Европски избори ће бити борба за европски идеолошки наратив, где крајње леве и десне странке нуде више редистрибуције, док владајућа елита тежи одржавању постојећег поретка Advertisements
институт за европске студије
Слободан Деспот: Духовни корени сукоба између Запада и Истока
Деспот сматра да су исконске разлике, пре свега духовне и културне, настале као плод различитог развоја Запада и Истока, у ствари само финализоване великим расколом из 1054. године
Горазд Коцијанчич: Конзервативни анархизам, европски нихилизам и хришћанство
Коцијанчич сматра да све проблеме савременог секуларног друштва који доводе до општег нихилизма није могуће свести само на историјску и структурну улогу хришћанске цркве
Искра Александра Нола: Школа народног здравља „Андрија Штампар“ и јавно здравство у Хрватској
Штампар је био посвећен здрављу народа, и сматрао је да здравље није резервисано за појединце већ целокупну популацију. Поред промовисања јавног здравља, доктор Штампар је био познат и као човек од акције, који је често посећивао обичан народ
Гордана Ђерић: О језику транзиције и смени дискурсних режима
Са озбиљнијим друштвеним ломовима, готово по правилу се мења и језик, као и кључне речи које означавају промену свеукупне парадигме. Тиме се ствара нови поредак дискурса
Александра Павићевић: Тема над темама – смрт, умирање и одлагање тела у (пост)модерно доба
Смрт је тема над темама јер не постоји ни један сегмент друштвеног или приватног живота који није обележен смрћу, било да се ради о избегавању, заборављању или интензивном сећању на смрт, истакла је др Павићевић
Евангелиос Протопападакис: „Право на смрт“ у светлу Кантове етике
У контексту све већег значаја концепта људских права, нарочито након краја Хладног рата и пропасти блоковске поделе света, као једно од најосетљивијих тема из корпуса нове генерације људских права појавило се и тзв. право на смрт
Михал Вит: Насилна миграција и промене у заштити спољних граница ЕУ
Пошто своја извршна овлашћења није у стању да спроведе на границама Европске уније, Фронтекс делује на границама држава попут Србије и Македоније, иако нема јасна овлашћења за тај мандат, рекао др Вит
Кармен Алварез: Шпанска демократија – 40 година шпанског устава
Легализација Комунистичке партије Шпаније, која је била прогоњена у време франкизма, била један од кључних индикатора истинске демократизације шпанског друштва
Семинар о књизи Михаела Антоловића „Историографија и политика: Интелектуална биографија Фридриха Мајнекеа“
У залагању Фридриха Мајнекеа за компромисну Вајмарску републику, види се његов афинитет према најважнијим интересима своје Отаџбине, пре свега у очувању њеног јединства и спречавању унутрашњег сукоба
Стеван Гајић: Додик и РС између Беча и Вучића
За разлику од Додика, Вучић ће свакако ићи даље натовским путем „разграничења“, али судећи по свему биће му много теже због тога што Бања Лука више неће бити заједно с њим на том путу
Умут Узер: Од мултинационалне империје до националне државе – успон турског идентитета
Турски национализам и пантуркизам проф. др Умут Узер види као природну реакцију на панславизам
Позив на предавање Мише Ђурковића „Хришћанске основе Универзалне декларације о људским правима“
Предавање се одржава у среду, 12. децембра 2018, од 19:30 у Малој сали Коларчеве народне задужбине
Михаил Дељагин о либерализму у савременој Русији
Наводећи да је руска елита само одраз глобалних елита, као и да је свест елита увек била различита од свести друштва, Дељагин се критички осврнуо и на последње потезе руских власти пре свега у социјално-економској сфери
Тродневни скуп у организацији Института за европске студије и Ханс Зајдел фондације
Од 14. до 16. новембра у Београду се одржава тродевни скуп, једна од тема Санкције ЕУ-Русија
Филип Канлиф: Грађани Балкана да се припремају за живот изван ЕУ
Канлиф је поручио, називајући то парадоксом, да Србија, и поред пожељног одвајања од ЕУ, треба да уреди своје односе са Косовом и прихвати косовску независност
Позив на предавање Фридриха Ромига „Три оријентира духовне обнове у Европи“
Фридрих Ромиг (1926) је аустријски економиста и хришћанско-конзервативни публициста
Трибина о књизи „Фејсбук, заштита података и судска пракса“
Аутори су навели мноштво примера који потврђују размере могућности злоупотребе података на Фејсбуку. Многи људи су остајали без посла, били лишени слободе или су имали тешке породичне проблеме због података које су оставили на милост и немилост Фејсбуку
Алан Карлсон у Србији
Председник Хауард центра за породицу, религију и друштво и оснивач Светског конгреса породица, др Алан Карлсон боравиће у Србији као гост Института за европске студије и про-породичних организација
Раул Форнет Бетанкур: Историја и задаци интеркултуралне филозофије у Латинској Америци
У памћењу остаје само оно што мучи срца и жеље народа. Интеркултурална филозофија је из политичке перспективе антиимперијалног карактера. Контекстуализација подразумева повећавање интензитета дијалога различитих традиција, не потискивање. Пут ка универзалности није освајање већ интензивни дијалог, подвукао је филозоф Бетанкур
Милош Милојевић: Предавање Станислава Бишока о десним политичким странкама
Бишок је указао да је своја политиколошка истраживања отпочео бавећи се Украјином а да се последњих неколико година бави европским евроскептицима и перцепцијом и инструментализацијом Русије код европских евроскептика
Институт за европске студије: Предавања Бориса Борозана и Зорана Деврње
Предавања Бориса Борозана и Зорана Деврње у Институту за европске студије, Трг Николе Пашића 11, 3. спрат, кабинет 105.
Извештај са предавања о популистичким и екстремним странкама у средњој Европи
У понедељак, 9. октобра, у просторијама Института за европске студије у Београду одржано је предавање Вере Стојарове „Популистичке, радикалне и екстремистичке политичке партије у земљама Вишеградске групе“ („Populist, Radical and Extremist political parties in Visegrad countries“).
Извештај са предавања Македонски идентитет у контексту југословенске идеје
У Београду, 20. септембра, у Институту за европске студије, одржана је трибина „Македонски идентитет у контексту југословенске идеје“. Трибина се састојала од уводног предавања хрватског македонисте, политичара и дипломате Златка Крамарића и дискусије са публиком која јој је следила.
