Уместо да се држи председничке неутралности, Вучић је у свакодневној кампањи за избор народних посланика. Том својом активношћу он крши више одредби Устава

Марко Павловић (Извор: Данас)

Речју проф. Ратка Марковића, „државно јединство се не схвата само као територијално јединство, у смислу целокупности и недељивости државне територије, већ и као национално и политичко јединство. У том смислу, председник Републике је надрегионални, наднационални и надстраначки државни орган“.

Следствено, супротно је дефиницији председника Републике да он „задржи и после избора јавну функцију председника политичке странке која га је кандидовала на председничким изборима“ (Уставно право, 2008, стр. 325). Председник Републике не може да задржи функцију председника странке ни због неспојивости функција према члану 6 и члану 115 Устава.

Сходно положају надстраначког ауторитета, Устав РС ставио је председнику Републике у надлежност и радњу расписивања парламентарних избора. Сам председник Републике на парламентарним изборима не може да учествује, осим да као обичан грађанин гласа, а ни то не би требало.

Он би као шеф државе требало да следи пример енглеске краљице, која као шеф државе уопште не користи своје активно бирачко право (да као обичан грађанин убаци листић у кутију). Јер, сам њен излазак на биралиште би стварао утисак о њеној партијској пристрасности, иако се не би знало ка којој странци су окренуте њене политичке симпатије.

Председник Републике Србије од расписивања избора до завршетка изборног процеса може да буде само неми посматрач. Владалац Вучић је, према члану 101, ст.1 Устава, расписао парламентарне изборе 6. марта за 26. април. Међутим, због ванредног стања услед пандемије ковида 19, избори су одложени. Прекид изборних радњи није спречио Вучића да води предизборну кампању.

Расписивање избора је било прво и последње његово уставно понашање у парламентарном изборном процесу 2020. Све што је даље чинио и чини је противуставно. Он се на изборима јавља као најактивнији учесник, чије име носи листа најјаче изборне коалиције, односно он је суштински носилац те изборне листе. Већ овим чином он је погазио члан 4 Устава којим је прописана подела власти: „Уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску.“

Александар Вучић се, супротно овој одредби, као један врховни орган извршне власти, јавља као носилац листе кандидата за Народну скупштину, односно за врховни орган законодавне власти. Њему, пак, као једној „глави“ двоглаве извршне власти није место међу кандидатима за 250 „глава“ законодавне власти.

Уместо да се држи председничке неутралности, Вучић је у свакодневној кампањи за избор народних посланика. Том својом активношћу он крши више одредби Устава.

Тако, чланом 5 Устава зајемчена је и призната „улога политичких странака у демократском обликовању политичке воље грађана“. Супротно овој одредби, само Вучић (непосредно или посредно преко следбеника) „обликује вољу грађана“. Под његовим режимом, опозиција је непожељна и криминализована појава.

Свако ко испољи другачије мишљење од владајућег Вучићевог мишљења, сатанизује се као непријатељ и мрзитељ Вучића, односно Србије.

Према члану 51 Устава, „свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују“.

Насупрот овоме, под Вучићевим режимом свако има дужност да слуша Вучићеве монологе и да се тако „истинито, потпуно и благовремено“ обавештава. Најзад, ноторна је чињеница да стожерни и темељни институт уставног уређења – слобода избора, не постоји. Тако, Вучић са апаратчицима крши члан 2 Устава, по коме грађани своју сувереност врше „и преко својих слободно изабраних представника“.

Затим, Вучић (са апаратчицима) кршећи слободу избора, крши и принцип владавине права која је „основна претпоставка устава“ (чл. 3). Најзад, Вучић (са следбеницима) крши члан 52 по коме су „избори слободни“.

Председник Републике који политички обликује изборни процес за Народну скупштину (Парламент), страшно подсећа на онога који је узео титулу Führer und Reichskanzler (Фирер или вођа и државни канцелар) (и у складу с њом деловао). У сваком случају, председник Републике који на парламентарним изборима учествује као страначки првак је опасна противуставна појава.

Послови који спадају у надлежност председника прописани су чланом 112 Устава (у осам тачака).

Сви ти послови су надстраначког карактера. Следствено, посао учешћа на страначким изборима супротан је овом члану Устава. Према Уставу, први пут после расписивања избора председник се као активни учесник јавља после објаве изборних резултата.

Тада, он „предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа“. С обзиром на то да се владалац Вучић, као председник Републике, јавља као страначки учесник на изборима, то ће он по завршетку избора себе довести у апсурдну ситуацију.

Наиме, пошто ће листа његове страначке коалиције сигурно ући у Парламент, он ће приликом консултација за састав владе морати да саслуша и самог себе. Затим, пошто ће његова листа „освојити“ надмоћну већину гласова, он ће мандат за састав Владе морати да да самом себи.

Најзад, када Народна скупштина почне са законодавним радом засигурно ће се десити и ситуација када ће председник Републике ставити суспензивни вето на закон изгласан у Народној скупштини.

Пошто ће овај закон бити изгласан од Вучићеве парламентарне већине, то ће се и суспензивни вето јавити у апсурдном облику: Председник Републике ставља вето самом себи.

Све ове апсурдне противуставне ситуације произлазе из тога што парламентарни избори нису оно што им име каже. Наиме, на њима се у ствари не бирају народни посланици, него се на њима „бира“, односно потврђује диктатор (тиранин, деспот, апсолутни монарх).

Аутор је редовни професор Правног факултета у Крагујевцу

Наслов и опрема: Стање ствари

(Данас, 6. 5. 2020)

Прочитајте још

• Нечувен предлог професора Правног факултета у Крагујевцу: Вучићу ЗАБРАНИТИ и да гласа?! (Новости онлајн, 6. 5. 2020)

Categories: Преносимо

Tags: Александар Вучић, Марко Павловић, Србија, Устав, председник