Ернст Волф: Путин и обавезна вакцинација – повијање пред силом јачом од себе?

Данас на свијету више нема ни једне једине владе која би себи могла приуштити да се одупре диктату дигитално-финансијског комплекса

Ред за вакцинацију у Москви (Фото: Moscow Times)

(Њемачке пословне вијести, 1. 8. 2021)

Владимир Путин и код својих противника слови за политичара посебног кова, чија постојаност долази до изражаја нарочито у кризним временима.

Утолико више изненађује његов нагли обрт у погледу короне. Док се око Божића дичио да Русија има најбољу вакцину на свијету, да кућни притвори („закључавања“) нису неопходни и да ће пандемија бити побијеђена до јесени, претходних неколико седмица курс му је био топло-хладно, на шта од њега нисмо навикли.

Средином јуна, приликом сусрета с америчким предсједником Бајденом у Женеви,  његов гласноговорник Димитриј Песков рекао је да се о обавезној вакцинацији „још не разговара“. Истовремено, међутим, становништво шире области Москве доживјело је огромно изненађење.

Русија: Обавеза вакцинисања бар шездесет посто запослених

Градоначелник Москве Сергеј Собјанин, вјерни Путинов сљедбеник, увео је обавезну вакцинацију, и то не само у Москви, већ у читавој области с двадесетак милиона становника.

Градоначелник Москве Сергеј Собјанин (Фото: Михаил Јапаридзе/ТАСС)

Вакцинација је испрва наложена свима који у послу долазе у додир с муштеријама, гостима, пацијентима или ђацима. Предузећима из области образовања, гастрономије, здравства, малопродаје и јавног превоза наметнута је обавеза да им бар шездесет одсто запослених буде вакцинисано.

Запослени су досад примили прву вакцину неког од руских произвођача, а другу би требало да приме до 15. августа. Онима који не испуне задате квоте пријете казне, укључујући чак и затварања оних испостава у којима запослени нису довољно вакцинисани.

У међувремену је још двадесет један регион прихватио ултиматум о вакцинацији, а Путинов гласноговорник Песков недавно је изјавио да крај кампање није на видику: „Људи без имунитета и без вакцине не могу радити у свим областима“, рекао је, не остављајући мјеста сумњи да се ни убудуће неће презати од даљих заоштравања.

Кафићи и ресторани у Москви отворени само за вакцинисане

Путиново топло-хладно и руска несклоност вакцинацији

Док је Путин у почетку био суздржан, у посљедње вријеме је у више наврата јавно говорио о овом питању. Његове ријечи, пак, не показују никакав јасан став.

Почетком јануара путем телевизије позвао је становништво да се вакцинише. Иако је, према његовим ријечима, одувијек било људи начелно супротстављених вакцинисању, они су „бројни не само код нас, већ и у иностранству“. Зато је захтијевао од Руса да „не слушају људе који ништа не разумију и шире гласине“, опоменувши их да вјерују стручњацима.

Крајем маја дистанцирао се од идеје о обавезној вакцинацији, назвавши присилну вакцинацију „несврсисходном и бесмисленом“. Руски грађани морају схватити да се излажу „озбиљној и чак смртоносној опасности“ ако се не вакцинишу, али није обавеза државе да их на то тјера.

Владимир Путин (Фото: Бета/АП)

Послије састанка с Бајденом у јуну обрнуо је став и бранио обавезну вакцинацију макар на регионалној разини, рекавши да је увјерен да се тиме може зауставити нови талас короне и спријечити увођење кућног притвора у читавој држави, наводећи да тиме жели избјећи затварање читавих предузећа и остајање људи без посла.

Путиново врдање није наишло на добар пријем код руског народа. Подршка у народу пала му је на најниже гране од почетка мандата, што ни не чуди, јер је подозривост према вакцини у Русији велика – према анкетама, око шездесет посто Руса одбија обавезну вакцинацију. Досад је обе вакцине примило свега четрнаест одсто становништва.

Зашто онда Путин просто не поступи у складу с вољом народа?

Притисак дигитално-финансијског сектора на политику

Разлог би се могао тражити у тектонској промјени глобалног односа снага у протеклих годину и по, која је из темеља промијенила лице свијета. Мјере донесене поводом спречавања ширења ковида-19 убрзале су концентрацију новца и моћи у све мањем броју руку, при чему је највећи профитер дигитално-финансијски комплекс.

Увођење закључавања и других ограничења у оквиру борбе против болести учинили су да моћ ИТ концерна и појединих финансијских институција достигне досад невиђене размјере. Тржишни капитал пет највећих дигиталних концерна – Епла, Гуглове матичне фирме Алфабета, Мајкрософта, Фејсбука и Амазона – износи нестварних 8.800 милијарди долара, док само двије највеће свјетске фирме за управљање богатством, Блек рок и Вангард, управљају износом од 16.200 милијарди долара.

С друге стране, бруто друштвени производ Русије (збир све произведене робе и пружених услуга) у 2020. износио је 1.500 милијарди долара, дакле мање од вриједности Епла (2.100 милијарди), Гуглове матичне фирме Алфабета (2.100 милијарди), Мајкрософта (1.900 милијарди) и Амазона (1.700 милијарди).

Наведени концерни имају не само бескрајно више новца од руске државе, већ и више моћи, јер владају глобалним протоком података, који обухвата и Русију. Они, на примјер, дају технологију за међународни платни систем Свифт, или, попут Мајкрософта, облак (cloud) у ком податке чува најважнији рачунар на свијету – систем за анализу података Аладин, савјетника америчког система Федералних резерви и Европске централне банке Блек рока.

Дигитално-финансијски сектор не зна за државне границе

Раст и моћ ових концерна експлодирали су у протеклих осамнаест мјесеци. Закључавања су донијела никад досад виђене зараде финансијским установама, фармацеутској индустрији, трговини преко интернета, интернет платформама и дигиталној индустрији забаве, историјски незабиљежено повећавајући њихов утицај на друштво и дајући им више политичке моћи него икад досад.

Данас на свијету више нема ни једне једине владе која би себи могла приуштити да се одупре диктату дигитално-финансијског комплекса. То не важи само за државе Запада, већ и читав Исток, укључујући Русију и Кину.

Валентин Катасонов: Светска влада пушта своју валуту у оптицај

Управо у Кини видимо колико је дигитална индустрија овладала читавом земљом и у којој мјери је за себе искористила мјере за сузбијање ковида-19. За Русију то значи: чак и ако би Владимир Путин хтјео, ни у ком случају се на дужи рок не би могао супротставити овим интересима, јер Русија није острво, већ привредом тијесно везана и са Западом и с Далеким Истоком.

Зашто се кампања вакцинације подстиче свим средствима

Прошле године дигитално-финансијски комплекс нашао се пред огромним проблемом: финансијски систем пријетио је да се поново уруши, као 1998. и 2008. Пошто је за спасавање система овај пут био потребан још већи новац него раније, а људи, нарочито приликом претходне кризе у Европи, схватили да се ради о огромној расподјели одоздо на горе, очајнички се тражио изговор.

И ту су онда, као дар с неба, дошла закључавања широм свијета, која су потпуно зауставила свјетску привреду у марту и априлу 2020. и уздрмала финансијски систем. Привредна и финансијска криза одмах је проглашена „корона кризом“, и све даље мјере образлагане су спречавањем ширења вируса.

Фото: Иља Питаљев/Спутњик

Вријеме, пак, није стајало у мјесту, и ситуација с глобалним финансијским системом неизвјеснија је и опаснија него икад, јер су мјере спасавања достигле критичну тачку: камате широм свијета пале су на нулу, а неопходне суме мјере се хиљадама милијарди. Свако даље штампање новца ће само додатно поспјешити ионако жестоку наступајућу инфлацију. Дигитално-финансијски комплекс уз помоћ централних банака ради на рјешавању тог проблема – стварању дигиталног новца централних банака. Његово увођење, пак, тражи вријеме, и оно се мора премостити, а да при том дигитално-финансијски комплекс не изгуби ништа од своје моћи.

Управо ту на позорницу ступа кампања за вакцинацију широм свијета: њена сврха је да људе држи у страху док дигитални концерни надограђују своју моћ, фармацеутска индустрија наставља остваривање огромних зарада, и финансијске институције не приведу крају припреме за укидање готовинског новца.

Данас је потпуно небитно зовете ли се Ангела Меркел, Џо Бајден, Си Ђинпинг или Владимир Путин – на власти остаје само онај ко се повинује овом плану, и то беспоговорно.

С њемачког посрбило и приредило: Стање ствари

Прочитајте још



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , ,

6 replies

  1. sve mi diraj ali putina ne………

    3
    19
  2. Озбиљан чланак. Ово нису „продавци магле“ и „замајивачи“ на платном списку неких, што цивилних, што војних, безбедносних структура. Прва(и много озбиљнија) „корона“ се десила крајем деветнаестог века када је сребрни и златни новац замењен(одузет) декретним(папирним) новцем(ја га зовем“ паре на мајке ми“) за чију номиналну вредност гарантује држава. А државе могу бити овакве и онакве.. Државе које су прве опељешиле своје грађане увођењем декретног новца су биле Кина у 14. веку и Шведска у 18.(надам се да сам тачно навео век). Јел вам ово звучи нешто познато? Сада следи нова пљачка заменом декретног новца дигиталним(то је тек једно велико „ништа“) уз неограничен број уцена и манипулација. А решење је врло једноставно, из злата по трезорима, сребра и бакра исковати кованице у одређеним апоенима и у одређеном броју, и пустити у оптицај заменом декретног новца који би потом био уништен, тј вратити „причу“ на почетак. А ово не бива без веееликог рата, ако не буде разума(у шта сумњам). Све „економске кризе“ су настајале тек након увођења декретног новца што указује да су биле вештачки генерисане. Ко? Све ми „мирише“ на ону хоботницу познатију као „јунион џек“. А на почетку свега беше она „Источноиндијска компанија“.

    41
  3. Још један чланак у коме аутор меша бабе и жабе, не знам да ли из незнања или због сензације.
    Не могу се упоређивати приходи (БДП Русије) и имовина (тржишна капитализација Амазона, Гугла и осталих). Тим пре што је БДП Русије мерен не по куповној моћи него у номиналним УСД (значи смањен), а тржишна капитализација ИТ фирми је теоријска вредност заснована на оптимизму о њиховим будућим пословним резултатима (значи пренадувана).
    Која од тих пет наведених фирми производи храну, или машине, или зграде? Ни једна, нити имају капацитета за тако нешто. Упоређивати њихову транге франге моћ са реалном моћи државе, Русије или било које друге велике и озбиљне државе, је апсурдно. Не мери се све берзанским трансакцијама.

    30
    1
  4. Марк Еугеникос Опет имамо „чуваре(„руске“) ватре“ који се јављају.. 🤣 Шалим се, наравно. Тачно је то што сте ви написали, али је проблем што БДП Рф тесно зависи од цене барела нафте на берзи(две трећине прихода се остварује од продаје енергенета), а берзу неко други „хендлује“. Тако се након враћања Крима у састав Русије цена барела обрушила на неприхватљивих 40 долара(да је кренула ниже, размишљало се о привременој обустави експлоатације), да би се након кооперативног става Москве у пројекту „корона“, вратила на оптималних 70-75 долара за барел. Приходе од продаје оружја не помињите, јер су у огромној несразмери са приходима САД. СССР(Рф) традиционално продају оружје „земљама у развоју“, „земљама трећег света“, што су еуфемизми за државе у неоколонијалном статусу(као што је „Западни Балкан“ еуфемизам за Србију у њеним етничким и историјским границама), док су Американци себи за купце обезбедили државе Залива, на пример. Једноставно, по мени, Русија је као озбиљна конкуренција елиминисана 1917., Француска нешто раније, прва, као стари ривал острвљених Острвљана, „буржоаском“, САД након исконструисаног грађанског рата и „уједињења“, Црно-жута монархија нешто касније, а Италија, Немачка и Јапан последње. САД су пре другог рата биле пета економска сила, а Италија и Немачка испред ње, да би из рата изашле као прва и остале до данас. Ко је довео Мусолинија и Хитлера на власт? Па они који су инвестирали у САД онда, а не тако давно и у „кинеско економско чудо“. Својевремено, један, по природи посла и места на којем је био, добро обавештен човек, Вилхелм Канарис је све то знао и покушао да избегне клопку припремљену његовом народу, али није успео. Знао је то и део немачке аристократије, и“ пустињска лисица“, и Гудеријан, и „(пре)заштићени сведок“ Херман Хес.. Сви путеви воде ка једној пећини. Којој? Зашто је краљ Џорџ ускратио гостопримство свом рођаку Николају другом Романову и његовој породици? Зато што Русија може бити само империја са Божјим помазаником на челу, или је неће бити. Свако добро!

    23
  5. Мала исправка, није Херман, већ Рудолф Хес. Хвала!

  6. @Морава
    Мало сте побркали лончиће. Можда сте мислили на руски извоз, али удео сервиса у њиховој економији је барем 60%, производња (у шта спадају и енергенти) око 35%, па не може две трећине прихода да се остварује од продаје енергената.
    https://en.m.wikipedia.org/wiki/Economy_of_Russia
    Тачно је то што сам написао, слажемо се. 🙂

    4
    2

Оставите коментар