Др Тодић закључује да је постизборна коалиција окупљена око Грађанске коалиције и Трећег пута извесна, те да ће Доналд Туск бити нови пољски премијер, док ће Шимон Холовња заузети место председника Сејма
Извор: ИЕС
У уторак, 7. новембра 2023. године, са почетком у 12 часова, у организацији Института за европске студије, одржано је онлајн предавање „Пољска након парламентарних избора 2023. године“, др Владимира Тодића. Владимир Тодић је доктор историјских наука из Београда, који се бави проучавањем историје Европе ХХ века, постсоцијалистичким простором, као и савременим политичким и друштвеним процесима.
Своје излагање др Тодић започиње тезом да су пољски парламентарни избори, од октобра 2023. године, најважнији избори након 1989. године, узевши у обзир да је након осам година власти конзервативне партије Право и правда (ПиС), дошло до промене која је изненадила пољске аналитичаре, али и европске дипломате који су пратили предизборни процес у Пољској.
Како би прецизније појаснио ову тезу др Тодић, прави краћи осврт на политичку сцену Пољске, од 1991. године, уочавајући два периода на основу смене владајућих партија. Као прву фазу др Тодић одређује период од 1991. до 2005. године када се у Пољској на власти смењују политички деривати покрета „Солидарност“ и реформисани пољски комунисти. Након 2005. године, др Тодић примећује битну промену у пољској политици, оличену у слабљењу партије реформисаних комуниста, чиме долази до новог политичког прегруписавања и наступања периода „пост-Солидарности“ у пољској политици. Ово прегруписавање поготово је значајно на десном и десно-либералном политичком спектру, што за последицу има настанак два главна политичка покрета, односно партију Право и правда (Пис), браће Качински и Грађанске платформе, на челу са Доналдом Туском. Др Тодић наглашава да ће управо подела настала у овом периоду обележити будућу политичку сцену Пољске, и представљати главне политичке такмаце и на изборима од октобра 2023. године.
Др Тодић у даљем излагању прелази на савременије политичке токове, те наводи да је на основу анализа у протеклих пар година било јасно да је ПиС доминантна политичка снага у пољском друштву, узевши на изборима 2019. године 44% гласова. Са друге стране Грађанска платформа, од тада позната као Грађанска коалиција, као друга политичка снага узела је 27% гласова. Поред две доминантне струје у пољској политици од 2019. године уочава се и успон левих партија, које почињу да наступају уједињено, али и нових десних, национално-либералних опција, као нпр. Конфедерација.
Након кратког осврта на изборе из 2019. године, Тодић прелази на анализу изборних резултата 2023. године, наводећи да је прва разлика и специфичност ових избора огромна излазност, од 74% укупног бирачког тела, која је створила плебисцитарну политичку атмосферу. Тодић даље даје статистички приказ изборних резултата, наводећи да се разлика између две доминантне политичке струје смањила, односно да је ПиС освојио 35%, а Тускова Грађанска коалиција 30% гласова. Умањење ове разлике Тодић пре свега везује за повећану излазност, али у даљој анализи наводи да је велики број гласача Левице прешао на страну Доналда Туска. Поред овога Тодић се осврће и на резултате коалиције Трећи пут, која је остварила значајнији резултат за који наводи да је одредио укупан однос између власти и опозиције на овим изборима. У склопу анализе изборних резултата др Тодић, даје и детаљну анализу изборних коалиција, уз посебан осврт на странке окупљене у коалицијама око ПиС-а и у оквиру Грађанске коалиције. Тодић се осврће и на резултате избора за Сенат, у којима је досадашња опозиција освојила двотрећинску већину. Међутим, Тодић наглашава да сам Сенат нема значајнију улогу у пољском политичком систему.
Посебну пажњу др Тодић посветио је анализи приказа поделе мандата по изборним јединицама, који на добар начин приказује какво је заправо политичко расположење пољских бирача. На основу тога Тодић закључује да је Грађанска коалиција највећу подршку добила у северном, западном и југозападном делу Пољске, док је ПиС задржао конзервативну базу у централним, источним и јужним деловима државе. Поред тога Тодић наводи доминантну победу Грађанске коалиције у великим градовима Варшави, Лођу, Гдањску, Гдињи и Познању, али и лош резултат ПиС-а у области око града Кијелца, где је носилац листе био лидер партије Јарослав Качински, што је допринело победи Грађанске коалиције.
Након анализе изборних јединица др Тодић се осврнуо на демографску и социјалну структуру бирача. Као битан разлог за лош резултат ПиС-а, Тодић наводи велику излазност женске популације, младих, али и неопредељених бирача чији су гласови били кључни за изборни резултат. Тодић пре свега скреће пажњу на бираче у узрасту од 18 до 29 године међу којима је ПиС добио свега нешто мање од 15% подршке. Са друге стране ПиС је нашао подршку на селу, међу радницима, незапосленима и старијем становништву Пољске, док су градско становништво, државни службеници, високо образовани и богатији слојеви пољског друштва у већини гласали за Грађанску коалицију. Пре свега је значајан резултат Грађанске коалиције међу високо образованим становништвом Пољске, које заузима око трећине бирачког тела, где су добили преко 38% гласова.
Посебну пажњу др Тодић посветио је узроцима пада популарности ПиС-а, где као једне од најважнијих преломница истиче ковид кризу и одлуке Уставног суда о Закону о абортусу, који су ПиС-у оборили рејтинг за више од 10%. Са друге стране Тодић наводи повратак Доналда Туска из европске администрације као веома значајан допринос повећању популарности Грађанске коалиције. Као друге значајне факторе, Тодић наводи тежњу више од 60% Пољака да дође до промене владе, затим проблеме око пољске државне телевизије, која је третирана као сервис владајуће странке, критичан однос према социјалној политици ПиС-а, велику поделу у пољском друштву везану за однос према Европској унији и конфликтној политици ПиС-а према европској администрацији, утицај извршне власти на судску, однос према Закону о абортусу, као и однос према Католичкој цркви. Тодић као посебно значајне показатеље наводи социолошка истраживања која указују да 67% Пољака одобрава абортус до 12 недеље трудноће, те да 42% има негативно мишљење према политици Католичке цркве у Пољској.
Доналд Туск (Фото: Бета/АП)
Тодић се осврнуо и на саму предизборну кампању партија које су учествовале на изборима од октобра 2023. године. Као посебан допринос лошем изборну резултату ПиС-а Тодић наводи вођење негативне кампање усмерене пре свега против Доналда Туска, која је имала контраефекат и утицала на пад популарности владајуће партије, усмеривши неопредељене бираче ка Грађанској коалицији. Као друге битне елементе кампање ПиС-а Тодић наводи питање безбедности пре свега у контексту рата у Украјини, као и кризне ситуације на граници са Белорусијом. Са друге стране кампању Грађанске коалиције оцењује као позитивну, док поготово скреће пажњу на велику активност Доналда Туска као лидера коалиције, пре свега путем одржавања великог броја митинга. Поред две главне партије, др Тодић кратко се осврнуо на предизборну кампању других партија.
На крају, др Тодић закључује да је постизборна коалиција окупљена око Грађанске коалиције и Трећег пута извесна, те да ће Доналд Туск бити нови пољски премијер, док ће Шимон Холовња, лидер Трећег пута, заузети место председника Сејма (пољске скупштине). Као приоритете нове владе Тодић најављује нормализацију односа са Бриселом, одмрзавање финансијских средстава из европских фондова, реформу правосудног система, декриминализацију абортуса, енергетску модернизацију итд.
Андрија Јовановић,
Институт за европске студије
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Оставите коментар