански народ, а да се безброј пута више не воли Запад.

    Исто и са црквом: жмурети на непримерено богаћење, раскош, сјај, појединаца, а све супротно православљу, бити на толико вишој материјалној лествици од соптвеног народа ради кога и само постојање цркве има смисао, наплаћивати сахране сиромашних беснословно, жмурети на њихову перманенту ћутњу у тренуцима великих одлука, судбоносних, по опстанак српског народа, сексуално узнемиравње деце, физичког насиља (молим вас где свештеник сме тако да спроводи педагогију): па кад црквене великодостојнике није страх, нити стид, од Бога и народа сопственог, и укупног, зашто би требало, оног ко то подвлачи, бити. Да, то и то је добро, ово и ово није. Просто до простоте. Није Бог толико моћан кад су га тричави комунисти победили. Или сад ковид-лабораторије.

    „Колики мора бити понор незнања и колику гомилу наопаког „знања“ треба сакупити (истом оном метлом) само да би се изговориле огавности на апсурдну тему маљавости и иконе, на пример“!? Колики понор страха треба постојати да човек не сме извирити главу испод религијске гиљотине, посебно оне палестинско-јудејске, туђинске, посебно Словенима, Србима, па не угледати читав један свет симбола, знакова, значења, који је постојао пре; бити толико преплашен и не разумети средњовековни кметовски садржај становништва, неписмени, сам број тог становништва, коме је наметано све што се хтело, од стране феудалаца, освајача итд., а који нису имали ни моћи ни средстава одупрети се. Свако ко је причао са изумрлом старином руралних предела Босне, а и шире, могао је да чује толике приче о старој словенском, те српској, митологији. Неписмени људи, код који је усмено предање претекло вековима и опстало. Могао је, вредан и заинтересован ум, а не окамењен у непроменљивим представама, и да увиди да је Божић стари српски обичај коме је хришћанство, услед његове постојаности и неискорењивости, дало понеки свој обрис; да је крсна слава чист паганизам, итд., итд. Сечење бадњака… Хришћанство није била званична државна религија ни два века: нешто у средњем веку и оно време након устанака.

    У Србији скоро нико жив, од већинског народа, није читао Библију, ма ни дражо је у рукама, ту палестинско-јудејску торију, нити ико зна од чега се састоји Нови завет. Молим вас, велики, а питки, Капор се не чита, а не посланице Коринћанима итд. Срби нису никад били библијски религиозан народ, већ народ имагинације свог Бога који симболизује правду и правичност. Е то је та велика, непокорна, предност Срба.

    Коначно, слобода је, и право свакога, одбацити девојачки изглед Назарећанина, одбацити туђина који је силом наметнут, туђина који долази из Палестине, стране до најстраније, противан словенско-српској физиономији, опречан народу хајдука и ускока. Слобода је поштовати религију предака и све оно што су они славили, али то не спречава кристализацију свести о слојевитости историје, учитељице. Неко је, само, лош ђак и неће да научи.

    2
    7
  14. За „Милан“: „Ви наводно нудите неки морал који је алтернатива хришћанском…“

    E ovo стварно превазилази и Гандијеву толеранцију. Да човек не престане да се смеје. Знате ли ви шта је морал, где је скован, кад се развијао, колио хиљада година пре Назарећанина о коме нема нити један траг постојања.

    Знате ли да је хришћанство ни два века званична религија у Срба.

    Па имате ли елементарне представе о историји!

    Знате ли ви ишта о хеленском свету, у рецесији, након смрти Александра, и удар на баш тај део народа од стране хришћанства. О старогрчком којим су Завети писани. О преузимању саобраћања од грчких философа.

    Знате ли да су моралне поуке, начин деловања, иманентне Исусу помазаном заправо рабинске, јудејске.

    Знате ли да је хришћанство секта унутар позног јудаизма.

    Знате ли да су сви они редом Јевреји. Велике симпатије и поштовање за Јевреје али су странци Словенима и Србима у стварима тако суштаственим.

    Па утицај Салва из Тарса, који је најзалужнији за промоцију нове религије. Павле је пропагирао, у највишим слојевима јеврејског народа, нову религију наместо јудаизма. Он је нову религију, коју је Јерусалим држао за грану јудаизма, уз поштовање порука из Торе, настојао да одели уз тврдњу да ропство Тори и Законима супроставити нову слободу, новог верника, хришћанства.

    Па Милански едикт и цар Константин који узима нову религију да би лакше објединио разнородне делове царства: Мала Азија, Картагина, велики део Европе, итд…

    Па 700 година још да прође од едикта до Срба и примања, насилног, нове релгије.

    Православље је одговор диференцираног народа, његових особености.

    Знате ли ишта о неоплатонизму у религији: хришћанска теологија заснива се на две основне струје: јудаистичке и платонистичке.

    Колико је мислилаца постојало који су јавно истицали инфериорност јудејско-мојсијевксе приче, затим хришћанске, спрам грчке философије.

    Први хуманисти откривају ИЗГУБЉЕНИ свет грчко-римске цивилизације, све оно велико и изванрдно што они не да нису били, већ схватају тежину и размеру окова у које је човек бачен. Дакле, не већина, већ мањина људи касног средњовњковља, почиње да сумња и трага. Остали повијају главе услед мноштва разлога. Без старолатинског и старогрчког, читања старих књига, не може се живот више одвијати. Отуда следе преводи Платона и осталих великих Грка.

    Када Милош Н. Ђурић Србима преводи Платона и строгрчку литературу!!!!!!!! Имате ли представу.

    Имате ли, ма најмању свест, да народ вековима живи без спознајне димезије, непсимен, необразован, да није кадар за фина промишљања, дистинкцију!

    2
    7
  15. За „Милана“: немојте, молим вас, и Ви побећи. Кажите, напишите, изјасните се, шта треба комаднир да ради са 2-5 заробљеника, на терену кад набаса на њих?????????

    И шта треба да се ради са оним који унесе хероин или већ… Кажите!!!

    1
    7
  16. Хвала вам на поучавању, човек може много тога да сазна из ваших километарских текстова. Злонамеран човек би рекао да фладујете. Мене је занимало које бисте узусе применили у две конкретне ситуације, пошто сте ви ти који их месецима извлачите као морални кец из рукава. Штета само што свој прави став кријете као змија ноге.

  17. Мислио сам на узансе, пардон.

  18. За „Милан“: нема на чему, вазда…

    Имате проблем са километарским текстовима: то код Шолохова па решите!

    Вас, очито, занима нешто што никога не занима, јер је реч о општељудским и универзалним вредостима и осећањима до којих се винуло човечанство. Вама треба неко да каже шта да ради командир који, на терену негде, у офанзиви, налети на 2-5 заробљеника: знате: то се не говори, објашњава, то се зна, чак нагонски, не когнитивно.

    Него ви нећете да напишете оно што сте у налету потегли, а то је: стрељање, ликвидација. Пазите, може да ради са њима било шта, осим да их малтретира, физички, психички, или ликвидира: ево прво што пада на памет: погнуто трчећи командир (терен је скоро брисани простор уз ониско растиње, предвечерје) налеће на заробљене људе – овде је мала нелогичност да неко налети на заробљене: ко их је, и када, заробио, па оставио, или предао њему или их он у том часу заробљава, то јест они одлажу оружје, предају се – и пита: одакле сте људи, и настави даље!!! Ето… Решено… Нема злочина. Позадина одводи заробљенике и размењује за 2-5 заробљених Срба: убити 2-5 заробљених, разоружаних људи – поред тога што је кукавички и чин који не „зараста“ никад – који су се предали или под оружјем били на њу приморани, значи убити 2-5 заробљених Срба.

    А мислите, мало само, пола минута рецимо, о ономе, што наш народ чува од паганизма наравно (шала, и молим да се прихвати): Боже мили ђе уби од себе бољега!!!

    Па још КАРИЈАТИДЕ сведоче о заробљеницима. И то вам је промакло на Акрполису, рецимо.

    „…пошто сте ви ти који их месецима извлачите као морални кец из рукава…“ – месецима пратите „мој рад“: велика част. Захвалност према Вама… Може и да се престане са писањем, заиста, ако вама толико смета, чини вам нелагоду било које врсте!?!? Заиста, без ироније!!!

    Пазите, ако вама из тог, помног праћења, није јасно шта да се ради – дакле да не вади аутомеханичар човеку зуб јер, случајно, има клешта – него постављате питања да вам се конкретизује: па ово је посао један од тежих.

    Ево да покушамо: свако друштво се развијало, почевши буквалног ни из чега. Некад није било дроге у овим облицима, синтетичке посебно. Друштво увек поседује полове: рецимо: они који би стрељали (мањина изнаумних) и оних који не би тим чином себи, нити народу свом, нанели вековну, неизбрисиву срамоту. Даље, друштво тежи да велика питања, потребе, сумње, трагања, разреши: икс зраци, пренос електричне енергије на даљину, армирани бетон, мотори СУС (са унутрашњим сагоревањем), рачунари, паметни телефони, возила, иако их Тесла још патентирао, на струју, пеницилин, челик и гомила тога… да, соалрна енергија као будућност… У теорији исто тако се развијају нове гране, надопуњују постојеће, просто промишља се. Често ситуације саме налажу одговор: поплаве, рецимо, па се уради обалоутврда. Е сад смо стигли до зависника од опојних дрога.

    Дакле – ипак смо стигли донекле – појави се, тј, пронађе, нека сусптанца, случајно или циљано смишљења од стране паматних, а злих – као Менгеле који живим Јеврејима промени боју очију – ево нека то буде хероин. Прво, људи од струке, дакле не председник републике, обаве испитивање супстанце, одреде њен састав, начин добијања, итд. Други неки, опет, случајно, од струке, ни овог пута не председник републике, позабаве се психом људи, начинима понашања… И тако мало помало развију се блокатори који неутралишу деловање психокативне супстанце. Даље, постоје вербалне терапије којима се настоји људима у том проблему прићи и, ако је то могуће, пронаћи окидач за такво понашање. Код неких се успе, код неких не.

    Ево, овако у брзини набацано али мишљење је да ће бити макар од мале користи.

    2
    7
  19. @ Катарина

    Добра Вам је досетка са Шолоховом, али пошто је он „оправдано одсутан“ са нашег сајта а Ви сте присутни – да поновим молбу да ипак мало скратите Ваше прилоге.

    @ Свима

    Молим све да се са дужном пажњом односе према Другом и Другачијем, те да у жару полемике гледају да пре свега не увреде никога и ништа!

    хвала на разумевању,
    Александар Лазић

    3
    1
  20. Шта значи фладује/фладивати!?

    енгл. Flad!? Па кованица, изведеница….

    Хвала

    1
    4
  21. За „Александар Лазић“:

    Да, дешавало се и раније 😦 Извињење ко зна које по реду. Веровање је да ће бити прихваћено.

    Само нека се напише: ратне заробљенике, њих 2-5, на које се набасало, негде, на терену, треба стрељати, по кратком поступку!

    Друга страна ће одговорити: не, ратне заробљенике никако не треба стрељати, ни у лудилу Калигулином, који је фламингосе, али фламингосе (sic!), убијао на дан свог рођења, као жртву.

    Мислим, шта значи насписати да неком смета нечије моралисање и то вишемесечно: тај треба да одговори да ли њега неко, и ко то, приморава да чита коментаре, итд.

    Па такву логику следити онда би сви грађани Србије – и они до којих допире сателит свемогућег гласа вође – слушајући премудрог ајатолаха А. Вучића, одавно полудели. Дакле, имају избор: пребаце канал, рдаио станицу промене.

    Или, можда, капи у очи са држачима очних капака, као у Кјубриковој поморанџи и то пакленој, па да га слушају сви, како би се развила репулзија.

    1
    6
  22. У реду, напокон сам сазнао да бисте били спремни да доделите пратњу заробљеницима, и тако рескирате да десеткујете властиту јединицу, и последично животе, чак и свој. Чак сте заузели генерални став о томе, хвала, без обзира на то што је такав став помало дрзак. Пропустили сте само да кажете који је то етички кодекс.

    Шта бисте урадили човеку који дистрибуира хероин вашој деци, нисте навели. Можда на крају клештима извучемо ту информацију из вас.

    Мој став је исказан имплицитно, а могу и да га укратко елеборирам, наводећи властити морални кодекс, који је хришћански. У међувремену, да обратимо пажњу и на неке друге ствари.

    Свештеник који је водио центар за лечење наркомана се зове Бранислав Перановић, и основао га је при епархији Рашко-призренској. Водио је тај центар, а сазнао је и за содомске активности владике врањског Пахомија са српском децом. Са одобрењем епископа Артемија, пријавио га је полицији и тако је прича уопште и доспела у јавност. Уместо да Пахомије заврши у затвору, цела епархија Рашко-призренска је разјурена, а центар је распуштен. Перановић је стрпан на робију, јер је имао један смртни случај у свом центру. Ако се његова статистика упореди са оном центра у Драјзеровој, човек би могао да закључи да није имао довољно смртних исхода да би га оставили на миру. Његово процесуирање је подржао и данашњи патријарх Порфирије.

    Да ли је чињеница да је Перановић на робији у складу са вашим кодексом, и који је то кодекс?

    Можда ће на крају испасти да треба сам да одговарам на своја питања, пошто ви свој став и кодекс још увек кријете.

    8
    2
  23. За „Милан“: нисте добро сазнали! Ма само и проћи крај њих, разоружаних. Ето. Изјашњење. Нема злочина, окаљаних руку. Ратни заробљеник се не убија, нити ненаоружан човек, НИКАД, НИПОШТО.

    Кад је офанзива разбија се све војно, пробија се линија, иде се у центар, суштину, осваја се све, а оних 2-5 су „неважни“: односно важни су живи и здрави и витешки спорведени, ако је могуће, у заробљеништво са хуманим условима боравка, медицински прегледани, ако су гладни нахранити их, напојити. Наравно, чашица ракије, домаћински. Ако има елемената за кривично гоњење услед њихове улоге у рату приступити му. Е то је српски народ, витешки. Е тако се једино може гледати на живот и његову динамику. Нема ликвидације!!!

    САД КОНАЧНО ВИ!!! Дакле, треба их П О Б И Т И !?!?!?!?!?!? Толико тешко рећи! Српски народ себи не сме дозволити такав луксуз, да се не каже лудост. Нико то не треба да напише, нити икада. Злочини се дешавају, људи полуде у рату, изгубе меру, неки су експонирани за зло, али макар сад, у миру, људи који причају, и пишу, требају да буду довољно одговорни. Као да је тешко убити, у рату посебно: трен један. Па ко највише удара кад крену 10 на 1: онај који је највећа кукавица. Како може да Вам падне на памет да пишете тако нешто: да пуцате у заробљену особу. Ко сте ви да неком одузмете живот!!!

    Шта би неко, ја, ко год, урадили човеку који дистрибуира хероин нашој деци! Шта бисте ви урадили! Молим за одговор! Питање треба да буде: шта можемо да урадимо, а не шта бисмо урадили!!! На овај други део питања свако би одговорио слично, или, чак, исто.

    Ево занимљиво питање: шта бисте Ви урадили председнику РС који издаје српске националне интересе, лоботомише сопствени народ, његову материјалу ситуацију погоршава, задужује се како и кад стигне, разара Београдски универзитет, руши по граду, и све редом инстутуције, омогућава уносне послове себи блискима и послушницима. Опет: зар није питање шта можемо, и како, да урадимо!

    Молим вас, председник, у премијерском систему, какав је РС, отвара болнице, путеве, прича о медицини и ковиду, човек за сва питања: опет питање: шта можемо да урадимо! Дакле, дневно крши Устав десетину пута…

    Дакле, по ко зна који пут, то шта бих ја лично, или било ко чинили, поводом било чега, ирелевантно је, можда и предвидиво, тако лако, али не сме се изгубити из вида, нити један час, онај једини начин на који свако савремено друштво може да функционише. Или, зашто силом не решите, Ви, трагични час од 10 година у коме грца српско душтво. Пустите неке јадне заробљенике: ударите на моћнике!

    Убедите Ви, покушајте, неког криминалца да је са правом у затвору, а да је неправедно, неморално, јадно, то што је убијао из најбаналнијих разлога („исеако“ га неко у саобраћају, или му сео на место, или га витешки пребио „на руке“), крао, итд. Такав је за себе самог недужан. Отуд постоје нека универзална, општеважећа, општеприхваћена начела: у Саудисјко Арабији каменују људе, жене махом, али то је незамисливо у остатку света. Или свако ко је патолошки љубоморан може извести жену на силу, и везати је за бандеру, на Тргу Маркса и Енгелса (Пашића наравно, опет шала), да се бацају на њу камењем. Када не би било овог над-ја, објективног, онда би субјективно решавало ствари по сили: ко је јачи, „луђи“, тај је у праву.

    Молим Вас. То није једини центар, има их подоста. Црква није референтна за делатности те врсте: зар црква треба да лечи зависнике, побогу. Може црква, свакако, имати делотворни утицај на зависнике, може, и треба да помаже, али ту улогу, дакле уско-специјализовану, требају имати институције. Зар црква сутра треба да решава проблем водовода и канализације…

    Или, што не лече од канцера по црквама, манастирима: ако могу да излече једно, зашто не и остало. Дакле, видите колико нелогичности.

    1
    6
  24. Ви сте у исти кош ставили свако убијање заробљеника, цитирам вас: „ма ко да су они били, ма шта да су учинили“. То је, у најмању руку, разумевање живота у стилу малог Перице, и то под условом да све ово говорите bona fide, што сам, на Лазићев захтев, приморан да прихватим.

    Рекли сте да су се Срби тиме „обрукали“ пред – на пример – онима који су белим фосфором пржили вијетнамску или палестинску децу, или – у бољем случају, који ми се некако и допада – главачке обесили Мусолинија и госпођу му, а војнике Осовине заробљене на источном фронту организовано потаманили. Да не набрајам даље.

    У српском случају, све жене и деца српског непријатеља, евакуисани су, без да је икоме од њих фалила длака с главе. То је незапамћен случај у историји, чак и ако прихватимо причу о организованом стрељању заробљеника, без обзира што се о томе зна јако мало, а доступне информације су контрадикторне. Међутим, вас то не спречава да ламентирате о неком „брукању“. То прво.

    Друго, исто сте учинили у вези са са генерализацијом поступања свештених лица. Свештеника који је открио, полицији пријавио и у јавност изнео содомске склоности једног српског владике, ставили сте у исту категорију са онима који практикују содомију, зато што је – тукао дистрибутере хероина међу својим штићеницима. Ево вам мога, одговора – и ја бих учинио исто.

    Тај мученик се још увек налази у затвору, а педофили су на слободи, и уживају све привилегије. Ваша уравниловка ни најмање не доприноси да се о поменутом проблему створи правилна слика у јавности. Према томе, ваш наратив о „декаденцији хришћанства“ и „српском екстремизму појединаца“ јесте прилично шупаљ.

    А то што константно критикујете хришћанство – злонамерни би рекли да звоцате – а да истовремено одбијате да се изјасните, јесте крајње непоштење. Шта сте ви? Којој култури припадате? Шта је нормално у вашој култури?

    5
    1
  25. За „Милан“: Не читате довољно пажљиво!!!

    „Ви сте у исти кош ставили свако убијање заробљеника…“ – да ли је могуће толико наразумевање: убијање заробљеног човека – ДАКЛЕ ЧОВЕК ЈЕ ЗАРОБЉЕН, ЗНАЧИ ЛИШЕН СЛОБОДЕ – мимо истраге, оптужнице, пресуде, противно законима који чак не познају смртну казну стрељањем (тамо где је има она се врши успављивањем). Ко то може, сме, да узме закон у своје руке??? Ко??? Где то??? У којој држави. Какав побогу Перица!

    Хајде разврстајете нам Ви: заробљен човек јер је крао кокошке, заробљен јер је силовао, заробљен јер је убијао, заробљен јер је палио сакралне и културне објекте… Кажите шта следује сваком од њих: једног стрељати, то јест пуцати му у десну ногу, другом у стомак, трећем у руку, петом у слепочницу, десетом у кичмени стуб… Како Ви то замишаљате?

    Не смете Ви, нити било ко, да узима правду у своје руке, вођени ма било чиме, у распону од освете до права: ево да Вам дочарам пластично: шта се дешава са оцем, или братом, силоване ћерке, сестре, који је убио силоватеља? Да ли га суд ослобађа одговорности или узима предумишљај чак???

    „Рекли сте да су се Срби тиме „обрукали““: то нико није рекао, не подмећите: поменути су часни борци, који су се борили за идеју српства, они који су погинули, остали инвалидима, а да се они морају одвојити од изванумних, финасијско-интересних, и сваких других, злочинаца, профитера, који стрељају људе по личном нахођењу и користе стицај прилика зарад личне користи. Ако Срби не осуде стрељање ратних заробљеника, и не буду најзагриженији да се истина оголи до краја, онда се они поистовећују са ко зна којим идотима, изопаченим мозговима, који организоваше, извршише, ко зна по чијем налогу, у чијем циљу, зарад чега, злочин. Ту нема говора о геноциду, наравно, али јесте велика љага коју теже преписати укупности српског народа. Ако се Ви слажате са колонизацијом па Ви постајете колонизатор. Или са било којим злочином, постајете злочинац!

    И о томе је било речи: не може један Брејвик бити читава Норвешка. То је илузорно. Зато убица мора имати име и презиме, треба га осудити. Шта може да буде било који немац који оправдава Хитлера???

    „Рекли сте да су се Срби тиме „обрукали“ пред – на пример – онима који су белим фосфором пржили вијетнамску или палестинску децу, или – у бољем случају, који ми се некако и допада – главачке обесили Мусолинија и госпођу му, а војнике Осовине заробљене на источном фронту организовано потаманили“. Ово, заиста нико није рекао. Основно је да се ЗЛОЧИН НЕ МОЖЕ ОПРАВДАВАТИ ЗЛОЧИНОМ. Кад се то разуме онда следи да је бесмислео поредити злочине. Примера ради: Немци су убили 6 милиона, или већ, Јевреја, Турци само 3 милона Грка, дакле дупло мања одговорност, а Брејвик 30-ак људи, скоро никаква одговорност, а Перица само Милицу која је радила на бензинској пумпи: шта, само једну Милицу, ма то се не броји.

    „У српском случају, све жене и деца српског непријатеља, евакуисани су, без да је икоме од њих фалила длака с главе…“ и старци… Е управо је то оно о чему је реч: то је српски народ, частан, који мора да осуди стрељање и открије сву позадину Сребренице: налогодавце, наредбодавце, извршиоце, итд. Па не може један херојски народ, толико пропативши кроз историју, а који је притом стрељани народ, уз искуство генцоида, да чини исте грозоте.

    Па у хашкој пресуди генералу Лазаревићу стоји да је он, УРЕДНО, пријављивао, војном суду, или већ, сваки злочин и кршење обичаја ратовања сопствених војника, али опет је по невероватној, бесмисленој, командној одговорности осуђен. Па је л’ он био цинкарош или…???

    „Друго, исто сте учинили у вези са са генерализацијом поступања свештених лица“. Ни ово нико није рекао, већ: „наравно, срећа, у малом борју случајева, али и само један случај обевазује да се помене, како се не би дешавали будући“; и: „Исто и са црквом: жмурети на непримерено богаћење, раскош, сјај, појединаца…“ – видите ПОЈЕДИНАЦА стоји.

    Дакле, неко је главачке обесио Мусолинија, а неки Срби, уско-интересни, су тако хумано убили премијера Ђинђића (о чијој политици све најгоре) метком из даљине, па су ето хуманији од ових. Какво је то рангирање. Како је могуће, у вашој стварности, оправдавати злочин сопственог народа, или било ког другог, тиме да су неки злочини били ЗЛОЧИНАЧКИЈИ, свирепији. Где је ту логика. Поремећени људи воле да убијају на различите начине: неки србосеком, неки гасом, неки тољагом, неки гушењем, итд., али то их не разлику нимало.

    Свештена лица СПЦ су људи из српског народа са свим његовим врлинама и манама. И о томе је писано. Нису то неки изван-људи, већ неки имају интерес и не плаше се Бога. Колико је владика и свештеника дизало глас поводом литија у ЦГ и статуса КиМ, последично политике председника и Владе РС, а колико није! Зар вам не говори та околност нешто! Зашто је Амфилохије бивао провлачен кроз глиб, док дурги нису? Црква = све савршено. Па ништа није савршено, сугде има трулог.

    У вези педофила: лично то су најгоре појаве. Да ли их је неко бранио? Залагао се за ублажавање казни, опрост, слободу? Опет: шта можемо да урадимо као друштво! Или бисте Ви по кратком поступку и њих?

    Декаденција хришћанства јесте видна и то се лако може проверити. Поверење у СПЦ је у паду, након смрти Павла који је својом личношћу обезбеђивао поштовање према целој цркви: човек се возио јавним превозом, шио себи ципеле, скроман да скромнији не може бити. То је пример црквеног лица.

    Неке тезе су вам промашаји чисти… екстремизам појединца: па наше доба је толико индивидуалистичко и са толиким бројем екстрема, да гро људи пролазе ћутке покрај свих који имају проблем или им треба помоћ.

    „А то што константно критикујете хришћанство – злонамерни би рекли да звоцате – а да истовремено одбијате да се изјасните, јесте крајње непоштење. Шта сте ви? Којој култури припадате? Шта је нормално у вашој култури“? Критика хришћанства јесте легитимна: ево само питајте људе око вас од чега се састоји Нови завет, не да ли су читали, па ћете видети да ту нико нема појма. Нико не критикује српску религију, њене варијације, већ нешто што се назива хришћанством, а не живи се нити се има о њему појма. Пазите, људи рурланих крајева, Срби, целе Југославије старе, су били изразито религиозни, а неписмени. Њихова религија је предање, наслеђе, традиција. Њихов Бог има браду Краљевића Марка. То је суштина. Какав Назарет, Голгота.

    Ова питања у вези тога шта је ко, култура, шта је нормално, итд., су толико беспредметна: дакле ако неко није религиозан онда не ваља, онда је лош Србин.

    Зашто је толико тешко прихватити диференциран став, слободу да се критици изложе сви аспекти друштва. Има ли право, неко, да не верује, да се не клања никоме, ни политици, ни идеологији, ни религији, или да верује у неког другог Бога, религију. Поново: црква је једина институција у Срба која има континуитет од средњовековља и најзаслужнија је за опстанак српског народа, несумњиво. Али то не спречава да се напише да је направила такву глупост рекавши да Србин може бити само православац.

    Зашто вас не дотиче чињеница да је хришћанство званична, државна, религија амње од два века!!! Зар је толико скучен простор за нова схватања!

    1
    7
  26. За „Милан“: ви не можте бити хришћанин, док ова страна која критикује, негира теоријско хришћанство, далеко му је ближа.

    „Друго, исто сте учинили у вези са са генерализацијом поступања свештених лица. Свештеника који је открио, полицији пријавио и у јавност изнео содомске склоности једног српског владике, ставили сте у исту категорију са онима који практикују содомију, зато што је – тукао дистрибутере хероина међу својим штићеницима. Ево вам мога, одговора – и ја бих учинио исто“.

    Издајете се за хришћанина а овамо бисте стрељали, ликивидирали, људе, па и тукли. Ко сте ви, чиме се бавите: батинаш, стрељач??? Ви бисте ствар у своје руке… И онда другови од продавца хероина пребију Вас. И где је крај… А држава и судови не постоје…

    Нема у хришћанству, ортодоксији, туче, млаћења људи, стрељања….

    2
    5
  27. „Зашто је толико тешко прихватити диференциран став, слободу да се критици изложе сви аспекти друштва.“

    Само на овом сајту, чак само у коментарима на овај Варагићев текст, далеко сам вас превазишао по критици српског друштва и црквених главешина. Пустите шупљу, што би рекли Босанци.

    Видим да сте човек који чита пресуде Лазаревићу, али немате појма о пракси у ратним условима. Занимљиво. Тврдите да није истина да сте рекли да су се Срби у Сребреници „обрукали“, пошто сте рекли да су „окаљали своју историју“. Није шија него врат. Важи! Нећемо се играти глувих телефона, имам и ја границе.

    Којој култури ви припадате, ако није хришћанска? Тајна ли је?

    Шта бисте урадили ономе ко дистрибуира хероин међу вашом децом?

    Како објашњавате то што сте стрпали српског свештеника, који је на робији због тога што је полицији пријавио педофиле, у исти кош са педофилима који су на слободи?

    5
    1
  28. @Катарина

    О каквом стрељању, Србима који су убили Ђинђића и државној религији говорите?

  29. За „Милан“: „Само на овом сајту, чак само у коментарима на овај Варагићев текст, далеко сам вас превазишао по критици српског друштва и црквених главешина. Пустите шупљу, што би рекли Босанци“. Ви судите у вези тога ко је у полемици, у којој сте један од актера, однео превагу: толико инфантилно као и тезе које износите. То је исто као када би неки писац, након написане, и објављене књиге, говорио о истој, својој књизи, како је она превазишла све остале књиге.

    Па која је пракса у ратним условима? Ко је, тако, спроводио, ту, праксу? Где се то десило? Ко је и где стрељао заробене људе, на терену? Са толико особа се разговарало, слободних да изнесу ствари до најситинијих детаља, са огромним ратним искуством, па нико није поменуо ликвидацију заробљених људи, већ је то приписивано највећим хуљама, кукавицама, слабићима. Схватате ли шта уопште, упорно, пишете. Јесте ли ви пуцали у заробљеног човека? Ако нисте зашто мислите да бисте то урадили? Одакле долази убеђење у личну акцију на начин који заговарате? Храбар човек не стреља, частан човек не ликвидира никога, посебно не ратне заробљенике. О овим стварима озбиљни људи не би требало да разговарају. Можда се и дође до неког признања кад се толико брани позиција убице: човека који стреља заробљеног човека. Теза да се у рату остварује нека предност чином стрељања заробљеника јесте погубна, ненормална.

    Управо да, неки, људи не би вршили страхоте током ратних дејстава – ја-радим-праву-ствар; ја-знам-најбоље – увеле су се неке норме и критеријуми понашања, па се за злочин не може тврдити да он то није. Апсолутно нико у свету не подржава, никаква војска, арамија, држава, народ, стрељање заробљеног човека. ЦРКВА поготово!!! Па ко сте Ви да то чините? Како бисте се ви осећали да неко ваше дете, брата, рођака, пријатеља, учесника рата, стреља, ликвидира, одузме му живот, тек тако:
    бум! Ко то сме да ради, кад толико држава нема смртну казну!

    Ваша логика – шта би неко урадио – толико је јалова, пуста: па ево показне вежбе са СР Југославијом. Мимо Савета безбедности УН, противно међународном праву, свакој етици, кукавички, као стрељање заробљеног, сручише толике бомбе на мали, бројем становника и величином територије, народ, убијавши цивиле, рушећи мостове, али мостове, објекте, гађајући рафинерју да загаде, отрују цивиле, природу, и све остало. Ето, показали су шта би урадили, и урадили би то опет. И где би био крај: па тамо где га сила јачег оцрта.

    Та ишчашеност логике доводи до тога и да питате дете убијеног родитеља: шта би ти, дете, урадило убици твог оца! То није питање, већ будалаштина. Зато је, право, питање: шта може да уради, колико може. Друго, нису сви храбри, нити способни, да спроведу крвну освету. То је везано за микропопулацију човечанства.

    Даља инфантилизација у вези нонсенс питања: шта би сте ви учинили поводом овога или онога. Шта је релевантно у вези тога ако се неко залажа за демократски поредак, владавину права, слободу говора и мишљења, хумане услове рада, посебну пажњу у вези са образовањем, поштовање културе и традиције, уважавање сталих народа и култура, итд. То је довољно, паметном. Премда је одговорено, на више места, да је лако претпоставити шта би неко (волео да се деси крвнику или волео да може урадити сам) урадио, али да се ствари, те врсте, не смеју узимати у своје руке. Управо крвне освете показују да краја нема док се сви не потамане: љуте и убијају се, свака од стрна уверена у исправност. Отуд држава, јака правна држава која суди по закону и правди.

    Узгред зашто би некоме сметао председник републике: човек ради како мисли да треба (укинуо сва ограничења, судове, суспендовао право…): само показује шта би он урадио поводом ове ствари, ситуације, или оне, и баш тако ради… Он мисли да је преамбула у вези КиМ глупост, и крај.

    Шта бисте ви урадили криминалцима, највишега ранга, који не презају од држава нити полиција света: па не бисте смели, не у очи, него у ципеле да их погледате. И шта значи то: ја би’ га, брате, ово; ја би’ (му) сестро урадила то и то… Довели бисте се да вас дилер дроге, и његова екипа, физички, или оружано, повреди или ко зна шта му/им падне на памет. И ко је склањао те највеће криминалце: па или други криминалци, или држава са оружаном силом, а не неки хвалисавац који траћи живот испред гранапа.

    „Тврдите да није истина да сте рекли да су се Срби у Сребреници „обрукали“, пошто сте рекли да су „окаљали своју историју“. Није шија него врат. Важи! Нећемо се играти глувих телефона, имам и ја границе“. Какве Ви имате границе??? О чему је ту реч? Наљутили сте се!?

    Ево овако: дакле, написано је више пута, да српска страна мора осудити, истражити до сржи, све у вези са Сребреницом, и сваким другим злочином – учесници, наредбодавци, повод, непосредни извршиоци, итд. – како се не би могло приписивати укупности српског бића стрељање, невитешко понашање, злочин. Српско биће је нешто друго, далеко од стрељања. Ви као да не читате шта пише, већ видите у тексту привиђења. Написано је да онај који се не огради од Хитлера, не осуди га, поистовећује се са њим, подржава, слаже…

    „Којој култури ви припадате, ако није хришћанска? Тајна ли је“? Није тајна, већ је јасно свакома иоле начитаном: свако ко зна чиме је српска култура премрежена, којим све дотицајима, цивилизацијама, традицијама, чиме је премрежена, знаће одговор. Свакоме коме је јасан положај мале културе, било да је она српска, чешка, итд.

    „Шта бисте урадили ономе ко дистрибуира хероин међу вашом децом“? Знате, кад је на РТС-у, ако сећање не вара, било речи о судству, представник министарства правде је замерио саговорнику, судију, у студију зашто осуђује особу која је ухапшена са 70 или 700 килограма кокаина на 12 година робије, а добио је лаконски одговор: а на колико да осудим онога са 7 тона, онда (закон кажа: санкција за то и то дело је од толико година до толико)! Дакле постоје органи гоњења, истражни органи, тужилаштво, судови, држава, полиција. Они треба да раде а не цивил. Зна се шта је цивил једино у стању да уради: легитимно, а не водећи се фолософијом трибине или улице. Отуд неке државе, превентивно, укидају плаћање новцем, и окрећу се искључиво картицама, како не би могли њима куповати дрогу.

    „Како објашњавате то што сте стрпали српског свештеника, који је на робији због тога што је полицији пријавио педофиле, у исти кош са педофилима који су на слободи“? Нико, никога, није стрпао нигде. То се обратите ономе, или онима, који су га стрпали. Шта Ви пишете, заиста. Неправедно осуђени људи требају бити на слободи а не у затвору, то је деци јасно. Пазите, педофили су нешто најпоганије што постоји, и ту се треба деловати, више него превентивно, како не би нити једно дете, више, постало жртва таквих особа. Може ли јасније. Престаните са аутопројекцијама.

    Видите, Ви сте сопстевним примером, баш овим у коме сте ДАЛЕКО ПРЕВАЗИШЛИ опонента, показали, школски, да никаве везе са хришћанством немате: залажете се за силу, за ликвидацију, за премлаћивање, итд. Дакле, ви имате своју верзију хришћанства: мало овога, мало онога. Какофонско хришћанство. Зато Срби нису библијски религиозан народ, како, и Ви, показасте.

    Дакле, Ви не видите све ово, Ви сте заиста победник, за Вас је ликвидација оправдана, млаћење људи, мимо истраге, суда, пожељно и добро, Ви сте хришћанин, на Ваш начин (пасуљ бака Стане је најбољи, и крај). Човек у сопственом схватању света увек је у праву.

    2
    6
  30. Идемо још једном.

    Нехришћанин сте, који од Срба тражи поштовање паганизма, а ИСТОВРЕМЕНО и неоправославља, уз захтевано потпуно ненасиље неоправославне теологије. Шоу програм. Нисте ви једини, пуна је српска црква инфилтрираних нехришћана који „у име мира“ траже да Срби скину гаће.

    Шта сте ви, којој култури припадате? Шта вам пише у ћитапу, штоно Ера реко?

    Шта бисте ви радили онима који отров дистрибуирају вашој деци?

    Да ли је чињеница да је Перановић на робији у складу са вашим кодексом, и који је то кодекс?

    Није ваљда да је једино што сте у стању да радите – затрпавање нерелевантним чаршавима од текстова?

    5
    1
  31. За „Милан“: Вашој трагедији краја нема. Ваше неразумевање сразмерно је неиницираности у појаве, појмове, феномене, историју, религију…

    Апослутно нико не тражи од Срба поштовање паганизма – јер се не може поштовати оно о чему свест не постоји – већ, ако се жели, у највећој слободи, разумавање сопства, историје, иницираност у етапе људске, те српске, еволуције, коначно једну тежњу истини. Поштовати цркву, поштовати предање старине, поштовати обичаје и традицију нипошто не искључује искристалисану историјску свест.

    Паганизам је била једина лигитмна религијска стварност, како у Старој Грчкој, тако и у Старом Риму, исто тако и код Словена. Међутим, нешто унутар Вас изазива страхове на помен паганизма. Нека буде свако шта мисли да треба, јер је религија, одавно, ствар ПРИВАТНА и ИНДИВИДУАЛНА. У том хеленском свету једина разлика између богова и људи била је у томе што су богови били бесмртни људи, док су људи били смртни богови. Један егалитаризам, хуманизам високога реда, једно ванредно, непоновљиво, осећање за човека и живот. Хришћанство подразумева покорност, клечање, клањање, подређеност. У Пантеон, који је обновљен Агрипин залагањем, могао је ући свако и помолити се свом богу. Нико није никога питао: коме се, ти, молиш богу. Поставши победоносно, захваљујући Константину из разлога лакшег обједињавања разнородног царства под једном религијом, хришћанство постаје НЕТОЛЕРАНТНО: забрањује другачије обрасце веровања, и легитимни паганизам проглашава, преводи, у непшто наопако. То је стари век, и логика је лако ухватљива. Средњи век је век негације човекове индивидуалност, те генијалност. Отуда је свако поређење са Старом Грчком, њеним теоријско-философско-уметничко-научним дометима трагично. Читава средњоваковна мисао бивала је дозвољена – заправо забрањивана – само под условом да се њоме подупиру хришћанске, компулзивне, догме: сумња у њих је забрањивана, отуд је гностицизам представљао велику опасност и као такав забрањен: време забрањивања: тако се могло.

    Одмах, у 1. веку, постојале су две јаке фракције, поларизованог става, од којих је једна тврдила да је Назарећанин рођен са божанским, док је друга заговарала тезу да је, родивши се као човек, у једном часу примио божанско. Победила је прва фракција налик на победу СНС партије: лобирање, поткупљивање, рад на терену, анимирање, интереси, обећања, итд.

    А све то је 1000 година далеко од словенског осећања света, у оквиру њега српског: какве везе има један Словен, детерминисан зеленим Караптима и брдовитим Балканом, са Палестином, са СЕМИТИМА: опет: свако поштовање за њих, али у стварима толико битним и одређујућима, страним коначно, став се мора заузети. Дакле, проћи ће 1000 година скоро док српски народ се не суочи са новом, религијском стварношћу. Притом, никако људи да схвате оквир средњовењковља: народ је неписмен, за успех се узимају преводи – квалитет самог језика да нешто преведе, да издржи ту проверу – неких хришћанских теолога, број становника је низак, нема штампарија, књига, феудални поредак је, у коме већина кметова јесу поданици и послушници, античка дела су недоступна, принцип ИЗБОРА, да човек бира између овога или онога, не постоји, итд.

    Одговорите каде је Милош Н. Ђурић приближио Србима старогрчки свет!!! Образложите зашто Доситеј, пазите Доситеј, човек 18. века, даје право разуму, тада, а не догми црквеној, палестинско-јудејској, било којој. Зашто, опет, Доситеј каже књиге књиге браћо моја а на звона и прапорце. Он разуме, пре 250 година, или неки пре 2350 година, оно што ви не разумете данас.

    Где је Лаокон и његови синови у Срба, где је српски Омир, Ника, Посејдново храм, храмови Песте и Сегестума, где је Тиртеј, Леонид, где се све то скрило. Где је дорски стуб, производ срспког генија. Па испод скута средњовековне цркве која је негирала разум, слободу, мисао. Геније у Срба је могућ, и десио се, тек у модерности. Никаква скулптура, сликарство изузев фресака, велика архитектоника а да није под најјачим утицајем Византије или доцније барока, не може се наћи. Нема великих књижевних дела током 1500 година постојања. Прочитајте Хорација и његову лепршавост речи. Нерод коме се ускрати промишљање, неговање теорије и праксе, развијање мисли, бива дефецитиран.

    За Вас је све то несазнато, далеко, чак и опасно. Али није било за Рихарда Вагнера, рецимо, једног од највећих композитора класичне музике. Немачка култура, ако не највећа, а оно међу највећима, поштује своје старо писмо, руне, поштује средњовековне минезенгере, легенде и још толико тога. Сви велики народи постоје на легендама. Исто тако, није, за Леа фон Кленцеа било страно старо учење у веровање, дакле живот у другачијем оквиру религиозности: веровања човека. Исто тако за борелане народе. „Жилавији“ народи не заборављају тако лако претке и поштују оно што су они били. На страну што су, скоро сви српски обичаји, преузети, напромењени осим у ситним козметичким стварима, из старе религије. Исто тако, Срби неких предела, неписмени, сведоче о Перуну, Сварогу, Триглаву, Весни, итд. Нема разлога за страх, већ за истину.

    Поред паганизма Ви се плашите и ситних дилера, не ових крупних криминалаца, јер још није јавност упозната да је неки цивил, бруслијевски, избубецао неког дилера, бацио га у окове. Ви ни оквир организованог криминала не разумете супростављајући му морал обичног грађанина. Ви оне лепе, у антици саткане, дужности човекове бркате.

    У Вашем поимању црква треба да лечи зависнике, да ради генералну на возилу, да се бави питањима агрикултуре, да зида зграде, да пише поезију, да премлаћује дилере (ово је најбоље од свега), и гомилу тога. Морал појединца мора бити хришћански (ово је мало лошије од премлаћивања дилера, али врло добро). Пазите морал који цркву надилази, који је предмет размишљања још питагорејаца, софиста, епикурејаца, скептика… у Вас је хришћански, премда је хришћанство државна религија мање од два века. Дакле око 12. векова , знаних, српских, ништа је спрам ова два. Па то је логика апсурда, нестанка.

    Исус, помазани, који се средишња тачка целог хришћанства, са причом о васксењу, није никог тукао, шамарао, није заговарао ту врсту насиља, већ је завршио како је завршио, по теорији. Ви нисте, никакав хришћанин, ви варирате феномене, симплификује их, сводите на највећу људксу субјективности. То је исто као да се, декларативно наравно, издајете за поштењачину, али крадете кад можете.

    Бити хришћанин значи тачно оцртне координате кретања у једном религијском систему, јудејском, палестинском. Нема тог хришћанина, у правом, најдубљем, смислу речи,а да се, овде, јавно, на сајту – а за веровати је и у животу, осталим облицима комуникације – залаже за стрељање заробљених људи – ви се залажете за то да човек постане УБИЦОМ – по кратком, до најкраћем, поступку; даље се залажете да обични људи, па и свештеници, батинају дилере дроге; даље имплицитно, мимо демократског оквира државе – пропагирате насиље, на начин личног обрачуна, а не владавину права – да свештеници лече нароманију, да водоинсталатер, пошто има и он клешта, вади зубе људима…

    Ви сте показали сву траљавост српске политичке и религијске егзистенције: религија, да, али моја, нека, антитеоријска, релгија, мало нога или песница у главу, чупање ушију, затим пуцање у заробљеног – дакле није довољно РОПСТВО тог човека, већ и његова ликцидација – самовоља у сваком њеном виду: три Србина четири политике, речи, ако сећање не вара, Р. Караџића.

    „Шта сте ви, којој култури припадате“? Као прво ЧОВЕК, све друго је следствено, јер ако ово прво нисте онда не постојите. Иако је одговорено: познаваоцу српске културе, њене интерактивне компоненте, утицаја и дотицаја, историјских, сложених, нивоа јасно је.

    „Шта бисте ви радили онима који отров дистрибуирају вашој деци“? Вама заиста ништа није јасно: зашто не и онимакоји га поризводе, па довозе. Како толика поља мака у Афганистану, која чувају до зуба наоружани људи. И на ово је дат одговор, али Вам се не допада, није сводљив на Вашу акцију, замисао. Па будите још мало „храбри“, а непромишљени, па реците шта бисте Ви лично, и на који начин, урадили дилеру дроге! Шта цивил, жена, мушкарац, деда, баба, да уради продавцу дроге. Ево још да га узмемо у српској стварности: набилдован, физички спреман, на луд начин храбар уверен у исправност чињења, наоружан, члан шире, добро организоване и хијерархиски устројене, дружине које се свакодневно истребљују у борби за територију.

    „Да ли је чињеница да је Перановић на робији у складу са вашим кодексом, и који је то кодекс“? Недужан човек не треба да буде лишен слободе. Читајте на слогове, молим Вас.

    „Није ваљда да је једино што сте у стању да радите – затрпавање нерелевантним чаршавима од текстова“? Верујем да можете боље од овога. Потрудите се, размислите, неку бољу метафору, да се макар мало извадите. Ви не разумете да сте сами себе затрпали врло екстремним изјавама: заслагањем за ликвидацију заробљеног човека и за пребијање људи. И такав када се дочепа позиције, власти, знате шта се деси: Вучић!

    Ни оквир православља не разумете. Ни вечити секуларизам у Срба. Народ који је први забранио робове. Па како једном слободарском, српском, народу нематати било који вид компулзивне стварности. Срби нису библијски религиозан народ, његова већина, посебно не рурални део: покушајте и онај урбани, београдски, да преслишате: комфор, раскош, сјај, мало навијање, а Откровење…

    И молим Вас, већ једном, за све оне (нас) који толико греше у поимању друштва, његове организације, начина деловања и функционисања, дајте те обрасце понашања:

    шта да ради човек, инжењер, касир, административни радник, грађевинац, са дилером дроге
    шта да ради човек када на терену налети на заробљенике

    Није ваљда да храброст чили?

    1
    4
  32. Осврните се на писање, ХРИШЋАНИНА, епископа Сергијеа Карановића:

    Човек је, факултетски, образован, начитан, али пише оде председнику републике који на сваком кораку издаје српске националне интересе. Ко заговара, 7-8 година, јавно и упорно, разграничење са Пећком патријаршијом, са суштином српства! Ко је укинуо судове и полицију на северу КиМ, ко је увео праве границе, ко је дао позивни број, ко је предао електроенергетски систем Албаније, пре који месец, ко је седео у Влади тзв. Косова него Српска листа, ко је укинуо све остале политичке опције, и доле у покрајини и у остатку Србије, ко не може да, већ 10 година, унапреди положај ћирилице, итд., итд.!

    „НИ НАЈМАЊЕ НИЈЕ ЛАКО АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ, КОЈИ СВИМ СИЛАМА ПОКУШАВА ДА НАС ИЗВУЧЕ ИЗ БЛАТА, АЛИ ЈЕ ЈОШ ТЕЖЕ ОНИМА КОЈИ НАСТОЈЕ ДА НАС ВРАТЕ ТАМО“.

    Ево га (не)делотворни ХРИШЋАНСКИ МОРАЛ, човек БОГУ предат, који, уствари, не мари за њега… Ово је ГЕБЕЛСОВСКИ текст, ово је агитација и пропаганда, ово је антиљудски, ово је поданички, ово је изванумно: човек пише, ТАКО ЛАКО ПРОВЕРИВЕ, неистине. Кад човек, високопозициониран, унутар цркве, може овако да пише, наговорен, поткупљен, или услед личног убеђења, свеједно, па како да се поверење у њу не пољуља!

    Али до краја живота треба понављати Иринејеве речи: човек се лавовски бори за КиМ (али ЛАВОВСКИ); сам Бог га је послао (председник МЕСИЈА)!!! Опет неки хришћански морал на делу… И нонсенс питање шта супроставити хришћанском, тако лако газивом, моралу чак од стране највиших црквених великодостојника!

  33. Култура, морални и идеолошки образац, колективна су категорија, поштовани филозофе, чудо да то не знате. Шта сте ви? Социјалиста? Муслиман? Јудејац?

    Да ли је чињеница да је Перановић на робији у складу са вашим кодексом, и који је то кодекс? Не питам вас ко је недужан, не правите се блесави.

    Који је етос у вама? Шта бисте урадили ономе ко вашем детету даје дрогу? Покажи ми пут, својим примером, о учитељу!

    Бисте = да можете, бесплатна лекција из српског. Генератори текста изгледа имају проблема са синонимима.

    3
    1
  34. „Ви се залажете за то да човек постане УБИЦОМ“.

    Да ли редакција уопште може да прегледа његова писанија, пре него што их објави?

    Варагићев текст има 1 187 речи и 7 164 карактера. Овај трол – ваљда је дозвољено да ствари назовем својим именом, након овакве клевете – само ради прикривања свог идентитета и ставова, након што сам га питао „чији је“, испалио је 6 500 речи и 40 000 карактера.

  35. @ Милан

    Редакција не лекторише коментаре читалаца. („Много би било…“)

    @ Катарина

    Последњи пут Вас молим да скратите своје коментаре, иначе ћу бити принуђен да их, због превелике дужине, не објављујем. Уверен сам да своје ставове можете изразити на сажетији начин.

    @ Свима

    Молим све коментаторе који нису сагласни са Катарининим виђењем стања ствари да се ипак односе са поштовањем према њеној личности; истовремено, молим Катарину да има у виду да је на овом сајту највише оних који „верују у Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву“, те да слободно изрази своје ставове али да гледа да, у жару полемичке борбе, не повреди верска осећања већине.

    хвала свима на разумевању,
    Александар Лазић

    2
    1
  36. Чисто да разјасним, нисам мислио на лекторисање, већ називање својих опонената „убицама“, уз упорно одбијање да дефинише термин на којем инсистира. И то је само врх леденог брега, каквим се етикетама разбацује, али сам се ограничио на појам убиства, да не бих давао шлагворт за употребу генератора текста. Узалудно, изгледа.

  37. За уваженог „Александар Лазић“: нико неће замерити и ако се то деси. Могу се кометари поделити на ситније, али за тако велике ствари треба и више простора. Никаква намера злоупотребе не постоји, само се одговара неистомишљеницима који мало-мало па почну да вређају. Особи може само бити драго када се такви коментари објаве, да се види ко је какав чисто декаларативно, и ко наличи актуелном стању политичког хаоса, непоштовања, вређања, псовања, а да неко баштини универзалне људске вредности.

    Они би да цензуришу: за мене исто као и да стрељају: цензура=стрељање. Изборите се идејом, схватањем, досетком, мишљу, знањем, а не одстрањивањем особа само зато што се неком не допадају изнесени ставови. Толико ставова који су истог правца, супротног смера, као актуелног председника. Можда је каратер такав: сви би исто као он, самовољно, срдито, увредљиво.

    „…верују у Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву…“ и најважније СРПСКУ. Нико цркву не вређа нити њене вернике, само се указује да оно што је религија у српском народу јесте мало сложенија тема, која има свој дуги континуитет, која се наставља на читав свет слика и симбола везаних за предхришћанство (што је и нормално). Није довољно рећи: ја сам хришћанин/ка, већ се мора живети према светоназорима, постулатима хришћанским. Како може ићи ненасртљиво православље са стрељањем ратних заробљеника или ударањем људи: те ствари се искључују, никако синтетизују.

    Затим, молим Вас, онај ко критикује све изразе друштва, дужан је, обавезан, да изложи критици и актуелни час СПЦ. Понеки црквењаци, иако делује невероватно, су врло кварљива сорта људи, уско-интересна.

    2
    3
  38. ШТА ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ, НА ТЕРЕНУ, СТРЕЉА, ПОБИЈЕ, ЗАРОБЉЕНЕ ЉУДЕ АКО НЕ У Б И Ц А !!!!!!??????

    Да није монах? Да није хуманитарни радник? Или волонтер?

  39. 1/1

    За „Милан“: Забавно све више. Па Ви сте као наручени дошли. Немојте се нервирати. И немојте одустајати.

    У Вашем разумевању ствари декларативно је изнад свега. Мислите да је довољно рећи ја сам ХРИШЋАНИН, а, у исти час, залагати се за стрељање људи, заробљених – метак у чело – или пребијање људе, па да ово друго не негира декларативно изјашњавање. Ви нисте хришћанини нити то можете бити, НИКАД ВИШЕ, јер сте вашим правим лицем негирали религијску припадност: ви сте за злочин, за убице. Схватате ли: можете Ви, одсад, писати шта хоћете, али остаје записано Ваше залагање за стрељање заробљених особа и за пребијање људи. Погледајте колико је, ДЕКЛЕРАТИВНИХ, „напредњака“: пуна им уста СРПСТВА, НАПРЕДЊАШТВА, СТРАНАЧЈА (политике), а да ни од једног, у том тројству, ни трага ни гласа: само голи, индивидуални, интерес, на штету колективитета, последично културе и опстанка српског народа. Чином, речју, држањем, се доказује ко је неко. Кад Вам те тако рудиментарне, основне, ствари нису јасне, чему да се нада човек. Сама чињеница да је Андрић дошао где је дошао, да није дозволио да буде заступљен у едицији хрватске књижевности, да је писао српским, екавицом, говори за себе; поред тога што се и декларативно изјаснио Србином и тако чин, дело, постали саобразни са личним изјашњењем.

    „Култура, морални и идеолошки образац, колективна су категорија, поштовани филозофе, чудо да то не знате“. Нисте читали Милоша Н. Ђурића: знали бисте да није филоЗоф, већ филоСоф. Колективно осећање јесте примарно, суштаствено: бити Србином, или припадником било ког другог народа, последица је колективизације, уопштавања, постојања Срба, народа. Колективно осећање јесте сакрално осећање, осећање које се, тако јасно, може наћи код Немаца, или Јевреја, на пр. Тек колективно разумевање нуди разумевње културе: Цранскова припадност, или Микеланђелова, прелива се на ширину, на колктивитет, народа из кога су: тада се оно СРБИН шири као небо, као крила пегаза. Не видите снагу његову. Колективно осећање припадништва буди емпатију, дубину разумевања. Индивидуалног осећања Србин, какав сте Ви, стрељао би ратне заробљенике, док онај Србин код кога доминира колеткивно осећање, то не би урадио никад: јер, посредством тог (нај)ширег схватања, он не би, простом аналогијом, желео, волео, да неко стреља његовог сународника, брата, сестру, оца, мајку, пријатеља, мужа, супругу…

    1
    5
  40. 1/2

    „Шта сте ви? Социјалиста? Муслиман? Јудејац“? Битно је да Ви нисте хришћанин, православац никако, који би, сутра, само да налети, након освајања, пробијања, у рату, побио заробљене људе, и тако, врлом мудрошћу, изванредном памећу, нанео нову љагу сопственом народу, ширећи уста преко граница естетске хирургије, повиком: ја сам СРБИН. Е зато мора, она већина честитих Срба, на тај повик додати: НАОПАКИ. Ствар решена.

    „…не правите се блесави“. Ви сте неваспитани: покушајте неком од својих укућана рећи то исто, па ћете видети да ћете изазвати љутњу и неверицу, вероватно и свађу. Да се не помиње да дилеру кажете то исто шта би Вас снашло. Пазите, и држава, чак, дилује. Ни то не схватате.

    „Који је етос у вама? Шта бисте урадили ономе ко вашем детету даје дрогу? Покажи ми пут, својим примером, о учитељу“! Вама ни хришћанство није могло показати пут, а тражите то од обичног света, неважног, на малом порталу: бесмислено је. Постављате питања на која ће 100% људи, али као вид жеље али не и саме, конкретне, акције, могућности, дати идентичан одговор. Опет, питање је шта МОЖЕ обичан народ, нејач, жена, девојка, да уради: хтења су једно, могућности друго. Ви упорно питате: шта бисте урадили са 100 милона евра, којих нема: пустите сањарења. Реалан живот мора да се заснива на закону, а ако закони нису добри скупштина, петиције, иницијативе, протест… Малом детету је јасно да када се неко залаже за владавину права, и демократије, да у томе залагању чучи, до краја, јасна личност.

    1
    5
  41. 1/3

    Бисте = да можете :))) ово стварно иде изван граница рационалних оквира кретања мисли. Да можете да окамените човека кога бисте прво окаменили. Па шта је ту легитимно. Да може, неки Хрват, шта би урадио од Срба! Важно је да нису успели, нити да могу да учини нешто нажао, нашто зло. Павелић, ендехазија цела, је хтео али није могао.

    „Да ли редакција уопште може да прегледа…“ позивате РЕДАКЦИЈУ упомоћ!!! Чиме се служите, ви који превазилазите, тако лако, у критици, опоненте. И ви бисте цензуру. Да тако лако проспете стрељање ратних заробљеника, премлаћивање људи, удељивање цркви права на лечење наркоманије, а да Вам се не одговори. Сваки пут ћете бити подсећани на то шта сте написали. У томе је суштина проблема српске стварности: људи не подсећају друге људе ко су били, шта су говорили, шта су чинили!!!!!!
    „Ви се залажете за то да човек постане УБИЦОМ“ – шта постане човек који, на терену, убије ратне заробљенике, ако не УБИЦА!!!???

    „…трол … само ради прикривања свог идентитета и ставова…“ – шта Вас мучи: нечији идентитет, нечији ставови. Дакле, опет оно: има човек има проблем, нема човек нема проблем. Па шта би се десило да Ви, и такви, имате моћ: прво цензура по карактерима, па забрањивање коментара, па ко зна шта даље. Нико никога не тера да чита, нити да се одлучи за ову страну: то је слобода. А да, вама је то наважно пошто сте особа превазилажења у полемикама…

    2
    4
  42. 1/4

    „Варагићев текст има 1 187 речи и 7 164 карактера“ – ма кога брига за карактере. Битно је шта они дефинишу, шта носе. Ваше залагање за стрељање ратних заробљеника, иако неколико речи и десетину карактера, говори толико много да је ових 7 164 карактера исувише мало.
    Да ли сте и да ли бисте Ви стрељали (ево трик уступак мали), ДА МОЖЕТЕ, ратне заробљенике, на терену?

    ДА МОЖЕТЕ шта бисте урадили продавцу дроге? Ево помоћи, несебичне: К О Л И К О можете да урадите, реално, и шта би променило, дакле, и да можете пар дилера, онако, кијануривсовски савладати???

    Матрикс индивидуа изнад државе која решава ГЛОБАЛНИ проблем трговине дрогом, уз инсистирање, упорно, јогунасто, да се замисли та моћ: та научна фантастика: ево као Гандалф једним потезом штапа све дилере у кавез. Државе не успевају да се обрачунају са криминалом а упорно се поставља несувисло питање – на које је, притом, дат, сваки пут, одговор – шта би обичана особа, цивил, рагуларно запослено лице, урадило, ДА МОЖЕ, са дилером дроге.

    2
    5
  43. „Они би да цензуришу…“

    Да, ја бих ваше клеветање српске цркве и војске обрисао без икакве дилеме, а верујем да бисте и ви обрисали моје одговоре, упркос том вашем пренемагању и левитирању на небесима.

    „Шта Вас мучи: нечији идентитет, нечији ставови.“

    Ма шта ми рече. Ово је је вероватно написала нека друга Катарина, у истом коментару:

    „Ви нисте хришћанини нити то можете бити, НИКАД ВИШЕ, јер сте вашим правим лицем негирали религијску припадност: ви сте за злочин, за убице. (…) Битно је да Ви нисте хришћанин, православац никако (…) овакав си (…) онакав си“.

    Ово је прешло све границе, први бисте кукали да Лазић објави мој једини могући одговор.

    Кажете:

    „Постављате питања на која ће 100% људи, али као вид жеље али не и саме, конкретне, акције, могућности, дати идентичан одговор.“

    Најзад, држим вас за реч!

    Шта сте ви? Социјалиста? Муслиман? Јудејац?

    Да ли је чињеница да је Перановић на робији у складу са вашим кодексом, и који је то кодекс?

    Који је етос у вама? Шта бисте урадили ономе ко вашем детету даје дрогу?

    3
    1
  44. За „Милан“: е ово је све забавније…

    Шта бисте Ви урадили вашем детету које узима дрогу? Па зар је дилер једини кривац, а конзумент је жртва,!!!??? Побогу… Као да се људи дрогирају на начин да им неко трпа дрогу у нос, уста, убризгава у вену. О чему Ви пишете! Шта Вас је снашло???

    „Да, ја бих ваше клеветање српске цркве и војске обрисао без икакве дилеме, а верујем да бисте и ви обрисали моје одговоре, упркос том вашем пренемагању и левитирању на небесима“. Срећа па, поред тога што немате право на тако нешто, немате моћ. Нико не клевеће. 99.9% људи није прочитало ни делић хришћанске литературе, па је отуд врло легитимно говорити о нечему што нема везе са хришћанством у правом смислу речи, већ о слободној интерпретацији ослоњеној на стару религију.

    Арчибалд Рајс је, узгред, записао, велику истину, која је тачна до у најстинији детаљ, да Срби нису религиозан народ, да њихов Бог има браду Краљевића Марка, капу оних војника са кајмакчалана, и симболише правду и правичност. То је поглед човека са стране, врсног познаваоца Срба, Немца. Немци су уман народ.

    Ваши одговори су више него потребни као пример наопакости. Зашто би ико бранио икоме да пише. Треба човека уверити, мирно, гандијевки, пристојно. То је и циљ у вези Вас. Признаћете грешку, полако.

    „Ви нисте хришћанини нити то можете бити, НИКАД ВИШЕ, јер сте вашим правим лицем негирали религијску припадност: ви сте за злочин, за убице. (…) Битно је да Ви нисте хришћанин, православац никако (…) овакав си (…) онакав си“. Господине драги залажете се за ствари које су противне не хришћанству већ свакој нормалности.

    Једино ко кука, овде, све време, сте Ви!

    „Који је етос у вама? Шта бисте урадили ономе ко вашем детету даје дрогу“? Ви сте из неког другог света дефинитивно. Дрогу нико не даје, већ се она продаје и представља врло уносан вид зараде, брзе и лаке.

    Пазите, сав хришћански морал Вама не пада на памет да упрегнет у васпитно-едукативни чин као вид отпора сваке особе употреби наркотика, дроге. Хлеб и маст су криви што је неко гојазан, а не та особа која их конзумира, ждере, храни се нездраво.

    Одговоре имате, заиста, на све. И не љутите се. Нико вас није вукао за језик, тастауру.

    Него кажите шта бисте Ви урадили ономе ко продаје дрогу Вашем детету???

    И шта бисте урадили заробљеницима како не би ризиковали дсетковање једнинице???

    Узгред, а шта ћемо са дуванском индустријом која ДАЈЕ дуван нашој деци!

    А са алкохолном индустријом која ДАЈЕалкохол нашој деци!

    А са ауто индустријом која загађује плућа нашој деци!

    Са свом индустријом каза загађује како земљу тако и ваздух…

    Са инудстријом оружија која даје оружије нашој деци па се упуцавају!!!

    ШТА ДА РАДИМО СА СВИМА ЊИМА! ШТА БИСТЕ ВИ ЊИМА УРАДИЛИ?

    1
    4
  45. Опуштено, забављајмо се још мало.

    „Него кажите шта бисте Ви урадили ономе ко продаје дрогу Вашем детету?“

    Одговор вам је дат кристално јасно, чак сте га и цитирали у полемици.

    „И шта бисте урадили заробљеницима како не би ризиковали дсетковање једнинице?“

    Зависи од тога да ли би то уопште представљало ризик, или не. У Вуковарској операцији, у ситуацији апсолутне надмоћи српске стране, појединачне и спонтане предаје групица заробљеног непријатеља би се могле безбедно транспортовати. Безбедно за своје снаге и цивиле. У Сребреници, током контранапада, након напада целокупних снага непријатеља на Главни штаб ВРС, а затим и приликом пробоја тих снага измељу два фронта, то је јако тешко рећи, зависи од случаја до случаја. Групе непријатеља су биле разбијене и раштркане, а српске снаге у инфериорном стратешком положају. Олуја је уследила после пар дана. А што се тиче организованог стрељања – што је ратни злочин 1/1 – о томе имамо контрадикторне податке, који су све само не сигурни. Докази о стрељању постоје у неколико стотина случајева, а околности су нерасветљене о погледу мере у којој је то било уопште организовано.

    За разлику од вас, ја не волим да српским борцима, на основу гледања у пасуљ, лупим етикету да су „окаљали своју историју“, док сте се ви, у најмању руку, играли испијања кафица.

    Што се тиче доказа о вашем клеветању, довољно је видети ваше омаловажавање Христа који је, по вама, „феминизиран“, „пасиван“, „повлачи се“, итд.

    Шта сте, дакле ви? Социјалиста? Муслиман?

    Да ли је чињеница да је Перановић на робији у складу са вашим кодексом, и који је то кодекс?

    Који је етос у вама? Шта бисте урадили ономе ко вашем детету даје дрогу?

    4
    1

Оставите коментар