Представљање књига Слободана Јовановића „Социологија религије“ и „Из историје и књижевности“

Поводом 150. годишњице рођења Слободана Јовановића у Институту за европске студије представљене су његове књиге „Социологија религије“ и „Из историје и књижевности“

Са представљања књига Слободана Јовановића Социологија религије и Из историје и књижевности: Миша Ђурковић и Чедомир Антић (Фото: Институт за европске студије)

Поводом 150. годишњице рођења Слободана Јовановића, у свечаној сали Института за европске студије у Бограду, одржано је, 12. 2. 2020. године, представљање Јовановићевих књига Слободана Јовановића „Социологија религије“ и „Из историје и књижевности“. Књиге су представили Александар Недић из Српског либералног савета, проф. др Чедомир Антић са Филозофског факултета у Београду и др Миша Ђурковић са Института за европске студије. Општи утисак био је да је Слободан Јовановић, истакнути српски правник, књижевник, историчар и политичар, деценијама био неправедно запостављени део српске науке и историје.

Александар Недић је у поздравној речи истакао да је Српска либерална странка почетком 2000-их година дала огроман допринос рехабилитацији лика и дела Слободана Јовановића, у чему је он био лично ангажован. Српски либерални савет је издао шест Јовановићевих књига, од којих је Недић, како је истакао, посебно поносан на „Социолошке огледе“.

Чедомир Антић види лик и дело Слободана Јовановића као велику „тему“ српске историје и српске науке, кога је описао као „човека који је за пуни људски век сабрао пуну културу једног народа“. Јовановић је потицао из угледне и образоване породице. Његов деда је својевремено објавио прву књигу на српском језику о открићу Америке, док је његов отац био чувени Владимир Јовановић, министар и професор политичке економије на Великој школи. Управо је Владимир Јовановић увео у употребу имена Слободан и Правда, која је дао својој деци. Слободан се, као што је познато, примило у народу, за разлику од Правде што, како каже Антић, помало симболички говори и о самом карактеру српског народа.

Чедомир Антић (лево) и Александар Недић (Фото: Институт за европске студије)

Када је реч о његовом научном опису, код Јовановића доминирају радови посвећени темама суверености и уставног права, нагласио је Антић. Његова академска каријера је импресивна, с обзиром да је био најпре професор Велике школе, потом професор Београдског универзитета, а касније и његов ректор и члан Српске краљевске академије. Исто тако, Јовановић је био један од покретача „Српског књижевног гласника“ 1901. године. Колико је Слободан Јовановић био цењен у тадашњим српским интелектуалним круговима говори и податак да су његови новински чланци излазили под насловом „Наш Волтер мисли“, подсетио је Антић.

У политичком смислу, Антић га описује као демократу, присталицу парламентаризма и толерантног човека. Јовановић је живео у политички бурним временима, али и у времену када су једном малом земљом као што је то Србија ходали велики људи. Политичка каријера Слободана Јовановића била је изузетно богата. Једно време је провео као српски аташе у Цариграду. Он је још 1917. године био у оптицају да постане председник Владе Краљевине Србије, да би 27. марта 1941. постао Потпредседник Владе Краљевине Југославије у егзилу.

Слободан Јовановић

Након краха политике генерала Душана Симовића 1942. године, Слободан Јовановић постаје Председник Владе Краљевине Југославије у егзилу. Антић напомиње да је занимљиво то да је Јовановић био део владе која је Драгољуба Михаиловића унапредила у чин армијског ђенерала. Са доласком комуниста на власт у Србији и Југославији, Слободан Јовановић је проглашен за издајника народа и државе. Не само да је спаљена његова лична библиотека (што је био огроман губитак за српску науку), већ је и име Слободана Јовановића било избрисано са списка српских академика. Антић је указао и на то да је и Слободан Милошевић својевремено био изразити противник Јовановићеве рехабилитације, уз кратак коментар no pasaran.

После толико година, Слободан Јовановић је ипак рехабилитован и, како је закључио Антић. човек који је некада био проглашаван за народног издајника сада се налази на највећој српској новчаници.

Миша Ђурковић види Слободана Јовановића као део најпродуктивније српске генерације 20. века. Иако је носио „терет“ свог оца који је био великан, може се рећи да је успео да га надмаши. Ђурковић је описао Јовановића као човека који је увек био спреман да се стави на располагање својој отаџбини. Тако је током Првог светског рата као аналитичар био део српског обавештајног бироа, да би током Другог светског рата преузео незахвалну историјску улогу вођења Владе Краљевине Југославије у егзилу. У научном и културном смислу, Јовановић је за Ђурковића био носилац просветитељства међу Србима тог доба. У политичком смислу, пак, покушавао је да се издигне изнад оновремених идеолошких подела, иако је оштро критиковао тадашње радикале и уопште популизам на српској политичкој сцени.

Миша Ђурковић, Чедомир Антић и Александар Недић (Фото: Институт за европске студије)

Ђурковић је подсетио на још две важне ствари. Прво, на велики допринос Фонда Слободан Јовановић за његову рехабилитацију и, друго, на огроман академски значај његове књиге „Социологија религије“. Иако се ово капитално дело бави низом социолошко-религијских тема (попут монотеизма, анализе тротомне студије Макса Вебера, разликовања религије и магије итд.), оно још увек не заузима заслужено место на академској настави. За крај, Ђурковић је оценио да је Јовановићева посебна вредност у његовом беспрекорном стилу писања, који је до данас остао непоновљив.

Рајко Петровић, Институт за европске студије



Категорије:Дневник читаоца/гледаоца

Ознаке:, , , , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s