Ивана Петровић Христопулу: Формирати мање групе експерата које ће окупити наше људе широм света

Први учесник нашег виртуалног округлог стола „Матица и расејање – како даље“ је др Ивана Петровић Христопулу (Атина, Грчка) 

Дизајн: Небојша Ћосић

Уместо увода

После успешно одржаног састанка СТАЊЕ СТВАРИ УЖИВО 2 на тему „Матица и расејање – како повратити изгубљено поверење“, одлучили смо да покренемо други округли сто (први је био „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“) на тему „Матица и расејање – како даље“.

Обратили смо се низу успешних појединаца, како у матици тако и у расејању, са молбом да одговоре на следећа два питања: 1. Како оцењујете тренутни однос матице и дијаспоре? Шта је најслабија карика у том односу? 2. Шта урадити да се сарадња матице и дијаспоре унапреди?

Уверени смо да производ ове „мисаоне фабрике“ неће бити само прецизна анализа стања ствари, већ и конкретна акција.

Ивана Петровић Христопулу (Фото: Лична архива)

Ивана Петровић Христопулу живи у Атини. У Грчку отишла на студије филозофије, као стипендиста Министарства економије Грчке. Затим, као стипендиста Министарства образовања Грчке, била на постдипломским студијама. Докторирала такође на Атинском универзитету на тему појма слободе и личности у делима Достојевског, са аспекта филозофије.

Како оцењујете тренутни однос матице и дијаспоре? Шта је најслабија карика у том односу?

Постоји огроман и неискориштен потенцијал у нашој дијаспори. Не постоји суштински организован и координисан систем који би тај потенцијал и огромну енергију искористио на прави – или чак било какав – начин. Свакако да су ту присутни индивидуални покушаји пружања помоћи или економске и научне сарадње, али опет без великих резултата. Међутим, оптимиста сам јер постоји жеља и искрена љубав према нашој матици.

А најслабија карика су државне институције.

Шта урадити да се сарадња матице и дијаспоре унапреди?

Предложила бих да се створе мање групе експерата из научних и друштвених наука, који ће, сходно својој бранши, организовати и окупити наше људе широм света; затим покренути пројекте или улагања према и по потреби наших националних циљева. Мислим да смо, живећи у боље организованим срединама, толико научили да свако ради свој дио посла и да радимо за заједнички циљ.

Погледајте још

 

 



Категорије:Лаки одговори на тешка питања

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s