Сремска Митровица: Обележавање осам деценија од Априлског рата и оснивања НДХ

Централна манифестација обележавања осам деценија Априлског рата планирана је за недељу, 11. април, каже Стево Лапчевић

Соколска застава, део материјала припремљеног за изложбу (Фото: Стево Лапчевић)

„Митровачки одред“ одаје почаст краљевској војсци

Најпре ће у априлу бити обележено 80 година од Априлског рата на простору Сремске Митровице, а потом и неславна годишњица оснивања НДХ која је током свог тужног постојања прогутала на хиљаде Сремаца, махом Срба.

Након што су се прошле године, у оквиру обележавања стогодишњице уједињења Срема са Србијом одужили Краљу Петру, Митровчани ће ове године, низом активности, обележити осам деценија од почетка Другог светског рата. Најпре ће у априлу бити обележено 80 година од Априлског рата на простору Сремске Митровице, а потом и неславна годишњица оснивања НДХ која је током свог тужног постојања прогутала на хиљаде Сремаца, махом Срба.

Сремска Митровица: Откривен споменик краљу Петру Првом

Идеју за обележавање ових по много чему значајних годишњица дао је новинар нашег листа Стево Лапчевић, а на недавно одржаном састанку у Градској кући, замисао је прихваћена и ових дана почиње њена реализација.

„После осам деценија коначно је дошло време да се на достојанствен начин одужимо браниоцима Митровице и Срема у Априлском рату. Лишени сваког идеолошког предзнака, сваког накарадног и уопште било каквог накнадног тумачења историје и онога што се на нашем простору дешавало, ми желимо да покажемо да су Митровчани и они који су са њима бранили град гинули тих априлских дана са вером да ће, ако већ не могу да сачувају свој град, народ и државу, сачувати своју част и успорити напредовање спољашњег непријатеља потпомогнутог домаћим издајницима који су, видевши у растакању сопствене државе своју шансу, заједнички решили да униште Краљевину Југославију“, каже Лапчевић.

Владислав Ханосек, оснивач митровачких југословенских сокола

Он додаје да је централна манифестација обележавања осам деценија Априлског рата планирана за недељу, 11. април, те да ће тог дана бити уприличено неколико догађаја.

„Најпре ће у митровачкој Касарни бити служен парастос за пале војнике Краљевине Југославије, као и припаднике других оружаних снага који су по дужности или добровољно бранили своју отаџбину. Након тога планирано је да се на насипу, у близини кружног тока, код Војарне, постави спомен-плоча, а у вечерњим часовима биће уприличена и изложба Априлски рат и први дани НДХ која би заправо требала да постане увертира у обележавање страдање Срема током тешких година окупације. Као што знате, Срем је једно од најстрадалнијих подручја Краљевине Југославије, а разлог за то свакако треба тражити у чињеници да је био део хрватске државе, што се данас често занемарује и мало зна“, наставља причу наш новинар и додаје да се нада да ће планови бити успешно спроведени у дело.

Он додаје и то да ће спомен плоча бити израђена искључиво од прилога самих Митровчана, чиме се наставља лепа пракса која је започета пре две године када је покренута акција изградње бисте Краља Петра Првог. Према Лапчевићевим речима:

„И тада и сада желимо две ствари: прва је да не будемо терет граду, а друга, много важнија јесте потреба да понудимо Митровчанима да сами покажу колико им је стало до учешћа у оваквим акцијама које се тичу националног идентитета и у крајњем историје нашег града. Надам се да ће ова акција бити подстрек и другима да крену нашим стопама, како бисмо обновили сећање на значајне догађаје и људе који су обележили историју Сремске Митровице. Добар део нас не зна ко су били др Илија Бајић, др Лазар Рашовић, ко је био др Јеврем Видић, у чему је величина једног Јована Удицког… Све су то људи које смо заборавили и којима се никада нисмо одужили. Када одете у Градску кућу и погледате фотографије челника Града и Општине, видећете да недостаје готово три деценије живота – читав међуратни период је избрисан из нашег колективног сећања. То се мора променити, тим пре што су и тих година у Митровици живели и радили заиста велики људи, без којих наш град не може постати оно што жели. Чињеница је да се Митровица мења, да се шминка како се то каже и управо зато је преко потребно да јој вратимо стари, грађански дух, да у наш садашњи живот удахнемо оно најлепше што су нам оставили наши претходници. Када то кажем, мислим не само на српско наслеђе, већ заједничко. Ви рецимо у архиви коју чува митровачки жупник Едуард Шпановић имате одличну документацију о католичким, а посебно хрватским културно-уметничким друштвима, од фотографија до оригиналних застава и права је штета да се то не види. Ми ћемо се потрудити да и то угледа светлост дана“.

Иначе, након априлске изложбе, у плану је и припремање за национално сећање на оснивање трагичне „Независне државе Хрватске“ које је планирано за септембар на Спомен-гробљу.

„Људи ван Срема слабо знају шта се овде дешавало током усташке страховладе. Скоро је била једна емисија на РТС-у о Сави Шумановићу, у поводу годишњице рођења, па је између осталог речено да је стрељан у Срему. Та констатација можда на најбољи начин говори о томе зашто је потребно да комеморација на Спомен-гробљу уђе у национални календар, као што је случај са обележавањем страдања у Крагујевцу, током Рације у Новом Саду, или у Старој Градишки. Постараћемо се да на Спомен-гробље доведемо државу, како би се од ове, односно наредне године, када се обележава осам деценија од акције Виктора Томића управо у Сремској Митровици одржавао дан сећања на жртве усташког геноцида почињеног на територији Републике Србије. Планови су велики и смели, радује ме што је самоуправа то подржала, што ће нам помоћи да све организује, нарочито у домену који се односи на комеморацију на Спомен-гробљу“, закључује Лапчевић.

Стево Лапчевић: Хрватско сатирање православља на простору Сремске Митровице

Већ је познато и како ће спомен плоча југословенским краљевским војницима изгледати, али наш саговорник истиче да она неће бити представљена све до откривања. Тек, напомиње да ће, за разлику од споменика Краљу Петру, бити знатно мањих димензија, како и доликује.

Сви који желе да се укључе у акцију која носи симболични назив „Митровачки одред“, по узору да специјално формирани одред који је априла 1941. бранио град и нарочито понтонски мост на реци Сави, имаће прилику да то и учине у скорије време и на различите начине.

Град подржао иницијативу

„Град Сремска Митровица подржаће ову акцију за коју сматрамо да је добра јер желимо да негујемо културу сећања. Сматрам да су војници који су у априлу 1941. бранили Митровицу заслужили да им се ода пошта, баш као и они који су као ослободиоци у њу ушли 1944. године. Радује ме и чињеница да расте интересовање наших суграђана за културно-политички живот града између два светска рата и надам се да ћемо током наредних година нешто добро урадити и на том пољу“, каже заменик митровачке градоначелнице Петар Самарџић.

Венац митровачких учитељица за Краља Александра

Истог је мишљења и први човек градске скупштине Илија Недић, који додаје и то да су војници Краљевине Југославије до сада били неправедно запостављени и да је дошло време да се та неправда исправи.

„Тих људи се нико већ осам деценија није сетио и ми заправо на овај начин окрећемо другу страницу наше књиге. Митровица је град богате традиције, лепе али и тешке историје и наша је дужност да је памтимо. Међуратна Митровица је имала богат културни и друштвени живот и то је нешто из чега треба учити и чему се такође треба посветити. Такође, ми смо дужни да на виши ниво дигнемо и сећање о нашем страдању под НДХ, али не да бисмо некоме забадали прст у око, већ да нам се то не би поновило. Ни нама ни било коме, јер страдање једног народа никада није само његово, већ опште, човечанско. Оно је у неку руку и пад и страдање оних који су злочин извршили“, каже Недић.

Позив Митровчанима!

У циљу припремања изложбе „Априлски рат и први дани НДХ“, позивамо све Митровчане да у Музеј Срема донесу предмете везане за Краљевину Југославију, њену војску и сам Априлски рат. У питању могу бити ордење, лични предмети, војне ознаке, занимљиве фотографије… како би били изложени. Музеј ће сваком доносиоцу издавати реверс на основу којег ће предмети касније бити враћени власницима.

Петар Перге, Митровчанин, војник Краљевине Југославије

„Музеј Срема има доста предмета, али би било лепо ако бисмо успели да употпунимо изложбу, да је проширимо. Са друге стране, желимо да омогућимо Митровчанима да и сами постану њени креатори. Мислим да је наш град, а када то кажем мислим и на наша села, има чиме да се подичи и да наши суграђани имају по својим домовима породичну заоставштину коју могу да покажу. Нарочито су нам драгоцене фотографије војника Краљевине Југославије, без обзира да ли се ради о самом Априлском рату или о служењу војске. Отуда молим све имају овакве предмете да их донесу, како бисмо их изложили и показали једни другима да имамо чиме да се поносимо“, каже историчар Ненад Радмановић.

Немања Милошевић

Чланак је објављен и у штампаном издању Сремских новина

Прочитајте још



Categories: Моба

Tags: , , , , , , , ,

1 reply

  1. За време Краљевине —  у коњичким јединицама коњ је имао право да убије три војника. То није ништа неуобичајено у тој пракси и не тражи посебна питања.

    И друге су неке ствари биле званично дозвољене. Ту су се питања сама наметала. Као и данас. 

Оставите коментар