Милорад Вучелић: Не мрзе они српски народ и Србију због Вучића, они мрзе Вучића због његове борбе

Вучића не критикују, њега хистерично нападају, а он се налази пред новом убедљивом изборном победом. И поново ће за то бити оптужен српски народ, пред којим ни на изборима немају храбрости да се појаве

Милорад Вучелић (Фото: Вечерње новости)

Југословени из шерпе

Волели су Југославију. Нису тада због толике љубави према Југославији много марили за Србију. Из све снаге су навијали да се поткрај шездесетих она усред Југославије распарча на три дела и да се сведе на београдски пашалук.

Поменутим заљубљеницима све до деведесетих није сметао Брозов једнопартијски режим јер су се партијског плурализма сетили тек онда када је пао Берлински зид. А деспотизма су се сетили тек када се појавио Вучић. До тада су, усред оног режима, стекли статус, имовину, углед и звања којим данас машу баш као да су их стекли борећи се на барикадама слободе и правде, а не седећи на партијским састанцима и по идеолошким комисијама. А по правилу ниједно име ових заљубљеника у Брозову Југославију се није појављивало на некој од многих петиција чији су се иницијатори борили за слободу мишљења и право на јавни политички став друкчији од владајућег. Напротив, свака од београдских демократских иницијатива највећих српских стваралаца била је проглашавана и дисквалификована српским национализмом. Ови заљубљеници у тадашњу Југославију су се просто утркивали ко ће горе да говори о Београду и Србији као леглу великосрпског хегемонизма. Ова врста Југословена сетила би се Србије и српског народа само онда када је требало прибећи некој насилној симетрији у стилу усташе – четници. То данас настављају и њихови нови следбеници, да не кажем потомци. Неговала се специфична „култура сећања“ у којој није било места чак ни за помен Јасеновца.

Из тог шињела „културе сећања“ је данас поново изашло лупање у шерпе и лонце као непосредан одговор на званично изречену констатацију Александра Вучића, на стратишту у Сремској Митровици, да је на територији НДХ извршен геноцид над српским народом. Од свега што би се могло баштинити из традиције нашег народа они су изабрали лупање у шерпе и лонце, акцију која је изворно потекла из страног пропагандног легла специјалног рата!

Српски заљубљеници у југословенство су волели само ону Југославију која је у суштини и основи почивала на званичној политици „Слаба Србија – јака Југославија“. Чим је то, силом прилика, почело да се мења, они су притекли у помоћ онима који су разбијали Југославију и несебично почели да им помажу окривљујући Србе за сва зла која су им нанета, од Туђманове до НАТО руке. Од краја осамдесетих до данашњег дана, готово тридесет пет година, ова малобројна али добро распоређена група аутошовиниста са нешто нових следбеника се просто такмичи у томе како на најгори начин оцрнити српски народ и сваког ко је у Србији легално и легитимно дошао на власт.

Мрзели су и мрзе три потпуно различита државника и политичара у протекле три деценије. Сва тројица су вољом народа демократски изабрана. Имали су и различит однос према СПЦ. Слободан Милошевић им је сметао што је био левичар, социјалиста и ко зна шта све не. Победио на безброј избора. Срби су га још боље упознали тек гледајући његову блиставу одбрану у Хагу. Српски народ је оглашаван кривим што га је милионским бројем гласова више пута изабрао. Био је Србин.

Извор: Вечерње новости

Војислав Коштуница је био по свом најдубљем уверењу либерални демократа. Имао је велику подршку народа на изборима. Ружили су га на разне начине, а жути картел га је по налогу Запада макао са власти. Био је и остао Србин.

Александар Вучић је посве друкчији од обојице респектабилних претходника. Напредњак. Побеђивао на неколико избора. Србин је. Ужива огромну подршку народа. Доживео на власти велика искушења, а ово са вирусом корона још траје. Кругови србомрзитеља и снага бившег жутог режима и медија под њиховом и страном контролом нема за шта га нису оптужили. Њега не критикују, њега хистерично нападају, а он се налази пред новом убедљивом изборном победом. И поново ће за то бити оптужен српски народ, пред којим они ни на изборима немају храбрости да се појаве. Не крије се више намера да се мимо и против народне воље Вучић насилно лиши власти. И да се онда коначно спроведе њихова политика. Треба се ратосиљати терета Косова и Срба на Косову, одрећи Резолуције 1244, треба зауставити кинески утицај и инвестиције у Србији, придружити се санкцијама ЕУ против Русије, ојачати политику „ЕУ нема алтернативу“, што више покварити братске односе са Русима, дићи руке од сваке помоћи РС, прогласити је „геноцидном творевином“, „примитивне попурде и владике“ као и целу СПЦ довести „коначно у ред“, Војску Србије што пре разоружати и саобразити

НАТО стандардима и озваничити приступање овом пакту, дићи потпуно руке од српског народа у Црној Гори и одбране православних светиња, порадити поново на сецесији Војводине, растурити и приватизовати државно здравство и зауставити било какву идеју о социјалној држави и поново очерупати напуњени државни буџет.

Властољубље је такође велики мотив, али суштина је исказана и налази се у познатој парафрази:

Не мрзе они српски народ и Србију због Вучића, они мрзе Вучића због његове борбе за интересе српског народа, Републике Српске и Србије.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости, 30. 4. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

4 replies

  1. Вучелић никада није имао ни образа ни срама.
    Тамо где се пара врти ту је и он да отпева по коју оду актуелном владаоцу.

  2. О Вучелићу можемо и треба различито да мислимо; много је контроверза о њему! Почев од НИН а 1986-87, СКЦ а и тд.
    Али све што је у овом тексту написао, истина је!

  3. Човек за све режиме и све прилике, АЛИ УВЕК УЗ ВЛАСТ И НОВАЦ, Милорад Вучелић је овим чланком напао противнике Александра Вучића.

    Напао ја људе који лупају у шерпе и који су – како он каже – волели Југославију и у њој стекли статус, имовину, углед и звање . . .

    У Југославији је баш он – Вучелић, све стекао. Био је главни уредник СТУДЕНТА 1973 ( познат је његов уводник “Не дам Југославију”), секретар Студентског Културног Центра, директор Звездара Театра, главни уредник “Књижевних новина”, НИНа и директор Милошевићеве Бастиље, са које је пуштао у “Дневник” крваве призоре, лешеве, разлупане лобање, подгревајући ионако ужарену ратну атмосферу. Мали Гебелс !

  4. „Не мрзе они српски народ и Србију због Вучића, они мрзе Вучића због његове борбе за интересе српског народа, Републике Српске и Србије.“

    Свака сличност са оном познатом тврдњом председника Милошевића, о њему и Србији је намерна.
    Г. М. Вучелић на месту Главног уредника „Новости“ би требало да се присети онога што су писали историчари и марксисти из XIX века: – Историја се понавља. Само што је први пут драма а други пут -фарса.

Оставите коментар