Марина каже да је највише боли то што су слике њених радова искоришћене у извитопереном контексту. Међу њима је и слика где седи на хрпи крвавих крављих костију

Марина Абрамовић (Фото: EPA/Jorge Zapata)

Наша уметница перформанса одлучила је да прекине тишину и одговори упорним теоретичарима завере који је годинама оптужују за сатанизам и прете јој смрћу.

Десетог априла „Мајкрософт” је на свој Јутјуб канал поставио филм о новом пројекту Марине Абрамовић, „The Life” (“Живот”), у којем посетиоци музеја носе специјалне ВР направе за главу, преко којих имају утисак као да је уметница испред њих.

Видео је, заправо, био скривена реклама за улогу ИТ компаније у Маринином пројекту, који је требало да се нађе на аукцији „Кристиза” у октобру. Али, у једном кутку интернета, о чему смо недавно писали, виђен је као нешто сасвим друго: доказ о сатанистичкој завери.

На неким платформама друштвених медија, попут Редита, јавили су се коментари да је „Мајкрософт” ушао у сарадњу са „вештицом”, „перформерком црне магије” и „луциферовском индивидуом”. Како је онлајн бука постајала све гласнија, а „Мајкрософтов” видео прикупио 24.000 „несвиђања” или „дислајкова”, компанија је одлучила да га 14. априла повуче.

„Јасно нам је да је наша укљученост у овај пројекат послужила као катализатор за онлајн нападе”, написала је представница за медије при „Мајкрософту” у допису достављеном „Њујорк тајмсу”.

Истом листу Марина је рекла да је „Мајкрософт” није консултовао пре повлачења видеа. Додала је да је ретко говорила о томе како је разни теоретичари завера третирају, јер није желела да их охрабрује. Сада је одлучила да прекине ћутање јер јој је дојадило.

– Морам да отворим душу. Заиста желим да питам те људе: Можете ли престати са овим? Можете ли престати да ме малтретирате? Зар не видите да се већ 50 година у свом животу бавим само уметношћу? – рекла је Марина за „Њујорк тајмс”.

Марина Абрамовић (Фото: EPA/Gustavo Cuevas)

Ова теорија завере потиче из 2016. када је „Викиликс” објавио хаковане мејлове Џона Подесте, тадашњег шефа председничке кампање Хилари Клинтон. Међу мејловима је било и једно од Марине у којем је она коментарисала позив на вечеру „Духовног кувања” у свој дом.

Марина је објаснила за „Њујорк тајмс” да је „Духовно кување”, истог имена као и књига и перформанс где је писала апсурдне рецепте у крви на зидовима једне италијанске галерије 1996, заправо био позив на вечеру са обичним јелима за око 20 људи који су донирали за њен институт.

– Лепо смо се провели. Нисмо пили људску крв, јели бебе или правили оргије – додала је.

Када су теорије завере почеле да се множе, помислила је како је све то „сумануто”.

– Ја сам уметница, а не сатаниста – истакла је.

Каже да је очекивала да ће гласине да престану за пар недеља, али нису утихнуле ни после четири године.

Од тада наша уметница добија мејлове са претњама смрћу, некад и по три дневно, а сличне поруке стижу и организаторима њених изложби, као што је Краљевска академија у Лондону, где је требало да има ретроспективу ове године, или Баварска државна опера, у којој је требало да има премијеру комада.

Истог дана када је „Мајкрософт” објавио поменути видео, група филмаџија склоних заверама објавила је 78-минутни филм на Јутјубу „Out of Shadows”  (“Излазак из сенке”) где су поновљене старе тврдње о Абрамовићевој. Ту је наговештено и да је користила технике за контролу ума над Лејди Гагом. Тај видео до сада је имао преко девет милиона прегледа.

Марина каже да је највише боли то што су слике њених радова искоришћене у извитопереном контексту. Међу њима је и слика где седи на хрпи крвавих крављих костију. То је био део перформанса „Балкански барок” из 1997. за који је добила Златног лава за најбољег уметника на Венецијанском бијеналу уметности.

Том приликом је провела пет дана у једном подруму у Венецији, узалуд покушавајући да очисти кости. Био је то њен коментар на балканске ратове деведесетих, каже, и на чињеницу да када једном пролијеш крв више не можеш да опереш руке.

– Како је то сатанистичко? Реците ми! – пита она.

Друга искоришћена слика је она на којој држи крваву главу овна. Фотографија је била део едиторијала за украјинско издање „Вога” као коментар на рат у тој земљи („Та јесте изгледала као сцена из неког сатанистичког филма”, каже Марина уз осмех, „али то свакако није била намера”).

Теоретичари завера су чак користили и неке од њених најстаријих и најугледнијих радова да „докажу” своје „тврдње”, укључујући и онај када је лежала у запаљеној петокраки или када је тај облик урезала себи у стомак. Марина објашњава да су те звезде комунистички симбол са којим је одрастала у Југославији, а не сатанистички пентаграм.

Онлајн малтретирање није утицало на њу професионално, истиче Абрамовићева, јер „људи који стварно имају здрав разум у овом послу све то виде као бесмислицу”. Али, претње су оставиле последице на њен приватни живот.

– Лично се плашим да ће било који лудак са пиштољем да дође и убије ме, јер мисли да сам сатаниста – признаје.

Она је одлучила да предузме неке мере за своју заштиту. Консултовала се и са адвокатима око тужбе против Алекса Џоунса, оснивача сајта Infowars, о чланцима везаним за њу.

– Он зарађује од повређивања других људи – рекла је. Али, на крају је закључила да би било каква акција у том правцу била превише скупа и да би се развлачила годинама.

– Једино што сада желим да знам јесте како да ово превазиђем и дођем до позитивног исхода. Страх је најгора људска емоција – истиче она.

На крају је поручила свима који је нападају да би можда било боље да се више посвете проучавању њених радова и да ће онда видети да су имали погрешан поглед на ствари.

Марина Абрамовић (Фото: EPA-EFE/Андреј Чукић)

Баш као што је то чинила у перформансу „Уметник је присутан” 2010, када је на хиљаде људи дошло да седне преко пута ње у Музеју модерне уметности у Њујорку, чекајући сатима на прилику да је погледа у очи, каже да би и сада допустила теоретичарима завере да седну преко пута, ако би им то помогло да схвате њен рад.

Али, није сигурна да би.

– Њихову енергију покреће та теорија завере. Немају ниједну другу теорију којом би је заменили – закључује Абрамовићева.

Миона Ковачевић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Нова, 24. 4. 2020)

Categories: Преносимо

Tags: Марина Абрамовић, Миона Ковачевић, перформанс, сатанизам