Шејх Азахар бин Шејх Хусеин: Малезија – прошлост, садашњост, перспективе

Предавач са Универзитета Малезија Саравак говорио на трибини Института за европске студије о својој држави, њеној прошлости, садашњости и перспективама

Мср Шејх Азахар бин Шејх Хусеин је предавач на Универзитету Малезија Саравак (UNIMAS), у малезијској држави Саравак на острву Борнео. По струци туризмолог, има скоро дводеценијско искуство у развоју туризма, менаџменту музејских локација и споменика културе и маркетингу. Такође носи богато искуство као светски путник и предавач у знатном броју азијских земаља. О својој држави, њеној прошлости, садашњости и перспективама говорио је на трибини Института за европске студије 10. октобра 2022.

Предавање је започео др Владимир Ристановић, научни сарадник Института за европске студије. Како је навео, билатерални односи између Малезије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије формално су успостављени 1976. Три године касније је потписан трговински уговор између двеју земаља, а Уговор о економској и техничкој сарадњи је потписан 1982. После распада СФРЈ односи су прекинути, да би 2003. Малезија и Савезна Република Југославија поново успоставиле дипломатске односе. Последња висока посета званичника између двеју држава десила се 2011, када је тадашњи малезијски министар спољних послова, Анифа бин Хаџи Аман, присуствовао Министарској конференцији Покрета несврстаних у Београду.

Шејх Азахар бин Шејх Хусеин започео је предавање причом о географском положају те државе и њеном државном уређењу. Према географском положају, Малезија се грубо дели на два дела, Малајско полуострво и Источну Малезију (коју чине северне територије острва Борнео, подељене у државе Сабах и Саравак). Уз те две целине, Малезија обухвата низ мањих острва. Као посебне занимљивости везане за природу ове државе, предавач је истакао да она има највећу пећинску комору на свету, као и најстарију тропску прашуму на свету. У главном граду Малезије, Куала Лумпуру, налазе се највеће куле близнакиње на свету (Куле Петронас).

Владимир Ристановић и Шејх Азахар бин Шејх Хусеин (Фото: ИЕС)

Малезија је скуп девет монархија, које воде девет владарских породица (владари имају и верски ауторитет као исламски поглавари у својим државама и већински носе титулу султана), четири државе којима управљају гувернери и трију федералних територија којима директно управља савезна влада. Сваких пет година колегијум састављен од девет монарха бира шефа државе (гувернери не учествују у гласању), колоквијално краља. Неформални договор је да се ова функција ротира између девет наведених породица, док краљ именује гувернере преосталих четири држава са четворогодишњим мандатом.

Осврнувши се укратко на прошлост територија које данас чине Малезију, предавач је поменуо да је прве колоније основао Португал (1511), затим Низоземска (1641) и Уједињено Краљевство (1842). Британску управу пољуљала је јапанска окупација (1942-1945), да би Малајска Федерација (која је обухватала само Малајско полуострво) добила независност 1957. Острвске територије данашње Малезије добиле су независност тек 1962, да би се до следеће године ујединиле са Малајском Федерацијом у Малезију. Сингапур је 1965. иступио из ове заједнице, како је предавач навео, превасходно захваљујући кинеском елементу, чиме је та држава коначно добила данашње границе.

Шејх Азахар бин Шејх Хусеин је истакао да је Малезија, са својих око 30.200.000 грађана (и око 2.400.000 становника који немају статус грађана, углавном миграната из суседних земаља) веома хетерогена држава: на Малајском полуострву говори се 10 језика са укупно 30 дијалеката, у Сабаху 50 језика са 90 дијалеката, а у Сараваку 45 језика са 120 дијалеката. Истакао је да је честа појава да иста етничка група, која говори истим језиком, често говори међусобно неразумљивим дијалектима. Што се етничког састава тиче, излагач је нагласио да бумипутра (староседелачке етничке групе) чине 69,9% становништва државе, кинеско становништво 22,8%, индијско 6,6%, а остали 0,7%.

Природни прираштај становништва, како је истакао, није претерано висок: годишњи пораст становништва се процењује на 0,2%. Истакавши да на 100 жена у Малезији долази 109 мушкараца, као занимљиву чињеницу је истакао да на универзитетима већину студената ипак чине припаднице женског пола.

Истакао је да према Times Higher Education (THE) рангирању Малезија има 5 универзитета, при чему највеће рангирање остварује Малајски универзитет у Куала Лумпуру (301-350. место). Као посебну препреку вишем рангирању тамошњих универзитета Шејх Азахар бин Шејх Хусеин истакао је чињеницу да су плате у тој држави значајно ниже од суседног Сингапура или релативно блиског Јапана. Као занимљивост о малезијској науци, предавач је истакао да је изумитељ USB меморијских дискова из његове државе (Пуа Кјан-Сенг).

Као посебну занимљивост истакао је, да према подацима Асоцијације нација југоисточне Азије (ASEAN) српски туристи посећују овај регион, али не и саму Малезију. Посебну отежавајућу околност, како је навео, чини чињеница да не постоје директни летови између Малезије и Србије, те да постоји визни режим.

Истакао је да Малезија пружа услуге у великом броју типова туризма, било из природног (сеоски, агро, орнитолошки, планинарски), културног (верски, посете споменицима културе и баштине, фестивалски, туризам Пута свиле), образовног (конференције, школска путовања, омладински туризам) или хоби-туризма. Као посебни фокус малезијске туристичке индустрије предавач је истакао тзв. MICE + E (meetings, incentives, conferences and exhibitions + events) индустрију пословног туризма.

За предавањем је уследила скоро двоструко дужа дискусија у којој је предавач одговарао на широки спектар питања међународне публике о Малезији и њеној туристичкој индустрији. Питања, одговори и дискусија се могу видети на видео снимку предавања.

Србољуб Д. Пеовић
Институт за европске студије



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , ,

Оставите коментар