Осми учесник нашег виртуалног округлог стола „Матица и расејање – како даље“ је Војислав Тодоровић (Београд, Србија)
Дизајн: Небојша Ћосић
Уместо увода
После успешно одржаног састанка СТАЊЕ СТВАРИ УЖИВО 2 на тему „Матица и расејање – како повратити изгубљено поверење“, одлучили смо да покренемо други округли сто (први је био „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“) на тему „Матица и расејање – како даље“.
Обратили смо се низу успешних појединаца, како у матици тако и у расејању, са молбом да одговоре на следећа два питања: 1. Како оцењујете тренутни однос матице и дијаспоре? Шта је најслабија карика у том односу? 2. Шта урадити да се сарадња матице и дијаспоре унапреди?
Уверени смо да производ ове „мисаоне фабрике“ неће бити само прецизна анализа стања ствари, већ и конкретна акција.
Војислав Тодоровић (1966, Београд) је писац.
Како оцењујете тренутни однос матице и дијаспоре? Шта је најслабија карика у том односу?
Пре свега, треба увек имати на уму да је дијаспора (у нашем случају) најшира одредница која обухвата све Србе који живе у иностранству. Срби нису Јевреји и нисмо ни из близа тако снажно окупљени око сопственог идентитета. Наша дијаспора се дели на стару емиграцију и њене потомке, гастарбајтере, нову економску емиграцију, итд. У том смислу, и у дијаспори, као и у Отаџбини, Срби су у великој мери подељени и раслојени, те тако не можемо ни од дијаспоре очекивати више него што она стварно јесте. Мој деда је био политички емигрант, краљевски официр, који је сахрањен у Енглеској, у непреливеној земљи, где га је Господу препоручио викар, који се у свом говору готово извинио што није у могућности да му држи опело јер је друге конфесије, православац. А свештеник тадашње СПЦ, који се налазио у близини, није га опојао, јер је деда остао уз владику Дионисија, након раскола. Све ово је прошлост, али је ипак морамо имати на уму.
Војислав Тодоровић (Фото: Лична архива)
Дакле, најслабија карика смо ми сами, наше поделе и расколи, наше свађе око суштински безначајних ствари. Најјача карика и кохезиони фактор свакако јесте наша Српска православна црква и њено деловање, које није само пастирско, већ и хуманитарно, просветитељско, образовно, речју – национално. Она у дијаспори често преузима улогу државе, али то је у реду, јер је сасвим јасно да држава, оваква каква је, није способна да учини нешто више за сопствену нацију. И ту не треба много мењати ствари, јер се чини да је тај наш православни и светосавски идентитет ипак нешто око чега се више нећемо делити, односно, то је црвена линија испод које нећемо ићи у својим вечним расколима. А да је то уистину тако, ових дана нас уверавају и Срби у Црној Гори, које слободно можемо звати и „правим Црногорцима“. У сваком случају, однос оних у Отаџбини, који себе на првом месту сматрају Србима (а остале идентитетске одреднице су им секундарне), и истих таквих у расејању, све је бољи, јер ми имамо само једни друге, а то приближавање је, сад већ сасвим, јасно и узрочно-последични историјски процес.
Шта урадити да се сарадња матице и дијаспоре унапреди?
Сарадњу између матице и њеног расејања не може нико да забрани и она ће бити интензивнија онолико колико буде јачао дух саборности, заједништава, слоге и солидарности васколиког српства. На том духу треба радити, али реално и без митоманије, без уплитања десничарских и осталих идеологија које одбијају искрене патриоте и оне који не припадају таквим идеологијама. Дакле, без тровања и мржње, треба ширити само љубав и патриотизам и победићемо. И увек имати на уму оно што нам је поручила наша дивна и велика Исидора Секулић, кад је писала о томе како смо мали, сами и без правих пријатеља, а то је, да нас као нацију, спасавају само три ствари: усредсређивање, жижа и концентрација.
Прочитајте још
- Ивана Петровић Христопулу: Формирати мање групе експерата које ће окупити наше људе широм света
- Борис Трбић: Матица и дијаспора – да разумемо и почнемо да слушамо једни друге
- Стефан Бранисављевић: Што су у однос матице и дијаспоре мање укључене државне институције – тим боље
- Миодраг Кулић: За Глобалну Србију – духовну и економску симбиозу матице и дијаспоре
- Никола Чобић: Прво дефинисати ко је и шта је српска дијаспора
- Владан Ивковић: Матица подијељена у три државе нема мајчински однос према расијању
- Владимир Бојовић: Умрежавање на свим нивоима, с вером у победу и виши циљ
Погледајте још
Categories: Лаки одговори на тешка питања
Оставите коментар