Дигитални концерни као део стратегије САД за читав свет – засад скоро без противљења било с које стране, укључујући ЕУ. Њихова моћ огледа се и у томе што безмало не плаћају порез – не само у САД
ГАМФА: Гугл, Амазон, Мајкрософт, Фејсбук, Епл (из часописа Хинтергрунд)
Помоћу апликације HKmap.live насилни протестанти у Хонг Конгу могли су да прате кретање полиције и да изазивају нереде у деловима града где нема припадника снага реда. Апликацију је развио Епл, али ју је, пошто га је кинеска влада ухватила на делу, повукао, скрушено признајући: „Апликација је коришћена за кршење закона, праћење кретања полиције и нападе на њу, као и угрожавање јавне безбедности. Уз то су криминалци узнемиравали грађане у деловима града у којима полиција у том тренутку није била присутна.“
А концерн је заправо повукао апликацију јер хоће да у Кини поново добије лиценцу, која му је била одузета пре пар година због кршења кинеских закона. Овај случај показује да Епл делује као део глобалне стратегије САД ̶ преговара с владом у Пекингу о уласку на кинеско тржиште, истовремено делујући из Хонг Конга против те исте владе, да би се потом прилагодио опортунистички признајући да је кршио закон. То прилагођавање, иако само привидно и делимично, могуће је само под притиском неког моћног чиниоца ̶ у овом случају најјаче привреде на свету, кинеске. ЕУ је у том погледу неупоредиво слабија.
„Јахачи интернет апокалипсе“
Пет дигиталних концерна, у том огранку по добити, утицају и вредности деоница највећи на свету ̶ осим у Кини ̶ су Гугл, Епл, Мајкрософт, Фејсбук и Амазон. Означавају их скраћеницом ГАМФА (GAMFA) и као „пет јахача интернет апокалипсе“.
Имају испоставе и продајне мреже у скоро свим државама, сваки се састојећи из хиљада појединачних предузећа широм света. Непрестано оснивају сопствене фирме кћерке и купују друга предузећа. Уз њих ради хиљаде других дигиталних предузећа, пре свега из САД, свих величина и специјализација. Овде ћемо се ограничити само на Гамфу, не улазећи у појединости њихове сложене унутрашње структуре. Нећемо давати ни шире портрете, већ се ограничити на поједине области типичне за дигиталну економију.
Претече успона и данашње спонтане омиљености ових концерна, нарочито међу најмлађим нараштајима, били су Епл и Мајкрософт. Оснивачи Стив Џобс (Епл) и Вилијам Гејтс (Мајкрософт) и њихови саборци, били су као рибе у води у протестним покретима у САД седамдесетих и осамдесетих година: „Слобода говора! Слободна љубав! Еманципација жена! За мир, против рата! Против традиције, цркве и великог бизниса! Против политичког естаблишмента из Вашингтона!“ Џобс је ишао на ходочашће у Индију, постао фрутаријанац (хранећи се првенствено воћем) и предузећу дао име по енглеској речи за јабуку (енг. аpple). Он, Гејтс и сарадници испољавали су склоност комунитарном покрету, који је захтевао неку врсту модерног социјализма, који не познаје надређеност ни потчињеност. У предузећу су се сви ословљавали личним именом. Истовремено су ове демократе били и залуђеници за технику, испољавајући уверење да нове технологије омогућавају сваком човеку једноставан, брз и јефтин приступ свакој информацији, без обзира на пол, расу, веру, националност и положај у друштву.
Насловница немачког часописа Хинтергрунд (4/2019)
У излизаним фармеркама, дроњавим пуловерима и патикама, нови гуруи оглашавали су своју визију бољег живота сваког човека на земљи, наступајући при том са све већих и већих позорница. Каснији оснивачи Гугла, Фејсбука и Амазона учили су на њиховом примеру, и данас негујући слику оних који су почели ни из чега.
Од базне демократије до великог бизниса
С пословним успехом, пак, некадашњи идеалисти постајали су корак по корак део оног што су раније критиковали. Џобс се додуше јавно одрекао директорске плате, доделивши себи симболичку накнаду од једног долара, али је са стране, далеко од очију својих запослених, муштерија и поклоника, као деоничар Епла и један од већих деоничара компаније Дизни, годишње зарађивао троцифрену суму у милионима, већу од зарада свих директора великих банака с Волстрита заједно.
У почетку су све Гамфе постепено расле уз помоћ финансијера ризичним капиталом. Све су, међутим, одавно у раљама великог бизниса, ког су раније жестоко критиковале. Они који фигуришу као оснивачи, попут Марка Цукерберга за Фејсбук, у јавности се додуше представљају као шефови, али су код свих фирми Гамфе велики пакети деоница скривено од знања јавности у међувремену постали власништво великих организатора капитала попут Блек рока (Black Rock), Вангарда (Vanguard), Стејт стрита (State Street), Кепитал група (Capital group), Фиделитија (Fidelity), Ти Роу Прајса (T Rowe Price), Инвеска (Invesco), Норгеса (Norges), Џеј Пи Морган Чејса (JP Morgan Chase) и других.
Марк Цукерберг, оснивач Фејсбука (Фото: Ројтерс)
Такви муњевити скокови данас се могу извести још брже: године 2009. неколико симпатичних студената основало је у заједничком стану у Сан Франциску фирму Ер-Би-Енд-Би (Airbnb). Скраћеница значи Air Bed and Breakfast (спавање и доручак, енгл.). У приватним становима организује се могућност јефтиног ноћења с доручком за туристе који од пртљага имају само ранац. Данас, после десет година, Ер-Би-Енд-Би је агресиван светски концерн чија вредност на берзи премашује вредност највећих хотелских ланаца. Посредује у изнајмљивању соба у најскупљим хотелима на свету, организује промену намене стотина хиљада приватних станова у најпосећенијим туристичким центрима попут Берлина, Прага, Париза и Њујорка, омогућавајући власницима изнајмљених станова да избегну плаћање пореза.
Окретна врата у Вашингтону
Оснивачи концерна Гамфе на својим почецима критиковали су и политички естаблишмент из Вашингтона. Гугл је, међутим, по изласку на берзу 2004. отворио канцеларију за лобирање у том истом Вашингтону. Нетпак (NetPAC) је представљао за концерне уобичајени комитет за политичко деловање (Political Action Committee), којем запослени на прећутни притисак уплаћују прилоге којима се првенствено финансирају скупе политичке изборне кампање. До 2013. канцеларија је нарасла на преко 100 запослених, а 2012. за главног лобисту именована дугогодишња чланица Конгреса, Сузан Молинари (Susan Molinari). Већ у првој години по именовању, разделила је члановима Конгреса 18,2 милиона долара, на пример председавајућем за Гугл важног Одбора за комуникације и технологије.
Док је тадашњи директор Гугла, Ерик Шмит (Eric Schmidt) јавно подржавао Обамине демократе и организовао им кампању, са Молинаријевом је у тим привукао и једну републиканку. Иако је њено фундаменталистичко противљење праву на побачај било супротно либералним назорима друштва из Силицијумске долине, њен утицај у Републиканској странци имао је предност. Гуглова канцеларија у Вашингтону појачана је и бившим сарадницима Џона Мекејна, представника тврде струје међу републиканцима.
Ерик Шмит 2007. године (Фото: Bloomberg/Getty Images)
Гугл је дакле постао део политичког система којег је раније жестоко критиковао. Године 2013. од преко стотину запослених у представништву у Вашингтону, 14 их је било званично регистровано као лобисти, при чему је једанаесторо било из републиканског и демократског естаблишмента. С временом, Гугл је претекао дугогодишње велике лобисте попут концерна за наоружање Локхид (Lockheed). И други концерни из Гамфе заступљени су на сличан начин, не само у Вашингтону, него и у Бриселу.
Друштвени медији у спољној и унутрашњој политици САД
Директор Гугла Ерик Шмит ангажовао је 2010. Џареда Коена (Jared Cohen) из Стејт департмента, који је по завршетку студија на Станфорду, радио у одељењу за анализу и политичко планирање и био задужен за упрезање друштвених медија у службу америчке спољне политике током мандата Кондолизе Рајс и Хилари Клинтон. Кампање посредством друштвених медија биле су важне, рецимо приликом организовања протеста опозиције у државама од интереса за САД, примера ради у источној Европи или северној Африци.
Коен је још као млад постао члан Савета за спољне односе (Council of Foreign Relations), саветодавног тела за спољну политику америчке владе. После рада у Стејт департменту основао је Гуглов труст мозгова „Гуглове идеје“ (Google Ideas), касније преименован у „Слагалицу“ (Jigsaw). Са Шмитом је написао књигу Дигитално Ново доба (The New Digital Age), у којој се залажу за повезивање дигиталних концерна и колективне интелигенције са војним комплексом.
Године 2012. Шмит је ангажовао директорa Пентагоновог Центра за истраживање технологија ДАРПА (DARPA – Defense Advanced Research Project Agency) Реџину Данкан, која је постала директор Гуглове Групе за напредне технологије и пројекте, АТАП (ATAP – Advanced Technology and Projects), да би 2016. прешла у исто одељење у Фејсбуку.
Извор: Newsweek
Шмит је помоћу друштвених медија организовао изборну кампању Барака Обаме. Демократска странка је од времена Клинтона повезана са Силицијумском долином. Шмит је преко свог предузећа „Venture Capital Fund Innovation Endeavours“ финансирао фирме за односе за јавношћу Тимшел (Timshel) и Граундворк (The Groundwork), које су радиле за председничког кандидата Хилари Клинтон. Од Трампове победе, Гамфа прави заокрет према републиканцима.
Јавна дигитална комуникација почива на краткотрајним, високо емоционалним импулсима. За Гамфу нису битне чињенице ни истинитост поруке, већ број корисника чији се подаци могу прикупити, анализирати и препродати. Ту је тренутна плаховитост кориснија од смирене расправе на основу чињеница. У том смислу и изјава Ника Клега (Nick Clegg), некадашњег британског политичара који је почео радити за Фејсбук: „Није на нама да анализирамо политичке изјаве.“
Војни комплекс и обавештајне службе
За један од текућих пројеката Пентагона под називом „Joint Enterprise Defense Infrastructure“ јавни конкурс расписан је крајем 2017. Америчка војска намерава да изгради тајну интернет инфраструктуру ради повезивања свих војних формација и делатности у преко хиљаду војних база широм света са логистиком, обавештајним службама, грађанским установама и обалском стражом.
На конкурс су пријаве поднели Гамфa, Ај-Би-Ем (IBM) и Оракл (Oracle). Планирано је да изградња траје десет година, а предвиђени буџет је десет милијарди долара. Амазон преко своје фирме АWS већ ради на пројекту развоја интернет структуре за обавештајне службе у вредности од шестсто милиона долара, како је објaвио и сам Вашингтон пост, лист Амазоновог власника Џефа Безоса. Мајкрософт је 2016. године продао четири милиона лиценци за свој оперативни систем Виндоуз 10 (Windows 10) министарству одбране у време администрације председника Обаме.
Џеф Безос (Фото: David Ryder/Getty Images)
Тржиште за сродне послове Мајкрософт је нашао и у Европи: у сарадњи с француским војним концерном Тал (Thales) ̶ у договору с Макроновом владом ̶ развија интернет структуру за француску војску. Америчка војска при том нема разлога за бригу: трансатлантски оријентисани Макрон је поуздан, а француске обавештајне службе, попут британских и аустралијских, од Другог светског рата тесно сарађују с америчким.
Вештачка интелигенција и прљави послови војног комплекса
Шмит и Коен залажу се за аутоматизацију ратовања, гурајући у први план вештачку интелигенцију: роботи, пишу њих двојица, „се не умарају, не боје, немају осећања, имају надљудску снагу и извршавају свако наређење. Другим речима, савршени су за прљаве послове са војском.“
Године 2016. Обамина влада поставила је Шмита за председавајућег новооснованог „Одбора за одбрамбене иновације“ (Defense Innovation Board) Пентагона. Његове чланове у договору са Министром одбране бира Шмит. Задатак Одбора је да се најбоље тек покренуте фирме из цивилног сектора искористе за потребе америчке војске.
Ниске плате и лоши услови за рад
Чим су њихови рачунари, паметни телефони и други уређаји почели да се производе на велико, Џобс и Гејтс су од некадашњег проповедања о бољем свету и срећнијим људима прибегли најогољенијим видовима искоришћавања радне снаге.
Стив Џобс и Бил Гејтс
Позивне центре успоставили су у најсиромашнијим деловима света попут Индије. Склапање уређаја изместили су највише у Кину, где су преко Фокскона (Foxconn), тајванске фирме финансиране из САД, у бесцаринским зонама организовали рад у логорским условима и уз минималне плате.
Све се одвијало уз подршку кинеске владе. Овакви услови за рад, недостојни човека, још увек су за раднике придошле из далека били бољи од потпуног сиромаштва наслеђеног из феудалног доба после Револуције 1949. или јапанске окупације током Другог светског рата. До данас су плате у Кини вишеструко порасле, између осталог услед хиљада спонтаних штрајкова. Стога се Епл, Мајкрософт и екипа постепено селе из Кине у још сиромашније земље под контролом Запада, попут Тајланда, Индонезије, Мјанмара, Индије и Вијетнама.
Фокскон, уз подршку америчког председника Трампа и високе државне субвенције, у последње време отвара испоставе и у сиромашним деловима САД, попут Висконсина, где су права радника и синдиката још увек на ниској разини у односу на друге америчке државе.
Непријатељски однос према синдикатима
Концерни Гамфе регрутују руководеће кадрове из најскупљих пословних школа САД, Енглеске и Француске, уз почетну годишњу плату реда 100.000 долара. Од њих се захтева да максимално исцеде своје подређене, зависно од области, државе и односа снага: што више уговора на одређено, најамног и сезонског рада, уз што мање плате.
У свим државама одбијају се било какви уговори са синдикатима. Амазон своја складишта пребацује у привредно слабије области источне Немачке и Пољске, где им је, попут Фокскону у Висконсину, на располагању субвенционисана јефтина радна снага. Шефови подстичу узајамну денунцијацију запослених, а спрам оних који су на боловању и раде мање, ствара се неиздржива атмосфера која их присиљава да дају отказ, како је у једном обимном истраживању открио тим извештача Њујорк тајмса. Проценат боловања код запослених у Амазону је изнад просека у односу на друга предузећа из те области, па је пословодство увело групни бонус: ако у групи током месеца нико не оде на боловање, бруто плата може порасти за десет посто; ако се било ко разболи, ништа од бонуса.
При том се иде на кршење закона док год се запослени и власти не буне. Примера ради, Амазон у Пољској не плаћа никакву накнаду током боловања ни прековремене сате, плата се не исплаћује на време, а повреде на раду се не пријављују. Његов шеф Безос, сам улаже у друга предузећа на дигиталној основи попут Гугла, Ер-Би-Ен-Би-ја или Убера (Uber), чије се пословање такође заснива на искоришћавању запослених.
Лого Амазона
Део запослених у Амазону у САД не гладује само зато што добијају бонове за храну (food stamps) на основу државног програма за сузбијање сиромаштва СНАП (SNAP – Supplemental Nutrition Assistance program). А Амазон чак и од тога прави посао, пошто запослени бонове могу користити код његове фирме за испоруку хране.
Фејсбук – пролетаријат за дигитално брисање
Фејсбук на својим страницама приказује све што корисници пошаљу – што више нових прилога, то боље за посао. На све гласније критике да прилози попут ратних злочина, мучења, саобраћајних несрећа, егзибиционизам, коментари који шире мржњу, порнографије и лажне вести не доприносе слободи говора, Фејсбуков шеф Цукерберг одговара: ми нисмо ни новине, ни телевизија, већ неутрални посредник, односно технички неутрална огласна табла. Пошто се критика није стишавала, Фејсбук је увео сложен поступак помоћу ког корисници могу пријавити појединачне прилоге ради провере. У ту сврху уведени су тзв. тимови за проверу, чији је задатак да испитају сваку жалбу и одлуче о брисању прилога.
Као и за остале услуге, Фејсбук и за то ангажује спољне фирме. У разним земљама досад је за проверавање садржаја на четрдесет језика ангажовано 20.000 људи, подељених у групе од по 500 до 1.000, смештених у велике канцеларије. Запослење је углавном на одређено, а плата у нпр. Немачкој тек нешто изнад минималне.
Извор: PC Press
Дневно би свако од њих требало да провери између 1.300 и 2.000 пакета података – текста, слика и низова слика, снимака с текстом и музиком – процени да ли нарушавају слободу говора и одлучи да ли да их обришу. Многи после одређеног времена дају отказ услед истрошености и психичког притиска.
Прозори канцеларија прелепљени су папиром да нико не би имао увид у то шта се у њима дешава. Приступ није дозвољен ни представницима владе, а запослени не смеју да разговарају са новинарима. Предузеће које подстиче отвореност деловања и објављује скоро све о својим муштеријама, показује се као „једно од најзатворенијих предузећа на свету“.
Гамфа намерава да превазиђе баласт запошљавања живих људи који мисле својом главом. Отуд Цукерберг рачуна да ће најкасније за десет година роботи преузети рад на брисању спорних садржаја. И Амазон намерава да запослене у складиштима на пословима разврставања робе замени роботима. Директори вишег ранга и инжињери који раде на вештачкој интелигенцији остали би запослени и даље, као и скривени деоничари у пореским рајевима.
Раслојавање у дигиталном градском друштву
Од 600.000 запослених у Амазону, око 50.000 их ради у седишту фирме у Сијетлу, у држави Вашингтон. То је допринело огромном привредном расту, али и крајњем друштвеном раслојавању међу градским становништвом.
Амазонов шеф Безос, најбогатији човек на свету, станује у Сијетлу, окружен раскошима. Ту станује и Бил Гејтс, други најбогатији човек на свету, чија каријера је почела у Сијетлу, затим Стив Балмер, мултимилијардер некад запослен у Мајкрософту, као и шефови Боинга, концерна за ваздухопловство и наоружање, чије је седиште овде већ више од сто година.
Кућа Џефа Безоса (Извор: washingtonian.com)
Али, град је сиромашан. Предузетници су успели у свом науму: порез на мале куће је већи него на велике земљишне површине са вилама. „Најсиромашнији део становништва плаћа осамнаест посто пореза на приход, а најбогатији део свега три посто.“ У држави Вашингтон се не плаћа порез на приход, од чега профитирају стручњаци у седишту Амазона: просечан годишњи приход 111.000 долара, а порез – нула.
Ни у једном другом граду у САД, изузев у главном граду силицијумске долине, Сан Франциску, цене некретнина нису тако експлодирале као у Сијетлу. Многи „обични“ запослени, укључујући стално запослене с пуним радним временом, пензионери и студенти више нису у стању да плаћају станарине. Градска управа прогласила је 2015. ванредно стање и подигла камп за бескућнике.
Зато је градска скупштина прошле године увела порез на становање, према којем би предузећа попут Амазона била дужна да по запосленом годишње плаћају 275 долара ради финансирања свима доступних станова. Али Амазон је уложио приговор, деловао и преко локалне трговачке коморе, уз то обустављајући градњу своје нове зграде – и две недеље касније, одлука градске скупштине је оборена.
Концерн сад намерава да сам учини нешто по питању проблема са становањем. У сред луксузно намештеног Амазоновог кампа, подиже се камп за бескућнике, окружен кафићима у којима капућино кошта пет, а вегански сендвич десет долара. Тиме ће концерн као добротвор себи прибавити неколико повлашћених сиромаха, који неће имати ни за капућино.
Не само Сијетл, већ и Даблин и Торонто
У познатим градовима силицијумске долине попут Пало Алта, Маунтин Вјуа, Сан Хозеа и Сан Франциска, где су седишта дигиталних концерна и њихових финансијера ризичним капиталом, истоветно су видљива друштвена раслојавања. Сличан развој догађаја подстиче се, међутим, и у финансијској оази у Ирској, њеном главном граду Даблину, европском седишту дигиталних концерна.
Силицијумска долина (Извор: Глас Америке)
У Даблину, европској силицијумској долини, цвета иста врста привреде, под заштитом саучесника из политичких кругова. Тако, на пример, Гугл ни граду ни држави не плаћа скоро никакав порез, али својим руководиоцима обезбеђује не само високе приходе, већ и више или мање неопходну инфраструктуру – просторије за вежбање, кафиће, ресторане, лекаре и фризере. И станове. Зато се гради све више скупих станова и раскошних комплекса с апартманима на најбољима локацијама – у центру града и у луци.
У односу на 2012, станарине у Даблину порасле су за 67 посто. За мање од хиљаду евра не може се изнајмити ни соба у истом стану с неким другим. Просечна станарина за једнособни стан је 1.500 евра. Бескућници просјаче по улицама, а нелегални шаторски камп на обали реке Лифи све је већи. На списку за чекање на социјалне станове у градској управи тренутно је 19.500 људи.
Гугл се шири и у канадском Торонту, планирајући да на 150 хектара на обали реке подигне паметни град, са свакојаким погодностима за 2.500 истраживача и властитом лабораторијом, као и за будуће запослене у канадском седишту фирме. Преговори о куповини грађевинског земљишта су уцењивачки – чланови скупштине града говоре о „отимању земље“.
Организовано избегавање пореза
Моћ Гамфе огледа се и у томе што безмало не плаћају порез – не само у САД, земљи из које потичу, већ ни у другим државама, укључујући Европску унију, при том навелико користећи јавну инфраструктуру: улице, железничке станице, аеродроме, канализацију, снабдевање водом и струјом, факултете. Поврх тога, при оснивању испостава, користе све могуће субвенције, захтевајући пореске олакшице. Узимајући све то у обзир, јавности не дају ништа за узврат, што представља крајње асоцијалан друштвени модел.
Године 2018. Амазон у САД на приход од 11,2 милијарде долара није платио ни долара савезног пореза. Како је утврдио ИТЕП (Institute on Taxation and Economic Policy, ITEP), велика петорка технолошке индустрије „спада у шампионе на пољу избегавања пореза“. Као финансијску оазу у Европи, у првом реду користе Ирску. Еплу је због тога Европска комисија 2016. године одредила казну у висини од 15 милијарди евра за неплаћени порез (који Епл још није платио).
Али код Гамфе није омиљена само Ирска, већ и Луксембург, Холандија и британска Каналска острва. Гугл је 2017. ради „оптимизације пореза“ пребацио 23 милијарде добити на финансијску оазу Бермуда. Уз то, велики деоничари Гамфе попут Блек рока, Вангарда, Стејт стрита и других, главни су организатори избегавања пореза у корист најбогатијих.
Европска унија као Мајкрософтова колонија
Мајкрософт је рано изградио свој монополистички положај на тржишту софтвера. Поједини производи, попут претраживача Интернет експлорер, продају се заједно с оперативним системом. Конкурентске фирме се купују, а њихови програми мењају. Употреба софтвера других произвођача намерно се отежава или онемогућује. Произвођачи рачунара се присиљавају да пре продаје инсталирају оперативне системе и програме Мајкрософта. Корисници се шпијунирају ради подвргавања Мајкрософтовим правилима.
Извор: neowin.net
На простору између Хелсинкија, Лисабона и Букурешта, државне установе, комунална предузећа, полиција, фирме и војска непрекидно плаћају скупе и ексклузивне Мајкрософтове програме, и онда кад они не раде добро. Само Мајкрософтови стручњаци знају састав изворног софтвера, што је противно законима ЕУ, отежава технички напредак и спречава појефтињење софтвера на тржишту. Омогућава се шпијунирање, а да се при том не зна где у САД подаци уопште завршавају. Иако су градови попут Рима и Барселоне, француска жандармерија и чак и италијанска војска хтели да се ослободе тих стега, Европска комисија, владе Макрона и Меркелове и владајућа странка ЦСУ (CSU) у Баварској одржавају колонијални однос Мајкрософта према ЕУ.
Иако се сви заклињу у транспарентност, сви Мајкрософтови уговори са државама и државним установама класификовани су на његов захтев као тајни. Владе се томе повињавају. Још један разлог због ког прича о транспарентности остаје само слово на папиру јесу „национални интереси“ САД: Гејтс мрзи кад ратни злочини САД доспеју у јавност, сматрајући Едварда Сноудена преступником који не заслужује никакву подршку.
Отпор и алтернативе
ЕУ је одредила високе казне појединим концернима Гамфе. У последње време се и међу државама из групе Г-7 расправља о дигиталном порезу у износу од пар процената. Не узима се, међутим, у обзир право решење: да се порез на добит плаћа на месту и у држави у којима је остварен, сагласно важећим законима.
Али ЕУ то нити хоће, нити је способна да спроведе. Ко за председника Европске комисије постави Жан-Клода Јункера, дугогодишњег председника владе Луксембурга, једне од највећих финансијских оаза у ЕУ, он се у суштини већ изјаснио по том питању. У истом смеру иде и одлука да се за дугогодишњег шефа Еврогрупе постави Јерун Дајселблум, министар финансија Холандије, друге највеће финансијске оазе у ЕУ.
Жан Клод Јункер (Фото: Винсент Кеслер/Ројтерс)
Зато не пролази ни захтев Европске комисије: она с једне стране тражи од Епла да плати милијарде на рачун неизмиреног пореза, а ирска влада се томе противи јер би, добивши тај новац, угрозила модел пословања. Успут буди речено, сама ЕУ била је та која је подстицала развој Ирске као финансијске оазе, ради привлачења међународних инвеститора.
Споразумом „Сигурна лука“ (Safe Harbour) из 2015. ЕУ је покушала да заштити податке европских корисника у погледу коришћењу интернета. Европски суд правде поништио је Споразум јер није обезбеђивао довољан степен заштите података. Дорађени споразум „Штит приватности“ (Privacy Shield) није ограничио чување и руковање подацима у САД, управо како су и хтеле главне муштерије Гамфе у Европи попут водећих медија у Немачкој – Билда, Франкфуртер алгемајне цајтунга, Зидојче цајтунга и Ханделсблата.
Отпор одоздо расте. Примера ради, запослени у Амазону се у међународним оквирима, укључујући више земаља ЕУ, договарају о начину остваривања захтева у погледу радних уговора, сталног запослења и обезбеђивања радничких права. На последњем надметању за своје ново седиште које је расписао Амазон, тражећи од заинтересованих америчких градова што јефтиније грађевинско земљиште и што веће субвенције и пореске олакшице, победила је градска управа Њујорка. Широка грађанска иницијатива могла би, пак, да спречи такав недостојан и дугорочно друштвено штетан договор
Вернер Ригемер (Werner Rügemer, 1941), публициста и аутор више књига. Годинама важи као стручњак за банковни и привредни криминал.
Са немачког посрбило: Стање ствари
Categories: Посрбљено
… РАЗВРАТ у којем смо сви, мање или више, саучесници.